Odlaganje do zaborava..

Skupština Srbije će tek u martu razmatrati nalaze Državne revizorske institucije, vezane za budžet iz 2008. godine. Pregledavši 27 posto pozicija, revizori su pronašli brojne nepravilnosti i utvrdili koliko se loše i neodgovorno upravlja državnim novcem. Dali su zapravo signal i kvalifikovani nalaz odakle se razmotava ključno klupko korupcije.

Vlast je nalaz odmah relativizovala. Svi ministri su požurili kazati kako kod njih zapravo i nema problema, da se to odnosi na neke druge, neimenovane organe vlasti. Iz G17 su revizore proglasili nestručnim i neznalicama jer su ovi po svemu sudeći našli veliki broj nepravilnosti baš u Dinkićevu resoru.Đelić nas je uveravao da je sve po zakonu iako sve baš i nije moralno.

Predsednica Skupštine je ekspresno povukla nalaz sa dnevnog reda, a premijer Cvetković u relativizaciji otišao najdalje tvrdeći da je problem tehničke prirode i da je nastao usljed slabe edukovanosti vladinih knjigovođa. Zato je odmah obećao rešenje problema na način da će organizovati seminar za knjigovođe.

Predsednik države skoro da nije ni komentarisao nalaz DRI, osim ako to nije uradio na zatvorenom delu svog glavnog odbora. Inače, naš predsednik ne beži od teme zvane korupcija, ali samo dotle dok se raspravlja na načelnom nivou. Čim neko posumnja da je centar korupcije u sistemu ili ne daj bože u njegovoj stranci ili u Beogradu, odmah usledi neka akcija u unutrašnjosti, strada po neko u Aranđelovcu, Zrenjaninu ili Pržogrncima. Zbog tzv. verodostojnosti.

Dakle, "psi laju, karavani prolaze"...

Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati ocenio je da je nedopustivo da Skupština Srbije tek u martu razmatra izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o reviziji budžeta za 2008. godinu

Goati je na konferenciji za novinare rekao da bi odlaganje skupštinske rasprave o izveštaju DRI umanjilo ogroman trud DRI i predstavljalo "svesno ignorisanje" podataka i nedostatak želje za odlučnu borbu protiv korupcije. "To bi bilo puštanje da padne prašina na taj izuzetno važan izveštaj", rekao je Goati i dodao da u tom izveštaju ima "više nego dovoljno" materijala za one koji hoće da se upuste u borbu protiv korupcije.

E, sad, pitam se ja. Šta će tek revizori naći kad budu istraživali 2007. godinu, pa 2006. pa 2005. Za te godine i nema završnog računa. Kako li su "knjigovođe" knjižile Veljine građevinske pothvate, kako li nabavke vagona, kako razne kupusijade, derneke i lovačke poduhvate.

Evo, ta 2007. godina. Silno me zanima kako je proknjižena donacija Vladi Divcu u vrednosti većoj od 100 miliona dinara za brigu o izbeglicama. Imaju li Rasimovo ministarstvo ili Komesarijat za izbeglice kao najveći darodavci koji su svoju osnovnu funkciju prebacili ladno na privatnu fondaciju izveštaj o tome kako je utrošen taj novac. Šta je efekat te "vratolomije", osim onog merketinškoga. Koliko je stanova od toga novca napravljeno ili pak seoskih domaćinstava otkupljeno?

Ništa manje ne bi bilo zanimljivo saznati kako je utrošen namenski kredit Banke Saveta Evrope u iznosu od 20 miliona evra, a podignut za rešavanje stambenih problema izbeglica. Ko pojede taj novac, baš 2007. godine? Gde se denu onaj Koštuničin fond za Kosovo? Koliko budžetskog novca i novca javnih preduzeća troši Narodna kancelarija predsednika države? Koji su efekti trošenja toga novca, ako izuzmemo onaj efekat stranačke propagande? 

Ovo što pominjem čak nije od nekog velikoga značaja. Mnogo veći značaj ima sistemska korupcija smeštena u partijske vrhove i spregu političke klase i tajkunske kaste.

Srbija je mala i siromašna zemlja. Njen godišnji budžet iznosi tek negde oko 7 milijardi evra. Po stanovništvu četiri puta manja Slovenija ima budžet u iznosu od 8 milijardi, a skoro dva puta manja Hrvatska budžet od čak 15 milijardi evra. Ako ne štedi i ako neodgovorno raspolaže tim budžetom Srbija je u velikom problemu, a srpska država će sve više zaostajati u svakom smislu. Njeno obrazovanje će biti loše, njeno zdravstvo će biti katastrofa, njena infrastruktura će biti crna rupa u kojoj železnica vozi 40 na sat, a autoputevi ostanu na nivou na kojima ih je ostavio Tito.

Zato je u pravu Nemanja Nenadić izvršni direktor Transparensi Internešnela kad kaže:

 "Ako se bude raspravljalo o izveštaju revizije, a ne o konkretnim merama i zaključcima koje Skupština treba da preduzme, onda od te rasprave neće biti vajde".

On je pored ostaloga dodao da bez predloženih mera neće biti pomaka koji će sprečiti nove nepravilnosti. Nenadić je rekao da bi javni tužilac morao da preispita izveštaj DRI i utvrdi postojanje elemenata krivične odgovornosti kako bi se, u suprotnom, skinula ljaga sa onih koji su u tom izveštaju prozvani. Ukazao je i da je izveštajem DRI obuhvaćen "mali deo posla" koji ta institucija treba da obavi, da ne sadrži naznake o postavljenim čvrstim rokovima za otklanjanje nepravilnosti i da je u većini prekršaja verovatno već nastupila zastarelost.

Znaju ovo "naši majstori" i zato će rasprava tek kad sve prekrije "prašina zaborava". Ko će se još u martu sećati nalaza revizorske komisije? Ovoga časa bih se smeo kladiti da ta rasprava neće uroditi nikakvim plodnim zaključcima, promenom propisa koji bi suzili manevarski prostor za muljanje, preporukom nadležnim državnim telima da rade svoj posao. Sve će se svesti na ono što ovih dana reče premijer..."edukovanje knjigovođa"..