Pucanje šava na mantiji

Posle gašenja sajta ERP, koji je o(p)stao pod kontrolom Artemijevaca pa je stoga sa nekog drugog mesta ugašen) (voleo bih da neko ko se razume u tehnikalije objasni koje bi to mesto moglo da bude, meni laiku smrdi na Institut bezbednosti ili nešto slično), ipak se na širinama vevevea pojavila njihova verzija jučerašnjih događaja.

Nepotrebno je naglasiti da saopštenje obiluje blagošću i hrišćanskom ljubavlju.

Шта се тачно јуче дешавало у Грачаници
Monday, 15 February 2010
Шта се тачно јуче дешавало у Грачаници

У суботу ујутро, Атанасије је сазвао архијерејске намеснике ЕРП са наређењем да мора да се појаве у манастиру Грачаница. Значи, седница Синода била је само параван, јер је све раније одлучено и Атанасије послан да крене да заводи терор. Нешто касније, у Грачаници се појављује и Теодосије, са четворицом најоданијих Дечанаца (познатих батинаша Исаије, Андреја, Језекиља - иначе човека који је дуже времена био лечен на психијатријској клиници и Данила). Морамо напоменути да се братија у Дечанима држи на узици страхом и разним повластицама, много братије Теодосија и Саву не воли, али, мора да трпи, јер сви који су се успротивили, лоше су завршили.

Дакле, по доласку дечанских батинаша и Теодосија, проваљује се у епископију, иако је касније на синодској седници било одређено да се владика Артемије врати у Грачаницу и да се сутрадан изврши примопредаја управе епархијом. Мењају се браве на келијама, претура се по келијама, оцу Дамјану, владикином ђакону, закључавају компјутер, мењају шифру, укидају фиксни телефон у келији владике Артемија и прекидају интернет везу.

У међувремену, по заповеди Атанасија, који, дакле, још званично и није преузео администрирање, долазе архијерејски намесници, у страху и дршћући, где им Атанасије, како он зна, безобразно и арогантно, не само даје на знање да је до даљег "он епископ", почиње своју стару причу о Виловском, лоповлуку итд. (познато је да он годинама о. Симеона мрзи из дна душе, давно пре прича о новчаним трансакцијама), а након тога креће да даје упутства свештеницима о служењу Свете Литургије (наравно, креће да забрањује "махање дверима" и даје упутства да мора да се служи новаторска литургија). Свештеници, саблажњени, у муци и страху за себе и своје породице, не знају шта да кажу, осим да они друкчије не знају да служе и да су тако годинама и деценијама служили. На то Атанасије, сав запењен, одговара да ће он да крене у контролу и обилазак парохија и да ће он да покаже да како ће да се служи. У исто време малтене растура часну трпезу у цркви манастира Грачанице, скида стакло са трпезе јер и то, ваљда, није по његовим канонима, јер оне друге је, већ, обесио мачку о реп. Ваља напоменути да су неким свештеницима у епархији тога дана још рано ујутро долазили српски полицајци, који на Косову раде у цивилу и тражили информације ко од свештенства присуствује протесту пред Патријаршијом у Београду, јер им такве информације траже из њихових центара у Краљеву, Куршумлији, Јагодини...)!!!

Касно после подне у Грачаницу стиже и владика Артемије, изненађен присуством Теодосија и његових батинаша, који ни по каквој Синодској одлуци не бораве тамо, говори Теодосију да иде кући и да нема шта он да тражи у епископији. Овај одбија и каже да је он у Грачаници по благослову надлежног архијереја. Још веће изненађење чека владику кад види да су проваљене све келије осим његове (Атанасије му је касније рекао: (сиц) из поштовања према њему!!!). У кујни се разбацао дечански табаџија Данило, коме владика каже да напусти кухињу, јер је то део његовог приватног стана у коме он живи. Овај одбија, уз викање и добацивања владики Артемију и тек касније, по наређењу Атанасија, излази из кујне.

Увече стиже још братије из манастира ЕРП, готово све сестре манастира Грачанице (само су две, уз игуманију, признале Атанасија) и братија остаје уз владику да га чува, јер су свесни да су ови на све спремни. Атанасије најављује да ће ујутро он и Теодосије да служе литургију, на шта владика одговара да он сутра неће служити.

Ујутру почиње литургија. На литургији се окупила једна шаролика гомила, која не прелази неколико десетина присутних (а не двеста, како пише у вестима које сада пушта у име нове администрације ЕРП протосинђел Сава Јањић).

Верни народ, који иначе редовно долази на литургију, не улази у цркву и остаје испред црквених врата, јер не жели да присуствује безаконој литургији. Они сведоче о побожности "Срба" који присуствују литургији, јер сваких десетак минута излазе из цркве да би испред црквених врата попушили цигарету, а понављам, ради се о људима који црквеним службама никад раније нису присуствовали.

У току преподнева Атанасије даје неке инструкције владики Артемију, које се крећу од тога да ће одмах да продају кола до тога да неће моћи више да буде духовник братији наших манастира. На то реагује и владика и монаси око њега и креће вербални сукоб. Атанасије прети братији и тера их из салона у коме се налази, што братија одбија, говорећи да су ту да буду уз свог владику.

У току послеподнева монаси и монахиње из више манастира (Зочисте код Велике Хоче, Св. Јована у Хочи, Сопоћана, Црне Реке, Св. Петке, Кончула) најављују да ће да дођу да се виде са владиком, да узму благослов и поуку пред пост. Најављују и људи из Звечана, Митровице и Лепосавића да ће да дођу да виде владику. У манастиру Грачаница је већ група од тридесет поклоника, који су били на поклоњењу по Косову, а кад су чули шта се дешава са владиком Артемијем пожелеше и они да га виде, узму благослов и дају му подршку. Важно је напоменути како Сава Јањић преко Жељке Јевтић у Блицу пласира лажи како, тобоже, није било братије с Косова и Метохије, и како су само долазили "црноречки калуђери" и неки из "рашке области", а било је монаштва одасвуд?

Но, како монаси долазе, налазе на све капије и улазе у манастирску порту закључане, осим мале капије на главном улазу, пред којом стоје дечански батинаши, њих четворица, а иза њих неколико цивила (за које се касније сазнаје да су полицајци МУП-а РС који на Косову раде у цивилу) и бране монасима и верницима (који су дошли из Грачанице, Митровице, Лепосавића, Ораховца, Новог Брда, Прилужја) да се виде са владиком. Дечанци им бране, кажу да не могу да уђу, јер је такав благослов надлежног епископа. Братија на то одговара да су дошли да се виде са владиком Артемијем, да узму благослов, да нису дошли ни на какав митинг и протест, но опет добијају одговор, уз неколико саркастичних примедби братији и сестринству, да не могу да уђу. На то неки од братије, који више нису могли да издрже овакво безакоње, покушавају да одгурну Андреја и Језекиља са капије, али овима у помоћ пристиже КПС, КФОР, српски МУП-овци који им стоје иза леђа и не дају им. Све време већ су пред капијом припремљене и камере, уперене на братију, што показује да су ови прижељкивали и већ инсценирали инцидент који би после могли (као што и јесу) да пусте у медије и да оптуже како, тобоже, Артемије хоће насиљем да се одржи на власти.

Тада једна од грачаничких сестара јавља монасима и монахињама да ће она изаћи тајно и откључати једну капију коју нико не чува, и да тако могу да уђу. Војници КФОР-а међутим примећују да монаси иду на другу страну манастира и крећу да трче да би их спречили. И монаси почињу да трче, један део групе успева да уђе, али други остаје блокиран испред војника КФОР-а. Братија не одустаје, одгурава војнике и пролази кроз капију у порту.

Братија и сестре траже да изађе Атанасије да са њим разговарају, али се он не појављује. Уместо њега излази Теодосије, који сад одједном мења причу и почиње сав да се топи од умилења и поздравља: Братије, братије! Наша братија дошла! О, како ја волим Сопоћане! (Оче Николаје, оче Николаје! (игуману манастира Црна Река) О, наш ава! О, он је нама свима ава и отац, наш добри владика! Ми сви волимо и поштујемо владику! Након тога скида наочаре и креће да брише "сузе" које су му овлажиле наочари. Братија и сестре не могу да верују својим очима бездан лицемерства који из Теодосија избија, игнорише га, само уз понеки повик: Покај се и метаниши пред владиком! Покај се, онда ћемо и стопе да ти љубимо! и пролази мимо њега и креће ка епископији. Владика Артемије прима братију и сестре поучава их страху Божијем, неодступању од вере отаца, припреми за пост и након тога их отпуста, а братија се у миру враћа манастирима, док Ава остаје у заточењу, под Атанасијевом неспутаном тортуром.

Група монаха Рашко-призренске епархије

Ali monah... Monah je neko ko po svemu treba da bude nešto potpuno, potpuno suprotno. Monah treba da svetli, da se pokazuje kao neko ko zrači snagom mira i skromnosti. Neko ko navodi na pomisao da svet ipak nije predodređen da bude oivičeni zverinjak u kome se vrši nemilosrdno međusobno istrebljivanje, već mesto bez oivičenja koje njegovi stanovnici treba da čine sve boljim, humanijim i širim. Monah, pored ostalog, ima tu ulogu, da svojim postojanjem opomene kako su čistota i nada i te kako moguć izbor.

Koliko ja razumem, monah je neko ko je napustio ovozemaljski način života i posvetio se služenju bogu, molitvama i sl. Izabrao da se njegov život odvija na relaciji on - bog što je prilično zatvoren sistem. I njegova misija nije da svetli, (osim ako nije prosvetitelj); to da li bi trebalo da zrači snagom mira, opomene na nešto itd, je više stvar percepcije samog posmatrača.

Monah je neko koga nikako ne bismo zamišljali u takvoj ulozi. Monah je onaj koji odiše mirom, trpkošću, mudrom distancom u odnosu na zemaljske smicalice. Monah je onaj koji drugima daje primer, pozitivan

Zamišljaju ljudi svašta. Monah nije svetac, a i sveci su (stvarni ili izmišljeni) karakteri beatifikovani od često sumnjivih autoriteta, te su im kasnije pridodati razni nadljudski epiteti. Kao neki narodni heroji, hrabri, požrtvovani, bezgrešni (barem posle prosvetljenja) itd. Meni to ne smeta, svako može da ima totem kakav hoće. Ali monahe ne ''zamišljam'' tako. Kapiram da su to obični ljudi koji su u nekom trenutku napravili izbor i idu u tom nekom svom pravcu, i normalno je da ponekad priroda izbije i kod njih. Ako to izbijanje nije nikom načinilo štetu, ok.
Često se pitam otkud ljudima tolika potreba da idealizuju neke pojave i da uzor, u ovom slučaju vrline, traže u nekom drugom.
A taj drugi je samo neki (drugi) - čovek.

I sitna napomena:trpkost znači oporost, možda bolje - trpeljivost, sklonost trpljenju.

...mislim,je l' ovo neki nastavak Matrixa...na slici?

Auh, kkav tekst. Ovako nesto dosada nije vidjeno na stranicama B92. Tekst bez navodjenja izvora, bez ono osumnjiceni, dostojno Kurira, primer BIA istrazivackog novinarstva. Artemije, lose ti se pise.
Kopiram ceo tekst, u slucaju da dodje do naknadnih izmena na B92 sajtu.




MUP Srbije bi trebalo da započne u utorak istragu o finansijskim malverzacijama najbližih saradnika vladike raško-prizrenskog Artemija. SPC je u nedelju policiji prosledila dokumentaciju. Najvećim delom reč je o krupnim zloupotrebama novca dobijenog u humanitarnoj akciji putem SMS-a od koje je prilog bio namenjen gladnima na Kosovu i Metohiji.

Vladičin najbliži saradnik, otac protosinđel Simeon Vilovski je taj novac koristio u privatne svrhe, pa je, između ostalog, povezao i sebi staž od 1992. do 2007. uplativši 700.000 dinara.

Novac koji su građani Srbije davali slanjem SMS-ova u akciji Eparhije raško-prizrenske namenjenoj za narodne kuhinje na KiM, odlazio je za privatno bogaćenje i luksuzan život nekoliko pojedinaca iz najbližeg okruženja vladike Artemija.

Oni koji su se okoristili o humanitarnu pomoć građana Srbije i najugroženijih sunarodnika na KiM su: monah Simeon Vilovski, njegov brat Vladimir Vilovski, njegov kum Predrag Subotički, vlasnik preduzeća "Rade Neimar", ali i Gordana Marković koja je do 2007. godine bila direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Dobar deo novca iz fonda za narodne kuhinje utrošen je za paradržavni organ - kancelariju za baštinu Raško-prizrenske eparhije, a koji je formiran iako postoji zvanična državna institucija u kojoj je Gordana Marković bila direktor.

Ova kancelarija iz koje nije potekao nijedan ozbiljan projekat, već samo par pamfleta, praktično je poslužila za smišljeno zbrinjavanje brata Simeona Vilovskog i bliske saradnice Simeona i vladike Artemija, Gordane Marković.

Isprva je za ovu kancelariju korišćen eparhijski novac.

Međutim, kada je izvor pomalo presušio, Vilovski se opredelio za novac namenjen za kuhinje i podizao ga bez znanja i saglasnosti popadije Svetlane Stević iz Zvečana, inače, predsednice organizacije "Majka devet Jugovića", a za čiju organizaciju je novac i uplaćivan na eparhijski račun.

Od tog novca popadija je hranila 1.200 najugroženijih Srba u četiri narodne kuhinje.