Nju Albani – lekcija iz lokalne politike

(Teško je zamisliti grad kakav je bio Piščeslav – Iljf i Petrov)

Opština Junion (Union), jedna od 82 opštine države Misisipi, ima sedište u mirnom i uspavanom gradiću Nju Albani (New Albany) u severoistočnom delu države. Na internet prezentaciji ovog grada - fair and friendly city, kako ga zovu - se kaže da je teško na svetu pronaći ljubaznije domaćine od 7600 žitelja Nju Albanija. To je vredan i pošten svet koji ide za svojim poslom, predusretljiv je prema namernicima, ponosan je na svoju istoriju i redovno odlazi u baptističku crkvu nedeljom. Ukratko, Nju Albani je idilično malo mesto na nadmorskoj visini od 110m, a najbliži veći grad (ovaj podatak će nam kasnije trebati) je Oksford, Misisipi, koji se nalazi na oko 50km udaljenosti u susednoj, Lafajet, opštini i gde je, prigodno, smešten Misisipi Univerzitet (University of Mississippi). Rečju, običan i srećan gradić, koji je, ako je verovati Tolstoju, po tome sličan svim drugim srećnim gradovima.

Nju Albani je poznat još po tome što se u njemu rodio Vilijam Fokner, Nobelovac i jedan od najvećih pisaca XX veka, i što je u njemu tamnoputa Beti Vilson, najstarija žena Amerike, proživela svih svojih 115 srećnih godina – 13. februara 2010. se navršava 4 godine od njene smrti.

Država Misisipi, a sa njom i Nju Albani i opština Junion, su prvi ratifikovali Amandman 18 američkog ustava, kojim je 1920. godine uvedena Prohibicija, tj., zabrana prodaje, proizvodnje, konzumacije i kupovine alkohola u Sjedinjenim Državama. Bogobojažljivi i skromni Južni Baptisti Misisipija (bilo je tu, razume se, i Metodista, Presbiterijanaca, Kvekera, i drugih pijetističkih protestantskih denominacija) su smatrali da konzumacija alkohola podriva moralnost i navodi  na lični greh, te da su saloni, i gradovi gde se alkohol točio, mesta koja se nalaze otprilike na pola puta izmedju Sodome i Gomore, i punim srcem su prihvatili zabranu alkoholnih pica. Akcije za zabranu alkohola su predvodile mnoge organizacije, medju kojima su najpoznatije Udruženje Hrišćanskih Žena za Umerenost, Anti-Salonska Liga, Kju Kluks Klan, i slicni. Bilo je, razume se, i oponenata ovom pokretu, ali oni su bili u manjini. Prohibicija je ogromnom većinom glasova prihvaćena.

Ostajući verni svojoj tradiciji, gradjani Misisipija su zadržali Prohibiciju alkohola u svojoj državi još dugi niz godina nakon što je ona bila ukinuta na federalnom nivou  Saveznim aktom iz 1933. godine.  Zapravo, u celoj državi Misisipi alkohol, a posebno pivo, je bio zabranjen sve do 1966. godine. Tek tada je, tesnim glasanjem, dozvoljeno pojedinačnim opštinama da se samostalno opredele za alkohol ili protiv njega.  Neke opštine su se opredelile za alkohol, neke protiv, dok su neke čak uvele poreze na zabranjeni alkohol. Suvišno je reći da se žitelji opštine Junion nisu opredelili za ukidanje prohibicije, kao i približno cela trećina stanovništva države Misisipi. Junion je ostala ‚‚suva opština‚‚. Susedna opština, Lafajet, je, opet, ukinula zabranu alkohola i on je tu počeo slobodno da se toči i prodaje. Ipak, i danas je u oko 30% opština države Misisipi točenje piva zabranjeno.

Do ovog srećnog stanja, naravno, nije bilo lako doći. Decenijama su zagovornici alkohola iznosili predlog o ukidanju Prohibicije u opštini Junion na glasanje, ali on nije nijednom prošao. Jedan od najglasnijih zagovornika alkohola je bio baš Vilijem Fokner. On je leta 1950. neumorno pisao letke i pamflete boreći se za dozvolu prodaje piva u Oksfordu gde se tada njegova porodica bila preselila. ‚‚Mi smo za slobodni Oksford‚‚ pisao je Fokner – i sam ljubitelj dobre kapljice – ‚‚gde državni službenici mogu da budu suzdržani od pića šest dana u nedelji, dok sveštena lica mogu da budu suzdržana celih sedam dana‚‚. Zlobnici tvrde da je u tim pamfletima Fokner iskazao ‚‚najjasniju i najkoncizniju prozu svog spisateljskog umeća‚‚.

Takodje, tokom poslednjih 50 godina, mnogi žitelji Nju Albanija, nezadovoljni prohibicijom, odlazili su privatnim vozilima u susedne opštine gde zabrana nije bila na snazi, i tu se snabdevali zalihama alkohola za ličnu upotrebu, ili prosto ostajali u barovima i salonima uzivajući u svom piću.  Prodaja alkoholnih pića na granici opštine Junion je cvetala. Prema rečima jednog advokata koji je pre 30 godina bezuspešno pokušao da ukine prohibiciju‚‚Junion je najmokrija suva opstina u državi Misisipi‚‚. Zlobnici su tvrdili da su žitelji Nju Albanija uvek dovoljno trezni da mogu da se oteturaju do glasačkog mesta i glasaju protiv alkohola. Nažalost, ovaj idilični kompromis je nedavno još jednom bio pomućen.

Naime, mladjani 25-godišnji sin gore pomenutog advokata je organizovao Savez Gradjana za Progres Nju Albanija i uspeo da zabranu točenja piva ponovo iznese na glasanje. Otac Patrik Blajt, sveštenik Prve Baptističke crkve je vodio opoziciju (crkveni obredi su u njegovoj crkvi koristili sok od groždja umesto vina). Kampanja je trajala više meseci, i kako se približavao dan glasanja, 12. januar 2010., polemike izmedju pivopija i anti-pivopija su se zaoštravale. Pivopije su tvrdile da prefinjena klijentela neće da zalazi u restorane Nju Albanija, i da svi doktori i advokati odlaze u Oksford gde slobodno mogu da uživaju u svojoj večeri i svom piću. Anti-pivopije su tvrdile da to nije tačno, i da restorani koji prodaju alkohol takodje posluju sa slabim uspehom. Navodili su statistiku da zabrana alkohola smanjuje broj saobraćajnih nesreća u gradu, dok su pivopije uzvraćale da se nesreće baš češće dešavaju jer ljudi moraju daleko da voze kako bi došli do svog pića. Hvatajući se za slamku, anti-pivopije su zahtevale da se makar uvedu amandmani kojima bi se zabranila prodaja piva u pojedinačnim flašama, da se pivo ne prodaje nedeljom, i da se ne prodaje hladjeno pivo čime bi se izazvala izvesna doza predomišljanja kod sladokusaca pre kupovine. Pamfleti, plakati, TV reklame i promocije su se redjali svakodnevno.

Sudbonosni dan glasanja se približio i ovaj put, prvi za poslednjih 50 godina, pivopije su dobile rezultatom 54% prema 46%. Pivo u Nju Albaniju će od skora moći slobodno da se toči, i svi amandmani anti-pivopija su odbijeni.

Otac Blajt je bio ozbiljno začudjen. Na prethodnom sličnom glasanju 1977. godine, anti-pivopije su dobile u odnosu 2:1. To znači, rezonuje otac Blajt, da mnogi redovni vernici u njegovoj crkvi ipak vole krišom da popiju cašicu alkoholnog pića. Medjutim, 85-godišnja Mardžori Livingston, ne vidi u ovome nikakav kraj sveta. Mnogi vernici vole da popiju, kaže ona, samo što to kriju. U pitanju je kombinacija neznanja i hipokrizije, začinjena sa malo gluposti, kaže ona. Anti-pivopijama ostaje da se teše da će novo glasanje o točenju alkohola biti moguće 2015. godine.

Novi vetrovi su počeli da duvaju Nju Albanijem. Pobedio je Savez Gradjana za Progres oslanjajući se na Foknerovu staru tvrdnju da civilizacija započinje destilacijom.

A možda je ovaj rezultat glasanja samo potvrda stare maksime da su Prohibicija i Komunizam isti po tome sto su to dve dobre ideje koje je nemoguće sprovesti u delo. U to ime bi i Fokner, da je živ, popio hladno pivo. Živeli!