Dva propustena poziva

Poznati osecaj kada me decije rucice bude iz sna. Moj trogodisnji sin Ivan me golica. Kaze vreme je da ustanem. Jos me oslovljava sa tatice. Jos mi se spava, ali i ne probam da mu objasnim koliko sam umoran. Igram sa njim. Mazimo se kao tata lav i lavic. Ujedam ga za stomacic a on zadovoljno grokce i smeje se. Pridruzuje se i mama Jovana. Ujutru volim i sa njom da se igram ali nemamo adekvatne "uslove za igru". Provodimo par dragocenih minuta u porodicnom mazenju.

Pitam Jovanu kakvi su nam planovi za danas, namerno se praveci da sam zaboravio eventualni odlazak u crkvu. Kaze da bi ona volela da odemo do crkve ali sumnja jer izgleda da cu ja da radim danas. Zvao Majkl par puta. Imam dva propustena poziva.

Majl Zurka me zvao u nedelju u 11:40 pa u pola jedan! On zna da ja radim puno, i da imam vremena da spavam samo nedeljom. I tada spavam duze. Mirise mi na posao. Ne budem lenj, preslusam poruke i cujem Majkla da me pita dal' mogu da radim sutra, dolazi veoma bogat klijent. E zato je Majkl uvek dobra vest, citaj 200 dolara minimum. I, pita on dalje, ako bih mogao samo da se pojavim veceras na kratko oko 8 na privatnom aerodromu da me vidi klijent. Takav je posao badigarda. Reaguje se na poziv. Zovem Majkla i potvrdjujem svoje ucesce u akciji "provod bogatog sveta".

Nema veze sto je Uskrs i nas i katolicki bas u nedelju. Show must go on!. Nema veze sto sam obecao zeni (jedva, jedva) da cemo da odemo u crkvu, zapalimo svecu i druzimo se sa gastarbajterima. Posao zove. Zbog posla naravno. Posao ispred svega. Kapitalizam. U voznji objasnjavam Jovani da cemo morati da skratimo crkveni izlet na minimum. Nisam nesto preterano religiozan a i nasa crkva u Majamiju lici na sve samo ne na crkvu. Spolja izgleda kao novosagradjen magacin na periferiiji. Vise lici i na neukusno projektovanu kafanu nego na duhovni hram. Ali ima krst na krovu. Pa tu zgradu zovemo crkva. A i pop je posebna prica. Pop je "sam svoj majstor". Drzi liturgiju, sluzi pice, slika i naplacuje fotografije... Na svu srecu smo dosta zakasnili pa nisam morao da se izljubim sa bas svim Srbima iz okoline. Uhvatili smo ostatke jagnjeceg pecenja i poslednji blok pesama, vec premorene Lepe Lane.

Po povratku iz "crkve", ostavljam zenu i dete kod kuce, skidam svetovno odelo veselih boja i oblacim se u crno. Boju badigarda. Cudna je stvar kako mi uniforma za rad promeni ponasanje. Odmah se nekako ukrutim i postanem ozbiljan.

Proveravam email sa podacima koje mi je poslao Majkl. Trudim se da zapamtim i vizualizujem zadate mi adrese jos jedared i polazim. Prva obaveza mi je da pokupim dve kurve. Zive u veoma luksuznoj zgradi sa pompeznim imenom "Miradore". Mlade, sisate, blago drogirane hispanke su dobro raspolozene. pretpostavljam da se raduju honoraru. Stavljam ih u kola, i pridruzujemo se koloni vozila za docek klijenta. Rols Rojsom Fantom i Bentli Azure voze ispred mene. Krecemo se ka privatnom aerodromu "Signature". Onako u koloni, izgledamo posebno. Cak i moj auto, kao treci, ne izgleda uopste lose. Linkoln taun kar je standard za limuzine. Imam odlican stereo sistem u kolima pa malo pojacavam muziku da ne slusam dve mlade "poslovne dame". One nikako ne zatvaraju usta i ne prestaju da im zvone telefoni. Priblizavamo se aerodromu. Kolona skupih automobila dolazi do VIP kapije, rampa se dize i mi pravac pred avion. Mislim da je bio Hawker 800. Crven tepih, stepenice, posada aviona postrojena ceka vaznog putnika da sidje na tle Floride. Izlazi tip ne mnogo visok, blago buckast, ko Ivica Dacic u danima slave. Zapazam da se ne odvaja od koznog Lui Viton ranca. Devojke skacu na njega i pred zbunjenom posadom mu pokazuju sise i dupeta. Otvara se sampanjac. Svi nasmejani, ja profesionalno ozbiljan. Majkl me upoznaje sa doletelim klijentom i objasnjava mu da sam ja najzajebaniji bodigard na Floridi. Cutke se rukujem, uzimam par kofera i stavljam ih u linkoln. Naucio sam se da slika govori vise od reci a ja, sa svojom velicinom, 140 kg i skoro 2 m, odlicno izgledam za bodigarda.

Zatvaram vrata Rols Rojsa, sedam u svoj auto i odlazimo put Majami Bica. Obozavam deo kada se vozimo preko mosta izmedju Majami i Majami bica. Drvored palmi, plavozelena voda, skupe kuce i jahte na sve strane. Prizor mnogo puta vidjen u filmovima je moja nova svakodnevnica. Volim taj most. Pred nama je bogato mondensko letovaliste, a iza nas multi etnicka beda Majamija. Zato neki kazu da taj most spaja a neki da razdvaja dva veoma razlicita nacina zivota.

Klijent odseda, naravno, u najskupljem hotelu u Majami Bicu, "Shore Club". Ostavljamo automobile hotelskom osoblju da parkira. Nas klijent se rukuje sa momcima sto parkiraju i svakom uvaljuje stotku. Dok smo dosli do apartmana sevale su novcanica od sto dolara svuda i na sve strane. Rukovanje sa momkom koji parkira, recepcioner, ovaj sto nosi torbe, lift boj. Svako dobio po stotku. Svi ozareni. Alal vera Majkl. Odlican klijent.

U holu nam se vec pridruzile jos cetiri devojke tako da sada imamo sest kurvi. Sebe ne brojim, ja sam iznajmljen u druge svrhe. Nisam zbunjen njihovim prisustvom i nedostatkom odece jer radim i za porno kompaniju pa vidjam svasta. Samo vidjam, ne pipam. Apartman ogroman, beo, visok plafon, sve haj tek. Otkrivam stepenice i jos dva sprata i tri terase, i pet kupatila i dva djakuzija, i tri sobe, i bazen i ... Dokle bre vise. Koliki je ovaj apartman? Cujem da ga placa dvadeset hiljada za vece, americkih dolara naravno!?!? Ivica, u daljem tekstu Vilijam me moli da drzim mali ranac Lui Viton sa sobom sve vreme. Saznajem da ima 400 000$ u keshu i 500 - 600 000$ u satovima u rancu. Izgleda mi kao jeftino blefiranje ali kuliram. Idemo na treci sprat, mnogo sampanjca, kurve mahom gole i pored prohladnih uslova za igru na terasi sa pogledom na sve cetiri strane. Ja namrsten, obucen u crno sa prizvukom vojnog stila (cizme i pantalone). Ja sam telohranitelj. Sise i sampanjac svuda oko mene.



Trcim gore-dole kako koja isporuka stigne. Prvo tri kartona nekog preskupog vina iz hotelskog frizidera. Pa stotine casa za vino i sampanjac. Onda led, led i samo led. Ne kapiram jos ali i to kuliram. Onda nesto sitno kokain, desetak grama! Pa neki zbunjeni od negde donose sampanjac ali traze da se plati odmah. Tri kartona Kristala Magnum. Izvinjavam se Vilijamu sto ovi traze da se plati. Covek fin, ne zbunjuje ga sto mu crna american expres kartica na recepciji, trazi da plati u keshu. Ovi kazu 24 000$. Dajem mu ranac i on iz neke pederuse istrese ogromnu kolicinu stotki slozenih u gomile po 10 i 25 000$. Daje kurvi da prebroji 25 000 i kaze uredu. Castio momka sto doneo 1000 dolara. Pocinje da mi zvoni tihi alarm u glavi.

Da skratim pricu, baja to vece potrosi 48 000$ u keshu. Niko mi nije pricao, sve sam sam video. Ja nosio pare sa sobom u rancu.

Doslo vreme da se rastanemo i on, doduse sav raznesen od alkohola i droge, daje mi 400 dolara. Ja tuzan. Jeste duplo vise nego sto sam ocekivao ali je zalosno kad sam video kako on trosi pare.

Odlazim kuci kao posle posete zubaru. Sav sam utrnuo. Jos uvek mi lebde slike iz Sor kluba. Brr.. Saljem Majklu SMS pruku i odjavljujem se za veceras. Vec sam u frizideru, jedem hladnu piletinu i zalivam koka kolom. Stize SMS od Majkla da sutra uvece idemo u Tantru. U glavi mi prolaze slike uzavrele karnevalske atmosfere iz Tantre. Jasno mi je da mi treba pojacanje za sutra. Valjda je Djura slobodan. Gasim svetlo i tonem u mucenicki san. Kao Alija Sirotanovic, onaj tip sa cuvene novcanice od 1 000 dinara iz 80-ih godina.

Ponedeljak brzo prolazi na dnevnom poslu. Pa teretana i zestok trening na pocetku nove nedelje. Kod kuce porodicna vecera. Jovana spremila piletinu i pomfrit. Onda rvanje na pun stomak sa malim lavom u krevetu. Oblacenje u crno, ovoga puta i neprojni prsluk, i motorole i jos po neki komad specijalne opreme. Veceras i Djura radi samnom. U voznji se preslisavam gde su pozarni izlazi iz Tantre, kako je pozicionirano obezbedjenje i nadam se da imamo separe sa zidom iza nas. Tako je bezbednije.

Pocinjemo. Igraci su tu: Ivica alijas Vilijam sa sest kurvi a Djura i ja sami, radimio mu prosireno obezbedjenje. Djura cuvao Slobodana Milosevica, ja cuvao Mikija Maka. Slobodana oteli, Mikija ubili a mi, hvala bogu zivi i zdravi. Tu je jos 300 gostiju sedam - osam konobarica su obucene kao da nastupaju u Mulen Ruzu.

Teren: Radnja se odvija u restoranu Tantra na Majami Bicu. Restoran je uredjen u indijskom duhu. Ima dosta erotskih detalja ukljucujuci lascivne kipove i umetnicke slike. Meni je najjaci utisak trava . Gazimo po pravoj travi i ako smo unutra. Tantra se vikendom od restorana pretvara u disko klub a ponedeljkom podivlja od karnevalske atmosfere nabijene erotikom. Mnogo polugolih zenskih tela se uvija u ritmu muzike koja je podvucena ritmom bubnjara. Ispred su parkirani najskuplji automobili na svetu. Bugati, Rols Rojs, Maserati, Bentli... kao u Zenevi na sajmu automobila. Piju se skupi sampanjci. Najskuplji.

Narucuje se mnogo sampanjca. Malo piju a malo se i prskaju njime. Oko nas sest mladih cura sa vestackim grudima, vestackim osmesima i sa talentom za glumljenje orgazma i praznjenje bankovnih racuna i novcanika. Vilijam kupuje na stotine ruza i obasipa cure laticama. Cela ekipa se sve manje ustrucava kada smrce kokain. U pocetku su isli do taoleta, pa su se nesto krili a sada ne. Konzumiraju ga kao vodu. Povremeno razgrnem momke koji bi zeleli da prisvoje neku od nasih cura. Bukvalno ih izguram. Sampanjci, kurve, sise, ruze, kokain, guranje u rebra svakog ko pridje, ... Tako je. Bodigard u Majamiju. Mi sa radio vezom, neprobojni prsluci, sa lampama koje mogu da osvetle pola auto puta Beograd - Nis. Nadrkani, spremni da, za 400$ pokidamo svakog ko nam udje u zasticenu zonu. Dva minorna incidenta, mi reagujemo kao iz bodigard prirucnika (koji ja nikad nisam ni video). Ma milina.

Gazda polazi na pisanje, Djura ostaje sa devojkama, ja i Lui Viton ranac razgrcemo masu da prodje Ivica alijas Vilijam. Ispred WC-a 5 smrtno ozbiljnih tipova, valjda im se pisa. Pritrcava Sinisa, gle cuda Srbin, menadzer Tantre i upucuje nas da idemo preko reda. Pa nisam ni imao nameru da cekam. Ivica alijas Vilijam se pozdravlja sa gospodarem WC-a (deda sera) koji u sekundi prazni WC. Nema pisanje ni za koga kad Wilijem podje na pisanje. Kapiram da se poznaju od ranije. Deda sera dotura kljuc od kola Ivici, koji isti koristi za smrkanje kokaina (kokain je u kesici pa on kljucem zahvata kao kasicicom). Sledi pranje ruku i razgovor o deda serinoj porodici. Ivica broji jedanaest novcanica od sto dolara da deda sera kupi kompjuter deci. Hiljadu sto dolara za pisanje! Izbija me vrucina i pocinjem da se osecam kao da cu da se razbolim. Topim se.

Opet sampanjac, kurve, sise...Opet guramo u rebra. Sada mnogo jace. Ivica je u nok daunu vec cetrdeset minuta. Mnogo je popio, nesto i smrknuo. Ali i dalje je u ringu i kao iskusan borac sipa sampanjac, kiti devojke ruzama, parama, igra, pipa sise,....Skoro je prestao da pije. Nece dusa vise. I napokon mi signalizira da konobarica donese racun. Ja lampom svetlim dok konobarica prezentuje racun. 72 000$! Jeste sedamdeset dve hiljade americkih dolara! Wilijam i Ivica dopisuje baksis 30 000$ i potpisuje ukupan racun od 102 000$. Djura udaljen dva metra od mene, na mome licu jasno cita koliki je racun. U dolar.

Javljam se radiom soferu, izvodimo Ivicu alijas Vilijama kroz guzvu ka vratima. Guram, gazim ljude... Samo mi fali mi rotaciono svetlo. Ide bez cura, hoce covek da odmori valjda pre sutrasnjeg puta na Bahame. Smestamo ga u Rols Rojs Fantom, dajem mu Lui Viton ranac i cekamo pored dok ne krene. Valjda je tako u prirucniku. On izvadio pare i broji. Broji i broji. Mnogo dugacko broji za 400 dolara. Daje mi pare, ja ih po automatizmu guram u dzep. Mislimo to za obojicu. On broji pa daje Djuri, sve sedeci u Fantomu. Mislim da nam je popucala koza na licu koliko smo se trudili da se ne nasmejemo. Klanjamo se skromno, japanski do 45 stepeni. Pitamo jel nas treba u hotelu, ne hvala. Zaljubljeno gledamo u Rols Rojs koji se udaljava. Sedamo u moj auto i brojimo i mi. Raspolozenje raste sa svakom novcanicom. Po dve hiljade svako! I meni neprijatno da pisem o tome, deluje mi kao da lazem. Ali dve hiljade dolara za pet sati posla.

Odlazimo u piceriju kod Faruha i svecano proglasavamo radni dan zavrsenim. Dogovaramo se da nikom ne pricamo koliko smo uzeli para. Dok ja telefoniram vidim Djuru kako pokazuje pare u novcaniku nasem drugaru Ivanu koji se tu slucajno zateko i sa nevericom slusao Djurinu pricu. U cara trojana usi kozije! Kakav dan! Za nas neobican. Za Vilijama jos jedan u nizu dosadnih dana. Uzgred, zasto li nije jebo ni jednu od kurvi. Izgleda da je on iznad toga.

Ostalo je pitanje, ne kako, vec ZASTO?

Ujutru sam dobio SMS od Vilijama u kome se zahvaljuje na svemu i kaze da mu je bila cast. Jel me zajebava?