Ponedeljak, 16. novembar – Ušuaja, najjužnije mesto na svetu

Osvanulo je divno, sučano jutro u Buenos Airesu. Sa prvim zracima sunca, krenula sam put nacionalnog aerodroma koji se nalazi u srcu grada. Prolazim ulicom u kojoj živi Lucila i uz put nailazim na sliku koja me je tako podsetila na centar Beograda u ranim jutarnjim satima – male prodavnice i pekare se lagano otvaraju, prodavci užurbano sređuju radnje, u vazduhu se oseća miris svežeg peciva i čuju se glasovi vozača koji su se tu na trenutak zaustavili kako bi isporučili robu.

Iskreno, ne mogu dočekati da stignem u Ušuaju. Posle gotovo 20 sati putovanja, neopohodan mi je osećaj da sam konačno tamo... Na putu ka aerodromu, prolazim ’favela’ distrikt koji se nalazi tačno ispod autoputa, što me je podsetilo na nekadašnje stanje ispod Gazele u Beogradu.

Šest časova je ujutru i nacionalni aerodrom je prepun putnika, uglavnom Latino-Amerikanaca… Španski jezik dominira u prostoru i sve nekako podseća na latino-američku seriju… Konstantno gužva, jurcanje tamo i ovamo, totalna dezorganizacija i panika, a opet na kraju sve nekako funkcioniše. Nemoguće je ne zavoleti ovu karakteristiku domaćina koliko god vas to u momentima nerviralo, jer biti u Argentini je ‘siesta i fiesta’ u svakom momentu…i tango naravno! Sa zvucima tanga se budite, uživate u danu, i čarima magičnih noći. Tango je droga!

Čekajući avion, uz ispijanje toplog voćnog čaja, kroz glavu mi prolaze slike prethodnih nekoliko sedmica… Neminovno me obuzima osećaj sreće, ponosa i zahvalnosti jer se putovanje na Antarktik zaista dešava! Nadam se da će u godinama koje dolaze više mladih ljudi iz Srbije i regiona imati priliku da proživi ovo iskustvo, iskreno verujem da hoće…

Let do Ušuaje, 3.5 sata uživanja u jedinstvenim i prelepim predelima Patagonije…U poređenju sa jučerašnjim iskustvom, danas je sve proteklo mirno i bez većih izazova. Dok se avion lagano približava aerodromu u najjužnijem gradu na svetu, kroz prozor se pruža prelep pogled na planinske vence koji se uzdižu iznad grada i mora. Po dolasku u Ušuaju dočekala me je devojka po imenu Tifani, koja je zadužena za doček i transport članova ekspedicije od aerodroma do hotela ‘Los Yamanas’, u kome smo bili smešteni.

Hotel se nalazi na obali mora, u podnožju planinskog venca i glečera Maršal, na koji ćemo se peti sutra. Izgrđen je od drveta kao i većina objekata u Ušuaji, što gradu daje jedinstven pečat pravog planinskog mesta, drugačijeg od svega ostalog… kao u nekoj bajci. Ovaj gradić sa otprilike 60,000 stanovnika predstavlja raj za planinare, skijaše i zaljubljenike u prirodu.

Prvi dan obeležilo je upoznavanje sa Robertom Svenom, prvim čovekom u istoriji koji je peške prešao Severni i Južni pol, i vođom ekspedicije. Robert je pred kompletnim timom predstavio plan ekspedicije i upoznao nas sa svojim članovima tima, kao i sa pravilima kojih se neminovno moramo pridržavati kako bi osigurali da sve protekne u najboljem redu.  Biće ovo jedno izvanredno životno iskustvo, test ličnih snaga i slabosti u najokrutnijem prirodnom okruženju na svetu.

Ekspedicija broji oko 50 ljudi iz celog sveta, mahom iz Australije, Novog Zelanda, Indije, Kine, Vijetnama, Velike Britanije, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Kolumbije, Turske. Najveći deo ekspedicije čine mladi ljudi između 17 i 25 godina starosti, različitih profesionalnih opredeljenja, sa zajedničkom strašću za ekologijom i očuvanjem životne sredine. Robertov tim čini 10 ljudi zaduženih za logistiku, komunikaciju, bezbednost i edukaciju.

Prvo veče proteklo je u međusobnom upoznavanju, uživanju u argentiskim kulinarskim specijalitetima i jedinstvenom vinu poreklom iz Mendoze.

Sutra - Penjanje uz Maršalov glečer. Jedva čekam! Takođe, nadam se da će moje torbe sa opremom konačno stići u Ušuaju. :)