EPS - Zahtevi radnika

Slazem se da je stanje u EPS-u kriminalno jer firma ima bar 20000 zaposlenih vise od potrebnog od kojih je 7) doslo zbog politicke i rodjacke podobnosti.

Treba privatizovati proizvodnju električne energije, ali tako da dobijemo konkurenciju u proizvodnji. Treba otvoriti mogućnost da svi proizvode. I treba insistirati da privatizacija znači izlazak na Beogradsku berzu i mogućnost domaćih investicionih i penzionih fondova da poseduju ova preduzeća. Slično treba uraditi i sa lokalnim distributerima električne energije. I tu mora da bude konkurencija na svakom lokalnom tržištu inače ćemo proći kao kod prirodnog gasa ili kablovske televizije. Sve ovo se propisuje zakonom.

Dok se ne racionalizuju, dok nemaju jasna ekonomska merila učinka i dok im se ne ukine monopol, u proseku niko ne zaslužuje više.

Ne postoji mesto na svetu gde jedna elektroprivreda nema monopol nad odredjenom teritorijom jer je posao kojim se bave takve prirode da je konkurencija nemoguca i nerentabilna. Da si zavrsio energetiku znao bi da je nemoguce na ekonomican nacin uvesti konkurenciju u oblast proizvodnje, prenosa i distribucije elektricne energije.
Ako bude potrebe mogu prostim jezikom da ti objasnim zasto je nemoguce imati konkurenciju u tom poslu.

I umesto da se trosi energija na demonopolizaciju koja ne moze da da rezultate bolje da se povede racuna kako ta firma - EPS posluje i ko je dogovoran za to. I da se pocne sa unutrasnjom a ne spoljasnjom reformom. Konkurencija u ovom poslu je moguca sam na nacin kao sto je moguca u upravljanju drzavnim organima. Znaci personalna konkurencija koja sa sobom nosi i odgovornost. To je problem drugacije prirode i ne moze se resiti ekonomskim i berzanskim potezima vec samo boljom kontrolom vlasti.


Privatizacija bi samo zavezala ruke drzavi u svakoj daljoj nameri da sredi stanje.

hazar

нпр. главни инжењер одржавања у некој дистрибуцији исту плату као професор у школи.

Pazi, majku mu? Sta, glavni inGenjer ima vecu odgovornost ili tezi posao od profesora u skoli?

BigBadWolf

Pazi, majku mu? Sta, glavni inGenjer ima vecu odgovornost ili tezi posao od profesora u skoli?

Наравно и то драстично. Ако нема поузданих критеријума код нас можете упоредити зараде наведених било где у ЕУ, то му дође прилично релевантан податак.

drug.clan

Slazem se da je stanje u EPS-u kriminalno jer firma ima bar 20000 zaposlenih vise od potrebnog od kojih je 7) doslo zbog politicke i rodjacke podobnosti.

Polovina studenata energetike koje sam upoznao na faksu su bili deca radnika elektrodistribucije ili bliski rodjaci..

Pazi, majku mu? Sta, glavni inGenjer ima vecu odgovornost ili tezi posao od profesora u skoli?

Zato što je lično odgovoran da sve (tehnički) funkcioniše kako valja. Svaki veći kvar, svako ispadanje, havarija, nesreća na poslu, kači prvo njega.
Da se razumemo, probala oba. Ne baš kao glavni inženjer, ali dovoljno da shvatim razliku. Neuporediva je briga i odgovornost profesora i npr. glavnog inženjera održavanja u delu EDB!
Ali sve ovo važi samo pod uslovom da govorimo o savesnim profesionalcima. Kod ostalih je sasvim sve jedno koje se funkcije prihvataju, jer nema nikakve odgovornosti.

Saša Radulović

sta je sa drustvenim preduzecima, koja nisu javna, a bave se komunalnim uslugama

Spadaju u isti koš. Na sreću, nema ih mnogo.

da ali su jos gori od ovih koja su javna, tu bar ima neke - politicke - kontrole, pa posle izbora dolazi nova ekipa na upravljacka mesta, a u drustvenim oni koji su tamo od devedesetih i danas su

ne mogu da verujem da nisu ta drustvena preduzeca opet pretvorena u javna nakon petog oktobra, to je potpuno neverovatno

I najgore je da nekako stalno ispadas kriv kad radis i zavrsavas posao, jer mislis i cesto kazes sta, a ti poslusni i podobni, mnogo su bolji i stalno ih neko brani, po sistemu, ma pusti, jadni ili neki tako glup izgovor, a oni onda preovladaju. Nisu strucni, ne umeju da rade svoj posao, ali dato im da ucesvuju u odlucivanju, koje ipak ne rade jer kad doneses neku odluku moras da stojis iza nje. To nisu savladali.
A nekako mi se cini da i nakon privatizacije opet su tu partijski drugovi, kumovi, rodjaci....

A zasto ste preskocili - partijske drugove-, slucajno ili namerno?
Zbog naziva -drugovi-?
Koristim namerno tu rec, jer oni su upravo to, bez obzira da li su levo ili desno orijentisani, drugovi su-drze se zajedno, omogucuju si napredovanja, ne zasluzuju ih u principu, sredjuju sve, nemaju probleme kao mi -kazu sve je resivo-i postupci pred sudovima, i kod lekara i po skolama i na fakultetima, s bankama, ma jednostavno je neshvatljivo kako su super povezani i kako ni na koji nacin ne cine nista u poslu koji obavljaju ili na funkcijama za koje su izabrani.

shoolaya

Zbog svega toga, EPS treba privatizovati.

Укидање монопола, свакако. Увести конкуренцију слично као код мобилне телефоније рецимо. Омогућити да се и други произвођачи и други трговци ел. енергијом под равноправним условима боре на тржишту, о томе нема потребе да полемишемо.
Приватизација је друга прича. Свести ту причу на једну реченицу значи сувише лако схватити проблем. Зашто други нису приватизовали своје електропривреде? Зашто Французи љубоморно чувају ЕДФ (француска држава је власник око 85% акција те највеће свјетске power utility компаније)?

Treba otvoriti mogućnost da svi proizvode.

Слажем се. Имате неки конкретан примјер да је неко хтио производити, а да му је то било онемогућено?

Ja bih voleo da mi neko objasni sta znaci konkurencija u oblasti proizvodnje el. energije i posebno u oblasti prenosa i distribucije.

Elektricna energija ima jednu inherentno antitrzisnu fizicku osobinu a to je mora se proizvoditi bas u trenutku kada se trosi. Konkurencija podrzazumeva da se u svakom trenutku na trzistu moze ponuditi znatno vise robe od trenutne potraznje sto bi u slucaju elektricne energije znacilo da mora postojati znatno vise proizvodnih kapaciteta od potrebnih u bilo kom datom momentu. Ukoliko ovo nije tako cak i mali ucesnik sa 5% proizvodnje bi mogao ucenjivati sa proizvoljnom cenom u momentima kada opstanak sistema zavisi od njega. Sve ovo bi povlacilo sa sobom da znacajni proizvodni kapaciteti ne bi radili svo vreme, cak ne ni veci deo vremena.
Posto je u proizvodnji elektricne energije kapitalna investicija tj cena izgradnje elektrane najveci deo cene energije, to sto mnoge elektrane ne bi radile veci deo vremena bi znacajno povecavalo cenu struje pa bi cena struje morala biti mnogostruko veca da bi se pokrila investicija i ostvario neki profit. Ovo je u suprotnosti sa osnovnim razlogom uvodjenja trzista - smanjenje cene.
Znaci konkurencija bi zasigurno samo podigla cenu struje ukoliko bi se odredjivanje cene struje prepustilo trzistu. U slucaju da se cena struje ipak i dalje kontrolise od strane drzave postavlja pitanje i ko bi ulagao u elekrane koje bi pokrivale proizvodnju tokom samo nekoliko sati kada je potrosnja najveca i koje bi zbog neiskoriscenja kapaciteta bile neprofitabilne.

Kod prenosa i pogotovo distribucije struje stvar je jos gora po trziste i konkurenciju jer je svima jasno da je potpuno ne isplativo graditi paralelne mreze cija cena ne moze da se sagleda u danasnje vreme. Nemoguce je i da vise firmi upravlja i odrzava isti deo mreze u isto vreme i tako ostvaruje konkurenciju. Znaci morate imati jednog (ili vise ali monopolskih) proizvodjaca i jedan nacin dostavljanja energije te je svaka dalja prica o konkurenciji bespredmetna. Uvodjenjem posrednika i trgovaca samo uvodite dodatne troskove i profite bez mogucnosti da uticete na sposobnost boljeg odredjivanja cena i monopolski nacin proizvodnje energije sto samo poskupljuje struju omogucujuci nekima da zarade.
Da je ovo bas ovako najbolje govori afera Enron u Kaliforniji kada je drzava uvidela da je trsite u ovoj oblasti nemoguce prekinula je sa daljim uvodjenjem trzista u posao elektrosnadbevanja i sve vratila unazad.

Znaci uloga drzave je neophodna u ovoj oblasti. U USA gde su mnoge elektrodistribucije privatne drzava i dalje odredjuje cenu struje i to tako da elektroprivrede ostvaruju odredjeni profit (obicno od 8 -11%). Ukoliko vec sve zavisi od drzave cak i u slucaju kada su kompanije privatne, ne vidim poentu da se EPS privatizuje jer bi to samo otezalo proces kontrole.

Drzava to mora da radi stoga je lakse da to radi sa sopstvenim preduzecem nego sa privatnim koji ima interes u svemu tome.

Da ne pominjem problem odredjivanja cene koncesije na ugalj ili dunav ukoliko bi eps postao privatan? To bi tek bila zlatna koka za korupciju i mesetarstvo od strane politicara.

drug.clan

Ja bih voleo da mi neko objasni sta znaci konkurencija u oblasti proizvodnje el. energije i posebno u oblasti prenosa i distribucije.

Конкуренција у области производње значи као прво додјелу концесија за изградњу хидро/термо/ (можда и нуклеарних) електрана на транспарентан и правичан начин.
На примјер, Ви оснујете фирму, обезбједите капитал и уложите га у фарму вјетрогенератора негдје у Банату, искористите тај потенцијал. Не мора ЕПС то да ради.
Гдје ћете Ви продавати ту електичну енергију, у Србији или некоме у Европи, то је друга прича.

drug.clan

Ovo je u suprotnosti sa osnovnim razlogom uvodjenja trzista - smanjenje cene.
Znaci konkurencija bi zasigurno samo podigla cenu struje ukoliko bi se odredjivanje cene struje prepustilo trzistu.

Слажем се. Конкуренција би утицала да електропривредне компаније буду ефикасније (тржиште би утицало на то), али би цијене вјероватно биле веће. Разлог за то је чињеница да су тренутне цијене ел. енергије имају изражен социјални елемент, они који формирају цијене брину да струја не буде скупа и за пензионере и просјечну породицу.

drug.clan

Znaci morate imati jednog (ili vise ali monopolskih) proizvodjaca i jedan nacin dostavljanja energije te je svaka dalja prica o konkurenciji bespredmetna.

Ово не стоји.
Ви требате имати више трговаца електричном енергијом између којих можете бирати свог снабдјевача. Гдје тај ваш трговац ел. енергијом набавља енергију, од ког произвођача (на некој берзи, од ЕПС-а или неког трећег), то Вас као потрошача апсолутно не интересује.
Да, логика јесте да постоји један преносни и један дистрибутивни систем, али он треба бити доступан свима.

На примјер, Ви сутра изаберете да не купујете ел. енергију од ЕПС-а већ од неке друге компаније која добије лиценцу од државе да се бави продајом ел. енергије. Та друга компанија и ви потпишете уговор. Та друга компанија набавља ел. енерију негдје, плаћа услуге коришћења преносне и дистрибутивне мреже (дакле мрежарину) и испоручује Вама ел. енерију. Та друга компанија не прави посебан преносни и дистрибутивни систем, не полаже посебан кабл до ваше куће или стана.
Сутра Ви промјените компанију од које купујете ел. енергију (изаберете неку трећу). Ништа, нови уговор, та трећа компанија користи постојећи систем, обезбједи енерију за Вас, плати мрежарину.

shoolaya

Ви требате имати више трговаца електричном енергијом између којих можете бирати свог снабдјевача. Гдје тај ваш трговац ел. енергијом набавља енергију, од ког произвођача (на некој берзи, од ЕПС-а или неког трећег), то Вас као потрошача апсолутно не интересује.
Да, логика јесте да постоји један преносни и један дистрибутивни систем, али он треба бити доступан свима.

На примјер, Ви сутра изаберете да не купујете ел. енергију од ЕПС-а већ од неке друге компаније која добије лиценцу од државе да се бави продајом ел. енергије. Та друга компанија и ви потпишете уговор. Та друга компанија набавља ел. енерију негдје, плаћа услуге коришћења преносне и дистрибутивне мреже (дакле мрежарину) и испоручује Вама ел. енерију. Та друга компанија не прави посебан преносни и дистрибутивни систем, не полаже посебан кабл до ваше куће или стана.
Сутра Ви промјените компанију од које купујете ел. енергију (изаберете неку трећу). Ништа, нови уговор, та трећа компанија користи постојећи систем, обезбједи енерију за Вас, плати мрежарину.

To je to.

Kod nas je relativno skoro uvedena kategorija kvalifikovanog kupca, koji ima pravo da se direktno pogadja sa EPSom oko cene struje, ili da kupuje od bilo kog na trzistu. U praksi, posto je cena struje socijalna, niko ne prodaje jeftiniju struju, pa je niko i ne kupuje na trzistu. Ono sto konkretno komplikuje posao je to sto je kategorija kvalifikovanog kupca opciona, a ne obavezna, kao sto je trebalo da bude, i to je jedna od stvari oko koje ce mnogo kopalja da se izlomi.

Sam sistem trzista je imao probleme, ali se od 2000 naovamo jos mnogo radilo na tome, sto oko unapredjenja sistema ocitavanja i kontrole (Automatic meter management), sto na razvoju potrebnih tehnickih standarda, sto na unapredjenju zakonskih regulativa.

inace radim na pravljenju AMM

Конкуренција у области производње значи као прво додјелу концесија за изградњу хидро/термо/ (можда и нуклеарних) електрана на транспарентан и правичан начин.
На примјер, Ви оснујете фирму, обезбједите капитал и уложите га у фарму вјетрогенератора негдје у Банату, искористите тај потенцијал. Не мора ЕПС то да ради.
Гдје ћете Ви продавати ту електичну енергију, у Србији или некоме у Европи, то је друга прича.

Ovim se samo monopol jedne kompanije drzavne zamenjuje sa drugim privatnim monopolom. Jedino u slucaju da je izgradjeni kapacitet iznad potrebnog u bilo kom momentu mozemo govoriti o konkurenciji ali kao sto sam vec rekao u tom slucaju zbog neiskoriscenosti kapaciteta (tj. investicije) trziste ne obavlja svoju osnovnu funkciju - ne snizava cenu stoga nema smisla.

Prica o vetrenjacama je OK jer one ucestvuje sa manjim udelom u ukupnim kapaciteitma i zbog nepouzdanosti iz tehnickih razloga svakako mora biti poktivene nekim drugim kapacitetima.

Конкуренција би утицала да електропривредне компаније буду ефикасније (тржиште би утицало на то), али би цијене вјероватно биле веће. Разлог за то је чињеница да су тренутне цијене ел. енергије имају изражен социјални елемент, они који формирају цијене брину да струја не буде скупа и за пензионере и просјечну породицу.

Kako bi bile efikasnije a istovremeno cena struja veca i kapaciteti neiskorisceniji.
Kako vi definisete efikasnost?
Cena struje u vecini zapadnih drzava gde takodje drzava odredjuje cenu nije socijalna, a narocito ne u Srbiji (EPS tj. drzava ne placa koncesije sama sebi). Kada bi se po postojecim cenama naplatila sva struja koja se sada krade ili ne placa i kada bi se racionalizovali rashodi EPS-a, EPS bi bio najprofitabilnija kompanija u Srbiji jer ne placa koncesije drzavi za koriscenje hidropotencijala i za ugalj.

Ви требате имати више трговаца електричном енергијом између којих можете бирати свог снабдјевача. Гдје тај ваш трговац ел. енергијом набавља енергију, од ког произвођача (на некој берзи, од ЕПС-а или неког трећег), то Вас као потрошача апсолутно не интересује.

Izbor trgovca ne bi uveo nikakvu konkurentnost jer bi vas snadbevac (i proizvodjac i distributer) ostao monopolista zbog razloga koje sam vec naveo. To je kao da imate jednog monopolskog proizvodjaca automobila na trzistu (ili vise onih koji ne mogu da podignu kapacitet proizvodnje na ustrb drugih proizvodjaca) a mnogo trgovaca. Ti trgovci ne umanjuju monopolski status proizvodjaca ni na koji nacin. Vas trgovac ne bi mogao da kupuje struju od koga hoce jer zbog nepostojanja dovoljno kapaciteta svi proizvodjaci imaju monopolski status.

Zamislite situaciju u kojoj vi resite da kupujete struju od trgovca koji ima najbolje uslove i ugovor sa jednim proizvodjacem. I onda vas komsija vidi da je on dobar pa i on hoce od njega i tako recimo sve vise i vise ljudi hoce od njega da kupuju. Od koga ce i pod kojim uslovima taj trgovac sada kada je potraznja kod njega veca da kupuje kada i dalje postoje isti veoma ograniceni i monopolski kapaciteti koji u tom slucaju mogu traziti bilo koju cenu. Trgovac u ovoj prici samo igra middleman-a koji kupi kajmak ne unoseci nikakvo poboljsanje u funkcionisanje sistema. Struja ne moze da se kupuje gde god pozelite jer su i prenosni kapaciteti veoma ograniceni i skupi za izgradnju. Socijalna komponenta cene struje (ne naplacivanje koncesija) je dobra za podsticanje ekonomije jer kao i svaki drugi jeftin infrastrukturni elemenat privlaci investicije.

Struja nije pirinac koji mozete kupiti u Vijetnamu gde je jeftin pa ga prodavati u Srbiji ili koji mozete kupiti u godini kada jeftin pa ga skladistiti dok ne skoci cena - to nije trzisna roba jer se mora proizvoditi u trenutku kada se trosi.

Bottom line je da u snadbevanju el. energijom postoje samo dva kriterijuma kvaliteta: jedan je pouzdanost i "kvalitet" elektricne energije (napona, struje, snage) koji je u srbiji veoma dobar i drugi je cena.
Uvodjenjem "trzista" i trgovaca zasigurno ne bi unapredili pouzdanost i kvalitet el. energije (pouzdanost bi se zasigurno i smanjila jer je veoma tesko planirati i odrzavati rad sistema u takvim promenjivim uslovima) a kao sto smo videli i slozili se trsite u ovom slucaju moze samo da podigne cenu struje. Voleo bi da znam koja je onda svrha uvodjenja trzista? Da pare potrosaca umesto sada kada idu u ruke rukovodecih ljudi EPS-a ubuduce jos vece pare potrosaca idu na racune privatnih kompanija na kajmanskim ostrvima?

Uvodjenjem privatnih investitora u proizvodnju ne moze smanjiti monopolski polozaj proizvodjaca a cilj privatnih investitora nije da smanje cenu vec da uvecaju profit. I istina da bi se njihovim uvodjenjem smanjili troskovi proizvodnje (broj zaposlenih isl) ali ne i cena jer bi razlika isla u profit umesto u ruke prevelikog broja radnika EPS-a. Po ljude u srbiji bolje je da te pare idu u ruke zaposlenih nego na racune investitora u inostranstvu.

Ako ne moze da poveca kvalitet i pouzdanost - a ne moze, i ako ne moze da snizi cenu struje - a ne moze, zasto uvoditi trziste?

Umesto svega ovoga drzava treba da napravi sistem koji ce bolje kontrolisati rad EPS-a, to moze da se uradi putem nezavisnih agencija za kontrolu cena i kvaliteta, moze da se uradi drugacijim nacinom izbora rukovodstva i pre svega pravljenjem funkcija u EPS-u odgovornim (i krivicno odgovornim) za funkcionisanje sistema i za poslovanje sistema. Nije kod EPS-a problem nepostojanje trzista vec partokratski politicki sistem, koji bi i u "trzisnim uslovima" nasao nacin za korupciju kao sto to radi u svakoj drugoj sferi.

Ja sam bio svedok (iz bliza) uvodjenja trzista u Kaliforniji kada je Enron na opisani nacin dobio monopolski polozaj i poceo odredjivati sopstvenu cenu struje po cenu gasenja elektrana ukoliko ne moze da proda po trazenoj ceni. Kada je zbog kraha sistema drzava uletela i pocela da kontrolise rezim rada elektrana i cenu investitori su pobegli kao misevi jer se posao vise nije isplatio. U tom periodu je u US sagradjeno izmedju 50 i 100GW elektrana na gas (neke nisu ni zavrsene) jer su svi ocekivali brzu zaradu zbog monopolskog polozaja koji ovakav posao obezbedjuje, kada su shvatili da ne mogu da naplacuju koliko hoce zbog drzavne kontrole i kada su shvatili da im elektrane rade samo 10% ili 20% vremena prodali su uz velike gubitke te elektrane onim istim velikim elektroprivredama koje ih sada koriste u periodima kada imaju problem u sistemu zbog peak load-a

Да мало појасним и вама и другим који читају ово, јер мислим немамо исто виђење и исте дефиниције појмова...

Дакле, преносни и дистрибутивни систем остаје јединствен (не дозвољава се градња другог система, јер је ријеч о природном монополу). Постоје компаније које се баве одржавањем и управљањем тим системом (у Србији је то рецимо Електромреже Србије). Они нису монополисти, јер:

1. имају обавезу да свима омогуће прикључак на мрежу и свима пружају услуге
2. не могу самостално формирати цијене својих услуга и на тај начин утицати на тржиште, јер су регулисани од стране државе преко регулаторних тијела.

Некаква аналогија би било одржавање аутопутева. Дакле, да рецимо постоји фирма "Аутопутеви Србије" (или можда и постоји, не знам), та фирма би одржавала све аутопутеве у Србији. Држава дефинише колико кошта путарина (тачно се зна колико кошта кад уђете на једној наплатној рампи, а изађете на другој) и од тога се финансирају плате запослених у тој фирми, одржавање аутопутева и постоји један инвестициони елемент у тој цијени (за градњу нових аутопутева).
Какав би монополиста била та компанија "Аутопутеви Србије"? Никакав. Једноставно, свако ко плати путарину може да се вози по аутопуту, на то ова компанија нема утицај.

Око трговаца ел. енергијом...

Vas trgovac ne bi mogao da kupuje struju od koga hoce jer zbog nepostojanja dovoljno kapaciteta svi proizvodjaci imaju monopolski status.

Ништа вас не разумијем. Какво непостојање капацитета? Какав монополски статус произвођача?
Трговац нуди енергију по одређеној цијени. Коју енергију? Па ону коју може обезбједити. Онолико колико обезбједи, то продаје.

Zamislite situaciju u kojoj vi resite da kupujete struju od trgovca koji ima najbolje uslove i ugovor sa jednim proizvodjacem. I onda vas komsija vidi da je on dobar pa i on hoce od njega i tako recimo sve vise i vise ljudi hoce od njega da kupuju. Od koga ce i pod kojim uslovima taj trgovac sada kada je potraznja kod njega veca da kupuje kada i dalje postoje isti veoma ograniceni i monopolski kapaciteti koji u tom slucaju mogu traziti bilo koju cenu.

Трговац продаје енергије колико је има. Ако не може више да обезбједи, каже потенцијалним купцима: "Хвала, али нема више!" Онда потрошачи понуде већу цијену, дакле, расте потражња. Онда расте цијена и ел. енргији, јер је тражена. Шта је то? Па тржиште које функционише и које регулише понуду и потражњу. То и јесте суштина приче.

Struja nije pirinac koji mozete kupiti u Vijetnamu gde je jeftin pa ga prodavati u Srbiji ili koji mozete kupiti u godini kada jeftin pa ga skladistiti dok ne skoci cena - to nije trzisna roba

Апсолутно нетачно.
Струју не можете купити у Вијетнаму али можете у Њемачкој. Или је можете купити на берзи. Ево вам линк за берзу ел. енергијом у Аустрији, па провјерите цијене: http://en.exaa.at/
Како струја није тржишна роба кад се са њом тргује на једној берзи?
Струја се не може складиштити (не у класичном смислу веч у малој мјери у рецимо реверзибилним хидроелектранама), али се може купити данас а да испорука буде за неколико мјесеци (ријеч је о уговорима на дужи период, рецимо код великих фабрика).

Bottom line je da u snadbevanju el. energijom postoje samo dva kriterijuma kvaliteta: jedan je pouzdanost i "kvalitet" elektricne energije (napona, struje, snage) koji je u srbiji veoma dobar i drugi je cena.

Напони у Србији у преносној мрежи су јако високи. Квалитета испоручене ел. енергије крајњим потрошачима је можда добра код вас у стану у Београду, али нисам сигуран да би мјерење квалитета испоручене енергије у провинцији или у неком селу дало веома добре резултате.

Ako ne moze da poveca kvalitet i pouzdanost - a ne moze, i ako ne moze da snizi cenu struje - a ne moze, zasto uvoditi trziste?

Зашто?
Није поента постојања ЕПС-а да ви имате ниску цијену струје. Онда најбоље да струја буде бесплатна. И све супер.
Тржиште треба увести да би цијена ел. енергије била тржишна.
Да због те тржишне (веће) цијене ел. енергије ЕПС ствара профит и прави нове електране.
Да Ви и ја уложимо новац у фарму вјетрогенератора у Банату (са почетка ове наше полемике) и зарадимо новац.
Да држава кроз порез на профит ЕПС-а и наше фирма у Банату пуни буџет и те паре уложи у помоћ сиромашнима и пензионерима (да им тако помогне, а не кроз ниску цијену струје).
Да неки странци дођу у Србију да уложе у неку електрану, јер овдје постоји тржиште.
Да због нових електрана (које направи ЕПС, Ви и ја или неки странци) дође до запошљавања људи који ће то одржавати или који ће правити рецимо вјетротурбине у Србији.

Као мала илустрација, како то функционише код нас у Републици Српској. Да се разумијемо, ово није измишљање топле воде, ријеч је о правилима и директивама ЕУ које су примјењене код нас.

У Републици Српској сви потрошачи осим домаћинстава су у овом тренутку квалификовани купци ел. енергије. То значи да могу да бирају да ли ће бити потрошачи Електропривреде РС (ЕРС) или ће енергију куповати од неког другог. Од 01.01.2015. године и домаћинства ће бити квалификовани потрошачи. Дакле, за 5 година и ја ћу као потрошач који живи у стану моћи да бирам од кога да купујем ел. енергију.

Дакле, у овом тренутку власник неке фабрике у РС не мора да купује енергију од ЕРС. Тај власник фабрике купи енергију од неког снабјевача, плати јасно дефинисану мрежарину (у зависности на ком напонском нивоу је прикључен, цијене се могу видјети овдје: http://www.reers.ba/node/141), плати ПДВ и то је то!

Ко су снабјевачи ел. енергијом у РС? У овом тренутку постоји 6 снабјевача са лиценцом (да, ту су између осталих и ЕФТ Вука Хамовића и Руднап Војина Лазаревића).
Да ли постоје потрошачи који су изабрали да не буду потрошачи ЕРС? Да, неколико предузећа је нашло рачуницу и нису више потрошачи ЕРС.
Да ли је ово тржиште развијено? Не довољно, тек треба да се развије.

shoolaya

Jasno je da ste vi u svom poslovnom svetu u kome je sve moguce i jedini cilj zaraditi pare. Vi na citav proces gledate sa strane pojedinca koji treba da zaradi na struji a ja sa strane zadovoljavanje opste i nasusne potrebe svih ljudi za energijom zarad sveopsteg dobra drustva i optimalnog resenja problema snadbevanja energijom.

U vasem poslovnom svetu srtuja jeste trzisna roba ali svasta je u tom svetu trzisna roba: derivatives, CO2 credits i druge potpuno virtuelne stvari. To sto se necim trguje na berzi samo znaci da neko uzima kajmak a ne da je u pitanju trzisna roba.

Pricate o tome kako struju mozete kupiti iz nemacke, Da li ste sigurni da je energija koju trosite bas stigla iz nemacke? Da li ima bar kod na kome pise odakle je? Koliko kosta njen prenos? Da li ista od poslatog stigne?

Kazete gradjanin moze da kupi struju od jednog ili drugog trgovca. Istina moze da je kupi i u zemlji dembeliji i plati u zlatu. Od koga god da je kupi ona ce stici iz istih elektrana koristeci iste zice samo ce je platiti vise ukoliko ima posrednika. Ja se slazem da ukoliko ima potrebe za novim elektranama privatno lice moze da sagradi elektranu ali u tom slucaju drzava mora da odredi cenu i uslove proizvodnje. Onda taj proizvodjac lepo proda drzavnoj elektroprivredi struju a ta elektroprivreda potrosacu bez ostvarivanja profita. Ni jedan trgovac ne moze ponuditi bolje uslove.

Зашто?
Није поента постојања ЕПС-а да ви имате ниску цијену струје. Онда најбоље да струја буде бесплатна. И све супер.

Struja je opste i nasusno dobro, kao i putevi, cista zivotna sredina ili vodovod. Poenta elektroprivrede je da to opste dobro bude dostupno svima uz najnizu mogucu cenu a ne da neko zaradjuje na necemu sto je opsto i nasusno dobro i sto svi moraju da kupuju.

Тржиште треба увести да би цијена ел. енергије била тржишна.

Jel vidite kakva je ovo glupa recenica. Vi potrebu za trzistem objasnjavate tim istim trzistem.
Evo ja imam objasnjenje zasto struja treba da bude sto jeftinija. Odgovorite vi meni zasto treba da bude trzisna cena i koju korist od toga ima stanovnistvo jedne drzave?

Cemu trzisna cena struje ako mozete imati manju cenu uz potpuno zadovoljenje potreba? Da bi neko zaradio? U tom slucaju ste u pravu i to vam najvise smeta sto ne mozete da zaradjujete na struji.

Zasto bi EPS pravio nove elektrane ako sa postojecim moze da pokrije potrosnju? Zasto EPS ukoliko se pokaze potreba ne bi napravio elektranu bez placanja profita nekom pojedincu? Kakvu korist od tog profita ima gradjanin ove ili bilo koje druge zemlje.

Te neoliberalne crap price o tome kako ce drzava da uzme porez na vas profit pa dati sirotinji je prevara najgore vrste i drugo ime za legalnu kradju. To kod struje ne funkcionise jer je struja nasusna potreba koju svi moraju da kupuju pa i sirotinja a ne luksuzni auto koji ce kupiti bogati i tako kroz porez "pomoci" sirotinji.
Znaci vi najpre hocete da od sve sirotinje uzmete ekstra pare kroz vecu cenu struje pa ce drzava vama kroz porez uzeti 10% od tog ekstra dela i vratiti tih 10% sirotinji a vi cete dobiti vasih 90% da ih troskate na kajmanskim ostrvima.

Stranac ce doci u srbiju zato sto mu jeftina struja omogucuje niske troskove poslovanja a ne da bi gradio elektrane! Elektrane se isplate praviti samo ukoliko ce proizvoditi struju. Ukoliko u nekoj zemlji vec ima dovoljno kapaciteta za proizvodnju mogu se desiti dve stvari da propadne investicija u novu elektranu jer elektrane nece raditi ili da propadne neka od postojecih elektrana jer nece raditi u svakom slucaju neko mora da propadne sto sa sobom nosi gubitak za citavo drustvo (iako neki pojedinac mozda zaradi na tudjoj propasti).

Vi pricate o elektranama kao o fabrikama gaca koje cemo zbog trzista onda svi zajedno proizvoditi u neogranicenim kolicinama i izvoziti u kinu ili indiju jer ce oni poceti cesce da menjaju gace. Elektrana treba onoliko koliko u tom momentu treba i svaka gradnja preko toga je cist gubitak. Elektrana ne moze da proizvodi za posle, i za druga trzista.

Kada je najkapitalistickija i najtrzisnija drzava na svetu USA u vreme vladavine najvecih neoliberala odustala od daljeg uvodjenja trzista u ovoj oblasti to je veoma dobar znak da taj princip tu ne radi bas najbolje. Narod nije tolika ovca.

Зашто други нису приватизовали своје електропривреде? Зашто Французи љубоморно чувају ЕДФ


Zato što još uvek ne znaju bolje. Zato što su do pola u socijalizmu. Menjaju se, ali polako.

Vi se bas ne razumete u ovu oblast. Francuzi ne znaju za bolje? Jel, da ih vi poducite i kolega trgovac i RS? Imaju jedan od najpouzdanijih sistema na svetu, imaju najnizu realnu cenu struju u evropi i citavo drustvo visetruko ima koristi od toga. Sta bi to po vama bili kriterijumi njihovog boljeg znanja?
Kada bi neko uzimao profit na struji to bi znacilo da znaju bolje? Da poslusaju Tacerku i upropste zemlju na long term?

Svako otvaranje tržišta i izlazak države sa istog, pod uslovom da je u stanju da reguliše, definiše i nadzire tržište i osigura otvorenu konkurenciju, je pozitivno i po budžet i po društvo i po potrošače.

Evo ja opet pitam, iako sumnjam da cu dobti odgovor: Kako bi otvaranje trzista u francuskoj ili srbiji uticalo pozitivno na drustvo i na potrosaca (konkretan primer), na kraju kako bi uticalo bolje na budzet?

Druze clan!

Ovo 'druze' u vasem slucaju totalno odgovara. Sami sebi uskacete u usta, jer to sto vi opisujete Srbija vec ima. Tvrdite da je nas sistem super, samo nam treba malo bolja kontrola??? U centru Novog Sada mi sijalice ckilje danju, dok nocu sijaju do pregorevanja. 20 km od Novog Sada gde mi je vikendica napon ne dobaci do 190V nikada. Da ne pricam o veku trajanja uredjaja. Kome da se zalim? 1000 eura TAKSE!!! EPS trazi da vas prikopca na banderu trofazno. Kakvi su tu njima troskovi??? Troskovi se posebno naplacuju.

Vasom logikom - i mleko je nasusna potreba, i hleb je nasusna potreba, meso, voce, povrce takodje. Stanovi, odeca, obuca... Zasto za sve ovo ne uvedemo monopol pod kontrolom drzave, jos bolje - pod kontrolom samupravnih proletera i da imamo jedno efikasno drustvo za udzbenike.. Sta? Pa to smo cini mi se vec probali i videli da ne funkcionise...

Za vase idole Francuze - procitajte kako su iskljucili struju premijeru jer ovaj nije pristao na zahteve sindikata - da rade 4 dana nedeljno uz 9% smanjenje plate, da imaju 6 nedelja godisnjeg - dakako uz subvencije za letovanja - da im drzava placa karte za bioskop i pozorista, da ne pricam o beneficijama za penzije i slicno...

Ovo 'druze' u vasem slucaju totalno odgovara. Sami sebi uskacete u usta, jer to sto vi opisujete Srbija vec ima. Tvrdite da je nas sistem super, samo nam treba malo bolja kontrola??? U centru Novog Sada mi sijalice ckilje danju, dok nocu sijaju do pregorevanja. 20 km od Novog Sada gde mi je vikendica napon ne dobaci do 190V nikada. Da ne pricam o veku trajanja uredjaja. Kome da se zalim? 1000 eura TAKSE!!! EPS trazi da vas prikopca na banderu trofazno. Kakvi su tu njima troskovi??? Troskovi se posebno naplacuju.

Vi imate problem sa distributivnim sistemom koji cak i po govoru najvecih kapitalista i neoliberala ovde i u svetu ne moze biti nikakav nego monopolisticki. Dakle tu samo bolja kontrola drzava moze pomoci - tako kazu i zakleti protivnici drzave i komunizma.

Ja sam govorio o proizvodnji struje i pokusaju da se to privatizuje uz cenu koju ce platiti potrosaci a bez poboljsanja. Struja je nasusna potreba koj po svojim fizickim osobinama (ne moze se skladistiti i ne moze se lako transportovati) jeste monopolisticka (kao voda a za razlkiku od hrane i odece)

jos bolje - pod kontrolom samupravnih proletera i da imamo jedno efikasno drustvo za udzbenike.. Sta? Pa to smo cini mi se vec probali i videli da ne funkcionise...

Zato sve sto vidite oko sebe jeste nastalo bas u tom i takvom uzasnom sistemu koji "ne funkcionise" ... ovaj "uspesan" novi sistem za 20 godina nije uspeo ni da okreci ono sto je onaj "neuspesni" stvorio

Za vase idole Francuze - procitajte kako su iskljucili struju premijeru jer ovaj nije pristao na zahteve sindikata - da rade 4 dana nedeljno uz 9% smanjenje plate, da imaju 6 nedelja godisnjeg - dakako uz subvencije za letovanja - da im drzava placa karte za bioskop i pozorista, da ne pricam o beneficijama za penzije i slicno...

i treba da mu iskljuce jer su trazili samo ono sto zaposleni u dzravnoj upravi vec imaju

Da se na primer smanje porezi na plate za najsiromašnije i udupla neoporezivi deo sa oko 5.938 din na 12.000 din? Verovali ili ne, radi se o manjoj količini novca.

I da se ukine porez na kapitalnu dobit, čisto da ne zaboravimo i kapitalističku komponentu fiskalne politike pored ove socijalne! Takođe, radi se o manjoj količini novca.

Marko Jevtic

ma u ovoj zemlji nema nikakvog reda, samo preskacemo sa teme na temu - sta bi sa advokatima i takstistima - fiskalizaciji, sad u EPSu traze povecanje plata, pa to najavljuje i Telekom, ....... hocemo li jednom napraviti sistem u zemlji koji ce zaradjivati a ne gledati kako i samo sto vise da trosimo!

Vrtimo se u krug i sami sebi grizemo rep.EPS je tu najmanji problem

Da me pogresno ne razumeju drugi.
Radnicima EPS-a treba zabraniti strajk ukoliko su zahtevi za povecanje plate iznad prosecne plate za odgovarajuce radno mesto u gradu u kome zive. Svaki strajk koji zahteva isplatu plate od 150 ili 200% prosecne za datu poziciju ucenjivanjem gradjana treba smatrati krivicnim delom. A rukovodstvo mora krivicno biti odgovorno za poslovanje ukljucujuci i "gubitke" od 30% tj. nenaplacivanje struje od pojedinih potrosaca.

green_thumb

Samo bih dodao pored svih komentara jednu stvar: nije EPS toliko (ne)profitabilan koliko se misli i iskazuje u zvaničnim podacima. Recimo, mogu insajderski da slobodno kažem da i dalje postoje naređenja iz '90 o nenaplaćivanju i neisključivanju pojedinih državnih firmi, većih sistema i povlašćenih privatnih firmi, kao i vojnih postrojenja.

Kao i neke privatne kuće pa čak i naselja gde ne smeju da isključe neplatiše.

Saša Radulović

Ali je neefikasan i neproduktivan.

U naplati i to već pomenutih 20 godina ali to nije greška EPS-a....
Ima i tamo viška administracije ali ni približno kao u ostalim državnim službama.
Zato EPS nije tipičan primer.

Saša Radulović

Možete i iz ovog izvestaja koji ste naveil to da pročitate. Ali nemojte da čitate njihov podatak o prosečnoj zaradi, jer uračunaju po nešto, a nešto izostave :) Uzmete ukupni godišnji trošak zarada i podelite sa brojem zaposlenih.

Inače EPS ima preko 30.000 zaposlenih. Pored njih ima i preko 5.000 "zaposolenih" sa Kosova. Trošak za plate za ovih 30.000 stvarno zaposlenih iznosi oko 30 milijardi evra.

Inače, informacije ne nalazim, već se bavim poslom analize tržišta i sarađujem sa ljudim koji se ovim ozbiljno bave. A i kad čitam zvanične izveštaje, znam šta da čitam a šta ne. Mnogo detaljnije analize dolaze od analitičara koji detaljno češljaju sve finansijske izveštaje svakog dela EPS-a. Ne samo par naših već I evropski analitičari energetskog sektora se bave ovim poslom. EPS je dovoljno velik i značajan i za njih. Tu se stvari još bolje vide jer njihov zadatak nije da sakriju već da ogole. Ove analize nisu dostupne javnosti. Procene o višku zaposlenih se kreću oko 25% u poređenju sa dobro vođenom kompanijom. Radi se uglavnom o neproduktivnim poslovima.

Mislim da niste razumeli pojedine komentare u smislu da se EPS ne može posmatrati isključivo sa ekonomskog/tržišnog stanovišta - s jedne strane EPS balansira starom elektro-mrežom, zastarelim postrojenjima, besnim korisnicima koji u njoj vide Evil Empire kompaniju koja ništa ne radi... s druge strane je država i Direkcija za distribuciju koja okuplja političare-poslušnike, uvek spremni da izdaju nova naređenja, ma koliko bila suluda i neostvariva, i koji uopšte ne slušaju stručnjake i analitičare EPS-a. To su čekić i nakovanj koji koče EPS.


Evo Vam primer:
Neko Vam je gore potpuno tačno istakao da je dosta radnika EPS-a otpušteno i posao prepušten 'spoljnim firmama' što je višestruko opteretilo taj isti EPS - no, to je bio nalog vlade koja je slušala stručnjake koji razmišljaju slično Vama. Čak je u jednom trenutku razmatrano da se potpuno ukinu pravna i kadrovska služba svugde van Beograda i da se sve prepusti trećim licima, što bi bilo KATASTROFALNO jer EPS mesečno ima na desetine, ako ne i stotine hiljada sporova koje vodi sa pravnim i fizičkim licima. Zamislite da na 10 000 sporova platite advokatskim kancelarijama 3 000 dinara svako ročište - to je 30 000 000 dinara odnosno oko 300 000 eura samo za zastupanje. I to je samo zastupanje, a gde su svakodnevni pravni saveti, kadrovske tj. HR analize, vođenje administracije... recimo, od Smedereva do Kraljeva imate svega 11 pravnika koji rade na kadrovskim i pravnim poslovima tog dela EPS-a - poređenja radi, toliko ljudi radi u jednoj prosečnoj mesnoj zajednici.

Ukoliko želite da kritikujete politiku cene struje ili regulisanje trgovanja električnom energijom, trebalo je da u blogu pišete o odlukama Vlade Srbije.

Ukoliko Vam bodu oči zarade u EPS-u, slobodno možete da kritikujete ono što se kod nas eufemistično zove 'viši menadžment' (direktore, upravnike, direktore odeljenja, direktore ogranaka, njihove savetnike i druge) postavljene po političkoj liniji sa platama od 150 000 dinara pa na gore, što opet nema veze sa EPS-om kao takvim, već sa našom političkom kulturom i s(a)vešću. Pravo zaposlenih je da se bore za bolje uslove rada i veće zarade, ma koliko nama to bolo oči.

PS prosečna zarada zaposlenih u EPS-u uopšte nije 50 000 dinara. Sem toga, sve i da jeste - pa prosečna zarada u prosveti je 40 000 dinara, sa tri meseca nerada tokom godine i manje od 40 radnih časova nedeljno. Još su u nepriozvodnoj grani. Šta ćemo sa tim?