Gradjanske inicijative| Jubileji| Na današnji dan| Politika| Region

Dokle više!

Milutin Milošević RSS / 23.12.2009. u 02:02

Ljudima je bilo dosta. Niko više nije razmišljao o svom životu. DOKLE VIŠE!

Rumunija, pre dvadeset godina. Rečima jednog aktivnog posmatrača

Romanian_Revolution_1989_WeWillWin.jpg

Sećam se dobro njihovih samousluga pred prevrat: mariniran spanać, boranija i krastavci. Hleb kao kreč. Postojale su dve prodavnice za nas diplomate, na nivou naših iz četrdesetpete. Mogli smo ući samo mi sa posebnim legitimacijama. Nisu postojale ni kese, sve si motrao u rukama da nosiš. I, opet, nije bilo ničega, barem na policama. Ako izvadiš paklicu Kenta, onda se stvori sve šta tražiš. Račun, ako baš insistiraš, dobiješ na nekom parčetu papira, kao od kelnera u lokalnom bircuzu.

Videlo se, mesecima unapred, da više ne ide. Da neće daleko, I onda, sve je odjednom puklo.

***

U Temišvaru je situacija bila više nego zamršena. Kad je kod tog madjarskog popa krenula pobuna, Vojska je poslala generala Viktora Stankuleskua, pomoćnika ministra odbrane zaduženog za vojno-privredni sektor i, začudo, generala Kacaka koji je bio komandant jedinica ABHO (atomsko-biološko-hemijska odbrana). Začudo - jer se do danas ne zna da li je korišćeno nešto više od suzavca da se rasteraju demonstranti. Obojici je sudjeno pre par godina.

Ubijeno je 20 - 30 ljudi. Priče o stotinu su naduvane. Pouzdano se zna da su iz mrtvačnice izneli tela operisanih pa umrlih ljudi i prikazivali ih kao žrtve gušenja pobune. Ima tu nešto, ne znam tačno šta - ali, kao što rekoh, situacija je bila zamršena i mi u Bukureštu nikada nismo do kraja saznali šta se tamo zaista desilo. Znamo takodje da su nas posetili iz Sekuritatee i tražili informacije koje mi nismo imali. A i da jesmo teško da bi im ih dali.

U naš Konzulat su upali demonstranti, da se sakriju. Šta su mogli da rade nego da ih puste unutra. Sekuritatea je napadala noću. Tri noći usastopce. Temišvar je bio zatvoren grad. Nikog nisu puštali unutra. Jedini se probio, ne znam kako, jedan japanski diplomata i on nam je onda preneo nešto informacija o stanju u gradu.

***

Bilo je izuzetna hrabrost izaći u javnost i otvoreno govoriti. Sve je još bilo maglovito, nije se uopšte moglo ni naslutiti da će režim pasti. Sećam se istaknutog književnika Mirčee Dineskua koji se medju prvima pojavio na televiziji i javno rekao da je vreme za promene. Te noći se pojavio na vratima naše Ambasade, doveo ga je Adam Puslojić. Ambasador Denkov nije mogao da mu pruži sklonište u Ambasadi.

Te noći su se ljudi samoinicijativno organizovali, ali izuzetno dobro. Bukvalno su močugama branili revoluciju, protiv svih tih oklopnih jedinica koje su pokrenute. Puni kamioni ljudi su dolazili iz predgrađa i krstarili gradom spremni da se bore tamo gde je potrebno. Posebno su se borili za zgradu Televizije. Telima su je branili. To je bio ključ uspeha. A naši su davali link sa svetom.

U poseti smo imali četiri naša privrednika. Večerali su u Ambasadi, a onda ih je trebalo odvesti do hotela i odatle na voz. Nema prevoza, nema taksija - revolucija, ustanak, borbe. Šta ću, javim se ja da ih povezem. Vozim bez svetala, borbe na 200 metara od nas. Demonstranti, barikade, mehanizovane jedinice, puca se na sve strane. Nekako stigosmo do hotela. Oni onda navalili da im se izdaju računi - da pravdaju hotel. Ja poludeo, teram ih da što pre krenemo, oni ni da čuju. Tih 7 - 8 minuta su mi bili tako dugi. Do železničke stanice sam kružio sporednim ulicama, izbegavajući borbe. Dovezem ih nekako, i onda vidim da su beli kao krpe. Tek su tada shvatili šta se dešava. Ljube me, spasao sam im živote. Kažu da je jedan u vozu do Beograda doživeo nervni slom.

***

Čaušesku je ostao u zgradi Centralnog Komiteta. U podrumu je bilo uredjeno atomsko sklonište, sa svim uslovima za život i rad. Ceo vrh partije i države je bio tu - planirali su, delili zadatke. Te večeri je preneto da je ministar odbrane Vasile Milea izvršio samoubistvo. Pitanje je da li mu je proradila savesti ili su ga jednostavno uklonili.

Dvadeset trećeg decembra iz svih krajeva grada ka centru su krenule reke ljudi, ka toj zgradi Centralnog komiteta. Bilo je pola miliona ljudi. Vojska je obrazovala kordon, sastavljen od oklopnih vozila i specijalaca. Tražili su od nas da preselimo Ambasadu. Zgrada je bila na obodu "oblasti nadzora" i trebala im je za kontrolu demonstracija. Šta smo mogli - bili smo spremni za preseljenje. No, situacija se tako brzo odvijala da niko nije došao da nam pokaže alternativno mesto.

Onda su se odjednom začuli plotuni. Specijalci su pucali u vis, da zaplaše narod. To je tek izazvalo ogorčenje mase.

3126478032_2b6e176b70.jpg

Čaušesku je pozvao Stankuleskua da mu izda zadatke, pošto je on sada zamenio ministra odbrane. On bude dovoljno lukav i ode do centralne vojne bolice i tamo stavi zdravu nogu u gips, samo da izbegne da bude neposredno uključen u taj haos.

Pobegavši sa bine, Čaušesku je pozvao helihopter koji je povezao njega, Elenu i jednu grupu odabranih. Iz vazduha naredjuju da im se spremi predsednički avion na aerodromu Otopeni, koji jer služio i za civilne i za vojne svrhe. Prvobitno su razmišljali da li da pobegnu u inostranstvo ili u tajni aerodrom na Karpatima. Elena ih onda navrati da odu do letnje rezidencije Snagov, nekih 40 kilometara od Bukurešta, gde su imali dragocenosti i vredne papire. Tu se i Vojska opasulji i zabrani im dalje letenje, pod pretnjom da će ih oboriti.

Sleteli su na put, zaustavili vozila koja su prolazila, izbacili putnike i nastavili njima. Dva, tri puta su tako menjali vozila. Pri svakoj toj promeni, pratnja se osipala. Onda su odlučili da odu do Trgovišta, nekih 70 kilometara dalje. To je srednjevekovna prestonica Rumunije, sedište jednog od tadašnjih 39 žudeca (regiona). Otišli su pravo u regionalno sedište Partije, gde su uhapšeni i odvedeni u kasarnu.

Shvativši šta se dešava, Sikuritatea je napadala kasarnu sa namerom da ih oslobodi. U jednom trenutku to im je zamalo i uspelo. Komandant kasarne ih je čak ubacio u oklopni transporter koji je kružio po kasarni sve sa namerom da se zavara trag i da ne padnu u ruke Sikuritatei.

Stankulesku je organizovao sudjenje, koje je bila potpuna farsa. Sudija i tužilac su bili vojni. Bili su optuženi za smrt 40.000 ljudi što je potpuna besmislica. Sudjenje je bilo kratko, a kasarna je sve vreme bila napadana. Osuđeni su na smrt i kazna je odmah izvršena. Ispred zgrade je već čekalo streljačko odeljenje.

I posle streljanja bilo je haosa. Bili su im zagubili, pa onda našli sanduke. Sahranjeni su na vojnom groblju, kao na tajnom mestu. Kasnije se otkrilo gde su im grobovi. Na njegov grob i danas donose cveće, dok po njenom pišaju i seru.

Sve vreme dok su Čaušesku i Elena bili živi i dok se nije objavilo i videlo da su ubijeni vodjene su ogorčene borbe. Kada su prikazana njihova tela, sve je na mah splasnulo. Istina, još dva, tri meseca trajale su borbe i hajka za pripadnicima Sikuritatee po Bukureštu, po džepovima i skrovištima gde su se skrivali.

***

Nikolae Čaušesku je za ličnu gardu angažovao decu bez roditelja - tako da im je on bio kao otac a Elena kao majka. Bili su im odani sve do kraja.

Poslednjih nekoliko meseci, Čaušesku se vozio Dačijom 500 - specijalnim vozilom napravljenim za njega. Od rezidencije do kancelarije vodila su dva puta, u onom poslednjem delu. Svakoga dana, u poslednjem trenutku se donosila odluka kojim putem će se voziti. U kolima su uvek bila dva vučjaka, po jedan sa svake njegove strane, da ga štite telom ili odbrane od napadača koji bi se eventualno probili do njega. Vidjao sam ga tako.

Elena je imala samo četiri razreda osnovne škole, a na kraju je dogurala do titule akademika. Njenu doktorsku tezu prvobitno je odbila komisija. Ta komisija je odmah smenjena a nova joj je prihvatila doktorat. On je imao Kabinet 1, ona Kabinet 2. Dešavalo se da kod nje uđe posluga, a ona hrče za stolom.

Njihov sin Niku bio je ludak. Poznate su priče o idiotlucima koje je radio. Polusin me je bio naučnik, nije imao veze sa politikom. Kasnije je bez ikakvog razloga smenjen. Kćerka Zoja je bila ober kurva.

***

U vreme nemira, u Ambasadi sam bio od 7 ujutro do 1 u noć, osim kada sam bio dežuran pa sam ostajao i cele noći. Nekako sam uspevao da pređem taj put od Ambasade do kuće i nazad. Svuda su bile barikade, ježevi na putu, kontrole. Raznorazne. Puške, automati, ruke na glavu, pretraga kola, provera dokumenata, objašnjavanja ko si, šta si. Dodjem kući i par sati budem sa ženom i decom pa nazad. Kako je samo njima bilo teško, tako zatvorenim i bez informacija dok ja ne dodjem. Bili su potpuno odsečeni, sa vrlo malo hrane.

Živeli smo odmah pored Trijumfalne kapije, nekih kilometar od Ministarstva odbrane, 500 metara od zgrade Centralnog komiteta. Zgrada je bila izbušena mecima. Sin mi i danas, dvadeset godina kasnije, ima traume. Imao je tada 4 godine. Mislim da se nikada neće izlečiti od toga. Stariji je čak tada imao nogu u gipsu. Muka jedna.

Najgore u toj situaciji je bila bespomoćnost. Ne važe nikakvi zakoni, nema diplomatske zaštite. Svako može da uradi šta hoće. A ti moraš da radiš, da se krećeš, da pokušavaš da nešto odradiš.

***

Onda je doneta odluka da evakuišemo sve porodice iz naše kolonije. Uradila je to Vojna misija - Ambasada nije bila sposobna za taj posao.

Amerikancima je obezbedjena vojna pratnja, nama ne. Formirali smo kolonu, bilo je ukupno 15 vozila. Pored porodica, evakuisani su i svi privredni predstavnici - samo smo ostali mi iz Ambasade i Vojne misije.

Ja sam vozio prvo vozilo. Kako naidjemo na neku barikadu, a bilo ih je bezbroj, izlazio sam i pokazivao pismo, ubedjivao da smo diplomate.

Najbliža granica bila je ona sa Bugarskom, ka mestu Ruse, ne daleko od Bukurešta. Ostavismo ih, pozdravismo se sa porodicama, pa nazad. Samo nas dvojica od celog komvoja. Ispostavilo se - u vreme najžešćih borbi.

***

Par meseci kasnije, uvideli smo da su "revolucionari" prigrabili sebi sve moguće pogodnosti. A bilo ih je mnogo više nego što je ljudi bilo na ulicama tih brunih dana. Odjednom je svako baš bio zaslužan za svrgavanje diktatora. Najzaslužniji na kraju ispadoše oni koji su bili u establišmentu Sikuritatee.

Ko je sve i na koji način bio uključen u svrgavanje Čaušeskua verovatno se pozdano neće znati još mnogo godina, sve dok se ne otvore arhive tajnih službi. A možda ni tada. U stvari, još nije jasno da li je to bio spontani izliv nezadovoljstva napaćenog naroda, ili je u pitanju vešta manipulacija spolja. Sve više se priča da su celu akciju zajedno organizovali SAD i SSSR.

Pre neki dan čujem na vestima da su 85 od 100 danas najbogatijih Rumuna bili članovi Komunističke partije.

Atačmenti



Komentari (60)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

NNN NNN 02:28 23.12.2009

Al' ste se sinhronizovali

ti i omega
Milutin Milošević Milutin Milošević 02:31 23.12.2009

Re: Al' ste se sinhronizovali

Radimo paralelnom montažom

(A vreme na blogu je još pogrešno )
NNN NNN 02:52 23.12.2009

Re: Al' ste se sinhronizovali

vreme na blogu je još pogrešno
Pogrešno je na celom sajtu B92 (prosto ne mogu da verujem, ali tako je već godinama!!!), s tim što je sad manje pogrešno nego pre par meseci (valjda neko povremeno i odokativno pogađa tačno vreme).
Zar je sinhronizacija (tačnog vremena) tako teška!?

ALO, ADMINISTRACIJO!!!!!!!!!
OOOOO, OOOOOOOOOOO!!!!!!!!
NNN NNN 02:56 23.12.2009

Re: Al' ste se sinhronizovali

Primera radi prošli komentar sam poslao u 02:44, a piše da je poslat u 02:52
gorstak92 gorstak92 03:05 23.12.2009

Re: Al' ste se sinhronizovali

NNN
Primera radi prošli komentar sam poslao u 02:44, a piše da je poslat u 02:52

Što ti, primera radi, ne spavaš
Mora da si poslao vamiliju u tazbinu (ko ja) pa sad zijaš po internetu.

Milutine, nemam reči kako je ovo dobro opisano. Nije što si član NVO BUBE92 već je mnogo dobro:)

Jel ti ovo diktiro onaj tvoj koleza Rumun sa posla?
Zbunili me detalji sa diplomatskom misijom pa zato pitam.

A sećam se i ja da je Kent bio glavno sredstvo plaćanja.
Toliko se tamo cenio da je našim ljudima bilo neprijatno šta sve mogu da dobiju za box Kenta.
Milutin Milošević Milutin Milošević 10:38 23.12.2009

Re: Al' ste se sinhronizovali

Jel ti ovo diktiro onaj tvoj koleza Rumun sa posla?

Ne. Ovo sam zabeležio u razgovorom sa našim čovekom koji je to vreme bio u diplomatskoj misiji u Rumuniji.

Kolegu Rumuna sam takođe hteo da "intervjuišem", ali ne stigosmo od posla. Obećao je da mi nešto pošalje, nadam se da će uskoro stići. Onje tih dana imao 21 godinu i bio je u Trgu Murešu. Sećam se da je pričao kako je prvi put čuo kako metak zuji pored glave...

Imam i prijatelje iz Temišvara - proferosi, on Srbin a ona Rumunka. Posetiću ih skoro pa možda čujem više o Temišvarskoj strani priče.
Milutin Milošević Milutin Milošević 10:44 23.12.2009

Re: Al' ste se sinhronizovali

sećam se i ja da je Kent bio glavno sredstvo plaćanja

I Vegeta (Kolega Rumun je se dobro seća), žvake, najlon čarape ili Čik/Zum. To je trebalo prošvercovati tamoNa, a onda nazad orahe, likere, jagnje, itd.

Mene su vodili roditelji jednog od mojih najboljih izvidjačkih drugova. Majka je bila iz Banata (našeg), pa su bili upoznati i išli često, pogotovo preg neke slave ili veće svetkovine, u nabavku. Kod njih sam prrvi put probao Havana Klub i Skenderbeg.

Bio sam par puta pred promene, a onda i nešto više puta posle njih. Taj moj drug je imao običaj da kaže da su Čaušeskua pustili da izmuči narod i vrati sve dugove, a onda ga krknuli i doneli nove stakliće.
myredneckself myredneckself 11:56 23.12.2009

Re: Al' ste se sinhronizovali

NNN
Primera radi prošli komentar sam poslao u 02:44, a piše da je poslat u 02:52

ih, što si sitničar NNN, uvek se slaže bar datum
Radimo paralelnom montažom

mora da je i on u onom kongresnom radnom telu u bubama
Milutine, odličan post
Biljana 77 Biljana 77 14:08 23.12.2009

Re: Al' ste se sinhronizovali

Što ti, primera radi, ne spavaš
Mora da si poslao vamiliju u tazbinu (ko ja) pa sad zijaš po internetu.

Nije, poslao nas je na spavanje.
NNN NNN 16:58 23.12.2009

Re: Al' ste se sinhronizovali

poslao nas je na spavanje.
Probao sam da te probudim
darkonduty darkonduty 02:53 23.12.2009

.........

Kratko i jasno : izvrstan opis!!!
Čitam toliko toga o Rumunjskoj ovih dana ali ništa se ne može usporediti sa ovim svjedočanstvom iz prve ruke.
Nakon ovakve predodžbe zbivanja i atmosfere iz onoga vremena sasvim je jasno zbog čega su 'slijed događaja' kao i konkretni incidenti koji su se tada odvijali do današnjeg dana ostali konfuzni i nerazriješeni.

Ispada da Byron nije bio daleko od istine u spekulaciji da jedva tisuću godina dostaje za izgradnju države.
Kad niti dvadeset nije dovoljno da bi se sa pristojne distance razotkrile i razjasnile neke stvari.

Milutin Milošević Milutin Milošević 10:48 23.12.2009

Re: .........

Puno se piše ovih dana o prevratu u Rumuniji. Valjda će ostati dovoljno materijala da jednog dana neko napravi potpunu analizu.

Mada, da je razgovor vodjen sa Čaušeskuom ili nekom od njemu odanih, ko zna kako bi tekst izgledao. Istoriju pišu pobednici.
ddsonik ddsonik 03:21 23.12.2009

Komsije

Pre prevrata sam isao mozda par puta u Rumuniju, Temisvar, ali one slike iz prodavnica u kojima nema nista da se kupi su mi potpuno nestvarno izgledale. Posle su se preselile i u nase dvoriste...

Vec 20 godina proslo...Secam se samo da smo gledali prenos i da jedini utisak koji sam stekao bio upravo stanje haosa i niko zapravo nije znao sta se desava. Kako vidim, ne zna se jos uvek, barem ne tacno.

Hvala na ovom postu, mada je to jedna veoma potresna prica.
Milutin Milošević Milutin Milošević 10:51 23.12.2009

Re: Komsije

Znaš kako je lepo danas otići u Temišvar. Nekada je bio lep, uredjen grad. Ponovo ga uredjuju. I dosta ga reklamiraju po Zapadu. Ej, to je velika varoš, sa tradicijom.

A tek Bukurešt.

Oba su mi dragi i volim da odem kod prijatelja. Početkom januara imam seminar na severozapadu, gde sam samo jedno prošao. onako usput. Radujem se novim saznanjima.
ddsonik ddsonik 11:25 23.12.2009

Re: Komsije

Jedna moja prijateljica je zivela neko vreme u Temisvaru, te smo isli da je posetimo. Jeste da je tome proslo mozda vec 10 godina, ali bio sam prijatno iznenadjen kako je grad lep. Puteve su isto sredili, tada jos. Verujem da je sada jos lepsi.

U mnogome me je Temisvar podsetio na Novi Sad; ili je to verovatno ono sto nam je Marija terezija svima u okruzenju ostavila u amanet.

Zelim ti dobar provod i neke lepe price.
blogovatelj blogovatelj 04:56 23.12.2009

Domacin ko nobelovac

Pa ti domacine, bio diplomata u Bukurestu. Kao Andric svojevremeno ;-)
A zamisli tek njegovu muku 6.aprila 1941. u Berlinu.
vishnja92 vishnja92 07:09 23.12.2009

Re: Domacin ko nobelovac

domatjin je skaut a ovo je tekst aktivnog posmatraca
citaj malo





cika Majlutine, sjajan i mucan opis.
(sada bih malo istrolovala na temu o muskom svetu u kome zivimo -
Na njegov grob i danas donose cveće, dok po njenom pišaju i seru.

ali necem )
Milutin Milošević Milutin Milošević 10:54 23.12.2009

Re: Domacin ko nobelovac

domatjin je skaut a ovo je tekst aktivnog posmatraca

Da, da. Kako ja volim da susrećem i pričam sa ljudima, ispade da sam do sada promenio barem desetak zanimanja
sada bih malo istrolovala na temu o muskom svetu u kome zivimo
Čudno je to sa diktatorima i njihovim ženama. Obično su one omrženije. Sem ako preteknu kao gospoja Pahlavi ili...
Gospodja Klara Gospodja Klara 10:59 23.12.2009

Re: Domacin ko nobelovac

(sada bih malo istrolovala na temu o muskom svetu u kome zivimo -
Na njegov grob i danas donose cveće, dok po njenom pišaju i seru.

I mene je ovo nekako štrecnulo. Kraj nezapočetog trola.
Komšija, kao i uvek u kondiciji za dobar tekst.
Milutin Milošević Milutin Milošević 11:05 23.12.2009

Re: Domacin ko nobelovac

Komšija, kao i uvek u kondiciji za dobar tekst.

Komšike, malko sam se opustio, a toliko tema. Jedva stigoh da navatam ovog čoveka na vreme. Imam još nešto što moram da odradim do kraja godine, zbogradi termiTa, a posle sve ovo drugo što odaMno čeka na red
Doctor Wu Doctor Wu 08:52 23.12.2009

pazi kad se još smejem dok čitam...

U poseti smo imali četiri naša privrednika. Večerali su u Ambasadi, a onda ih je trebalo odvesti do hotela i odatle na voz. Nema prevoza, nema taksija - revolucija, ustanak, borbe. Šta ću, javim se ja da ih povezem. Vozim bez svetala, borbe na 200 metara od nas. Demonstranti, barikade, mehanizovane jedinice, puca se na sve strane. Nekako stigosmo do hotela. Oni onda navalili da im se izdaju računi - da pravdaju hotel.

Ovo je fantastično. Tako srpski.
tmrnsk tmrnsk 09:12 23.12.2009

Re: pazi kad se još smejem dok čitam...

Oni onda navalili da im se izdaju računi - da pravdaju hotel.

Pa jeste, to je ona ista logika koja nas je terala da kao mibilisani pontonjerci iz kasarne u Jakovu u proleće 1999. iznosimo stare, propale, polomljene, iscurele kamionske akumulatore i da ih krijemo po kućama po selu Jakovu. Pa još žurimo, da ne padne neka bomba na kasarnu, dok smo unutra... Aman, zasto? Kome trebaju propali akumulatori?! - pitamo. PA, NEKO TO DUŽI! - odgovara kapetan. Tako smo iznosili i "spasavali" i polomljene čiviluke, partijske i jugoslovenske zastave (sa zvezdom, pa sam je sačuvao, za slučaj da bude opet neke revolucije) i razni drugi krš koji neko "duži". Moram priznati da se sada smejem, kao i za "pravdanje hotela", ali samo sa frtalj usta...
Milutin Milošević Milutin Milošević 10:55 23.12.2009

Re: pazi kad se još smejem dok čitam...

da pravdaju hotel

Možda je bila i "Lepa Brena za četiri osobe"
mikimedic mikimedic 11:25 23.12.2009

Re: pazi kad se još smejem dok čitam...

'neko to duzi' -- stravicno dobar odgovor. prestrasno. mentalitet.

gazda majlutine

NNN NNN 17:02 23.12.2009

Re: pazi kad se još smejem dok čitam...

Znam za ljude ovde u Srbiji koji imaju plate po više hiljada evra, firmin auto i plaćeno gorivo i čuvaju priznanicu od 70 din. za putarinu da nadoknade troškove!
itodor12 itodor12 23:42 23.12.2009

Re: pazi kad se još smejem dok čitam...

Znam za ljude ovde u Srbiji koji imaju plate po više hiljada evra, firmin auto i plaćeno gorivo i čuvaju priznanicu od 70 din. za putarinu da nadoknade troškove!


nego...ne stice se kapital rasipanjem sopstvenog novca na putarinu...uostalom,nisu se oni vozili zbog sebe,nego zbog preduzeceta...
NNN NNN 23:52 23.12.2009

Re: pazi kad se još smejem dok čitam...

nisu se oni vozili zbog sebe,nego zbog preduzeceta...
Oni i krkaju zbog preduzećeta (mora neko da se žrtvuje za kolektiv)
niccolo niccolo 09:12 23.12.2009

Moć tv-a

Posebno su se borili za zgradu Televizije. Telima su je branili. To je bio ključ uspeha.

Zanimljivo, i kod nas je 5. oktobra zgrada Televizije bila nekako najbitnija...
Milutin Milošević Milutin Milošević 10:56 23.12.2009

Re: Moć tv-a

U takvo vreme živimo - šta nije na TV i Internetu, to ni ne postoji.
antioksidant antioksidant 12:00 23.12.2009

Re: Moć tv-a

Zanimljivo, i kod nas je 5. oktobra zgrada Televizije bila nekako najbitnija...

a direktor televizije je...?
internet se mozda priblizava po uticaju mada je kutija jos uvek neprikoslovena...
niccolo niccolo 15:44 23.12.2009

Re: Moć tv-a

Milutin Milošević
U takvo vreme živimo - šta nije na TV i Internetu, to ni ne postoji.

Istina
a direktor televizije je...?

Imajući u vidu njen značaj, verovatno neko ko može da ostvari zamisli ljudi na vlasti u vezi s njom...
vishnja92 vishnja92 16:35 23.12.2009

Re: Moć tv-a

U takvo vreme živimo - šta nije na TV i Internetu, to ni ne postoji.

samo u slucaju da na to pristanes, naravno - vise nije cak ni opste mesto, samo glupa floskula.
aj manje kukanja, jednostavno nije tacno.




blogovatelj blogovatelj 16:53 23.12.2009

Re: Moć tv-a

Zanimljivo, i kod nas je 5. oktobra zgrada Televizije bila nekako najbitnija...


Danas je bolje u ratu imati kameru nego pusku. Ko misli drugacije ne shvata kako ovaj svet funkcionise.

Edit: Sem kamere potreban je i repetitor naravno ;-)
loader loader 10:19 23.12.2009

Sličnosti i razlike

Sličnosti i razlike Rumunije sa Srbijom.
Dve su, osnovne.
Jedna sličnost, jedna razlika.

Sličnost:
Pre neki dan čujem na vestima da su 85 od 100 danas najbogatijih Rumuna bili članovi Komunističke partije.


Razlika:

Da su opisanih, kritičnih dana imali u svojim redovima Koštunicu, Rumuni danas ne bi bili ni na trećini nivoa na kome danas jesu (koliki god da je taj nivo, treba ga hipoptetički umanjiti za 2/3 ).



Milutin Milošević Milutin Milošević 10:58 23.12.2009

Re: Sličnosti i razlike

I Ilijesku i sadašnji Basesku bili su komunisti, i to rukovodioci, ne obični članovi. Znali su posao. Naš mačkar je druga priča
Gospodja Klara Gospodja Klara 11:11 23.12.2009

Re: Sličnosti i razlike


Sličnostre neki dan čujem na vestima da su 85 od 100 danas najbogatijih Rumuna bili članovi Komunističke partije.

Bar znamo u čiju korist ide revolucija (uvek). A za ove što podmeću svoja ledja i glave, ako pretekne. Odavno apsolvirano. A ne može drugačije, svet otišao u tri lepe (izvinjavam se zbog izraza) još davno kad je i nastao.

(Ma od jutrost sam u pesimističko-defetističkom raspoloženju, ovo sunce usred zime baca u depresiju.)
mariopan mariopan 11:21 23.12.2009

Re: Sličnosti i razlike

Jedino u Rumuniji nikd nisam bila, sve pod tim utiskom o njihovom strasnom zivotu iz tih godina njihove golgote.

Prosle godine sin i snajka sa decom, (za Bozic, ali uzeli i godisnji odmor a deca na raspustu) odluce da proputuju celu Evropu, jer deca su tinejdzeri i mogu da vide i upamte to putovanje. Planirano je da odu i u Rumuniju i da prespavaju u onim Drakulinom dvorcu, ja sam toliko navaljivala da tamo ne idu da su me na kraju poslusali. Posle na TV vidim neki prilog o tom dvorcu i dodje mi kirvo sto su to propustili.

U ta vremena pre 20 godina, moje drugarice sa posla su cesto isle u Rumuniju, neki tamo imaju familiju, pa price o izgladneloj deci koja prose pored puta, o gladnim ljudima koji su u zimu lose obuceni, o jadnim uslovima u kojima zive...sve to me je sprecavalo da makar odem i da vidim, a mogli smo tada da putujemo i nije nam bilo daleko.

To je razlog sto sam svim srcem navijala za te ljude da se spasu.

Ne znam koliko im je danas bolje, sigurno je bolje nego sto je bilo, ali moglo je biti mnogo bolje da se privilegija nisu docepali, kao i uvek, oni koji su i u starom sistemu plivali kao ribe u vodi. Tako to biva svugde, rekla bih na neki nacin da je to i kod nas bilo posle Slobe. Njegovi puleni su danas najbogatiji ljudi u Srbiji i ne fali im ni dlaka sa glave.
margos margos 12:51 23.12.2009

Re: Sličnosti i razlike

Mariopan, sve i kad neću, nekako me izazoveš da i ja nešto napišem, ti i Milutin u kompletu uvek izazovete neke domaćinske, sentimentalne asocijacije, eto...

Pamtim jedini odlazak u Temišvar, fićom, i sate i sate čekanja na granicama... Mama i tata su nosili žvake i farmerke, a onda je kod menjaže love, neki lik mamu prevario za 'debele pare'. Naravno da to nije bilo mnogo, ali s obzirom šta se sve za te pare moglo tamo kupiti, bilo kao nešto mnogo. Sećam se i nekog klakera - jedino što je u jednoj radnji bilo od sokova... i ogromnih ćevapa u isto tako ogromnom i praznom hotelu.

Kao detetu, ništa mi nije bilo jasno - velelepne zgrade i izlokane ulice. Ljudi koji govore perfektan francuski u sirotinjskoj odeći. Servis za šest osoba i gomila pamučnog belog veša za 20 paklica žvaka...

Kad je zagudilo u našim krajevima, kad se sve izokrenulo i naše radnje zaličile na njihove, kad je naš novac postao samo papir i jedna od najlepših ulica mog detinjstva - pamtim dvostruki drvored - Kneza Miloša, dobila naziv 'Garavi sokak', meni je postalo jasno da je sve moguće i da ne znam, stvarno ne znam, šta će sutra biti. Čak mislim da deo tereta ovih naših dvadeset godina potiče iz naše arogancije spram Istoka i Zapada prethodnih godina, koja se, uzgred, i danas vidi kroz ono mi naj ovo i mi naj ono, bilo afirmativno ili ne.

mariopan mariopan 13:31 23.12.2009

Re: Sličnosti i razlike

Pamtim jedini odlazak u Temišvar, fićom, i sate i sate čekanja na granicama... Mama i tata su nosili žvake i farmerke, a onda je kod menjaže love, neki lik mamu prevario za 'debele pare'. Naravno da to nije bilo mnogo, ali s obzirom šta se sve za te pare moglo tamo kupiti, bilo kao nešto mnogo. Sećam se i nekog klakera - jedino što je u jednoj radnji bilo od sokova... i ogromnih ćevapa u isto tako ogromnom i praznom hotelu.

Da , i ja se secam tih prica o promeni novca i kako brzo broje pa prevare one koji menjaju, dobijes gomilu papirica u ruke. Posle je i mene podsetilo ono nase vreme sa bezvrednim dinarima bas na Rumuniju, mislila sam tada kako je njima bilo, tada je tako bilo nama, mozda i gore, jer najgora je kletva imati pa nemati, a mi smo prvo imali...

Te prve godine kada su kod nas uspostavili neku monetu koja vredi a stare novcanice povukli iz upotrebe, dolazio mi je brat iz Francuske i na granici sa Madjarskom promeni nekih 1000 maraka i dobije nove novcate ali nevazece nase dinare, u menjacnici. naravno, to da ne vaze saznao je tek kod mene i i nije znao ni kako izgleda nas novi novac.Eto to se radilo i dugo posle one inflacije.

da je sve moguće i da ne znam, stvarno ne znam, šta će sutra biti.


Da, sve je moguce, mene je bas to osvestilo. Neke korake u zivotu sam tako i napravila jer sve je moguce i nista nije sigurno. Za aroganciju si stoposto u pravu, predugo smo je negovali, ovo nas je sve spustilo na zemlju. Svako zlo ima i nesto dobro, neka smo bar nesto naucili iz toga.
Milutin Milošević Milutin Milošević 12:45 24.12.2009

Re: Sličnosti i razlike

deo tereta ovih naših dvadeset godina potiče iz naše arogancije spram Istoka i Zapada prethodnih godina

Uistinu, mnogo smo se obesno ponašali. Oni nam danas i ne vraćaju koliko smo zaslužili
Milutin Milošević Milutin Milošević 12:56 24.12.2009

Re: Sličnosti i razlike

Ne znam koliko im je danas bolje, sigurno je bolje nego sto je bilo

Zemlja se razvijala, neosporno. Medjutim, ono što mi kaže kolega Rumun, i što vidim svaki put kada odem, jeste da je pravi bum došao tek ulaskom u EU. Danas grabe velikim koracima napred
mariopan mariopan 14:20 24.12.2009

Re: Sličnosti i razlike

Milutin Milošević
Ne znam koliko im je danas bolje, sigurno je bolje nego sto je bilo

Zemlja se razvijala, neosporno. Medjutim, ono što mi kaže kolega Rumun, i što vidim svaki put kada odem, jeste da je pravi bum došao tek ulaskom u EU. Danas grabe velikim koracima napred

Drago mi je zbog njih. Neka grabe, mnogo su toga ispustili i red je da malo zive kao ljudi.

Uvek mi je bilo zao ljudi.
miloradkakmar miloradkakmar 11:17 23.12.2009

U to vreme

bio sam u banji u Igalu. Niko da komentariše, svi nemo gledaju TV i rupu u zastavi. Onda su malo hrabriji( borci ) počeli da odobravaju ili osuđuju, verbalne kavge, ali se brzo smirivalo saznanjem da je daleko od nas, u stvari da se to ne dešava kod nas.?!?
Meni je bilo važno da što pre dođem do kuće, granica sa Rumunijom je relativno blizu.
Milutin Milošević Milutin Milošević 13:05 24.12.2009

Re: U to vreme

granica sa Rumunijom je relativno blizu.

Pre skoro dve godine otišao sam na Vatin da dočekam kolegu Rumuna - imali smo sastanak Kancelarije u Beogradu. Podsetilo me to na one duge sate, ma dane, provedene na toj granici. Sa druge strane, on je tu negde bio vojnik, i seća se kako mu se Jugoslavija u daljini činila nedostižnim rajem na zemlji. A onda obojica konstatovasmo kako je danas sa ove strane pustahija a sa one Evrope. Kakav veleobrt, za samo 20 godina.
blogovatelj blogovatelj 16:24 24.12.2009

Re: U to vreme

Kakav veleobrt, za samo 20 godina.


Kolo od srece uokoli...

Moj rodjak je biio milicioner u ZR u Titovo vreme i on mi je ispricao sledece....
SFRJ je imala neki ugovor sa Rumunijom kad uhvati na svojoj teritoriji ilegalnog emigranta da ga vrati tamo. Moj rodjak je s vremena na vreme sprovodio te ljude do rumunske granice. Onda mu se desilo da su nekog nesretnika tako vozili nazad a on se u policijskoj marici zaleteo, sa lisicama na rukama i glavom iz sve snage udario u stranu od kombija, ne bi li ga odvezli u bolnicu i sto kasnije deportovali nazad.
To su verovatno oni koji se i danas olaksavaju po njenom grobu.
Milutin Milošević Milutin Milošević 17:12 24.12.2009

Re: U to vreme

Kažu da su na Dunavu, kod Djerdapa, sedali na bocu kiseonika za zavarivanje, odvrtali ventil i gonjeni jakim potiskom prelazili Dunav preko do nas.

Samo je bilo važno da na vreme skliznu sa boce, pre nego što ona udari u obalu.
Biljana 77 Biljana 77 15:34 23.12.2009

Iz prve ruke..

Potpuno drugačiji ugao na dešavanja.. Meni je sa mojih 12 godina to izgledalo ovako..
libkonz libkonz 15:49 23.12.2009

Svaka čast!

Sjajno napisano, gazda Milutine.
A što mi priča apropo cveća i vršenja nužde poznata: Nije on loš, ali ga žena upropastila
NNN NNN 17:05 23.12.2009

Re: Svaka čast!

Nije on loš, ali ga žena upropastila
sigurno je bila mlogo nervozna, dok nije dogurala do akademika
ecce-florian ecce-florian 17:20 23.12.2009

Interesantan neposredan doživljaj

Posle pročitanog teksta nešto mi se vrzma po glavi, polazna osnova Rumunije tada i Srbije 5. oktobra kao i dostignuti dometi u razvoju nadalje ( oporavak privrede, integracije, skolstvo, zdravstvo....)
Izgleda ima dosta razlika, interesantno bi bilo utvdjivati uzroke
Jedan od lepših Božića kada su prestali sukobi konacno i kada je objavljena pobeda. Mnogi od nas su tada ,uz vidno olakšanje i brigu, zaželeli sve najbolje Rumunima.
NNN NNN 17:31 23.12.2009

Rumunijo, Srbijo!

Par meseci kasnije, uvideli smo da su "revolucionari" prigrabili sebi sve moguće pogodnosti. A bilo ih je mnogo više nego što je ljudi bilo na ulicama tih brunih dana. Odjednom je svako baš bio zaslužan za svrgavanje diktatora. Najzaslužniji na kraju ispadoše oni koji su bili u establišmentu Sikuritatee.

...

Pre neki dan čujem na vestima da su 85 od 100 danas najbogatijih Rumuna bili članovi Komunističke partije.
Beba Popović: "Ja sam bio najbolji prijatelj Zorana Đinđića!"
Interesantno je da ovo niko drugi iz Đinđićevog najbližeg okruženja nije rekao, a verovatno je Beba sa mnogo većom tačnošću mogao da tvrdi da je Bekov najbolji prijatelj.

Članovi Komunističkih partija (ili bilo kojih drugih partija koje su dugo na vlasti, bilo gde) nisu tu zbog ubeđenja, nego zbog koristi. To je jednostavno takav profil ljudi, neko se rodi da bude blizak vlasti.
Ono što je meni budilo veliku nadu 5. oktobra 2000. je što sam mislio da dolzi novo vreme (sa novim ljudima), jer u širem okruženju jedino Đinđić i Koštunica nisu bili komunisti (tj. nisu bili pre na vlasti).
npr.
Slovenija - Kučan, Drnovšek
Hrvatska - Mesić, Račan (general Tuđman se već raspao)
Makedonija - Gligorov (do pred kraj '99.)
Crna Gora - Milo (i Momo na saveznom nivou)
Dakle, cela ekipa sa 14. kongresa CK SKJ (jedino u BiH nije bio komunista na vlasti, ali još gore, bio je mudžahedin)
A u Srbiji tadašnja opzicija Milošević, Šešelj (+ na Kosovu kao politički lider OVK - drug Demaći...)
Evo i danas kad vidim onog ljigavog Šuvakovića, želudac mi se prevrne (a da je on jedini...)
+ razni ljudski otpad u vidu Miškovića, Karića, Beka itd.
Dakle, neki ljudi su uvek više-manje pri vlasti.

Ps. Izvinjavam se što sam, izuzimajući Đinđića i sva ostala lična imena pisao velikim slovom.
Unfuckable Unfuckable 18:05 23.12.2009

odlično napisano Gazda

O profilu, životu, navikama i interesovanjima (tada se mislilo) poslednjeg evropskog diktatora, o surovim metodama kojima je pod kontrolom držao milione ljudi, o sasvim prepoznatljivoj monstruoznoj bahatosti njegovih potomaka, bolesnoj ambiciji kontrol frika slepog sokačeta evolucije otelovljenom u njegovoj supruzi, veoma dobru i potresnu knjigu napisao je
Ion Mihai Pacepa, jedan od vrhovnika rumunske tajne službe, kada je prebegao na Zapad
Milutin Milošević Milutin Milošević 12:59 24.12.2009

Re: odlično napisano Gazda

Mislim da je ova knjiga objavljivana kao feljton, davno nekada, u Ekspres Politici. Ova (ili pak ta neka druga) kniga, bacala je potpuno drugo svetlo na Čaušeskua i Rumuniju koga smo nekada voleli jer je bio nama blizak i prvi sledeći posle nas po različlitosti u odnosu na Crveni blok
49 41 49 41 18:13 23.12.2009

K'o da procitah i doziveh

27. mart '41.

Jeeah, nista nije slucajno; sve je "spontano".

Krasno Maljutine.
topcat topcat 18:21 23.12.2009

Bravo

gazda!
AlexDunja AlexDunja 18:44 23.12.2009

e, milutine

text je zaista odličan.
kad vidim kako ti pripremaš ove blogove,
i koliko emocije i truda uneseš...
postidim se:)

svaka čast. i hvala. ovoga se treba sećati.
Milutin Milošević Milutin Milošević 13:01 24.12.2009

Re: e, milutine

Hvala svima na lepim rečima. Vidimo se valjda za koji sat
Inner Party Inner Party 23:23 23.12.2009

1990.

Secam se da smo te 1990. mi klinci bili prva generacija u nasoj skoli koja nije isla na tradicionalno prolecno logorovanje.
Razlog?
Tamisom su doplutavali lesevi iz Rumunije, pa je postojao strah od zaraze ...

PS

Rumuni su zaista cudan narod i ja ne verujem da je revolucija 1989. bila "grasroots" iliti "narodna".
omega68 omega68 11:13 26.12.2009

Re: 1990.

meni je fascinantno još nešto:
pred ulazak u EU Rumuni su morali da otvore spiskove saradnika tajne službe, pa se utvrdilo da je od 450 poslanika u Parlamentu za službu radilo 150 ( tako nekako ).Bilo je tu i kasnijih dobitnika nagrada za demokratiju i poznatih , kao šatro disidentskih, novinara.
ŽIVIM ZA TAJ DAN KOD NAS,
treba li dodati
Milutin Milošević Milutin Milošević 20:10 26.12.2009

Re: 1990.

Boga mi, biće zanimljivo

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana