"Crna kao đavo, vruća kao pakao, čista kao anđeo, slatka kao ljubav." Balzak
Godišnje se popije 500 milijardi šoljica kafe što čini najrasprostranjenijom legalnom drogom.
Kafa i ja - počeci
Prvi put sam se zainteresovao za kafu sa nekih 17 godina baš u vreme kada je počo da me hvata vrbopuc. Ne onaj biološki, kada cveta vrba i ostali vesnici poznog proleća, nego onaj
životni, kada svaki klinac moze da se napali ako vidi golo zensko koleno. Gorku crnu tečnost, tada, nisam mnogo voleo ali je kafa, ipak, igrala veoma značajnu ulogu u na početku moje švalerske karijere. U to vreme često je poziv na muvanje ili na sam seks bio šifrovano pakovan u "svrati do mene na kafu". Vremenom, kako sam sticao iskustva u sudaranju kukovima sa damama koje vole "kafu" počeo sam da sumnjam u koncept kafe. Pokazalo se da je stvar sasvim lepo funkcionisala kada sam prestao da kuvam kafu i odmah po dolasku kod mene na gajbu prelazio na suštinu. Koliko se sećam devojke se nisu ni bunile. Mnogo kasnije, kada sam postao malo konforniji u odnosima sa zenama, mozda čak i lenj, ukapirao sam da ne moram ni da jebem. Dovoljno je da samo skuvam kafu.
Kafa u vicevima
Dođe ovek kod psihijatra i kaze da ima veliki problem:
- Recite mi kako je sve to počelo?
- Vratim se ja sa posla i zateknem ženu golu u krevetu sa mojim najboljim drugom...
- I?
- Odmah izvadim pištolj da ubijem ženu. Međutim žena i prijatelj me smire, popijemo kafu jer je zaista glupo da ubijem ženu pa da idem u zatvor ,a moj drug da nadje neku drugu i da nastavi da zivi kao da nista nije bilo.
- Tačno. Život nudi toliko mogućnosti...
- Pa jeste.. Par dana kasnije, vratim se ja s posla i zateknem moju ženu sa poštarom. Odmah uzmem pistolj da ga ubijem. Medjutim supruga me smiri, skuva mi kafu i zaključimo da nije vredno da idem u zatvor zbog poštara... A i ona će, bez čoveka, biti prinuđena da se preuda pa na kraju opet ja ispaštam.
- Odlično ste to zaključili.
- Juče, vratim se ja sa posla i zateknem moju zenu sa poštarom i mojim najboljim drugom. Nisam mogao da podnesem pa, pošto nisam mogao da nadjem pištolj, popnem se na sims prozora da skošim. Znate mi smo na devetom spratu...
- Dobro je da niste skočili.
- Pa nisam... Dok sam pio kafu sa ženom, poštarom i najboljim drugom došli smo do zakljčuka da je glupo da budem mrtav a oni da mi jebu zenu. Ne isplati se.
- Pozitivno razmisljate. ...Nego šta je vaše pitanje?
- Doktore, razmišljam se nešto... Ne Pijem li ja mnogo kafe?
Pronalazak kafe i njen put do Jevrope
Prva upotreba kafe je zabeležena u 9-om veku u Etiopiji. Čobani su primetili da njihove koze imaju višak energije i prosto skakuću nakon konzumiranja plodova žbuna kafe. Radoznalost je pobedila oprez, pa su i ljudi, pored neprijatnog ukusa, počeli da beru i žvaću bobičaste plodove i uživaju u čarobnom dejstvu. Nakon što su Etiopljani osetili njena blagotvorna energijska dejstva, kafa počinje da se upotrebljava i po okolnim zemljama i pored lošeg ukusa. Veruje se da je kafa prvi put ispržena i skuvana kao napitak u Jemenu kada je i počeo vrtoglavi rast popularnosti kafe.
Zbog njene osobine da "krade želju za snom" a i zabrane korišćenja alkohola u muslimanskom svetu kafa je bila omiljeno piće i oni su je ljubomorno čuvali od ostatka sveta. Izvozili su je termički obrađenu ali nikako i njeno seme. Klasičan embargo na izvoz. A gde je embargo na tu je i kršenje embarga. Baš kao kao što u današnje vreme amateri švercuju drogu, izvesni Baba Budan je prošvercovao, na sopstvenom pojasu, seme kafe u Indiju, odakle je miris pržene kafe počeo, polako ali sigurno, da se širi po svetu.
Horonoliški gledano, prve kafeterije se pojavljuju krajem petnaestog veka u Turskoj i vrlo brzo postaju mesta gde su se ljudi okupljali, zabavljali i ogovari, ali i mesta gde su se ugovarale mutne rabote. Kafeterije su postalo glavno mesto gde se diskutovalo o politici i kao takve postale trn u oku vlasti. Pokusaji da se zabrani služenje kafe kao "nemuslimanskog" pića je samo povećala njenu popularnost.
Kafa u vicevima
Dođe ovek kod psihijatra i kaze da ima veliki problem:
- Recite mi kako je sve to počelo?
- Vratim se ja sa posla i zateknem ženu golu u krevetu sa mojim najboljim drugom...
- I?
- Odmah izvadim pištolj da ubijem ženu. Međutim žena i prijatelj me smire, popijemo kafu jer je zaista glupo da ubijem ženu pa da idem u zatvor ,a moj drug da nadje neku drugu i da nastavi da zivi kao da nista nije bilo.
- Tačno. Život nudi toliko mogućnosti...
- Pa jeste.. Par dana kasnije, vratim se ja s posla i zateknem moju ženu sa poštarom. Odmah uzmem pistolj da ga ubijem. Medjutim supruga me smiri, skuva mi kafu i zaključimo da nije vredno da idem u zatvor zbog poštara... A i ona će, bez čoveka, biti prinuđena da se preuda pa na kraju opet ja ispaštam.
- Odlično ste to zaključili.
- Juče, vratim se ja sa posla i zateknem moju zenu sa poštarom i mojim najboljim drugom. Nisam mogao da podnesem pa, pošto nisam mogao da nadjem pištolj, popnem se na sims prozora da skošim. Znate mi smo na devetom spratu...
- Dobro je da niste skočili.
- Pa nisam... Dok sam pio kafu sa ženom, poštarom i najboljim drugom došli smo do zakljčuka da je glupo da budem mrtav a oni da mi jebu zenu. Ne isplati se.
- Pozitivno razmisljate. ...Nego šta je vaše pitanje?
- Doktore, razmišljam se nešto... Ne Pijem li ja mnogo kafe?
Pronalazak kafe i njen put do Jevrope
Prva upotreba kafe je zabeležena u 9-om veku u Etiopiji. Čobani su primetili da njihove koze imaju višak energije i prosto skakuću nakon konzumiranja plodova žbuna kafe. Radoznalost je pobedila oprez, pa su i ljudi, pored neprijatnog ukusa, počeli da beru i žvaću bobičaste plodove i uživaju u čarobnom dejstvu. Nakon što su Etiopljani osetili njena blagotvorna energijska dejstva, kafa počinje da se upotrebljava i po okolnim zemljama i pored lošeg ukusa. Veruje se da je kafa prvi put ispržena i skuvana kao napitak u Jemenu kada je i počeo vrtoglavi rast popularnosti kafe.Zbog njene osobine da "krade želju za snom" a i zabrane korišćenja alkohola u muslimanskom svetu kafa je bila omiljeno piće i oni su je ljubomorno čuvali od ostatka sveta. Izvozili su je termički obrađenu ali nikako i njeno seme. Klasičan embargo na izvoz. A gde je embargo na tu je i kršenje embarga. Baš kao kao što u današnje vreme amateri švercuju drogu, izvesni Baba Budan je prošvercovao, na sopstvenom pojasu, seme kafe u Indiju, odakle je miris pržene kafe počeo, polako ali sigurno, da se širi po svetu.
Horonoliški gledano, prve kafeterije se pojavljuju krajem petnaestog veka u Turskoj i vrlo brzo postaju mesta gde su se ljudi okupljali, zabavljali i ogovari, ali i mesta gde su se ugovarale mutne rabote. Kafeterije su postalo glavno mesto gde se diskutovalo o politici i kao takve postale trn u oku vlasti. Pokusaji da se zabrani služenje kafe kao "nemuslimanskog" pića je samo povećala njenu popularnost.
Dalji život magičnog crnog napitka je obeležen trgovinom ali i politikom i religijom. Razni dušebrižnici su se protivili, pa čak i zabranjivali, uvoz i konzumiranje kafe, ovoga puta, kao muslimanskog napitka nazivajući je "gorkim pozivom đavola". Versko političku debatu je presekao je Papa Klement sedmi u 16'om veku kada je blagoslovio kafu i potvrdio da crni napitak nije vezan samo za muslimane i da bi bila šteta da hrišćani konzumiraju tako blagotvoran napitak. U 15-om veku, kafa trgovačkim brodovima dolazi najpre u Veneciju a odatle i da se širi po Evropi.Do koraja 16'og veka kafa osvaja većinu evropskih zemalja i ulazi u masovnu u potrebu. Sredinom 18-og veka, džakovi sa kafom preplivavaju okean i dolaze u Ameriku. Time je kafa definitivno postala najjači izvozni artikal zemalja trećeg sveta. Naravno, dok nije počela industrijska revolucija i upotreba nafte.
U Evropi, prve kafeterije počinju da se otvaraju u sedamnestom veku. Venecija, London, Bec, Pariz, Amsterdam... su bili opčinjeni novim čarobnim napitkom i vrlo brzo se broj kafeterija popeo sa par stotina na par hiljada. Zabeleženo je da je 1675. godine samo u Engleskoj kafu služilo preko 3000 kafeterija.
Ime kafe
Postoji nekoliko teorija o nastanku imena kafe. Po jednoj je to zbog oblasti u Etiopiji Kaffa gde je pronadjena kafa a po drugoj je to od arapske reci za vino Qahwat. Kafa je u muslimanskom svetu bila legalna za razliku od vina i usla je u veoma siroku upotrebu jer je "krala potrebu za spavanjem".
Zdravstveni aspekti kafe
Dugo se spekulisalo o štetnosti i korisnom dejstvu kafe. Jedni su tvrdili da kafu treba neizostavno izbegavati zbog njenog štetnog dejstva dok su joj drugi pripisivali svojstva eliksira. Prvi naučni simpozijum na temu uticaja kafe održan je, gle čuda, baš u Venecijji 1970. godine. Na njemu je je definitivno odbačena teza o apsolutnoj štetnosti kafe. U toku simpozijuma eksperti za nutricionizam, dijetu i ljudsku psihologiju su pokazali da kafa ima umirujuće dejstvo na centralni nervni sistem dajući nam osećaj blaženstva i pomažući nam da se nosimo sa fizičkim i mentalnim stresom kome smo svakodnevno izloženi. Osim toga dokazano je da kafa pojačava seksualnu želju kod žena i poboljšava potenciju kod muškaraca.
Pronalazak i razvojni put Esspreso kafe
Espreso kafa, koja se često naziva pogrešno ekspreso, je napitak koji izmišljen u Italiji. Početkom 20-og veka, kada se život ubrzao pa su poslovično nervozni Italijani postali nestrpljivi da čekaju 6- 8 minuta koliko se inače kuvala kafa. Luiggi Bazzera se 1901 godine dosetio da napitak pravi propuštanjem vrele vode pod pritiskom kroz kafu samlevenu na željeni nivo granulacije. Ta ideja se pokazala odličnom jer je kafa pripremljena na taj način bogatija ukusom i aromom a ima manje kafeina od tradicionalno kuvane kafe. 1927-me godine u Njuorškoj četvri "La pavoni", koju nastanjuju Italijani imigranti, instaliran je prvi kafemat. Kasnije, 1937 godine, tehnologija kafemata je obogaćena uvođenjem cilindra sa vrelom vodom pod pritiskom čime je npravljena kafa dobila aromatičnu penu na površini.
Izbor kafe
Od dobre kafe moze da se napravi los espresso ali od lose kafe ne moze nikako da se napravi dobar espresso.
Postoje dva osnovna tipa kafe: robusta i arabika. Robusta je jeftinija, gorka, sa vrlo malo arome i može da raste u većini klimatskih podneblja gde može kafa da se uzgaja. Arabika je zahtevnija za odgajanje, raste sporije i daje manje prinose. Dodje nekako kao plemićka vrsta kafe. Raste pod definisanim klimatskim okolnostima, pa cak i na odredjenim nadmorskim visinama. Ne raste u svim zemljam koje gaje kafu. Arabika espresu daje onu aromu od koje kafopije mogu da postanu zavisne. Dobar espresso počinje izborom kafe koji treba da da veoma istančanu ravnotežu gorčine, arome, kiselog i slatkog. Kao umetnička slika dobar espreso boji nepce paletom ukusa i ostavlja prijatan doživlaj u ustima.
“When we drink coffee, our tongue gets painted. As long as it stays painted, it remains tasty!”
- Ernesto Illy, son of illycaffè founder Francesco Illy
Dobra mesavina kafe za espreso je arabika izmesane sa malo robuste. Previse jeftine robuste moze da unisti dozivljaj neponovljive arome espresa. Razlicita podneblja na kojima raste kafa daju najinteresantnije plemenite arome koje u pravilnoj proporciji daju bajkovit ukus espresa.
Kafa odgajana u Etipskim brdima sa cvetovima nalik jasminu daje zrna sa blagim ukusom lubenice u kombinaciji sa veoma prijatnom dozom gorčine, nežnim dodirom kiselog i melodično slatkim ukusom. Kafu iz Etiopije se često opisuje kao ženstvenu i uzbudljivu
Kolumbijska kafa sa bogatom čokoladnom bazom je obogaćena čitavom skalom voćnih ukusa kao što su limun, narandža, kajsija pa i aromom nekih cvetova. Karamela a ponekad i ukus tostiranog hleba se takodje mogu osetiti. Filigranski izbalansirana kombinacija gorkog, slatkog i kiselog daje savršenu punoću ukusu.
Kafa sa Kosta Rike je poznata po slatkoj aromi čokolade i karamele izbalansiranih u perfektnu odnosu sa gorkim i kiselim se mogu opisati kao harmonija.
Prženje kafe
Zrna kafe su u stvari koštice ploda drveta kafe. Postoje dva načina da se odvoji sočno tkivo koje se ne koristi za izradu napitka od zrna. U prirodi plod se na drvetu kafe suši i na kraju ostane samo čvrsto jezgro koštice, dok se u industriji metodom pranja, mesnati veoma lako i brzo odvoji od koštice. Kada se zelena zrna kafa prosuše spremna su za prženje na temperaturi od oko 230 celzijusa u velikom rotacionom bubnju, nalik na mešalicu za beton. Nakon 5 - 7 minuta ispari skoro sva vlaga iz zrnevlja koja tada dobijaju žućkastu boju i mirišu na kokice. Posle 8 minuta prženja zrna prvi put puckaju i baš se kao kokice i udvostruče cvoju veličinu. Kafa dobijaju svetlo braon boju i ima jednodimenzionalni ukus gorčine bez složene arome koja se javlja kasnije. Nakon 10 - 11 minuta kafa počinje da ispušta ulje iz sebe i dobija sjajnu, tamno braon, boju. Zavisno od vrste od 11-og do 15-og minuta se razvija pravi ukus kafe dovodjenem svih odlika arome u ravnotežu. Najlepši momenat je hladjenje kafe koja miriše u svoj punoći arome dok ponovo pucketa praktično aplaudirajući sama sebi. Pre mlevenja ili pakovajna bolje je kafu ostaviti da odstoji dan dva da se zavrse procesi dodatne aromatizacije.
Umetnost ispijanja espresa
Espreso nije samo ukus i miris kafe. Espreso u sebi nosi daleko više informacija nego što smo svesni. Dobar espreso je osvežavanje sećanja na sopstvenu prošlost i doživljaj sveta. Bas kao sto lepa muzika, parfem ili miris lipe moze da nas vrati u ranije dane i dejstvo kod espresa je doživljaj je intenzivniji jer u sebi nosi brojne arome koje pobudjuju memorijske centre sa uspomenama. Naučnici kažu da ni jedan drugi napitak ne deluje na toliko načina na um i telo.
Pravim ljubiteljima espresa je svaki detalj bitan. Od kvaliteta šoljice, kašičice i tacne, preko izgleda, boje, mirisa i arome kafe do nivoa muzike i udobnosti stolica u kafeteriji. Ako kafa treba da bude kao žena, da u isto vreme bude lepa i zgodna, ženstvena i zavodljiva onda šoljica igra ulogu garderobe za kafu. Ne može lepa dama da bude obučena kao potpuni idiot. Mora da bude fensi, elegantna, pozeljna,... Šoljica mora da bude od najfinijeg porcelana, dizajnirana od priznatih dizajnera, besprekorno umivena i čista.
Postoji nekoliko teorija o nastanku imena kafe. Po jednoj je to zbog oblasti u Etiopiji Kaffa gde je pronadjena kafa a po drugoj je to od arapske reci za vino Qahwat. Kafa je u muslimanskom svetu bila legalna za razliku od vina i usla je u veoma siroku upotrebu jer je "krala potrebu za spavanjem".
Zdravstveni aspekti kafe
Dugo se spekulisalo o štetnosti i korisnom dejstvu kafe. Jedni su tvrdili da kafu treba neizostavno izbegavati zbog njenog štetnog dejstva dok su joj drugi pripisivali svojstva eliksira. Prvi naučni simpozijum na temu uticaja kafe održan je, gle čuda, baš u Venecijji 1970. godine. Na njemu je je definitivno odbačena teza o apsolutnoj štetnosti kafe. U toku simpozijuma eksperti za nutricionizam, dijetu i ljudsku psihologiju su pokazali da kafa ima umirujuće dejstvo na centralni nervni sistem dajući nam osećaj blaženstva i pomažući nam da se nosimo sa fizičkim i mentalnim stresom kome smo svakodnevno izloženi. Osim toga dokazano je da kafa pojačava seksualnu želju kod žena i poboljšava potenciju kod muškaraca.
Pronalazak i razvojni put Esspreso kafe
Espreso kafa, koja se često naziva pogrešno ekspreso, je napitak koji izmišljen u Italiji. Početkom 20-og veka, kada se život ubrzao pa su poslovično nervozni Italijani postali nestrpljivi da čekaju 6- 8 minuta koliko se inače kuvala kafa. Luiggi Bazzera se 1901 godine dosetio da napitak pravi propuštanjem vrele vode pod pritiskom kroz kafu samlevenu na željeni nivo granulacije. Ta ideja se pokazala odličnom jer je kafa pripremljena na taj način bogatija ukusom i aromom a ima manje kafeina od tradicionalno kuvane kafe. 1927-me godine u Njuorškoj četvri "La pavoni", koju nastanjuju Italijani imigranti, instaliran je prvi kafemat. Kasnije, 1937 godine, tehnologija kafemata je obogaćena uvođenjem cilindra sa vrelom vodom pod pritiskom čime je npravljena kafa dobila aromatičnu penu na površini.
Izbor kafe
Od dobre kafe moze da se napravi los espresso ali od lose kafe ne moze nikako da se napravi dobar espresso.Postoje dva osnovna tipa kafe: robusta i arabika. Robusta je jeftinija, gorka, sa vrlo malo arome i može da raste u većini klimatskih podneblja gde može kafa da se uzgaja. Arabika je zahtevnija za odgajanje, raste sporije i daje manje prinose. Dodje nekako kao plemićka vrsta kafe. Raste pod definisanim klimatskim okolnostima, pa cak i na odredjenim nadmorskim visinama. Ne raste u svim zemljam koje gaje kafu. Arabika espresu daje onu aromu od koje kafopije mogu da postanu zavisne. Dobar espresso počinje izborom kafe koji treba da da veoma istančanu ravnotežu gorčine, arome, kiselog i slatkog. Kao umetnička slika dobar espreso boji nepce paletom ukusa i ostavlja prijatan doživlaj u ustima.
“When we drink coffee, our tongue gets painted. As long as it stays painted, it remains tasty!”
- Ernesto Illy, son of illycaffè founder Francesco Illy
Dobra mesavina kafe za espreso je arabika izmesane sa malo robuste. Previse jeftine robuste moze da unisti dozivljaj neponovljive arome espresa. Razlicita podneblja na kojima raste kafa daju najinteresantnije plemenite arome koje u pravilnoj proporciji daju bajkovit ukus espresa.
Kafa odgajana u Etipskim brdima sa cvetovima nalik jasminu daje zrna sa blagim ukusom lubenice u kombinaciji sa veoma prijatnom dozom gorčine, nežnim dodirom kiselog i melodično slatkim ukusom. Kafu iz Etiopije se često opisuje kao ženstvenu i uzbudljivu
Kolumbijska kafa sa bogatom čokoladnom bazom je obogaćena čitavom skalom voćnih ukusa kao što su limun, narandža, kajsija pa i aromom nekih cvetova. Karamela a ponekad i ukus tostiranog hleba se takodje mogu osetiti. Filigranski izbalansirana kombinacija gorkog, slatkog i kiselog daje savršenu punoću ukusu.
Kafa sa Kosta Rike je poznata po slatkoj aromi čokolade i karamele izbalansiranih u perfektnu odnosu sa gorkim i kiselim se mogu opisati kao harmonija.
Zrna brazilske kafe su, bez sumnje, najvažniji sastojak dobre mešavine za espreso. Slatka ali idealno izbalansirana sa gorkim i kiselim nudi iskusnijim ljubiteljima kafe mogućnost da osete i aromu prepečenog hleba, karamele i čokolade. Ova kombinacija ukusao ostavlja veoma postojan prijatan ukus u ustima.
Najbolja indijska kafa koja se uzgaja na brdima na jugu visoravni Dekan, poznata je po svom bogatom ukusu punim indijskih začina, sa prisutnom aromom duvana i naravno indijskog oraha. Takodje mogu da se osete i ukusi karamele i kakaa. Indijska kafa daje prijatno gorak ukus koji se veoma lepo meša sa kafom iz drugih podneblja.
Prženje kafe
Zrna kafe su u stvari koštice ploda drveta kafe. Postoje dva načina da se odvoji sočno tkivo koje se ne koristi za izradu napitka od zrna. U prirodi plod se na drvetu kafe suši i na kraju ostane samo čvrsto jezgro koštice, dok se u industriji metodom pranja, mesnati veoma lako i brzo odvoji od koštice. Kada se zelena zrna kafa prosuše spremna su za prženje na temperaturi od oko 230 celzijusa u velikom rotacionom bubnju, nalik na mešalicu za beton. Nakon 5 - 7 minuta ispari skoro sva vlaga iz zrnevlja koja tada dobijaju žućkastu boju i mirišu na kokice. Posle 8 minuta prženja zrna prvi put puckaju i baš se kao kokice i udvostruče cvoju veličinu. Kafa dobijaju svetlo braon boju i ima jednodimenzionalni ukus gorčine bez složene arome koja se javlja kasnije. Nakon 10 - 11 minuta kafa počinje da ispušta ulje iz sebe i dobija sjajnu, tamno braon, boju. Zavisno od vrste od 11-og do 15-og minuta se razvija pravi ukus kafe dovodjenem svih odlika arome u ravnotežu. Najlepši momenat je hladjenje kafe koja miriše u svoj punoći arome dok ponovo pucketa praktično aplaudirajući sama sebi. Pre mlevenja ili pakovajna bolje je kafu ostaviti da odstoji dan dva da se zavrse procesi dodatne aromatizacije.
Spelovanje
Mnogo vlasnika kafića, kod nas ne umeju da instruišu firompisca kako da napišu reč "Café" dodjući, za svaki slučaj još jedno slovo "f". Da razjasnimo kafa se piše "koffee" sa dva "f" i dva "e" a kafić, ili kafe baš tako kao što se izgovara. Ako neko želi da tera mak na konac i podleže francizmima moće na "e" da doda uzlazni akcenat.
Umetnost ispijanja espresa
Espreso nije samo ukus i miris kafe. Espreso u sebi nosi daleko više informacija nego što smo svesni. Dobar espreso je osvežavanje sećanja na sopstvenu prošlost i doživljaj sveta. Bas kao sto lepa muzika, parfem ili miris lipe moze da nas vrati u ranije dane i dejstvo kod espresa je doživljaj je intenzivniji jer u sebi nosi brojne arome koje pobudjuju memorijske centre sa uspomenama. Naučnici kažu da ni jedan drugi napitak ne deluje na toliko načina na um i telo.Pravim ljubiteljima espresa je svaki detalj bitan. Od kvaliteta šoljice, kašičice i tacne, preko izgleda, boje, mirisa i arome kafe do nivoa muzike i udobnosti stolica u kafeteriji. Ako kafa treba da bude kao žena, da u isto vreme bude lepa i zgodna, ženstvena i zavodljiva onda šoljica igra ulogu garderobe za kafu. Ne može lepa dama da bude obučena kao potpuni idiot. Mora da bude fensi, elegantna, pozeljna,... Šoljica mora da bude od najfinijeg porcelana, dizajnirana od priznatih dizajnera, besprekorno umivena i čista.
Što se mene tiče priznajem da sam fanatik za espresso. Obozavam tih 5 minuta kada smo samo soljica i ja vazni. Ne podnosim kamenac na tacni ili ne daj bože okrnjene obode. Kao i temperatura tela i šoljica ima svoju temperaturu. Nakon pranja i brisanja šoljica treba da leškari na vrhu kafemata i održava temperaturu od 50-ak celzijusa da se napravljena kafa ne biprehladila i izgubila od svoje čarolije. Modni detalj uz dobru kafu u lepoj šoljici koji upotpunjuje doživljaj je svakako lepa kašičica kao lepo dizajnirana kesica šećera.
Espreso je termin koji ima mnogo šire značenje od pukog ispijanja kafe i kao svakodnevni ritual prestavlja ugaoni kamen druženja i opuštanja civilizacije koju ja poznajem. Za mnoge ljude espreso nije samo napitak već predstavlja ultimativni simbol urbanog.
Espreso je termin koji ima mnogo šire značenje od pukog ispijanja kafe i kao svakodnevni ritual prestavlja ugaoni kamen druženja i opuštanja civilizacije koju ja poznajem. Za mnoge ljude espreso nije samo napitak već predstavlja ultimativni simbol urbanog.
Blogovi autora
- Oko pola sveta za 164€ (4)
- TRČALA JE KEJOM DA SMRŠA A ONDA SE DESILO NEŠTO ŠTO… (74)
- Smanjivanje ženske nadlaktice - zbogom "leteće veverice" (8)
- DESET STVARI O ZDRAVOM MRŠAVLJENJU (31)
- Gde Vučić prođe, tu trava ne raste (37)
- Da li Vučić kontroliše huligane i ekstremiste? (75)
- NAMA NE TREBA IZVINJENJE (41)
- 20 stvari po kojima se prepoznaju Srbi (50)
- ANESTEZIJA RIJALITIJEM (116)
- Gospođa bicikla - veština radovanja (20)
- Filip Andre izbliza (10)
- Porno druženje i tako to (20)
- Duplo golo - od DOS-a do SNS-a (21)
- Maketa države (66)
- Diši sine, diši (9)
- Kako sam izbačen iz noćnog kluba (17)
- Odakle mi žvaka (43)
- Da li vaš trener misli da ste BUDALA? (47)
- Činjenice o low carb načinu ishrane - 1. deo (104)
- Da li je vaš personalni trener budala? (82)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Literatura (1)
- Obaveštenja (1)
- Životni stil (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org