In memoriam

Jelena Santic 1944-2000

/ 16.12.2009. u 16:08

Komentari: 13
Čitanost: 16883
/
Preporuke: 30
/

Jelena Santic

peticija za postavljanje spomen obeležija u Parku Jelena Šantić
Pozivamo vas da podržite inicijativu za postavljanje spomen obeležja u parku Jelena Šantić (na Neimaru). Spomen obeležje bi bilo posvećeno svima onima koji su se, kao i Jelena, borili za demokratske promene a nisu dočekali 5. oktobar 2000.

Na inicijativu Grupe 484, uz podršku opštine Vračar, skupštine grada Beograda i brojnih nevladinih organizacija Neimarski park u Beogradu 2005. godine dobio je ime Park Jelena Šantić po poznatoj balerini, mirovnoj aktivistkinji i osnivačici Grupe 484. Ni tada, ni kasnije u park nisu postavljana spomen obeležja. Predlog Grupe 484 i Fonda Jelena Šantić je da 2010. godine u ovom parku postavimo spomen obeležje u znak sećanja na sve koji su devedesetih godina u Beogradu bili "borci za demokratske promene" a kao ni Jelena, nisu dočekali 5. oktobar 2000. Na taj način, jedno mesto u Beogradu bilo bi ne samo mesto sećanja na one koji su požrtvovano i predano bili posvećeni borbi za ljudska prava i pravedno društvo, nego i mesto podsećanja svih nas da smo odgovorni za tekovine te borbe.

Inicijativu možete podržati i kao organizacija slanjem mejla na peticija@grupa484.org.rs

Jelena Šantić :„Ja sam svoje očajanje i užas pretočila u konkretan rad protiv mržnje, nacionalizma, šovinizma, parafašizma i nasilja... Nosim stid i nelagodu: da li sam baš sve učinila da do tragedine ne dođe? Zašto se više ljudi nije priključilo aktivnostima protiv jedne pogubne politike:!“
„Početak rata sam doživela kao kolaps kulture i naše civilizacije. Očekivala sam da, pre svih, umetnici pruže otpor ratu. Nisu. Mali broj je učestvovao u demonstracijama i osnivanju Beogradskog kruga. Samo umetnici s velikim integritetom slobodno su izrazili svoj protest. Mnogi su otišli u druge zemlje. Pitala sam se kako je moguće da umetnici koji su spajali druge svetove sada ćute...“
Primabalerina, teoretičarka i istoričarka baleta. Jedna od osnivačica Centra za antiratnu akciju i osnivačica grupe 484, koja se bavi pitanjem izbeglica.

Atačmenti

4189673807_df3bd94137.jpg / 124.23 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (13)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nivano 17:08 16.12.2009

nasa jelena

podrzavam ovu akciju, bio sam na neimaru kad je taj park dobio njeno ime.....

u ludim vremenima rata JEDINO ona je obilazila narod po krajini, a posebno nas u pakracu....i kad su nas poslije hrvatske akcije Bljesak, beogradski mediji proglasili poklanima a beogradski popovi održali opijelo za narod iz Pakraca, jedino gospodja Jelena je dosla u Pakrac da vidi kako smo....

pozdrav

Branislav Kovačević Cole 17:24 16.12.2009

Jelena zene koje nema...

ne treba dodatno pojasnjenje ZA PODRSKU!
BKC

Aleksandar Stosic 19:40 16.12.2009

Re: Jelena zene koje nema...

ne treba dodatno pojasnjenje ZA PODRSKU!

Goran Svilanović 13:52 18.12.2009

Re: Jelena zene koje nema...

Divan Vam je predlog Jasmina.
Hvala Jeleni za sve dobro koje je cinila.

pleonazam 18:01 16.12.2009

Na svom mestu

Lepa inicijativa, pozdravljam!

AlexDunja 18:28 16.12.2009

ako nekoga treba pamtiti

prekrasno čudo

mimi09 01:40 17.12.2009

Re: ako nekoga treba pamtiti

preduhitrila si me sa slikom, bila je carobna Mirta, kraljica vila, gledala sam je mnogo puta. Divno je sto Jelena koja nije u svojoj karijeri ni rec progovorila (takav pos'o) bila najglasnija kad je bilo potrebno. Pamticemo je sigurno.

ovako sad igra na nebu.

Neues aus der Nachbarschaft 14:39 17.12.2009

Re: ako nekoga treba pamtiti

Berlin je to vec uradio. Hocemo li i u Beogradu setati Parkom mira Jelene Santic?

eizo 20:32 16.12.2009

...

Najzad se neko setio, predivna ideja.

krkar 01:28 18.12.2009

Re: ...

eizo
Najzad se neko setio, predivna ideja.

Svaka joj čast. Žena zmaj.

Nego, ja sam tek sad pogledao datume i shvatio da je prošlo skoro 10 godina. Žebote!

Boris Drenca 23:34 16.12.2009

neki ljudi

su nam konstantno menjali živote na bolje. Skoro neprimetno, tu kraj nas. Primećujemo ih tek kada odu.

Samo jednom sam razgovarao sa njom. Leta 1998. u prištinskom pozorištu Dodona. U napetoj večeri žena sa toliko hrabrosti i snage smiruje strasti koje su sve, samo ne bezopasne.

Gde se uplaćuje prilog za spomenik?