Eksperimenti u blogovanju| Ljubav

"... surrender...

trener92

/ 17.01.2010. u 22:49

Komentari: 109
Čitanost: 29282
/
Preporuke: 3168
/

"ko želi da živi pravim životom

mora svojim najvećim strastima

pustiti na volju da jačaju, ne obuzdavajući

ih…"

"Njen duh je poput meda začinjen karanfilićem

Njena usta, slatka kao zreli mango.

Ljubiti njenu kožu je isto što i okusiti lotosov

plod.

U njenom pupku krije se mnoštvo začina.

Kakvo uživanje nalazi kasnije,

jezik to zna,

ali ne može da iskaže."

(K. XII c. mm)

Atačmenti

33_G.jpg / 52.16 / KB image/jpeg
romance,black,and,white,kiss,love,couple,erotic-b371f022cbba2ae248454e5aceee5ccb_h.jpg / 26.07 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (109)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski 22:54 17.01.2010

Pitanje

Jel' ovo gore iz Kama Sutre? Ili nesto drugo iz Indije?

trener92 22:59 17.01.2010

Re: Pitanje

Ili nesto drugo iz Indije?

p.s . Uopšte nije izašlo onako kako sam postavio , sve je otišlo negde levo ,,,
Za profesora jedna lepa ....fotografija

Večeras samo lepo

margos 23:12 17.01.2010

Re: Pitanje

nsarski 23:22 17.01.2010

Re: Pitanje

Za profesora jedna lepa ....fotografija

Evo tebi druga - ova je malo "apstraktna":

trener92 23:25 17.01.2010

Re: Pitanje

nsarski

Za profesora jedna lepa ....fotografija

Evo tebi druga - ova je malo "apstraktna":

Hvala profesore, može "apstraktna u svakom slučaju...
smisliću neku dobru pesmu za tebe , malo kasnije.

nsarski 23:31 17.01.2010

Re: Pitanje

može "apstraktna u svakom slučaju...

Znas, kad se neko pojavi sa takvim hardverom, odmah pomisljas na gradjevinu...

trener92 23:35 17.01.2010

Re: Pitanje

margos

O ljubavi ... nešto drugačije

"Autorstvo poeme "Čaurapančasika" pripisuje se Bilhani, pjesniku koji je živio u Indiji u 11. vijeku i pisao na sanskritu. No u Indiji se uvjek više znalo o samim djelima nego o njihovim autorima; tako se zna da je tema ove poeme legendarna ljubav mladog brahmina Čaure i kraljeve kćerke Vidje. Kad se njihova ljubav otkrila, Čaura je po nalogu kralja utamničen i pogubljen.
Legenda tvrdi da je Čaura u noći prije smaknuća ispjevao pjesmu o svojoj ljubavi...

Srce rasvijetljeno smrću

Još uvijek
mislim na tu kraljevnu od puti zlatotkane,
od građe cvjetne i zlatnih pupoljaka,
mislim na dimoviti splet njene kose,
na blijeda stopala što drhte u ljubavnom klonuću,
i misao mi roni za njom kao za nestalim znanjem,
izgubljenim iz ljudskog sjećanja,
- i hoće da je vrati mojoj duši.

Još uvijek
kad mi duša gleda tu ljepojku s grudima od limuna,
sjajoliku, s licem poput noćnih svjetila,
tijela koje opletoše bičevi plamena
i rani ga ognjevito koplje ljubavi
koje prvi bacih, dok si bila još nejake dobi
- tada mi je srcu kao da ga živa snijegom zatrpaše.

Još uvijek
ja bih svojoj dragoj s očima po obličju lopoča
njoj, lomnoj od divnog tereta mlade strasti,
njoj bi pružio ove gladne ruke blizanke
i pio bih s njenih usta vino omamno
kao što pijani pčelinji gusar u lepršavoj lakoći
krade med iz čaške lotosa.

Još uvijek
prizivam tu kraljevnu, ah, bolnu od ljubavi,
tako da je vitke noge više ne nose;
kovrče se poput slapa liju niz bijele obraze,
šarena joj halja spala i sama se raskrila,
a mirisne ruke leže kao hladne vriježe
oko moga vrata.

Još uvijek
prizivam tu kraljevnu s njenim naglim stidom,
što oblijeva joj jasno lice u svitanje dana,
dok nujne oči kolutaju sred vodenih zvijezda
zbog ljubavnog nesna;
a ona cijela, ružičasta ptica, kao da blago jedri
niz struju ljubavi, put berbe lotosa...

trener92 23:48 17.01.2010

Re: Pitanje

nsarski

može "apstraktna u svakom slučaju...

Znas, kad se neko pojavi sa takvim hardverom, odmah pomisljas na gradjevinu...

khm... da , naravno

još jedna interesantna "građevina" , za ovo

nsarski 01:43 18.01.2010

Re: Pitanje

smisliću neku dobru pesmu za tebe , malo kasnije.

Sta ces bolje od Surrender

Ovo je Elvisov rimejk stare italijanske pesme "Torna a Sorrento" - pesma koju je obozavao Al Kapone.

mirelarado 01:51 18.01.2010

Re: Pitanje

nsarski
Ovo je Elvisov rimejk stare italijanske pesme "Torna a Sorrento" - pesma koju je obozavao Al Kapone.

Ал није доживео да чује Torna a Surriento у Паваротијевој изведби:

Maње је познато да је речи ове песме написао славни комичар Антонио Де Куртис, звани Тото.

gordanac 02:06 18.01.2010

e, pa da ih...

...kompletiramo
They can help us through the night...

stari92 07:55 18.01.2010

Rabindranat Tagore

Pčele zaboravljaju da srkuću svoj med,
pJane od svetlosti posrću ludo i zuje.
Patke na ostrvima rečnim pište od radosti
bez ikakva povoda.
Braćo,ne puštajte jutros nikog doma,
ne puštajte nikoga na rad.
Pođimo da osvojimo nebo u jurišu
i da opljačkamo prostor u trku.
U vazduhu lebdi smeh,
kao pena nad talasom.
Braćo,proćerdajmo svoje jutro
u nekorisnim pesmama.

D)

trener92 11:49 18.01.2010

Re: Rabindranat Tagore

stari92

"Ono

Ono što izbija
zidni je sat

ono što tuli
sirena je parobroda
zamisli

ono što škripi
to je tramvaj u krivini

ono što treperi u uglu
to je sveća

ono što je nastavilo da kuca
to nije moje srce"

Đorđe Sudarski Red

Blue Jean Blues

"Igra otpozdrava

ne dolazi : nema potrebe
ispod ove površi
sloj vode je : i drugi
i treći : do zadnjeg
sve do vrha
a na dnu drugo je dno
sve do dna dna
zalud ćeš doći

leti se mesečeva površ ogleda
zimi se led ledi
ništa videti nećeš
ni saznati
pokatkad vrbe potonu
a ribe u vis polete

zakasnićeš
(ne očekuj da vidiš to)
sve može bez tebe
i mora
kad ukrotiš žeđ
a da ne stigneš do vode
nećeš morati da dolaziš

zamoran je novi vek
u ushićenosti objave
kao i onaj potonji
sa druge strane je obala
što svoje obličje menja
iz dana u dan
da bi
napokon ostala ista :
obala

ne pitaj ništa
ta mnogostrukost odgovora
zamara i troši
dragocenost trenutka
bogatstvo ništavila

ps
pozdravi sve
i reci
on je već bio tu
danas neće doći"

Milan Dunđerski

stari92 12:21 18.01.2010

Rabindranat T., ta dole

Nespokojan sam.
Žudim za dalekim stvarima.
Duša Moja budi čežnju da dodirne rub
tamne pučine.
O veliki drugi svete,o plahoviti doziv
tvoje frule.
Zaboravljam,zaboravljam uvek da nemam krila,
da sam prikovan za ovo parče zemlje za večita vremena.
Budan sam i pun žudnje ; Tuđinac sam u tuđoj zemlji.
Tvoj dah dopire do Mene i došaptava Mi nemoguće nade.
Tvoje su reči prisne mome srcu,kao njegove.
O meto u daljinama,o plahoviti doziv tvoje frule !
Zaboravljam,zaboravljam uvek da ne poznajem puta,da nema krilatog hata.

Nespokojan sam,putnik sam u svom srcu.
U sunčanoj magli oklevajućih časova,
kakvo je silno tvoje priviđenje i plavetnilu nebesnom !
O najdalji kraju,o plahoviti doziv tvoje frule !
Zaboravljam,zaboravljam uvek da su sva vrata zatvorena
u kući u kojoj boravim sam.

(Brodolom - R.TAGORE / Nobelova nagrada ~ 1927 - 30. ?/ bm li ga ))

trener92 12:33 18.01.2010

Re: Rabindranat T., ta dole

stari92

Semenka

"Vidimo je ime joj ne znamo

Ne znamo šta će iz nje niknuti

Nemušta puna neke lepe tajne

Zagonetno se osmehuje na dlanovima

Gde da je posejemo s koliko sunca

Tišine s koliko kapi da je napojimo

Hoće li cvet mirisa ili trn otrova

Da pusti oko sjajem da ispuni

Sasečena u kolenima zelenim

Da li će novi pustiti list

Sve manje znamo sve više je gledamo

Niknuće ona kroz našu dušu napuklu"

Jovica Đurđić

Šumadijski Blues

AlexDunja 23:02 17.01.2010

natural

trener92 23:36 17.01.2010

Re: natural

AlexDunja

"...
Još uvijek
kad bih je vidio gdje budna leži,
a brazda od surme niz obraz se sliva
i spušta se do sedefnog uha i blijede slepoočnice,
kad bih je vidio u groznici rastanka,
moja bi je ljubav oplela kao cvjetni konopac
i noć bi postala tamnokosi dragan na grudima dana.

Još uvijek
dotičem tu kraljevnu na njenoj postelji
okađenoj blagosnim hlapom mošusa
i izdisajem gustog sandala;
tu djevojku s očima svjetlucavim kao sjemenito vino,
pitomim očima što su poput tek izleglih grlica
koje se ljube kljunovima i načas otkrivaju
nutrinu malih gladnih ždrijela.

Još uvijek
ona plovi k meni na vrhuncu ljubavi,
sva rujna od vina koje sam pio s njenih usana;
usta su joj meka, pupoljasta, sva od miloduha
i plavkastih mrlja ugriza; tankovito joj tijelo
i krupne joj oči; boje, sklad prejasni;
i sva je od mošusa i mirisnog peluda
kašmirske aloje...

Još uvijek
gledam njeno lice od žeženog zlata,
lice od iskrica i zlatozarnih sjena
što se posvud njenim licem šire;
oči zvijezdovite, prozirne na ljubav,
i ljubav u njima tako malaksalu,
ko učaran mjesec u času kad Rahu
skida čini mraka sa njegova sjaja.

Još uvijek
moje oči što hite svom zalazu sad rišu, rišu
lice moga izgubljenog milja. O, zlatni koluti
što kucaju o obraz od malog lista magnolije,
o najbjelji i tako meki papir
gdje mi jadne udovice usne
ispisaše divne kitice cjelova,
da ih više nigda ne ispišu...

Još uvijek
smrt mi šalje drhat maškovitih vjeđa
nad mamenim zjenama, i milost vitkog tijela
oborenog radosnim umorom;
i utjehu drobnih rujnih cvjetića njenih dojki
što trepte iznad tkanice;
i kao melem daruje mi vlažne grimiz-usne
koje nekoć ljubljah. ...

mirelarado 23:03 17.01.2010

Пјесма над пјесмама

1. Соломунова пјесма над пјесмама.

2. Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.

3. Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе дјевојке.

4. Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.

5. Црна сам, али лијепа, кћери Јерусалимске, као шатори Кидарски, као завјеси Соломунови.

6. Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах својега винограда, који ја имам.

7. Кажи ми ти, којега љуби душа моја, гдје пасеш, гдје пландујеш? јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?

8. Ако не знаш, *најљепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.

*Пјес. 5, 9.

9. Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновијем.

10. Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.

11. Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрнијем.

12. Док је цар за столом, нарад мој пушта свој мирис.

13. Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.

14. Драги ми је мој грозд кипров из винограда Енгадских.

15. *Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си! очи су ти као у голубице.

jesen92 23:26 17.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

mirelarado 23:29 17.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

jesen92 23:32 17.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

trener92 23:37 17.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

mirelarado

"...
Još uvijek
kraj hlađanog šuma pramaljetnih voda
stoji ašok-stablo, mladog cvata s pupoljcima od skerleta,
što se poigraše njenih prsta; u zelenoj svili
ljube se biseri, ko latice ruže u vrtovima Božjim:
svjetluca u noći blijedi obraz i sviće smiješak
od svjetlih misli, bijelasa njezin hod labuđi:
sve to me muči...

Još uvijek
kad čemerno se moje srce lomi,
tada zidovi uza kao da se ruše
i javlja se svjetlo, i u svjetlu ona,
djevojka s prstima u kosi, a hladne bjele ruke
s laktima od blage rumeni
put sunca se dižu;
i krotke oči lutaju daljinom.

Još uvijek
kad zidovi uza stežu mrklim mrakom,
u mraku sija ona, malena djevojka;
klonula na logu, smješi se i hrani malu pticu,
a vitka je, vitka kao jasen;
dremljivo sluša moju priču o zelenom grožđu
i malim jarkim voden-ružama.

Još uvijek
vidim je ko nekad, u njenom bijelom dvorcu,
pod crnim zubljama, u crvenom svjetlu,
ko u cvjetnom vezu što rastače tamu;
vidim gdje ustaje, skida prevjes s lica
i prkosna i plaha, jasno progovara:
"Gospe družbenice, vrijeme je počinku"...

Još uvijek
meni, tako udaljenom od nje, let ptičji
i kliktaj što leluja svrh drveća u dolu,
nosi njenu divnu sliku. Jer njena je pjesma
bila ko u ptice, a prilika labuđa
njezin laki hod, i poput slomljenoga krila
crnog orla padala joj tamnovita kosa...

Još uvijek
znam da je moja kraljevna bila sretna.
Vidim je uspravnu, a cvjetni joj prsti dodiruju grudi,
i nasmijano oko kradom k meni zirka.
Bijaše tamo Bog, oružan cvijetom,
i pogodi je smrtno. Umri, oh, umri sada.
Poljubi me i bit ću čišći od brzice gorske. ..."

nsarski 23:40 17.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

A kamo "vojska pod zastavama", Mirela?

Mislim na

Who is she that looketh forth as the morning, fair as the moon, clear as the sun, and terrible as an army with banners?

mirelarado 23:55 17.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

nsarski
A kamo "vojska pod zastavama", Mirela?

Ево је, негде у наставку. Лепота која је толика да улива страх.

6. Драги мој сиђе у врт свој, к лијехама мириснога биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

2. *Ја сам драгога својега, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

*Пјес. 2, 16.

3. Лијепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

4. Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо *коза које се виде на Галаду.

ЕДИТ: Ех, Књига и њена понављања. Жељени стих:

9. Ко је она што се види као зора, лијепа као мјесец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

nsarski 00:00 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

Лепота која је толика да улива страх.

To vojska pod zastavama se provlaci kroz knjige vekovima.
Druga je cesta o krokodilima:

Woo’t drink up eisel, eat a crocodile? (Ovo je iz Hamleta)
Markes takodje ima jednu opservaciju o zenama koje "izgledaju kao da mogu da jedu krokodile", ali su slabe u strasti.

mirelarado 00:13 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

nsarski
To vojska pod zastavama se provlaci kroz knjige vekovima.
Druga je cesta o krokodilima:
Woo’t drink up eisel, eat a crocodile? (Ovo je iz Hamleta)
Markes takodje ima jednu opservaciju o zenama koje "izgledaju kao da mogu da jedu krokodile", ali su slabe u strasti.

Horror feminae, један од исконских страхова.

nsarski 00:20 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

Horror feminae, један од исконских страхова.

Takav strah svakako postoji, i cesto je opisivan, ali meni se cini da se u primerima koje sam naveo o tome ne radi.
Ono gore je Hamlet koji pita Gertrudu otprilike "sta si ti spremna za mene da ucinis, da jedes krokodile?". Markes se tom idejom poigrava i te namontirane zene koje samo "izgledaju" strasno kao da bi mogle da jedu krokodile su zabravo slabe ljubavnice.
Za "vojska pod zastavama", mislim da je ideja da je to nesto strasno, ali istovremeno velicanstveno i privlacno. Tako ja mislim.

A sta ce covek drugo pred vojskom pod zastavama nego da joj se ...surrender..?

trener92 00:24 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

mirelarado

nsarski
To vojska pod zastavama se provlaci kroz knjige vekovima.
Druga je cesta o krokodilima:
Woo’t drink up eisel, eat a crocodile? (Ovo je iz Hamleta)
Markes takodje ima jednu opservaciju o zenama koje "izgledaju kao da mogu da jedu krokodile", ali su slabe u strasti.

Horror feminae, један од исконских страхова.

Pa recimo , pored ovakve bi strah bio opravdan

nsarski 00:28 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

Hahaaaa, dressed to kill!

trener92 00:35 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

nsarski

Horror feminae, један од исконских страхова.

Takav strah svakako postoji, i cesto je opisivan, ali meni se cini da se u primerima koje sam naveo o tome ne radi.
Ono gore je Hamlet koji pita Gertrudu otprilike "sta si ti spremna za mene da ucinis, da jedes krokodile?". Markes se tom idejom poigrava i te namontirane zene koje samo "izgledaju" strasno kao da bi mogle da jedu krokodile su zabravo slabe ljubavnice.
Za "vojska pod zastavama", mislim da je ideja da je to nesto strasno, ali istovremeno velicanstveno i privlacno. Tako ja mislim.

profesore za tebe jedna ovakva

"PJESMA NAD PJESMAMA

Pođimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja;
potamnjela je put tvoja i oči su tvoje crne;
noge su ti išarane i masna je kosa tvoja;
sva si crna, sva si divlja, o crna ljubavi moja.
Ljubim krik iz očiju tvojih i ljubim krik iz grudiju tvojih;
u njemu je ljubav naša i u boli se ljubi žena i bol rađa djecu,
o gola ljubavi moja.
Velika si u slobodi i veća je ljubav naša,
naša je ljubav tamna ko šuma i krvava ko božanstvo;
žena je moja prva od žena: crna ko noć, tajanstvena ko oblak,
divlja ko cjelov moj i prevratna ko stihovi moji.
Naša će ljubav biti kaos: mutna i izmiješana i ljudi joj ne nađoše dolične riječi;
mi ćemo se cjelivati goli i topli i štipaj će biti krvava pjesma naša,
čupat ću ti kose, a ti ćeš tiskati oči svoje u dušu moju i bijes će biti
prokleta pjesma naša;
svijat ćemo se ko zmija i plaziti ko ideal - i tragika će biti očajna pjesma naša;
zatravit će nas ljubav naša - šibat će nas strahotom i bol će biti grozna pjesma naša;
šuma će biti hram naš i trava postelja naša - kaos božanstvo naše,
a duše naša žrtva.
Iz kaosa će se izviti dijete, naše dijete - o nezakonska ženo moja i
nezakonska ljubavi moja;
i njegovo će ime biti: nezakonsko dijete;
i gacati će svijetom gladno ko strast naša, prokleto ko pjesma naša
i krvavo ko ljubav naša;
i lomit će se kletva na nj i neće imati među ljudima mjesta;
proklinjat će i oca i majku i ljubav njihovu, a psovku će dizati od ljudi do boga;
čemer će i groza drhtati kuda prođe noga njegova i neće imati mrve suhoga kruha;
hvatat će ga i vezati, i zločin će biti hrana njegova.
Mrtav je svijet, ljubavi moja, i crno je u dosadi njegovoj;
mrtav je narod, ljubavi moja, i sanljiva je pjesma njegova;
suluda je šutnja, ljubavi moja, a šutnja je govor njihov;
gle, pospani su i zijev im je glazba dana;
njihova je duša prazna ko smijeh bludnica, a smijeh beživotan ko slovo zakona;
zakoni su njihovi ko bog njihov - o nema srca božanstvo njihovo;
jednolična je žrtva njihova ko dim cigara i miris njezin ko miris strvine;
nema zvijezda na nebištu njihovom i oblaci su drugi;
njihovo je sunce blijedo ko mrtvačka svijeća i zidovi su šuma njihova;
pusto je, crno, ljubavi moja, i dani su im jednaki ko misli;
nema nemira u njihovome oku i njihovo je oko ko oko krmače;
nema bune u kretnjama njihovim i njihove su kretnje ko kretnje volova;
nema krvi u tijelu njihovom i prazna je duša njihova ko bog.
Tamo ćemo baciti dijete naše, o crna ljubavi moja;
onuda će gacati noge njegove i bljeskati psovka njegova;
tamo će drhtati plamen duše njegove: misao prevrata, kretnja bune i dah srdžbe;
on će biti onaj koji će buditi zaspale i uskrisivati mrtve;
i okovi će biti vjerenica njegova.
Nezakonsko dijete naše, o nezakonska majko njegova -
bezimeno ko zločin i osamljeno ko glad!
I klicat ćemo glasom cjelova naših i punoćom krvi naše:
O bezimeni, naše si dijete!
I naš će klik biti klik zanosa i drskosti: ogroman ko vječnost,
strastven ko štipaji i zamaman ko žena u mraku šumskome.
Pođimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja;
ljubit ćemo se u kaosu, a iz kaosa će nicati dijete,
dijete krvi naše, dijete duša naših, dijete života našega.
Pođimo, Ciganko moja, gola ljubavi moja;
i rodit ćemo dijete, bezimeno dijete;
i nadjest ćemo mu ime, najljepše ime od lijepih:
Prevrat će biti ime njegovo, o nezakonska ljubavi naša! "

Crni Vitez Psovke

mirelarado 00:35 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

nsarski
Horror feminae, један од исконских страхова.

Takav strah svakako postoji, i cesto je opisivan, ali meni se cini da se u primerima koje sam naveo o tome ne radi.
Ono gore je Hamlet koji pita Gertrudu otprilike "sta si ti spremna za mene da ucinis, da jedes krokodile?". Markes se tom idejom poigrava i te namontirane zene koje samo "izgledaju" strasno kao da bi mogle da jedu krokodile su zabravo slabe ljubavnice.
Za "vojska pod zastavama", mislim da je ideja da je to nesto strasno, ali istovremeno velicanstveno i privlacno. Tako ja mislim.

Потпуно сам сагласна с тим. Све је то много лепше у литератури: величанствена лепота која изазива страхопоштовање (Библија), љубав кадра да почини непојмљиве жртве (Шекспир) и застрашујући изглед који вара (Борхес).

mirelarado 00:41 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

nsarski
A sta ce covek drugo pred vojskom pod zastavama nego da joj se ...surrender..?

Нага жена је наоружана жена. (В. Иго)

trener92 00:43 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

mirelarado

и застрашујући изглед који вара (Борхес).

Kakva asocijacija !

"U gradu, nije važno ime,
u praznoj sobi, kaže priča,
i usred ljeta, usred zime,
ja vidim tužnoga mladića.

On živi sam i ko zanesen
u svom svijetu od papira,
a vani sunce, kiša, jesen,
a vani vergl nešto svira.

No jednog dana šum kraj vrata,
to netko neznan ući želi
u njegov život, poput tâta,
da njegovu samoću dijeli.

A vani zima, vani sniježi,
i pored praga mačka leži,
on pruža ruke, kô da sanja,
a vani zora – svjetlost danja.

No, u tom času, u tom trenu
pred sobom vidje nagu ženu,
i on joj reče: budi moja,
a ona kaže: ja sam tvoja.

I sve što ima mladić skupi
i stavi trgovcu na vagu,
da prstenje od zlata kupi
i haljinu za svoju dragu.

Da, zlato želi, al' ne haje
za skromnu halju što joj daje,
i tužni mladić svako veče
u novu krađu opet kreće.

Jer, on je želi, on je ljubi,
i volio bi da je mazi,
a zna da svoju ljubav gubi
bez darova i ruku praznih.

I riješi sada, još ove noći,
u zadnju krađu on će poći,
i u zoru se mladić vrati
da strašnim novcem ljubav plati.

I donese joj dragi kamen
u svijetu najveći od sviju,
u kom se, kao jedan plamen,
sve vatre ovog svijeta kriju.

I vidje – žena ruke pruža
i ljubi kamen kao muža,
i kao što njega nikad nije
uz tijelo hladan kamen grije.

I dok se njemu lice grči
u sobu uđe miš i trči,
i kao mačka skoči žena,
na plen se baci istog trena.

I stiže ga, a njeni zubi
već traže meso koje peče,
i ženi koju mladić ljubi
sa kuta usne krv poteče.

U strahu mladić oči sklopi –
te strašne slike neka odu,
on vidje lađu što se topi,
i svoju ljubav na tom brodu.

A kada opet nađe snage
on digne vjeđe – žene nema,
i tada mjesto svoje drage
on vidje mačku kako drijema.

Kroz prozor uđe svjetlost danja,
on pruža ruke, kô da sanja,
sad opet samo mačku ima,
a vani studen, snijeg i zima."
Ibrica "Mačka"

blogovatelj 01:53 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

Horror feminae, један од исконских страхова

Od toga stvarno moze da se rikne

Treneru, dobar ti ovaj mali Zapin segrt sto si ga na vr' bloga postavio ;-)
Natrcao sam na ovo. Objasnjava kako je prosao na intervjuu za posao kod Zape ;-)

Stize i isporuka emocija...

trener92 02:09 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

blogovatelj

Horror feminae, један од исконских страхова

Od toga stvarno moze da se rikne

Treneru, dobar ti ovaj mali Zapin segrt sto si ga na vr' bloga postavio ;-)
Natrcao sam na ovo. Objasnjava kako je prosao na intervjuu za posao kod Zape ;-)

Stize i isporuka emocija...

Hvala ti

Nešto ovako za tebe

geragera 06:47 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

trener92

Pa recimo , pored ovakve bi strah bio opravdan

Strah, cemu?
Ubiti te nece, ebati znas.

trener92 11:19 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

geragera

trener92

Pa recimo , pored ovakve bi strah bio opravdan

Strah, cemu?
Ubiti te nece, ebati znas.

Miris nje

49 41 17:53 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

Jel', ovo udovica?
Crna, mislim.

trener92 20:18 18.01.2010

Re: Пјесма над пјесмама

49 41

Jel', ovo udovica?
Crna, mislim.

Zar nisu sve one pomalo takve ?

gordanac 23:11 17.01.2010

:)

Srngarakarika KUMARADADATTA
ali, ustvari:
hoax?
neseznava ko napisa pesmicu...
veseli internet :)

trener92 23:29 17.01.2010

Re: :)

gordanac

Srngarakarika KUMARADADATTA
ali, ustvari:
hoax?
neseznava ko napisa pesmicu...
veseli internet :)

Dakle

ne postoji ništa što ti ne možeš da sa(znaš)
Ovako nešto sam ti pripremio ( trebalo je uz neki drugi tekst, ali može i ovde)

Cavatina

"...
Još uvijek
zuje dva bazara pričom o njenoj slabosti,
a ona bješe jaka da me voli!
U malih ljudi što trguju za srebrne novce
oči su namreškane smješkom; pa ipak
nema tog princa od grada prekomorskog
koji će je privoljeti na svoju mračnu postelju.
O, mala samotnice, ti prianjaš uza me kao haljina,
o, moja djevojko.

Još uvijek
ostaje mi samo jedan osvit. Ne hajem za zvijezde
što će sjati u sutrašnjoj noći.
Još jedno kratko hladno bdijenje nad praznim srcem,
i to je sve. Noćas ni mojoj kraljevni nema sanka;
Oh, spavaj, jer tjeskoba tlači cijeli svijet,
izim moga srca rasvijetljenog smrću.

Još uvijek
jedina mi želja njeno ruho što se samo svlači,
njene dojke, taj život onostranski;
jedna noć nereda med vezenim joj skutima,
i halja zlatopleta, stid zemljine odore,
nabori što nadigraše ritam morske plime.
Vidjeh je čednu gdje ulazi u hram,
nalik cvjetnoj zastavi što krije lice Božje...

Još uvijek
pamtim besjedu mudraca sa visokih kula
gdje u mislima potratiše mladost.
U njihovu zboru ne nađoh soli šapata
moje drage, ni žubora pomiješanih boja
što su oko nas mrmorile dok ležasmo sneni;
ne nađoh malih mudrih riječi, malih umnica,
požudnih ko voda, zaslađenih željom.

Još uvijek
drvosječa sa mjesecom na sekiri kroči svojoj kući,
i vraća se ribar mokre mreže a lovina mu žuta mjesečina;
purpurni plam ognjišta
poziva ih na ljubav i počinak; užarenim gradom
luta pjevač ubogar za korom kruha
da poslije legne pod bijelu lozu sa svojom draganom.
Mjesec njene grudi obasjao a ja moram umrijeti.

Još uvijek
kao da gledam lice svoje izgubljene drage,
njene oči plahe ko zvjerke lutalice,
oči što se bore sa žalobnim vodama,
sa suzama nerođenim što bi da se rode;
i gledam njeno lice bijelo, odvraćeno,
i malo uho što sluša daleki žagor pseći,
radosno režanje dok sam bježao cestom...."

jesen92 23:15 17.01.2010

vazno je da mi vezbamo

..ovu trojku i btw slusamo muziku

trener92 23:39 17.01.2010

Re: vazno je da mi vezbamo

jesen92

..ovu trojku i btw slusamo muziku

"...
Još uvijek
pamtim spore uštape što kao žute rijeke gledahu iz noći,
čuvajući snoplje žetvenoga klasja
i motreći kako pada zrela kruška;
kako je spokojna bila moja draga, a ljubav kako dragocjena!
Kao kroz šareno staklo sipilo zvijezda svjetlo,
lagašno ko rosa i već sviklo da nas sreće
na stazama voćnjaka, kuda sporo u ljubavi lutasmo.

Još uvijek
ljubav je Bog a tamna Rati prva mu nevjesta;
ali jednom sretoh njino čedo, od njih ljepše
i sjaja neviđena. I bijasmo jedno drugom prekrasni,
bijasmo java nad kojom nema sna.
I vidjeh zemlju u zalazećem suncu
i bila je crven zlatast prsten za moj smaragd,
usađen u malo ljeto moje mladosti...

Još uvijek
moj ti poklon, o, čudesna, o, hrabra ljubavi!
Ona, čija dva tabana lako podiže moj dlan
a cijelo vitko tijelo oklop stražarski,
sunula je kao zlatni panter kad ga gvožđe stegne,
i oborila se, suzna, na moje gonitelje,
i uprkos gnjevnom ocu Crnobradu,
tukla je stražare bijelim krhkim rukama.

Još uvijek
pamtim kako ljubljah čemprese i ruže,
i modre planine i sive brežuljke,
šumor mora. U zoru, o, najdraža,
gledah čudne oči i ruke leptiraste,
i prhale su ševe iz majčine dušice,
dolazila su djeca da se kupaju u potoku.

Još uvijek
nema sna mojim noćima zbog tvoje bijele postelje,
gdje si zacijelo u gorkom plaču usnula;
O, uboga mala ljubavi, smrt je u vrtu, vrijeme leti,
godina što je tako nehajno i sporo prolazila,
sad vrije u vinu jeseni a ja moram umrijeti...

Još uvijek
pamtim naš hod, zbunjen ko u onih
koji idu iz sna u veliku svjetlost;
naš hod niz reku zimsku, za suncem što tone
u zelene vale, na vrhu hitre struje,
a cvijet njegova sjaja, posut cijelim tijekom
dobro zna da mora stići more i nirvanu...."

jednatanja 23:27 17.01.2010

Svi padaju na ljubav

a ja na ovaj gitar-solo

stefan.hauzer 23:35 17.01.2010

Re: Svi padaju na ljubav

a ja na ovaj gitar-solo

eh,a ja na ovo

trener92 23:40 17.01.2010

Re: Svi padaju na ljubav

jednatanja

a ja na ovaj gitar-solo

"...
Još uvijek
ja ljubim crne oči što miluju ko svila,
zauvjek ih ljubim, tužne, nasmijane,
a kad ih skriju vjeđe - o, slađana li hlada!
Te se čini da me i tad ljupko gledaju.
I ljubim svježa usta, ah, mirisna usta,
svilorune vlasi, nježne poput dima,
i tanane prste, smijeh zelen-dragulja...

Još uvijek
pamtim doba kad je upitah:
"Gdje to vode ljubav svećenice Rati,
reci gdje se kupaju u vrijeme niska mjeseca,
jel' kupalo im toplo? I srebrom obrubljeno?
I je li istina da češljaju se prstima
u grimiz zamočenim, te su nalik grani od koralja
u crnom moru vlasi?"

Još uvijek
pamtim tvoj tako tihi odgovor,
jer smo bili jedne duše a ruka ti u mojoj kosi
i plameni krug sjećanja oko tvojih usta:
"Vidjeh svećenice gdje ljubuju sa silaskom mjeseca,
na sagu dvorane gdje kandilo zlatom gori;
A onda polijegaše nebrižno kud koja."

Još uvijek
ne znam je li ona Mahadevi, žarka ruža Šive,
ili Kapagata, vijoglava drugarica kralja,
ili sama Lakšmi, ljubičaste kose?
I ne znam pravo je li ona onaj mrki Brahma
zbog nekih svojih tajnih i visokih razloga
poslao moju blagu djevojku da zaludi sva tri svijeta,
pa da jurnu tragom njene mirisave noge?

Još uvijek
ne znam tko se smije nazvat majstorom,
tko od slikara širom bijelog svijeta,
sa bojama ružičnim, zelenim i sivim,
sa pepelom od plavca kamena i zemljanim sjenama?
Sunčani sjaj na tijelu moje neve
glasno se smije njihovu umijeću;
O, sliko koju već ničije oči neće vidjeti,
o, vrela suzo na tijelu moje nevjeste.

Još uvijek
pamtim kišu i trk crvena mnoštva
i ono dvoje što je sa mnom vedro podijelilo kišu,
što sretno je zborilo u bogatom suglasju,
a kad razmahnu oluja prionulo svako
tijelu drugoga, tijesno i radosno,
kao da im više nema razdvajanja... ..."

trener92 23:42 17.01.2010

Re: Svi padaju na ljubav

stefan.hauzer

a ja na ovaj gitar-solo

eh,a ja na ovo

"...
Još uvijek
prečista i sjajna prilika mjeseca
kotrlja svoju zlatost niz jesensko nebo
i tanki isposnik zaboravlja molitvu;
Koliko se dublje zaboravih ja,
kad se njena usta sa okusom nebesnoga pića
podniješe pod moja! I pijana mi duša
nad cjelovom drhtala.

Još uvijek
njena usta posuta mirisom kao lotos prahom
kupka su za svijeti žar moje ljubavi,
presvjeta su tirtha i posvećeno kupalo dragoga kupača.
O, da siđem još jednom, još samo jednom,
više se nikada ne bismo rastali.
- Ja bih isplakao svoj život u njegove vode.

Još uvijek
pamtim da se u doba ocvata drveća
moj san probudio u divljoj javi, mojoj djevojci;
i mezgra njene lijeposti točila se
niz moje dane da u njima više ne vene,
ne hlapi, već da svježa i nježna miriše
u onom danu, u svim danima, sve do današnjeg.

Još uvijek
ona u koje su udovi mlađani, glatki kao pelud,
a lelujavo joj tijelo miju snene vode hlađane,
ta pitoma žar-ptica ne odlijeće,
ne napušta crno jezero vječnog rastanka,
gdje u vazi vodoskoka jedre
voden-ljiljani mojih misli.

Još uvijek
mi bacamo mreže iza najdaljih voda,
neka se u njih zamreže tabani zore,
i sve zvijezde, znane i neznane,
prije buđenja i poslije sna;
i još luke, san najvećih sanjara,
mada, sve je to isto, Vidja, sve je ništa... ..."

stefan.hauzer 23:43 17.01.2010

za upornost

trener92 23:44 17.01.2010

Re: Svi padaju na ljubav

"...Još uvijek
noć je puna srebrnih slamčica kiše,
a ja šaljem svoju dušu da vidi tvoje tijelo
posljednji, tužni put. Stojim ti ukraj loga:
U sjeni ti počiva glava i čuva blistavo mjesto
na praznom jastuku, a ruka žalosnica
pružena, dotiče ništa.
I nema na tebi ponjave.

Još uvijek
mislim da tvoja stopala ko utjeha traže moja.
Još uvijek te ovija san koji neću saznati
kada se probudiš. Ne plači u osvit,
iako umorni dan donosi tugu svagdanju,
iako mrska mu svjetlost. Vrijeme je, vrijeme
da dušu svoju odnesem.

Još uvijek
pamtih kako iđah u pohode bližnjima,
a ispod čela; duboko u oku
vidjeh im duše gdje izleću u roju
na radost moga duha;
svijet je bio nalik letu ptice, sjeni i plamenu
koji promiče nad zupčastim gorjem.
I nigdje ne bijaše djeve poput moje.

Još uvijek
smrt prilazi k meni kao utjeha.
O, sve da sam slobodan ko krilati oro,
ili stari kralj na prijestolju od slonove kosti,
noć mi ne bi svanula bez ležaja od svilene trave,
nit bi bilo lijeganja bez moje divne drage.
I bolje ne časi, nego udri, ti crna stražo,
nek presahne česma prije zore.

Još uvijek
znam da sam kušao od najžešćeg života
i visoko dizao kupe, zelene i zlatne,
na velikoj gozbi. I za trenutak malen, zaboravljen,
do ruba nalih oči slikom svoje drage,
najbjeljim prskom besmrtnoga svjetla.
Golem, oštri se nož. Kao u dan slavlja. "

(Bilhana: Čaurapančasika)

Caurapañcáciká Bilhana

stefan.hauzer 23:50 17.01.2010

surrender....

...or die

trener92 23:57 17.01.2010

Re: surrender....

stefan.hauzer

...or die

Nikako drugačije

zbog toga

jedna dobra pesma

margos 02:17 18.01.2010

Re: surrender....

stefan.hauzer

...or die

margos 23:58 17.01.2010

Kao stvoreno za tvoju kolekciju, Coach:)

Objašnjenje:

U pitanju je oznaka u japanskom metrou, koja kaze da je sediste (btw, SHEET umesto SEAT!!! rezervisano za sledece kategorije putnika (sleva na desno):

1. Osobe s povredama ruke,

2. Osobe s malom decom,

3. Trudnice,

4. Osobe s povredama noge

Sve je vrlo jasno, i nema sanse da se pogresno protumaci

trener92 00:09 18.01.2010

Re: Kao stvoreno za tvoju kolekciju, Coach:)

margos

Sve je jasno , ne može da se pogreši

AlexDunja 23:58 17.01.2010

:)

sav si u stihovima, veceras:)
i bas su lepi...
sutra cu natenane da citam celu poemu...

sad odoh da gledam

malocas sam skinula, pa me mami...
pricacu ti, ako nisi gledao..

trener92 00:07 18.01.2010

Re: :)

AlexDunja

sav si u stihovima, veceras:)
i bas su lepi...
sutra cu natenane da citam celu poemu...

sad odoh da gledam

malocas sam skinula, pa me mami...
pricacu ti, ako nisi gledao..

Iskreno, slušam ovo celo veče,

Minor Swing

ali sam ipak odabrao drugačije.

Hvala ti unapred !( Spiridon je pisao o tome ako se dobro sećam ?)

jesen92 02:00 18.01.2010

Re: :)

topcat 00:35 18.01.2010

HOP!

Mirela je već napisala moju asocijaciju.
Obožavam stih "ondje ću ti dati ljubav svoju", a posebno mi je zanimljivo izmotavanje crnomantijaša na temu!

(pssst, uhvatila sam ti jednu)

trener92 00:38 18.01.2010

Re: HOP!

topcat

Mirela je već napisala moju asocijaciju.
Obožavam stih "ondje ću ti dati ljubav svoju", a posebno mi je zanimljivo izmotavanje crnomantijaša na temu!

(pssst, uhvatila sam ti jednu)

Kako sada da dođem do tebe ?

topcat 00:43 18.01.2010

Re: HOP!

ju, ju...Mačak...
šta to pričašysdlčkfndktgamfanfyldkfjskdjfh

uf.
e.

p.s. ne brini, stiže poštom

trener92 00:46 18.01.2010

Re: HOP!

topcat

ju, ju...Mačak...
šta to pričašysdlčkfndktgamfanfyldkfjskdjfh

uf.
e.

p.s. ne brini, stiže poštom

DHL?

topcat 00:48 18.01.2010

Re: HOP!

trener92
DHL?

Fedex.
Imam vezu za oversajz.

edit:
btw, koje cvikere koristite za blog? ima kakvih prijedloga?

trener92 00:53 18.01.2010

Re: HOP!

topcat

trener92
DHL?

Fedex.
Imam vezu za oversajz.

edit:
btw, koje cvikere koristite za blog? ima kakvih prijedloga?

Ne znam , znam samo da me izluđuje ovo čudo.Prvo sam postavljao tekst jedno 5,6 puta, pa slike negde odu, u sajber, pa sam odustao od postavljanja,
Baš je ufffff! A belina....
Kao beli medved na snegu ( hteo sam takav blog da postavim)

mirelarado 00:53 18.01.2010

Re: HOP!

topcat
btw, koje cvikere koristite za blog? ima kakvih prijedloga?

Готово сам у искушењу да ставим сунчане преко ових за вид, иако су и на њима стакла photo grey.

BebaOdLonchara 01:08 18.01.2010

Re: HOP!

btw, koje cvikere koristite za blog? ima kakvih prijedloga?

mislim da niko nije shvatio ovaj 3.0 dizajn. koriste se 3D cvikeri, naravno. tada ovo belo postaje ljubicasto a svi komentari kao da lebde. uostalom, dobro je za ten, moze dzabe da se pocrni

trener92 01:11 18.01.2010

Re: HOP!

BebaOdLonchara

btw, koje cvikere koristite za blog? ima kakvih prijedloga?

mislim da niko nije shvatio ovaj 3.0 dizajn. koriste se 3D cvikeri, naravno. tada ovo belo postaje ljubicasto a svi komentari kao da lebde. uostalom, dobro je za ten, moze dzabe da se pocrni

Možda treba da uzmemo ono "osmuđeno" staklo ,kroz koje se gledalo pomračenje sunca

miloradkakmar 01:18 18.01.2010

Re: HOP!

btw, koje cvikere koristite za blog? ima kakvih prijedloga?

Bez cvikera je najbolje.
Verujte.

BebaOdLonchara 01:22 18.01.2010

Re: HOP!

Možda treba da uzmemo ono "osmuđeno" staklo ,kroz koje se gledalo pomračenje sunca

ili parce starog snimka zuba

ali za letece komenare mora 3d, inace je sve prozirno, bezukusno, bezbojno...

BebaOdLonchara 01:25 18.01.2010

Re: HOP!

Bez cvikera je najbolje.
Verujte.

mislis, bolje radi?

mirelarado 02:12 18.01.2010

Re: HOP!

BebaOdLonchara
Možda treba da uzmemo ono "osmuđeno" staklo ,kroz koje se gledalo pomračenje sunca

ili parce starog snimka zuba ali za letece komenare mora 3d, inace je sve prozirno, bezukusno, bezbojno...

Заваривачка маска је закон!

stari92 08:00 18.01.2010

rentgen snimak ..

u skladu sa narodnom tradicijom.

D)

(na ćeif ti anatomski deo,tela joj/mu))

miloradkakmar 00:54 18.01.2010

Žena

U njenom pupku krije se mnoštvo začina

"Žena

Malo taj, mislim, pozna ženske grudi
Tko s uzdahom steć' želi ljubav njenu;
Zar mari ta za srce kog zaludi?
Obaspi hvalom svog idola zjenu;
Ne preponizno, jer će u tom trenu
Prezret ti trud, čak i tvog stiha čar;
Ako si spretan, nježnost skrij; za ženu
Drskost još uvijek najbolja je stvar:
Ljuti je pa je tješi, okrunit ćeš žar. "
/ Lord Bajron /

trener92 01:02 18.01.2010

Re: Žena

miloradkakmar

Hvala ti Milorade! Odabrao si pravu pesmu za ovo veče .

jedna ovakva za tebe

A koliko si imala ljubavnika? i gdje si sve s njima
spavala? i što su ti govorili? i kako, kako je bilo? Daj mi
mira.
čuješ, daj mi mira, fućkam ti na tvoje
fotografije spremljene u kutiju od cipela.
pisamca o vjernoj ljubavi sakrivena po manžetama i u
policama pod rubljem, prestani,
prestani, idi već, kao nesnosnu muhu
pratim očima tvoj lik po svim
kutovima, idi,
izleti kroz prozor, nek te odnese propuh, idi, nemam vremena,
moram se ispavati, idi, rasplini se,
rastopi se negdje u toj narančastoj lokvi pod svjetiljkom,
izgubi se među slovima ove glupe knjige što
je čitam.

idi, ne volim te, ništa neću, ništa te ne pitam,
to me ne zanima,

fućkam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve, i sijed
i sijed ću te još voljeti, nozaimeisusovo

koliko,

koliko si ih imala?"

Jiri Šotola

houp 01:17 18.01.2010

surrender

Tebi život

Kada promatram tvoje telo ispruženo
kao reka koja ne prestaje proticati,
kao čvrsto ogledalo gde pevaju ptice,
gde je užitak osetiti dan kako se rađa.

Kada se gledam u tvojim očima,
koje su kao duboka smrt ili život što me doziva,
kao pesma iz dubine koju samo naslućujem;
kada vidim tvoj oblik, tvoje spokojno čelo,
kamen blistavi, na koji kapaju moji poljupci
kao ruže što odražavaju sunce koje nikad ne zalazi.

Kada primičem usne toj nesigurnoj muzici,
tom mrmoru neugasive mladosti,
izgaranju zemlje koja peva u zelenilu,
kao srecna ljubav što beži i opet se vraća.

Osećam kako se svet valja pod mojim nogama,
kako se valja lagan, s večnom odvažnošću zvezda,
s onom radosnom dobrotom večernjače,
koja ne traži niti more u koje bi se spustila.

Sve je iznenađenje. Svet u iskrama
oseća da je more naglo postalo golo i drhtavo,
da je taj čelik užaren i pomaman
i da čezne samo za blistanjem svetlosti.

Svemir svetluca. Smirena sreća
prolazi kao naslada koja se ne može zadovoljiti,
kao nagli uzlet ljubavi,
gde se vetar opasuje oko slepih čela.

Gledati tvoje telo i samo tvoju svetlost,
tu blisku muziku što se rađa među pticama,
u vodama, u šumi, u vezanom bilu
ovog sveta apsolutnog što ga osećam na usnama.

Vicente Aleixandre

trener92 01:39 18.01.2010

Re: surrender

houp

Igraš se svakog dana

I nikome nisi slična otkako te volim,
Dozvoli da te prostrem između žutih vijenaca.
Ko je zapisao tvoje ime slovima od dima između južnih zvijezda?
Pusti me da se sjetim šta si bila pre nego što si postojala.

Nenadan vjetar urla i lupa o moj zatvoren prozor.
Nebo je zgrušana mreža senovitih riba,
Ovde duvaju svi vjetrovi neba, svi.
Kiša se svlači.
Ptice, bežeći,prolaze.

Vetar.Vetar.
Mogu se boriti sam protiv sile svih ljudi.
Oluja kovitla tamno lišće,
i odvezuje noćas sve barke vezane o nebo.

Ti si ovdje.

Ah, ne idi.

Odgovori mi do poslednjeg krika.
Sklupčana uz mene kao da se plašiš.

Ipak neobična sena dira tvoje oči.

Sada, sada takođe,malena, donosiš mi kozju krv.
I grudi su ti mirisne kao i ona.
Dok tužan vetar juri ubijajući leptire
volim te i moja radost grize tvoja usta od šljive.

Koliko je bilo bolno privući te na mene,
na moju dušu divlju i samotnu na moje ime koje svi progone.
Videli smo često kako gori zvezda ljubeći naše oči
i nad našim glavama širi se sumrak u lepezu što se vrti.

Moje su reči kišile milujući te.
Odavno sam voleo tvoje telo od sedefa obasjano suncem.
Verujem da si kraljica svemira.
Doneću ti radosno cveće s planina, cepihne,
smeđe lešnike i šumske korpe poljubaca.
Hteo bih učiniti s tobom
ono što proleće čini s trešnjama.
*

Igraš se svakog dana svetlošću svemira.
Profinjena uzvanice, stižeš u cvetu i vodi.
Više si no ova bela glavica koju stežem
svakoga dana poput grozda.

Ne sličiš nikome otkako ja te volim.
Dopusti da te položim među žute vijence.
Tko ti zapisuje ime dimnim slovima među južnim
zvijezdama?

Ah, daj da se sjetim kakva si nekoć bila, kad još nisi
postojala.

Iznenada, vjetar zavija i udara u moj prozor zatvoreni.
Nebo je mreža ispunjena mračnim ribama.
Ovamo svi vjetrovi neba stižu, svi.

Kiša halju odbacuje.

Prolijeću ptice.

Vjetar. Vjetar.

Ja se mogu boriti protiv ljudske sile.
Oluja tamo lišće kovitla
i odvezuje sve barke što su ih sinoć vezali za nebo.

Ti si ovdje. Ali ti ne bježiš.

Do posljednjeg krika ti ćeš mi odgovoriti.

Kao da te strah, sklupčaj se uz mene.

Pa ipak, ponekad ti je neka čudna sjena očima prohujala.
Sada, također sada, malena, cvijetak mi kozje krvi pružaš,
i čak ti grudi njima odišu.
Dok žalobni vjetar huji ubijajući leptire,
ja te ljubim, i radost moja grize ti šljivu usta.

Nije ti bilo lako priviknuti se na mene,
na dušu moju usamljenu i divlju, na ime moje koje svi
izbjegavaju.

Toliko puta vidjesmo kako zornjača plamti dok smo se
ljubili u oči
i dok su se nad našim glavama sumraci rasplitali u
razigrane lepeze.

Moje su te riječi zasipale, milovale.
Odavna sam volio tvoje tijelo od blistavog sedefa.

Za mene ti si vladarka svemira.
Cvijeće ću radosno, naš copihue, s planine donijeti,
lješnjake zagasite i košare šumskih poljubaca.

Želio bih učiniti s tobom
ono što proljeće s trešnjama čini.!

Pablo Neruda

Harold Land

mariopan 11:48 18.01.2010

Re: surrender

Kakav lep blog

trener92 12:00 18.01.2010

Re: surrender

trener92

mariopan

Kakav lep blog

Hvala Mariopan

"OPOJNI GREH

Devojčica me grli i ljubi.

Osećam kako joj se usne tope na mojim,

i kako joj telo drhti

od straha i čežnje.

U tišini

jos nedovršene planinske kuće

miriše rano proleće

i njene male jabučaste grudi.

Penušaju se večernje magle

i oseća vlažnost kiše

u erotičnom vazduhu.

Ona se propinje na prste,

pripija svoja stegna cvrsto uz mene,

namesta oble kukove,

svoj zaobljeni trbuh...

utapa svoje nepomične oči

u mojim zenicama

i ljubi, ljubi

Stavljam svoj potpis

usnama

na njen vrat izvijen

dok opijena srsima bledi moja devojčica

i kao leptirica treperi na mestu

Pogrešili smo

kaza mi

u jednom trenu slasti i vatre

zaustavljajući naše disanje

koje odveja vetar.

Pogrešili smo,

kaza mi s još većim strahom

otrgnuvši se iz zagrljaja,

bežeći niz proplanak i

odnoseći vlažne poljupce

na mladoj koži.

Moje je oči ne stižu."

Jovica Đurđić

Glory of Love

mariopan 12:39 18.01.2010

Re: surrender

Kako je lepa pesma...ali sve su lepe. Hvala za ovaj divan blog

houp 13:22 18.01.2010

Re: surrender

trener92

Igraš se svakog dana

TELO ŽENE

Telo žene, skrovito čudo nepoznato u tebi,
ima li veće nežnosti nego što je moja
dok spavaš ljupka u seni svoje svetlosti?

Silazeći u tebe kao u ponornicu
ponavljam imena cveća da bih te objasnio:
perunija, azaleja, robinija hispida.

Dok spavaš ti se igraš, reko u koju uranjam
svoje ruke, rastužena i večna,
sa svojim šljunkom od sedefa i spaljene mahovine.

Na tebi sve prepoznajem i svemu se čudim:
tu je ponor iz koga dolazim i kome se vraćam,
i slana me žeđ obilazi dok umireš, slatka patnjo.

Evo koliko te tražim: kao jeka svoj glas,
kao glas svoju jeku što ne prestaje
i gori u mojoj krvi, u mojoj glavi bez svetla.

Evo koliko te želim: kao pusta površina vode
svoj vir da je uznemiri i da sustane tamo
gde sve počinje, i odakle smrt ne silazi.

Ima li lepše od tvoje kovine,
od tvog voća koje se nudi? Ja sam brod
što tone i što se ljulja između tvojih obala.

Evo te, pobeđene i gole, ali ko će proći
ispod slavoluka sa vencem gorka lovora?
U tvom snu i ja sam izgubljen zauvek.

Zagledan u beskrajne prostore otvaram
deo po deo tvog tela što se ne razlikuje više
od mene u meni, jednako i jednako samo.

Tu je i nevidljiva pesma koja preobražava
sva tvoja čuda u jedno, uzdrhtalo na kiši,
i prokleto nebo što ranjava plače iza tvojih veđa.

Pablo Neruda

trener92 13:42 18.01.2010

Re: surrender

houp

Ovde te ljubim.
U tamnim pinijama raspleće se vetar.
Svetluca mesec nad lutajućim vodama
i jednaki daniprogone jedni druge.

Rastvara se magla u oblike što plešu.
Srebrni galeb oslobađa se sa zapada.
Ponekad jedro.Visoke,visoke zvezde

Ili crn krst broda.
Sam.
Ponekad sviće i duša je moja vlažna.
Zvoni i odzvanja more daleko.
Ovo je luka.
Ovde te ljubim.

Ovde te ljubim i zalud te skriva daljina.
Ljubim te jednako i u sred sve te studeni.
Ponakad moji cjelovi putuju teškim brodovima
pto morem plove nedostižnom cilju.
Osećam, bi ću zaboravljen kao ta stara sidra.
Gatovi su tužniji kada dolazi veče.

Umara se moj život gladan beskorisno.
Ljubim ono što nemam.Ti si tako daleko.
Moja muka se bori sa polaganim sumrakom.
Ali stiže noć i sada peva za mene.
Mesec pokreće svoj točak od snova.
Najveće zvezde motre me tvojim očima
i zato jer te ljubim, pinije na vetru
žele ti pevati ime svojim lišćem od žice."

Pablo Neruda

vladimir petrovic 15:13 18.01.2010

Put u raj

Ljubav koju slijedim
To je moj put u raj
Pismo koje kaže da je kraj
Put u raj
Nekima je život dao sve
Ali znaj
Da na put u raj
Odlaze drugi

Edit. Ovu pesmu sam mnogo puta slusao u autobusu pulskog prevoznika FILS, na relaciji Beograd - Istra, pa sam je se sada setio.

trener92 15:24 18.01.2010

Re: Put u raj

vladimir petrovic

Ljubav koju slijedim
To je moj put u raj
Pismo koje kaže da je kraj
Put u raj
Nekima je život dao sve
Ali znaj
Da na put u raj
Odlaze drugi

Hvala Vladimire , nešto neobično za tebe

"CRVENE LATICE

I

Imao sam samo toliko vremena da uskocim u poslednji vagon. Kondukter mi je pruzio ruku. Mora da se cudio: do malopre sam, tu, pred njim, setao peronom, ubijajuci se od dosade, a sada, na brzinu, ljubim i grlim neku zenu koja se iznenada pojavila i u poslednjem trenutku opasno skacem na papucicu vagona. Potrcao sam do prvog prozora i pogledao unazad: jos je uvek stajala na istom mestu s podignutom rukom i blagim osmehom na licu. Samo koji trenutak i vise je necu videti. Bio je to nas iznenadni kratki susret nakon dvanaest godina. Dugo o njoj nisam znao nista. Uspeli smo progovoriti samo nekoliko reci. Udala se, ima Natasu, ne zivi vise s muzem, vraca se u D... Boze, pa ona se uopste nije promenila. Ista ona ljupka glava, kratko osisana kosa, pravilno oblikovano telo, zagonetni osmeh, velike, drage, duboke oci...
I vise je nisam video.

- Ne uskacite tako, mladicu! - govorio mi je kondukter, jos uvek s nevericom gledajuci u moje lice misleci valjda da mi nisu sve na broju.

- Molim vas, gde je restoran? - upitao sam ga kao kroz san.

- Peti vagon...- odgovorio je nezainteresovano.

Zatrazio sam pivo. Padao je sneg. Video sam kako krupne pahuljice udaraju u stakla. Cula se muzika iz zvucnika i glasovi putnika kraj sanka. Bili smo vec stigli do Karlovca. Kada pre? Jos uvek u nekom polusnu, pokusao sam se probiti kroz guzvu i pronaci svoj kupe. Seo sam do prozora. Bilo je udobno, toplo. U blizini, iz kuca pokrivenih debelim sneznim pokrivacem, treperila su svetla.

II

Gledao sam joj pravo u lice. Da li spava? Da li se namerno okrenula prema meni? Osecao sam njen topli dah. Savrseno ovalno lice, pravilan nos, velika usta, s lepim, crvenim i nabreklim usnicama, duge stisnute trepavice, ispod kojih se kriju maslinaste oci, krupne i blage, obasjavala je ulicna svetiljka. S druge strane, do nje, na istoj polovici kreveta, spavao je njen brat, sedmogodisnji klinjo. Odmah tu, iza vrata, cula se pesma - cas tiha i milozvucna, cas preglasna i losa. Bilo je novogodisnje vece i veselo raspolozenje osecalo se svuda. Kucu su ispunili gosti. Neki od njih, oni koji su dosli iz daljine, morali su ostati. Posle dobre vecere, poneke i previse ispijene case vina i ludog plesa, krevet dobro dodje. Gazdarica me zamolila da svoju sobu za tu noc ustupim kumovima iz Varazdina. Spavao bih sa Srdjanom i Irom u njihovoj maloj sobi. Gospe moja! Da li je to uopste moguce? Nisam mogao verovati. Pa radi se samo o jednom sirem krevetu.

- Samo za veceras, Sergej. Kuca nam je puna gostiju. Proveselite se s nama, a kada vam se prispava, prilegnite malo na djecji krevet. Ne ljutite se, samo za veceras, ako moze. Vasa je soba veca... - pravdala se, pitala me kada sam dosao iz grada, dugo mi objasnjavajuci zbog cega me moli da tu noc prespavam sa decom.

- Nema problema - odgovorio sam osecajuci neku toplinu u grudima i misleci kako ona ne vidi da joj Ira vise nije dete.

Bese to devojce koje je pupilo u najlepsi cvet. Bila mi je draga i pomisao da cu tu noc provesti s njom u istoj sobi, na jednom polovnom francuskom krevetu koga je gazda kupio vrlo jeftino od gospodje Lukic kada se selila, a koji se dobro uklapao u malu sobicu. To je nesto drugo od poljubaca u zadnjem redu jedinog gradskog kina. To je celu noc disati pored nje...

Posle jedanaest, vino me je vec uhvatilo. Posao sam da malo prilegnem. Mislim da moj dlazak niko nije primetio. Topli srsi osvajali su mi telo. Malo od vina, a malo od prevelike zelje i omame, postajalo mi je toplo. I njoj. Da li spava, da li spava, udaralo je kao bubanj u mojoj glavi dok sam joj lagano prelazio rukom preko tela.

Promeskoljila se i okrenula na ledja. Je li i ona osecala tu vatru u telu? Eh, ta mlada krv nije voda. Gledao sam njen savrseni profil. Prcasti nosic i nezan ten.

- Ne, naici ce neko! - govorila je tiho.

Njena je pozuda takodje bila velika, ali i strah isto toliki. Otimala se svaki put kada bi moja ruka za vreme poljubaca skliznula na njene dojke, cvrste i lepe. Tri godine sam je gledao kako sazreva u devojku. Smejala mi se dok sam bubao istoriju i latinski kada bi nakratko navratila u moju sobu donoseci mi neki kolac ili breskve iz vrta. Bila je srecna kada smo odlazili na reku u ribolov. Mogli smo se ljubiti do mile volje u visokoj travi, dok je njen brat jurio leptire po livadi. Bilo ga je lako udaljiti, nagovoriti na bilo sta. Prolazile su godine, rasla je, bujala. Pa jeste da je mladja od mene, ali...

Otkrila se. Je li to izazov? Da li je i nju uhvatilo ono malo dingaca koga smo popili? Da li spava, da li spava - zvonilo je u mojoj glavi i dalje? Zeli li to i ona ove noci?

Pogledao sam nanize: obla kolena, svilena smeksana bedra i grudi koje se ravnomerno dizu i spustaju... Nisam izdrzao. Stavio sam joj blago ruku medju bedra. Nije se pomerila. I njoj i meni je odgovarala ova slatka igra, to pretvaranje.

- Iro, Iro... - saputao sam kao balavac sada vec cvrsce stezuci obla bedra dok je telo htelo da eksplodira.

Milovao sam je dugo i nezno ne usudjujuci se ici dalje. Bila je to slatka igra u kojoj smo goreli oboje. Osecao sam ugodu i bol u celom telu. Plamen me hvatao do ludila.

Kako je bila nezna, kako je mirisala njena mlada koza! Osecao sam dodir njenih cvrstih bedara, ruke na mojim ledjima.

- O, boze, ako ko naidje. Ma probudice se Srdjan. Pusti me! - saputala je uzbudjeno. - Pusti me...!

Ali vise nije bilo povratka. Ona je to znala. Cvrsto me je stezala uz sebe, na to prelepo bujno i mlado telo, skladno i nezno, svo uzdrhtalo u vatri i ljubavi.

III

Zasli smo u sume. Sneg u Gorskom kotaru bio je dublji. Pahuljice su jos krupnije leprsale. Zeleni cetinari isticali su se na snegu. Bilo je pusto, samo poneka kuca. Jurili smo prema moru. Tockovi na sinama kao da su pevali: Ira, Ira, Ira...

Jovica Đurđić "

Vlakom prema jugu

houp 01:15 19.01.2010

Re: surrender

trener92

Ovde te ljubim.

NOĆU

Noću, ljubljena, veži svoje srce za moje
I neka zajedno u snu razbiju tmine
Kao dvostruki bubanj, boreći se u šumi
Protiv gustoga zida okupanog lišća.

Prolazu noćni, crna žeravo sna
Što hvataš niti zemaljskoga grožđa
Tačnošću nekog neredovnog voza
Što sene i kamenje hladno za sobom vuče neprestano.

Zato me ljubavi, veži za čisti pokret,
Za postojanost što kuca u tvojim grudima
Krilima nekog labuda ispod vode,

Da bi na zvezdana pitanja ovog neba
Naš san odgovorio jednim jedinim ključem
I samo jednim vratima koje zatvori tama.

Neruda

XVII sonet

Ne volim te kao da si ruža od soli, topaz
ili strela karanfila koji prenose oganj:
volim te kao što se vole neke mračne stvari,
potajno, između sene i duše.

Volim te kao biljku koja me cveta i nosi
u sebi, skriveno, svetlo onih cvetova,
i hvala tvojoj ljubavi u telu mi taman živi
gusti miris koji se uzdigao iz zemlje.

Volim te ne znajući kako, ni kada, ni odakle,
volim te izravno bez problema i gordosti:
tako te volim jer ne znam voleti drugačije,

nego na taj način na koji nisam i nisi,
blizu, da ti je ruka na mojim grudima moja,
blizu da ti se oči sklapaju s mojim snom.

Neruda

trener92 02:29 19.01.2010

Re: surrender

houp
Noću, ljubljena,

"...mome su srcu dovoljne tvoje grudi
i krila moja za tvoju slobodu.
Iz mojih usta poleteće u nebo
ono što je spavalo u tvojoj duši.

U tebi je varka svakoga dana.
Stižeš kao rosa ne cvetne krunice.
Potkopavaš obzorje svojom odsutnošću.
Poput vala bežeći neprestano......."

Jednom ..
iznova kad budem ljubio (te)
složiću najlepša ikad
nepoznata slova (tebi)
o ljubavi mojoj

Pitka k'o smeh zvonki
Zvonka k'o sećanje resko
Reska k'o nevinost davna naša

I ono što čežnju
ohološću krije
I mesec zavidni
što svetlost sa lica ti upija i sklanja
Zadivljen večnom toplinom damara
Lepotom ti plavo što zrači

Od zavisti i stida povremeno se zamrači
Shvativši da zalud se zamara

.. a,do tada

Dopada mi se kada ćutiš
jer kao da si odsutna
Iz daljine te čujem
~i glas te moj dodiruje~
Zato
sklopi usne
Voleću te do večnosti

Neruda

(s.)

houp 13:33 19.01.2010

Re: surrender

trener92

Noću, ljubljena,

.. a,do tada

44
Znaćes da te ne volim i da te volim,
jer živeti je nemoguće na dva načina,
reč je samo krilo tišine,
a vatra čuva polovinu hladnoće.
Volim te da bih te počeo voleti,
da bih ponovo počeo beskraj,
da te ne bih prestao voleti nikada:
zato te još uvek volim.
Volim te i ne volim,kao da imam
u svojim rukama ključeve sreće
i nesigurnu sudbinu nesretnika.
Moja ljubav ima dva života da bi te volela.
Zato te volim kada te ne volim
i zato volim kada te volim.

Neruda

Zato...

37

O ljubavi,o luda munjo grimizne pretnje,
posećuješ me i ulaziš svojim hladnim stepenicama
dvorca koji je vreme okrunilo maglama,
bednih zidova zatvorenog srca.
Niko neće znati da je jedino nežnost
sagradila kristale tvrde poput gradova
i da je krv otvarala tunele zlosretne,
a da ne sruši zima njeno kraljevstvo.
I zato ljubavi,tvoja usta,tvoja koža i svetlo i tvoje boli
bejahu nasledstvo života i sveti
darovi kiše i prirode
koja prima i uzdiše trudnoću semenja,
tajnu oluju vina u podrumima,
bljesak žita u tlu.

Neruda

trener92 14:44 19.01.2010

Re: surrender

houp

""....Ogrlica, zvečka pijana
za tvoje ruke slatke poput grožđa.

Moje su reči daleko
i tvoje su više nego moje.
Kao bršljan pužu u moju staru bol".....

jer...

Gladan sam tvojih usta, tvog glasa, tvoje kose

i tako gladan lutam ulicama sasvim tih,

hleb mi ne daje snagu i uznemirava me zora,

danju osluškujem žubor tvojih koraka.

Izgladneo sam za tvojim smehom što klizi,

za tvojim rukama boje divljeg žita,

gladan sam bledog kamena tvojih noktiju,

izjeo bih tvoju kožu nedirnuta badema.

Pojeo bih munju sagorelu u tvojoj lepoti,

nos, vladara tvog oholog lica,

jeo bih nestalnu senu tvojih trepavica.

I gladan kružim, i vraćam se njušeći sumrak —

tražeći. Tražim tvoje vrelo srce

poput pume u bespućima Quitratue.

Sonet Xl

Neruda

houp 23:02 19.01.2010

Re: surrender

trener92

jer...

"...Dodirujem ti usta,prstom dodirujem rub tvojih usana i ocrtavam ih kao da izlaze iz moje ruke,kao da se tvoja usta prvi put malko otvaraju,dovoljno je da zažmurim pa da se sve raspline i sve ponovo počne,svaki put stvaram usta koja poželim,usta koja moja ruka bira i crta na tvom licu,usta izabrana od svih mogućih suverenom slobodom mog sopstvenog izbora da ih svojom rukom iscrtavam na tvom licu a koja se pukom slučajnošću koju ne nastojim da shvatim,podudaraju baš sa ustima što se smeše ispod ovih koja ti crta moja ruka.
Gledaš me,gledaš me izbliza,sve bliže me gledaš,zatim se igramo kiklopa,gledamo se iz sve veće blizine a oči postaju sve veće,približavaju se i pretapaju,kiklopi se gledaju i zbunjeno dišu a usta se sreću,bore se u toplom,grickaju se usnama,jedva prislanjaju jezik o zube,igraju se po odajama gde težak vazduh struji donoseći znani miris i tišinu.Tada moje ruke uranjaju u tvoju kosu,lagano miluju dubinu tvoje kose dok se ljubimo kao da su nam usta puna cveća ili riba,živih pokreta,tamnih miomirisa.Ako se ujedamo,ta bol je slatka,ako se davimo u kratkom ali stravičnom i istovremenom uzimanju daha,ta trenutna smrt je lepa.I samo je jedan sok iz usta i samo je jedan ukus zrelog voća,i ja osećam kako pored mene treperiš kao mesec na vodi..."

Hulio Kortasar,"Školice"

u ritmu...

49 41 14:38 18.01.2010

Cvor

trener92 13:03 20.01.2010

Re: surrender

houp

"Osumnjičen sam za nežnost i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama...
...što ljubav ne gasim mržnjama
vec novom, većom ljubavlju..."
Mika Antić

Ne veruj nikome
slušaj ono što
ti srce govori

houp 01:08 21.01.2010

Re: surrender

trener92
houp

"Osumnjičen sam za nežnost i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama...
...što ljubav ne gasim mržnjama
vec novom, većom ljubavlju..."
Mika Antić

Ne veruj nikome
slušaj ono što
ti srce govori

Sonet br.94

Umrem li nadživi me s toliko čiste snage
da probudiš bes bledila i studeni,
podigni s juga na jug nerazorive oči
od sunca do sunca da zvone ti usta gitare.

Neću da oklevaju ni smeh, ni tvoji koraci,
ne želim da umre moje nasleđe radosti,
ne kucaj o moje grudi, ja sam odsutan.
Živi u mojoj odsutnosti kao u nekoj kući.

Odsutnost je kuća toliko velika
da ćeš u nju ući preko zidova
i obesiti slike o zrak.

Odsutnost je kuća toliko prozirna
da ću te bez života videti kako živiš
i, budeš li trpela, ljubavi, umreću ponovo.

~Neruda~

trener92 01:45 21.01.2010

Re: surrender

houp

80.

" S putovanja i bola vratih se,ljubavi moja,
tvom glasu,tvojoj ruci što dira žice gitare,
vatri koja prekida jesen poljupcima
i kruženju noći na nebu sumračnom.

Za sve ljude sveta tražim hleb i carstvo,
tražim zemlju za sve ratare bez sreće,
i da se ne nada niko miru moje krvi i peva.
Ali bez tvoje ljubavi ne mogu a da ne umrem.

Za sve to svira valcer jasnog meseca,
i pesma gondolijera u vodi gitare
sve dok mi umorna glava ne klone sanjajući:

jer sve su nesanice mog života zamrsile
ovu senicu gde ti ruka živi i leti
čuvajući tu noć putnika usnuloga."

trener92 01:59 21.01.2010

Re: surrender

houp

"
To je ono zašto su duše pritisnute srećom,
obično muzici zahvalnije nego sve ostale i bolje;
jer one kroz muziku kao kroz kakvu obojenu izmaglicu vide
i čuju kako njihova ljubav biva dalja, uzbudljivija i lakša;
muzika im je jedino sredstvo da posmatraju svoje neobično stanje
i da tek nekom vrstom otuđenja
i olakšanja postanu svesne prisutnosti tog stanja.
Kada muzika dopre do ušiju onog koji voli, on misli:
"Ona govori o meni, govori umesto mene, ona sve zna!""
Niče

trener92 02:10 21.01.2010

Re: surrender

houp

"Kako da ne budem stepski vuk,
olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji,
čije mi radosti ništa ne znače.
A ono što se u meni događa,
što je za mene slast, doživljaj, ekstaza i uzvišenost,
to svet voli i traži možda jedino u pesničkim delima,
a u životu smatra ludošću!"
Hese

houp 02:16 21.01.2010

Re: surrender

trener92
houp

"
To je ono zašto su duše pritisnute srećom,
obično muzici zahvalnije nego sve ostale i bolje;
jer one kroz muziku kao kroz kakvu obojenu izmaglicu vide
i čuju kako njihova ljubav biva dalja, uzbudljivija i lakša;
muzika im je jedino sredstvo da posmatraju svoje neobično stanje
i da tek nekom vrstom otuđenja
i olakšanja postanu svesne prisutnosti tog stanja.
Kada muzika dopre do ušiju onog koji voli, on misli:
"Ona govori o meni, govori umesto mene, ona sve zna!""
Niče

Gitara

Pocinje plač
gitare.
Lome se jutarnje
čaše.
Počinje plač
gitare.
Ne treba da stane.
Nemogućno je da
stane.
Plače jednolična,
kao voda što plače,
kao vetar što plače
iznad poljane.
Nemogućno je da
stane.
Oplakuje stvari
nedohvatne.
Pesak vrelog juga
gde bele kamelije traže.
Plače strelu bez cilja,
veče bez zore rane,
i prvu mrtvu pticu
ispod grane.
O gitaro!
Srce s pet kama
rastrgano.

Da mi se ruke olistaju

Izgovaram tvoje ime
u noćnoj pomrčini,
kada se zvezde spuste
da piju na mesečini
i kada spavaju grane
sa listovima skritim.
Tad osetim da tonem
u strasti i muzici.
Sat suludi što peva
časovi koji su bili.

Izgovaram tvoje ime
u ovoj noćnoj tmini,
i ime mi se tad tvoje
dalje neg' ikad čini.
Dalje od svih blistavih zvezda,
bolnije od blage kiše što kiši.

Da li ću da te volim
kao i onda? Šta skrivi
žalosno srce moje?
Kad oblak mre u visini
kakav me zanos čeka?
Čist, miran da l' će biti?
Da mi se ruke olistaju
na sjajnoj mesečini!

Federiko Garsija Lorka

houp 11:15 23.01.2010

Re: surrender

trener92
houp

"Kako da ne budem stepski vuk,
olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji,
čije mi radosti ništa ne znače.
A ono što se u meni događa,
što je za mene slast, doživljaj, ekstaza i uzvišenost,
to svet voli i traži možda jedino u pesničkim delima,
a u životu smatra ludošću!"
Hese

"Da li je ono što smo mi nazivali kulturom, duhom, dušom, ono što smo nazivali lepim, svetim bilo samo utvara, već odavno mrtva, koju samo nekolicina nas budala smatra pravom i živom. Da li je ono za šta smo se mi, budale, borili oduvek bilo samo fantom?"

Herman Hese,Stepski vuk.

trener92 21:50 23.01.2010

Re: surrender

houp

"Ja stepski vuk jurim I jurim
Zavejanim svetom surim,
Sa breze gavran tu i tamo pr`ne,
Al´ nigde zeca, nigde srne!
Ja srne toliko volim,
Da mi je da sada sretnem koju!
Nicega lepšeg no kad je skolim
I pokažem joj čeljust svoju,
Tako bih dobar s njom bio,
Sav bih se zario u njen nežan but,
Svetlu joj krv bih pio, pio,
Pa zavijajući produžio put,
Bar da je negde kakav mali
Zec, da me slatkim mesom zgreje!
Ah, zar uteklo od mene sve je
Što život može malo da razgali?
Odavno mi je umrla ženka,
Olinjao I sed mi je rep,
ja jurim kroz noć kao senka,
Jurim I sanjam, poluslep,
Kako srne I zečeve vijam,
Slušam gde vetar granjem zavija,
Snegom tolim suvoga grla plam
I nosim dušu da je đavolu dam."

Hese

trener92 21:52 23.01.2010

Re: surrender

houp

"Ne volim da te čujem da tako govoriš. Pomisli na veče kada si, slomljen i očajan, usred svojih patnji i usamljenosti, presekao moj put i postao mi drug! Šta misliš, zašto sam tada umela da te prepoznam i razumem?"
"Zašto, Hermina? Reci mi!"
"Zato što sam ista kao i ti. Zato što sam isto tako usamljena, zato što isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno život i ljude. Uvek postoji nekolicina ljudi koji od života traže ono najviše i koji teško mogu da se pomire sa glupošću i grubošću."

"Nosio si u sebi jednu sliku o životu, jednu veru i zahtev, bio si spreman na dela patnje i žrtve, a postepeno si primećivao da svet od tebe ne traži ni dela ni žrtve i tome slično, da život nije herojski ep, sa junačkim ulogama i ostalim, već samo građanska bolja soba u kojoj su ljudi savršeno zadovoljni jelom i pićem, kafom i pletenjem čarapa, igranjem tarota i muzikom preko radija.
A ko hoće nešto drugo i u sebi nosi nešto drugo, ono junačko i lepo, ko obožava velike pesnike ili cveće, taj je budala i Don Kihot.
Lepo. Tako sam i ja prošla prijatelju moj! ....
Neko vreme sam bila neutešna i dugo sam tražila krivicu u samoj sebi.
Mislila sam da život, najzad, uvek mora da bude u pravu, a ako se on narugao mojim lepim snovima, tako sam mislila, znači da su moji snovi bili glupi i da oni nisu bili u pravu.
Ali sve to nije pomoglo.
A pošto sam imala dobre oči i uši, a pošto sam bila pomalo radoznala, počela sam veoma pažljivo da posmatram život, svoje poznanike i komšije, više od pedesetoro ljudi i sudbina, i tada sam videla, Hari, da su moji snovi bili u pravu, po hiljadu puta u pravu, isto kao i tvoji. A život i stvarnost nisu bili u pravu. ...
Kod mene je beda možda bila više materijalna i moralna, kod tebe duhovna – ali je put bio isti.
Zar misliš da ne mogu da shvatim tvoj strah od fokstrota, tvoju odvratnost prema barovima i dvoranama za igru i tvoje rogušenje protiv jazza i svih tih drangulija!
Shvatila sam sve to isuviše dobro, kao i tvoje gnušanje prema politici, tvoju tugu zbog blebetanja i neodgovornog poslovanja raznih stranaka i štampe, tvoje očajanje zbog rata, kako prošlog tako i budućeg, zbog načina na koji se danas misli, čita, gradi, svira, proslavlja i stiče obrazovanje!
U pravu si, stepski vuče, po hiljadu puta u pravu, pa ipak moraš da propadneš.
Tvoji zahtevi su odviše visoki, tvoja glad prevelika za ovaj jednostavan i nemaran svet, zadovoljan tako sitnim stvarima, koji te odbacuje od sebe jer ti za njega imaš jednu suvišnu dimenziju.
Ko danas hoće da zivi i da uživa u tome, ne sme da bude kao što smo ti i ja.
Ko umesto ciguljanja trazi muziku, umesto razonode radost, umesto novca dušu, ko umesto spekulisanja traži istinski rad, i umesto igre istinsku strast, tome ovaj lepuškasti svet ne može biti domovina …"

Hese

houp 01:42 24.01.2010

Re: surrender

trener92
houp

"Zato što sam ista kao i ti. Zato što sam isto tako usamljena, zato što isto kao i ti ne mogu da volim i da shvatim ozbiljno život i ljude. Uvek postoji nekolicina ljudi koji od života traže ono najviše i koji teško mogu da se pomire sa glupošću i grubošću."

"Nosio si u sebi jednu sliku o životu, jednu veru i zahtev, bio si spreman na dela patnje i žrtve, a postepeno si primećivao da svet od tebe ne traži ni dela ni žrtve i tome slično, da život nije herojski ep, sa junačkim ulogama i ostalim, već samo građanska bolja soba u kojoj su ljudi savršeno zadovoljni jelom i pićem, kafom i pletenjem čarapa, igranjem tarota i muzikom preko radija.
A ko hoće nešto drugo i u sebi nosi nešto drugo, ono junačko i lepo, ko obožava velike pesnike ili cveće, taj je budala i Don Kihot."

"Ako ti je za svako zadovoljstvo potrebna dozvola sveta - onda si doista za žaljenje!"

"Moja duša je ponovo počela da diše. Moje oči su ponovo progledale, i u trenucima sam strasno naslućivao da je dovoljno da sakupim rasuti svet slika, da treba samo na stepen slike da podignem ovaj 'harihalerovski' život stepskog vuka kao celinu, pa da i sam udjem u svet slika i postanem besmrtan. Zar svaki čovečji život ne znači zalet i pokušaj prema tom cilju?"

Hese

trener92 09:32 24.01.2010

Re: surrender

houp

"...imamo u duši i sve ono što je ikada živelo u ljudskim dušama.
Svi bogovi i đavoli koji su ikada postojali....svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi.
Sretni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjega sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi...

"

Hese

49 41 14:48 18.01.2010

Nisam ljubitelj cokolada

al', neke su bez premca!

Sakrij replike | Pošaljite komentar

trener92

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi