" Najveće nežnosti ..najlepše ćute "

 

... "plašim se mraka, da me ne proguta...,
"
ne plaši se gospođice moja...

znaš ...mrak ima svojih prednosti, ne vidi se , ono što ti piše na licu.

I ponekad je dobro što je tako , kad ne moraš da objašnjavaš ...da se pravdaš

u mraku možeš lepo i da sanjaš , u mraku se na kraju , obično, pojavi svetlo nekada prigušeno , ali ipak ...

,tmina je ono što pritiska ,teška guši ,prvo opkoli sa svih strana, a onda razgoliti sve čak i misli vešto

sakrivene u dubini neke iskidane duše

prateći tragove, preturajući po relikvijama ,u mislima neke davne prošlosti , pronalazim Reči ,

jednostavno

napisane ,zgužvane i bačene u nekom trenutku

besa , rastrojstva , i lažne hrabrosti ili straha od onoga što dolazi

..., pokušavam da napišem, nešto,o njima ,

dok ćutim u tami, koja me polako me usisava kao vakuum...ponekad osetim da se gubim...

možda da bi oslobodio ove misli

nekad ...krenem, idem i teško se zaustavljam

dok tražim najlepšu smrt za ovu ljubav

u sebi

da ...to će biti vrhunska kreacija

nadmašiće sve što sam učinio

tako se ,pretpostavljam, i smrt dugo zadržava

dok se povlači ..

noćas ću ,opet oživljavati ..... misli ... što odjekuju...lude...izgubljene ...što žele,vrisnu ...da se pronađu

,da izađu iz svog skrovišta, na videlo

ponovo gutam i ćutim tu istu želju...

 

"kako bih volio znati

izgledaš li sretno

gospođice moja

kad te jesen zanjiše na rukama

kad u oku oblaka vidiš odsjaj

i prestaneš se mučiti

s jednačinama života

kako bih ja gospođice moja

rado s tobom otvorio vrata

i otišao

zaboravio na život

na ljubav

na potonule brodove

kako bih ja gospođice

tugo moja

skinuo sve brojeve godina

izbrisao datume

da naša ljubav

bude primjer djeci koja dolaze"

Željko Krznarić

 

postoji nekoliko, , stvari koje ti nisam stigao reći ....

možda i nisam imao hrabrosti , strah ?

...

Da li ima smisla tragati za suštinom ... napisanog?
Da li se sa nekoliko reči može napisati , nešto .
?
Kako je tako jednostavno

„ ako nekad „

nada?

Da , možda ,

Kao kad trčiš da uhvatiš vetar ili bežiš od sopstvene senke .

Da li se od nje može pobeći , negde sakriti i pritajiti? I lukavo sačekati da ode

Možda promeniti identitet, da možda je to rešenje, tada i senka više nija ona , nego nekog drugog,

izmišljenog ... da li se promenom identiteta , može promeniti i duša...i dobiti neka nova

"zbogom

oprosti...

tvoja ..."

"tvoja ...? zbog „ako nekad"

Kako tvoja? Kada te nema...

Reči , reči samo reči .

A ipak , reči bole više od svega, nanose najteže rane

ostavljaju najdublje tragove,

sa tako malo reči , napisano mnogo .

kako razumeti?

zar sve može da se kaže sa tako malo reči ?

da li si stvaran ... bio, postojao, pitaš se ponekad jer

prazan prostor u koji si se uvukao kao između dva otkucaja, u tom prostoru je sve što je ostalo ,

ništavilo , praznina, a opet

"...uvek si za jednu nežnost bio lepši

od svih tvojih tuga...."

nisi mogla reći, kao što si nekada mogla nizati reči bez predaha, u nekom čudnom zanosu?

Da li je to možda strah od

.... zaboravila si svoj lik u mojim očima...

te decembarske, mračne , čudno hladne, vlažne,

"....uvek si za jedno ne smem bila nevinija

od svih mojih razloga..."

duhovi se prikradaju , ah osećam ih ...dobro je imati društvo makar i takvo , ,

svi strahovi su izronili , oslobođeni jednim, samo jednim treptajem oka,

ili dobrim gutljajem ...ko će to znati

da ...svi imaju tvoj lik, čudno...

" ... ni u jednoj antologiji nežnosti

nije zapisano tvoje ime

 

nijedna pesma nije mogla

tako nežno

da govori ono što ćuti

 

( najlepša pesma nikada nije napisana

najveće istine nikada nisu rečene)

 

i jednoga dana

kada beskonačno ZAŠTO postane

konačno TI

 

ti-tako mnogo jedna

(moja najlepše nenapisana pesma)

 

ni u jednoj antologiji nežnosti

neću pomenuti tvoje ime

 

(najveće istine nikada neće biti rečene

najlepša pesma nikad neće biti napisana)

... moja najsentimentalnija legenda o nežnosti

neodređena dimenzija svih mojih čula

u namerama odjeka

neka najlepša večnost sa hiljadu lica

i nijednom prolaznošću

možda će sva moja možda biti samo tvoje nikad više
ali

možda je moje jeste iskrenije od svih tvojih nije

možda je moje jednom strpljivije od svih tvojih neću

možda moje nekad više znači od svih tvojih nikad

možda je moje možda lepše od svih tvojih zauvek

najlepša pesma nikada neće biti napisana

biće još onih koji će za jednu nežnost

biti lepši

od svih nečijih tuga

biće još onih koje će za jedno ne smem

biti nevinije

od svih nečijih razloga

biće ih - više od nežnosti

 

I najmudrija od svih tuga zvaće se sreća

u sva buduća neka najlepša predvečerja na svetu

 

možda će još nečije možda

biti lepše od svih nečijih zauvek

možda će još nečije jednom

biti strpljivije od svih nečijih neću

ali najlepša pesma nikad neće biti napisana

najveće nežnosti - najlepše ćute "

"...."

..."
... ne želim da se sećam ...

i i ne želim da čujem ...

ali nekako dođe samo od sebe

i možda će neko "zbogom " kao tvoje nekada

jednostavno

,

sve  ispisati na licu  ...  ..

da li ćeš onda...

i ..ne zameri što ti pišem ovako

nedovršene misli ... isprekidane

... snovima

da  si volela ...nekada