Пред вама је једна трагикомична, наизглед безначајна прича, међутим која осликава још једну од низа подела Срба на Србе.
Причу Вам преноси гост блогер: Либконз
Мештани села Душковци код Пожеге су у три наврата покушавали да изграде своју богомољу и сваки пут их је спречио рат: два светска и НАТО бомбардовање. Црква је коначно завршена 2008. године и био је ред да се то достојно обележи. Вредни мештани су направили велику прославу, дочекали владику Жичког Хризостома и друге свештенике. Међутим, на прославу су дошли и незвани гости. Из Чачка, Крагујевца и Пожеге дошло је неколико аутобуса у којима су се налазили чланови и присталице удружења „Законоправило" из Чачка. То удружење су основали бивши комунистички активисти и партијски секретари, који немајући више партију којој су били максимално посвећени и верни, налазе нову занимацију у Православљу. Наравно, комунистичке навике су остале, па су они постали „једини прави верници и чувари вере". Наравно да „они много боље познају Православље од Светог архијерејског сабора СПЦ".
Не марећи што ће мештанима Душковаца покварити велико славље и дуго очекиван дан, бивши комунисти одлазе у Душковце, јер су знали да ће тамо литургију водити владика Хризостом, по њима најопаснији „унијата" који жели да СПЦ припоји Ватикану (ЦИА снајка, ЦИА), али срећом су они ту да „Православље одбране и сачувају вековне традиције".
Заузели су простор у цркви у коју није могао да уђе ни један мештанин. Црква је била пуна транспарената, камера и гласних људи и све је више подсећало на некакав митинг него на литургију. Да су дошли да би провоцирали видело се када је почела опход - литија. За време опходa литије сви верници излазе из цркве и обилазе цркву три пута. То се овога пута није десило. Ови зилоти су чували своје „положаје" и спремали се за свој већ опробани сценарио:
За време трајања литургије, коју је водио владика, почињу да певају црквене песме, али на накарадан начин, испуштајући неке неартикулисане гласове. Затим по сценарију иде клечање нетипично за Православље (изгледа су спојили више религија у једну) и на крају стварање буке и навијање као на утакмицама. Снимили су и промо филм, који представљају као материјал телевизије која је извештавала са скупа. Можда су ипак требали да плате сниматеља са неке друге телевизије, јер је трагикомично да ту пропаганду представљају као снимак „Дечије Телевизије" из Крагујевца
Кључни моменат:
Њихов комунистички гуру им је објаснио да се тзв. „новотарци" окрећу на запад (према народу), уместо на исток (како је једино правилно, ваљда они то знају). Литургија је обављена на начин који им није сметао, међутим трагикомедија настаје када се један свештеник окренуо ка народу (на запад). Тада настаје велика бука, гурање и викање свештенику: „Окрени се како треба" и слично. Владику спречавају да напусти цркву и настављају да урлају. Питам се да ли су ти људи икада присуствовали једној литургију. Нормална је појава да се у једном моменту свештеник окреће ка верницима. Да су некад били на некој литургији која не укључује њихово „истеривање правде" то би требали знати. О томе колико је за суштину вере битно како је свештеник окренут, не желим ни трошити речи. Што се мене тиче, те стваари препуштам Синоду, није на нама верницима да о томе одлучујемо.
И овом приликом желим да подсетим на речи руског Патријарха Кирила:
"Ако се сретнемо са човеком, који тврди да се бори за чистоту Православља, али је у његовим очима
опасни огањ гнева, њему се чуде јеретици, он је спреман да иде у бој и за поделу Цркве, спреман је да поколеба основе црквене заједнице, тобоже ститећи Православље; када у човеку ...не налазимо љубав, већ само гнев, - то је први знак јеретика, «вука у овчијој кожи», сличног Арију, Несторију и многим другима, који су пламено проповедали немајући љубави у срцу и који су били спремни да ради доказивања своје исправности иду на поделу црквеног живота», - рекао је даље Представник Руске Православне Цркве.«Ако од таквог човека чујемо много тога прљавог, што се обрушава на Цркву и њене служитеље, уколико чујемо пламене позиве на борбу, поделу и спасавање Православља чак до смрти, када чујемо слоган: «Православље или смрт!», - «треба да се пазимо сличних проповедника», - уверен је Свјатијејши Владика.
«Никада Господ није говорио: «Моје учење или смрт!». Ниједан апостол није узвикивао: «Православље или смрт!» јер је Православље - живот вечни, радост у Светом Духу, лепота живота. Смрт је - трулеж, последица греховног пада и дјаволског деловања», - подвукао је Представник Руске Цркве и додао да се у наше дане с времена на време појављују лажни учитељи, који саблажњавају народ позивима да се спасава Православље и његова чистота и понављају ту опасну, лажну и унутрашње противуречну лозинку: «Православље или смрт!».
"У очима тих људи нећете наћи љубав, тамо гори дјаволски огањ гордости, тежње ка црквеној власти, рушењу црквеног јединства, иако споља све може да се одене у добре одежде, благочестиву спољашност".