PORAZ i POBEDA

27. mart 2000.

Proizvodnja magle u graničnom prostoru izmedju pobede i poraza svakako je najstariji zanat kod Srba. A prodaja te magle i dalje je unosan biznis grupe akademika, književnika i dežurnih analitičara opšte prakse. Poznato olimpijsko načelo "važno je učestvovati" u domaćoj  magli se prevodi kao "važno je početi"! To je preovladjujući princip ovdašnjeg mentaliteta, posebno negovanog u poslednjoj deceniji XX veka. Srbi su izgubili rat u Sloveniji, rat u Hrvatskoj, rat u Bosni, rat na Kosovu, rat sa NATO paktom, ali se, sudeći po uvek agilnim prodavcima magle, osećaju kao - pobednici. Dodatnu aromu ovom specijalnom osećanju daje i ona čuvena rečenica Slobodana Miloševića na početku "godina raspleta": "Ako ne umemo da radimo, barem umemo da se bijemo!"

Upravo je nerazlikovanje tako očiglednih stvari poput poraza i pobede glavni uzrok moralnog posrnuća srpske nacije. Jer, onaj ko ne vidi jasnu granicu izmedju pobede i poraza, ne vidi ni granicu izmedju laži i istine, rata i mira, slobode i ropstva, dželata i žrtve, ratnog zločinca i časnog oficira. I nije slučajno što su kroz istoriju svi ovdašnji diktatori toliko ulagali u nerazlikovanje pobede od poraza, uz nesebičnu pomoć korumpiranih delova srpske inteligencije. Reći da smo poraženi ovde je veći greh nego reći da je car go. Priznati poraz u Srbiji najveća je izdaja, a javno govoriti o njemu je, sudeći prema našim intelektualnim prostitutkama i prostitutima - terorizam.

Doživeti poraz, a plasirati se u sledeće kolo moguće je u nekoj sportskoj igri, ali ne i u istoriji. Problem je u tome što smo od istorije načinili igru u kojoj se umesto lopte šutiraju  - glave. Zato je poraz za Srbe kao vino: što je starije, to više opija, a što je mladje, to više boli glava!

Šta je preostalo od tzv. nebeske Srbije?

Niska oblačnost - magla!