Ekologija| Kućni ljubimci| Nauka| Putovanja| Životinjski svet

Farma

albicilla RSS / 21.01.2010. u 20:56

dewildt.jpgGrađen više kao hrt nego kao mačka, pouzdano je izmeren pri brzini od 105 km/h. Iako u zatočeništvu živi i preko 20 godina, u divljini je to svega deset: uništeni brojnim sprintovima, zglobovi stradaju te životinja umire od gladi jer više ne može da lovi. Govorim, naravno, o gepardu. Poslednji preživeli iz roda koji je, kako fosilni nalazi pokazuju, imao makar pet vrsta, uključujući mačku-sprintera veličine lava koja je stepama jurila pre pola miliona godina, gepard izgleda odavno juri ka konačnom izumiranju. Da li je zaista tako?

Nalazim se na dalekoj periferiji Pretorije, usred živinarske farme koja je svoje mesto u istoriji stekla kao farma geparda Acinonyx jubatus. Sada već dalekih šezdesetih godina prošlog veka, njena vlasnica En van Dajk je od nekog farmera kupila dva mlada geparda i pomislila da bi možda mogla…? No, Služba za nacionalne parkove je čula za mladunce i oduzela ih, da bi samo nekoliko dana kasnije u karantinu uginuli od mačjeg gripa, bolesti koju su dobili od domaćih mačaka. Ipak, direktor Pretorijskog zoološkog vrta koji je i sam pokušao da ih razmnoži u zatočeništvu, naslutio je potencijal većeg prostora koji farma nudi i tako je 1971. rođen De Wildt Cheetah and Wildlife Centre. U to vreme, populacija u divljinama juga Afrike procenjivana je na svega 700 jedinki i predviđalo se da će gepard izumreti do 2000. godine.

Frani, biolog De Wildt centra, vodi me ka prvom zabranu. Iza žičane mreže je osam već poodraslih mačića, dovoljno starih da budu odvojeni od majke. Još imaju dugu sedu dlaku na hrptu koju će uskoro izgubiti. Ne zna se tačno funkcija ove dlake, jedna teorija sugeriše da svojom pojavom imitiraju mednog jazavca Mellivora capensis koji je poznat po prgavosti (ako se sećate filma ‘Bogovi su pali na teme’, to je onaj mališa koji grize čizmu glavnog junaka), te ga predatori zaobilaze. Mačići se odazivaju se na Franin poziv, dolaze da budu maženi i da se zabave grizući njene pertle. Potpuno su pitomi. Frani objašnjava da se u tom zabranu gepardi navikavaju na ljude. Oni nikada neće saznati kao izgleda prostranstvo savana, ali će ih upravo te dve osobine – naviknutost na ljude i ograničen prostor – učiniti idealnim životinjama za zoološke vrtove širom sveta. Gepard uhvaćen u divljini teško podnosti ograničenja i postaje nervozna, mentalno obolela životinja.

Počeci De Wildta nisu mnogo obećavali. Prvo su stavili devet geparda u isti zabran i ovi su se međusobno poubijali, dok preživele nisu razdvojili. I naredne godine nisu bile mnogo uspešnije, te su finansijeri već razmatrali povlačenje iz propalog projekta, kada je genetičar Stiven O’Brajen analizirao spermu mužjaka u centru, da otkrije da je većina - sterilna! Objašnjenje za neobično visok procenat steriliteta se nalazi u evolucionom uskom grlu. Naime, procenjuje se da je gepard pre oko 10.000 godina bio na ivici izumiranja - postoji svega šest genetskih linija, što sugeriše da je tada svega šest ženki preživelo.

Potom je došlo do ukrštanja međusobno bliskih srodnika, što obično ima za posledicu da se vrsta teško adaptira na promene u životnoj sredini ili na pojave novih virusa i bakterija što neretko vodi izumiranju. To takođe znači i smanjenu reproduktivnu moć, povećan mortalitet mladunaca i veliki broj genetski uslovljenih defekata (nasuprot očekivanjima, nema dokaza do ovo potvrde – jedno istraživanje u Tanzaniji je 73% smrtnosti mladih pripisalo lavovima Panthera leo, a samo su dva genetska defekta zabeležena). Kako je vrsta onda uopšte preživela u prirodi?

Došlo je do nove adaptacije u socijalnoj strukturi, što je početkom sedamdesetih godina bilo nepoznato. Ženke su usamljenici koje neće podneti drugog geparda u svom vidnom polju - osim dva dana u godini, koliko traje ovulacija. Tada ženka prede (od svih velikih mačaka samo gepardi predu, ostale riču) i glasa se drugačije da dozove mužjake. Množina nije slučajna.

Mužjaci žive u malim grupama bez jasne hijerarhije, te će se ženka tokom ta dva dana pariti sa više mužjaka (krupniji se ne bune što i njihovi sitniji rođaci dobijaju šansu), povećavajući time šanse za oplodnju. Mužjaci koji su u De Wildt centru bili birani za parenje (samo po jedan na ženku), najkrupniji i najlepši, su igrom slučaja svi od reda bili sterilni.

Frani stoji ispred zabrana sa odraslim mužjacima. Jedan frkće i nasrće kroz ogradu. Frani se ne pomera (čelični nervi u malom pakovanju), objašnjava kako su to samo lažni napadi. Ako u divljini sretnete geparda, kaže, ukočite se i ne okrećite mu leđa. Posle nekoliko neuspešnih lažnih napada će se povući. Vi ste prevelik plen za geparda koji lovi 90 cm visoke impale Aepyceros melampus. Međutim, ukoliko vas nervi izdaju i date petama vetra, probudićete u životinji lovački instinkt - isto tako se ponaša i impala. I gepard će se dati u trk, za vama. A kada vam se 50 kg teška mačka baci na leđa, vrlo je verovatno da će joj i zubi završiti u vašem vratu.

Tek sredinom sedamdesetih godina je novi eksperiment urodio plodom: centar je reorganizovan tako da svaka ženka dobije svoj zaseban zabran sa ničijom zemljom između dva takva zabrana, jer bi se dve ženke uzajamno ranjavale kroz žičanu ogradu. Uspeh razmnožavanja je bio takav da je vremenom centar samom sebi uništio tržište: proizvedeno je preko 500 mladunaca, a mnogi zoološki vrtovi širom sveta su i sami postizali uspehe zahvaljujući iskustvima De Wildta.

Kamionom preuređenim u vozilo za posmatranje životinja ulazimo u prostran zabran sa grupom odraslih mužjaka. Iako donekle naviknuti na ljude, daleko su od pitomih mačića koje smo sreli u prvom zabranu (pre ulaska, svi smo potpisali da to činimo na sopstvenu odgovornost). Obzirom da je rano popodne, prirodno bi bilo da dremaju u hladovini, ali oni znaju da istim kamionom stiže i ručak. Gepard se lako pripitomljava i dešavalo se da ih farmeri drže kao ljubimce hraneći ih otpacima sa svoje trpeze. Životinje bi dobile na težini i počele razvijati srčana oboljenja. U divljini se hrane mesom bez trunke masnoće, njihov organizam nije u stanju da se izbori sa holesterolom, te lako razvijaju sva oboljenja vezana za gojaznost. U De Wildtu se hrane jedinim domaćim mesom koje im odgovara – konjetinom. Hop, zgrabe je u letu, izgube svako dalje interesovanje za vas i nestanu ka najbližoj hladovini da u miru ručaju.

Gepardi odgajeni u De Wildtu se prodaju zoološkim vrtovima, a rezervati koji su dovoljno veliki, imaju odgovarajuće otvoreno niskotravno stanište, te krda antilopa srednje veličine, dobijaju životinje na dar, obično divlje primerke uhvaćene u lovu ovaca i teladi po farmama (što je za geparda očajnički postupak na koji se odlučuje pošto prirodni plen nestane iz područja). Problem poslednje mačke-sprintera danas je prostor za život u kome se neće sukobljavati sa farmerima, lovokradicama, putevima i rastućim naseljima...

Kakobilo, zahvaljujući viziji En van Dajk i trudu De Wildt centra, gepard je 1986. skinut sa južnoafričke crvene liste ugroženih vrsta. Malo je živinarskih farmi koje su ušle u istoriju, ali ova je svoje mesto u njoj potpuno zaslužila.

 

Dosije gepard

Dužina: 2 m

Težina: 50 kg

Stanište: otvoreni tereni prošarani retkim drvećem (Afrika i Azija)

Način života: ženke usamljenici koji lutaju prostorom do 1500 km2; mužjaci žive u malim grupama. Love ujutru i uveče, kada je hladnije.

Ishrana: ptice, male i srednje antilope

Reprodukcija: ženka nosi tri meseca, do 9 mačića u okotu (obično 4-6)

Broj u divljini: 12.000 u Africi; plus oko 200 u Iranu, i mozda još poneki u Afganistanu i Pakistanu

Status: VU ranjiv (podsaharska Afrika), EN ugrožen (Severna Afrika - Azija) 

Atačmenti



Komentari (23)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

drug.clan drug.clan 22:31 21.01.2010

krila

ja se vec uplasio da su gepardi dobili krila

salu na stranu, zanimljiva prica - preporuka
mariopan mariopan 10:47 22.01.2010

Re: krila

Uzivala sam u prici o tim lepim velikim mackama, macici su kao lutkice
albicilla albicilla 11:24 22.01.2010

Re: krila

evo ovako, lici na krila
albicilla albicilla 11:28 22.01.2010

Re: krila

mariopan
Uzivala sam u prici o tim lepim velikim mackama, macici su kao lutkice


mene fascinira sto predu (sad gledam, nijedan smajlic ne izgleda kao da prede)

inace, divlji jedu samo meso koje sami ulove, pa ce i u divljini povredjena zivotinja umreti od gladi, iako u blizini moze biti ostataka plena drugih predatora

tek u zatocenistvu pocinju da prihvataju neulovljenu hranu
mariopan mariopan 13:02 22.01.2010

Re: krila

albicilla
mariopan
Uzivala sam u prici o tim lepim velikim mackama, macici su kao lutkice


mene fascinira sto predu (sad gledam, nijedan smajlic ne izgleda kao da prede)

inace, divlji jedu samo meso koje sami ulove, pa ce i u divljini povredjena zivotinja umreti od gladi, iako u blizini moze biti ostataka plena drugih predatora

tek u zatocenistvu pocinju da prihvataju neulovljenu hranu

Gledala sam o njima na Diskaveri kanalu, u prirodi, dva maceta i mama.
Ona odlazi da lovi a mali se glasaju cijukom, dozivaju je i onda dolazi opasnost, lavovi ulaze u taj teren i meni srce stalo da nece da cuju male i da ih uhvate? A oni tako slatki, jos to belo paperje imaju i traze majku, ona nije lovila nekoliko dana i morala je po hranu... i otisla ...i onda su se ucutali u travi,Padala je i neka kisica a oni ne smeju da se ohlade pa im treba majka da ih ugreje nocu.....da li ce se majka vratiti, da li su se smrzli... majka ih je nasla,samo ona jede jer ih je tada dojila.... lavovi otisli...muka jedna othraniti potomstvo.
A tako su graciozne i lepe.
Drago mi je da su ljudi nasli nacin da ih hrane u zatocenistvu i da ih spasavaju, toliko toga unistimo da bi nerekidno trebalo samo da obnavljamo vrste sledecih par stotina godina..posle cemo valjda nauciti da nismo sami na planeti.
albicilla albicilla 13:30 22.01.2010

Re: krila

:)

intrigira me da li je jos koji jos pretekao u afganistanu ili pakistanu... pomisli samo da su jos u anticko doba na podrucju danasnje turske ziveli i tigar i lav i leopard (danas je samo poslednji pretekao), a na mediteranskim obalama afrike je bilo i slonova... a u srbiji, pre jednog milenijuma samo, ziveli i bizon i tur...

nekom prilikom sam bio na zasavici u drustvu jednog poljskog diplomate, pa kako je tamo reintrodukovan dabar, predlozim upravljacu da pokusa da od poljaka dobije i nekog bizona, bilo bi uzbudljivo vratiti ih... nije bilo pozitivnog odziva od strane upravljaca rezervata...

istina, bilo bi tesko zadrzati ih samo unutar rezervata, moguce je da bi u neko doba godine pozeleli da pasu useve (?), no to bi bio ekoturizam, mislim da bi morali da ogranicavaju broj posetilaca po danu
mariopan mariopan 13:56 22.01.2010

Re: krila

Sigurno bi jeli useve, i trava je uvek sladja u komsiluku, njima treba i vece prostranstvo, a toga malo ima u Evropi,ali da bi bilo atraktivno + korisno - bilo bi.
Evo moja snajka krece za Poljsku, ona je Poljakinja, da joj kazem da nam donese jedno bizonce Samo da ga ugura u avion
albicilla albicilla 14:38 22.01.2010

Re: krila

ne znam koliki im prostor treba, ali to nije americki bizon, koji nastanjuje travnata prostranstva duz kojih migrira. evropski bizon je sumska zivotinja i zadrzava se u istom podrucju

e sad, koja suma.... najveci kompleks hrasta luznjaka u celoj evropi je na granici s hrvatskom, bosutske sume s nase strane + spacvanske sume s njihove. ne znam stanje u hrvatskoj, ali kod nas je zasticeno jedva par procenata, a sve drugo izlozeno seci. trenutno se bije bitka da se zastite, a glavni oponent zastiti su vojvodinasume

e sad, da se to zastiti i zajedno sa komsijama, a.k.a. susedima, reintrodukuje evropski bizon...
drug.clan drug.clan 14:53 22.01.2010

Re: krila

intrigira me da li je jos koji jos pretekao u afganistanu ili pakistanu... pomisli samo da su jos u anticko doba na podrucju danasnje turske ziveli i tigar i lav i leopard (danas je samo poslednji pretekao), a na mediteranskim obalama afrike je bilo i slonova... a u srbiji, pre jednog milenijuma samo, ziveli i bizon i tur...


za vreme anticke grcke bilo je lavova i u evropskom delu grcke, kazu da su istrebljeni tek oko 100 BC.
albicilla albicilla 15:05 22.01.2010

Re: krila

da, i na severnim obalama mediterana

nije herkul ubijao mitske lavove, vec lovio prave, zive

u grobnici filipa makedonskog je mozaik lova na lavove, tu oko soluna, ne u keniji
49 41 49 41 12:12 22.01.2010

Gepard

Krasno.
Iako,dosta znam o njima; naucih nesto vise.
Najbza suvozemna zivotinjka. Izmerili su joj, u kratkoj distanci citavih 130 km/h.





nevolja nevolja 20:24 22.01.2010

Interesantna tela lepo obradjena

Vec po obicaju,uzivala sam citajuci tekst autora.Poseban uzitaj je sto se u njemu radi o mackama-zivotinjama koje me fasciniraju.
Preporuka velika k'o vrata
albicilla albicilla 20:44 22.01.2010

Re: Interesantna tela lepo obradjena

ultimativni predatori evo jedna se bas proteze pored mene
nevolja nevolja 21:06 22.01.2010

Re: Interesantna tela lepo obradjena

Moj radi ovo:
albicilla albicilla 22:21 22.01.2010

Re: Interesantna tela lepo obradjena

nevolja
Moj radi ovo:


i pri tom tiho pevusi

love to eat them mousies
mousies what i love to eat
bite they little heads off
nibble on they tiny feet

myredneckself myredneckself 22:26 22.01.2010

Re: Interesantna tela lepo obradjena


ovaj "personality" zaslužuje samo poštovanje i divljenje, zar ne?
albicilla albicilla 09:05 23.01.2010

Re: Interesantna tela lepo obradjena

49 41 49 41 02:46 23.01.2010

Cheetah

Kcerkina, najomiljenija zivotinja u ranom detinjstvu je bila Ris.
Kasnije je "presla" na Geparda.

U V. raz. je donela iz skole ogromnu sliku; koju je nacrtala - po svom izboru, vodenim bojama i grafitnom olovkom.

Cheetah, je morao biti uramljen; jer ga je izuzetno i zivo nacrtala.
albicilla albicilla 09:04 23.01.2010

Re: Cheetah

pa daj da ga svi vidimo?
49 41 49 41 14:54 23.01.2010

Re: Cheetah

Obecavam. Treba je naci i pitati autora za "dozvolu".
U medjuvremenu je bila selidba; a, vecina slika "dzonja" jos uvek u podrumu.
"Cekaju', svoje vreme i mesto za besenje.

Usput.

Jedan bracni par; cini mi se amerikanci, proveli su pune tri godine posmatrajuci mladunce-tek rodjeno i majku Geparda.
Cini mi se u Zimbabveu?!?
Njeno hodanje po njihovom Jeepu; donosenje - zastita mladunceta ispod Jeepa, kad se obrusi tesko nevreme sa kisom. Njene odlaske u lov i ucenje mladunceta, (nakon dve godine) lovnim vestinama; strategijom prilaska, kamuflaze i punog sprinta.

Kad su se vratili; nakon pune godine otsustva da je ponovo nadju, vide dal' ce ih prepoznati... Vozikali su se okolo, trazeci je.

Ona ih je prva nasla, iskocila iz grma i preprecila put.
Ponovni susret, neverovatan.
Kao susret starih-dobrih prijatelja, koji se dugo nisu videli.

albicilla albicilla 22:57 23.01.2010

Re: Cheetah

meni opis lici na dereka i beverli zober u okavangu, bocvana, samo sto se radilo o leopardu, a ne gepardu?

jednom prilikom sam u tamnosnjem bird clubu predlozio da pozovemo dereka da clanovima odrzi neku prezentaciju i dobio odgovor: ne! on se razveo od moje prijateljice i ozenio duplo mladjom - ne!
NNN NNN 21:01 24.01.2010

Super tekst (kao i obično)

Privukli su mi pažnju par detalja:
imitiraju mednog jazavca Mellivora capensis
Verovatno najluđa životinja (ako nađem adekvatne klipove, objaviću blog o njima).
od svih velikih mačaka samo gepardi predu, ostale riču
Gepardi nisu velike mačke (Panthera: Lav (Leo), Tigar (Tigris), Lepoard (Pardus), Jaguar (Onca), koje jedine riču, npr. puma iako može da bude veća od nekih lepoparda ne riče, pa nije velika mačka), gepardi najmanje da su mačke od svih mačaka
ps. Ja sam bio ubeđen da je snežni lepoard (uncia) velika mačka, kad ono...
Uspeh razmnožavanja je bio takav da je vremenom centar samom sebi uništio tržište: proizvedeno je preko 500 mladunaca
Pominjao sam (negde kod Budimca) u sličnom kontekstu Mauricijuskog Kliktavca, pa bih voleo da da čujem od tebe neke detalje o toj nekad gotovo nestalom vrstom.
albicilla albicilla 21:17 24.01.2010

Re: Super tekst (kao i obično)

mauricijuska vetruska je vrsta o kojoj sam citao studiju sa nekog kongresa, a na godisnjem sa zenom, pre kojih tuce godina, i tada je studija vec bila skoro 10 god stara (bese to vreme hartije), pa sam se pitao da li je uopste opstala do tada, posto je, ako se dobro secam, bila spala na 15ak jedinki

nisam sad proveravao, ali ima ih danas par stotina, zahvaljujuci radu fondacije dzeralda darela, lorensovog brata, koji je bio ne samo prirodnjak vec i vrlo duhovit pisac i autor "moje porodice i drugih zivotinja" koju toplo preporucujem kao pratecu knjugu za letovanje na krfu

a za pumu, evo kako se treba ponasati u slucaju susreta:

Arhiva