[41] INTERVJU: LARS FON TRIR

Zamršena karijera danskog provokatora Lars Fon Trira [Lars von Trier] možda bi mogla dobro da se sumira izrazom "Vladavina haosa" [Chaos reigns] potvrdjenim neočekivanim izvorom u njegovom novom filmu "Antihrist [Antichrist, 2009.] koji se trenutno širi kulturom poput svinjskog gripa.

Од почетка, његов рад се увек развијао на тензији између хаоса и контроле - на платну - где се ригидно управљана друштва, попут оних у филмовима Догвил [Dogville] из 2003. и Менделеи [Manderlay] из 2005. године почињу да руше - као и иза сцене, где је фон Трир узастопно покушавао да поједностављује и контролише своје визуелне ефекте, од „Automavision" камере у филму „Прави шеф" [The Boss of it all] из 2006. до свог чувеног Манифеста Dogme 95 и његових бројних правила. После раних експеримената у жанру филмова обележених дивљим кинематографским ефектима - колоритом сепије у филмовима „Елемент злочина" [The element of crime] из 1984. и „Краљевство" [The kingdom] из 1994. године, бекпројекцијом [пројектовање слике на провидну подлогу тако да може да се посматра отпозади] и суперимпозицијама [приказима одозго] у филму „Зентропа" из 1991. - фон Трир је постепено оголио свој стил и наставио са каријером независног „бацача бомби" када су филмске премијере у питању. Филмом „Кроз таласе" [Breaking the waves] из 2000. године и са прва два дела своје прекинуте америчке трилогије Догвил и Менделеи, фон Трир је изазивао [и често љутио] публику својим одважним изјавама у погледу политике и религије aли и давао платформу за нека изванредно сирова глумачка остварења његових глумица - Емили Вотсон [Emily Watson], Никол Кидмен [Nicole Kidman], Бјорк [Björk] и Брус Далас Хауард [Bryce Dallas Howard].

Веран форми, Антихрист је изненадио публику у Кану својим узнемирујућим, шокантно експлицитним приказом брака пољуљаног трагедијом и психозом. Виљем Дефо [Willem Dafoe] и Шарлот Гејнзбро [Charlotte Gainsbourg] играју брачни пар који покушава да се носи са неочекиваном смрћу њиховог малог сина. Поред Гејнзбро парализованом жалошћу, Дефо преузима сам одговорност да брине о њеном опоравку, испрва одводећи ју у шуму Еден где су се она и њен син једном у сретним временима играли, а потом ју форсирајући кроз сопствени поремећени облик аверзивне терапије. Путем Скајпа из Данске фон Трир је недавно разговарао за А.В. Клуб, о снимању филма о депресији и њеној терапији док је у исто време био у депресији и под терапијом.

Рекли сте да је Антихрист филм "створен из депресије". Да ли је снимати га, у било ком смислу, било катарзично или терапеутско искуство?

- Сама чињеница да радите јесте добра за вас. Не знам да ли је садржај филма имао било какве везе с тим, али ми је помогао да устанем ујутро. Када сте у депресији, позитивно је имати некакав успех у било чему, али не бих рекао да је снимање овог филма било чудотворни лек. [Смех.]

Како су се Виљем Дефо и Шарлот Гејнзбро укључили у пројекат?

- У почетку сам тражио некога млађег [од Дефоа] и нисам био заиста сигуран где треба да тражим глумца. Онда ми је Виљем послао то електронско писмо у ком је питао "Имаш ли нешто за мене ове јесени?" а ја сам рекао "Имам. Молим те дођи и помози ми." Не знам да ли је у почетку био потпуно сигуран да је то филм у којем треба да глуми, али је пристао. То је било фантастично. Радио сам с њим раније [на филму Менделеи].

А Гејнзбрo?

- Имали смо подужу дискусију са Евом Грин [Eva Green] и њеним агентом, али се заправо никако нисмо договорили, тако да смо изненада имали јако мало времена, причали смо са Гејнзбрo а она је била веома жељна. „Да, умирем од жеље да глумим ту улогу" - рекла је.

На који начин припремате глумце за оно кроз што треба да прођу?

- Пре свега, замолим их да заиста пажљиво прочитају све да им одједном не бих ја морао говорити „Сада требаш да мастурбираш у шуми" и слично. Пошто сам искусио да је веома добра идеја све то унапред расправити. [Смех.] Али не знам да ли смо заиста расправили... Имали смо пар седмица пре њиховог доласка и имали смо пар седмица које смо провели заједно. Не мислим да сам учинио било шта специјално. Урадио сам врло мало, морам рећи.

Нисте пуно пробавали?

- Не. Нормално, јесмо разговарали о ликовима, наравно, а потом и свакога дана снимања, почели смо са пробама када су глумци некако доносили оно за што су они мислили да треба да буде у сцени. Али снимали смо све и употребили смо резове и тог првог покушаја, такође.

Ваш последњи филм „The Boss of it all" упослио је аутоматску камеру која је била програмирана да ради независно од оператера али филм Антихрист је много више контролисан и естетизован. На који сте начин извршили ту врсту транзиције?

- Мноштво кадрова у Антихристу можете упоредити са неким радовима које сам снимао раније у својој каријери. Делови филма јесу мало исувише углађени за мене. Волео бих да је документарни део филма, или да кажемо део који је сниман камером из руке, да је он био грубљи, сировији. Увек знате како јесте али не знате и како је могло бити, тако да је то све можда и добро.

Да ли видите себе како се враћате грубљем стилу?

- Тако сам глуп што преиспитујем те ствари. Веома сам конфузан, ја не... можда, можда. Пре свега, морам да се изборим са собом само да снимим следећи филм. Мислим да је то оно што је тешко.

Чак и сада, не постоји апарат на месту који би вам омогућио да снимите следећи филм?

- Ох, да, продукцијски апарат је ту, апсолутно. Не, не говорим о томе. Ја само причам о себи и о томе како проналазим снагу да наставим и слично.

Шума у филму се понаша као трећи лик. Њена присутност је веома подмукла. На који начин сте ју конципирали?

- Па, мислим да та идеја о природи која може да буде опасна јесте нешто што је било присутно у готово свим мојим филмовима. Можда је то човекова природа, али овде је нека врста природе природе. Да, јесте, била је веома важан део филма, али не могу да кажем да смо успели. Мало сам негативан. Мислим да нисмо баш добро успели у томе. [Смех.]

Сигурно не изгледате као поборник идеје да је природа мирно место за одмор.

- Да, заправо, не. Мислим да је идеја шуме Еден у филму да она јесте мирно место за одмор. Врло је интересантна ствар да сам одувек мислио да би место попут тог било оно где би волели да проведете време и да би оно било најмирније, најромантичније место на Земљи. Филм има везе са идејом да оно можда то и није, али шума јесте типично место где би ја могао да одем.

Филм заузима став према терапији и култури терапије који би се генерално могао описати као подвојен, амбивалентан. Која су ваша размишљања о терапији и начину на који је она употребљена у филму?

- Терапија је, наравно, веома глупо употребљена у филму. Али овој врсти терапије, стручне терапије, ја сам подвргаван четири године. Прилично сам сигуран је она најбоље што можете да урадите, али још увек то најбоље није довољно добро а за мене је типично да будем помало саркастичан према формалној терапији.

Ову би сте могли описати као аверзиону терапију. Неопходност отвореног суочавања са страховима.

- Да, то је поента. Али идеја је такође и да допустите свом мозгу да ради упоредо, да би сте сагледали себе извана а то искусити је узнемирујуће. Замисао јесте да укључите мозак све више и више, а не само да се успаничите и побегнете.

Лик који тумачи Дефо је дефинитивно погрешна особа која би требала да проведе своју жену кроз тај процес, али процес сам по себи није шкодан.

- Не, не слажем се. Једина ствар коју исмејавам овде јесте изјава да је у питању само страх, ништа више. Оно о чему говори овај филм јесте да се нешто у стварности заиста и би променило док они пролазе кроз тај процес.

Филм је снажан у визуелном смислу. Да ли сте имали на уму неке утицаје у смислу сликарства или других филмова?

- Да, посматрао сам приличан број слика, посебно дела Романтизма. Заправо, нека од истраживања која сам употребио у овом филму јесу она што сам радио за неке Вагнерове опере које сам требао да режирам у Бајројту пре неколико година. То се није остварило, али сам имао доста тих романтичарских слика при руци. Што се тиче филмова, признајем утицај Тарковског [Andrei Tarkovsky] на крају филма и наравно класичне хорор филмове али не оне скорије, пошто их нисам гледао. Премда јесам био под утицајем неких новијих Јапанских радова - Прстен [The Ring], Мрачна вода [Dark Water] и другим.

Да ли постижете да пратите филмове који се сада праве?

- Не. Не. И ово је било веома необично за мене, пошто сам имао тај лош период помислио сам „Па, могао бих и да погледам шта се то дешава у овим јапанским филмовима." Али, обично, не, не пратим нове филмове. Носим се мишљу да би било интересантно имати некога ко уопште не гледа нове ствари. Зато што када гледате нове ствари, ви сте под неком врстом утицаја али на лош начин. Узбуди вас нешто и онда крећете у том правцу, потом вас узбуди нешто друго па идете у том другом правцу. Чак и ако то јесте разарајуће по мене, ја још увек имам утисак да више или мање идем без ометања у истом правцу.

Поставили сте себи мање ограничења за овај филм него што сте чинили раније. Да ли је то било пријатно искуство, бити у стању употребити све алатке из кутије?

- Разлог због којег нисмо имали више ограничења и догми или шта год већ, јесте у томе што ја нисам био у стању да их форсирам да прођу кроз њих. Наравно да је на извесном нивоу било од користи имати могућност кориштења више алата, али нисам држао ствари под контролом у оној мери у којој бих волео. Али рекао сам то већ десет пута, тако да сте до сада и могли да схватите да сам био, како би сте то назвали, луд. [Смех.]

Да ли је спремност глумаца мало олакшала терет продукције?

- Ох, јесте. Био сам тако срећан због њих, а они су помогли мени, а мислим да је то можда било због тога што сам им показао да сам потиштен и не баш чист, па су ми помогли још више. Мислим да је то можда добар мали трик који неко може употребити. Чак и ако се осећате добро, кажите глумцима да немате потпуну моћ и они ће вам помоћи. Ови глумци су то учинили и био сам веома срећан због њих.

Да ли је то обично одлучујућа ствар у смислу како ће проћи рад на филму? Да ли је то управо однос са глумцима или су ту техничке ствари које могу да такође да буду битне?

- Било је ту много техничких ствари над којима нисам имао контролу. Као што сам вам рекао, стил, нисам био задовољан њиме. Монументални кадрови, они су ми се допали, али све ствари које су требале бити реалистичне, у вези њих нисам био сретан. Тако да сам имао много фрустрација, превише сам претерао са пићем и само сам покушавао да преживим и да будем тамо сваки дан и ово је оно што је произашло из тога.

Шта мислите о реакцијама на филм?

- Мислим да су биле добре, у равнотежи. Веома сам сретан. Ако постоје неки људи којима се филм допада и неки којима не, то је за мене добро, пошто ја не намеравам да правим веома отворене филмове. Морам рећи, мало сам изненађен местима на којима пролази добро и где не пролази добро. Мислим да никада нисам направио филм који је у Америци видело више од стотину људи. Али Француска је била веома критична, довољно чудно, о чему нисам мислио, јер је Француска одувек била веома добро тржиште за моје филмове. А на другој страни на местима попут Пољске и Русије је било врло, врло добро.

Мислите ли да то има везе са тиме што су нека места више осетљива на насиље, или нису вољна да прихвате призоре које ви презентујете у овом филму?

- Мислим да су посебно у Француској људи веома озбиљни у погледу жанра којем одређени филм припада. Оно што ја радим јесте, ја заправо овде помало мешам жанрове, дакле ми убацујемо експлицитни кадар пенетрације у филм у коме пенетрација не би требала бити. И мислим да је то можда више провокативно ако приступате томе врло озбиљно, обзиром на начин на који би такав филм требао да изгледа.

Шта можете рећи о Планети Меланхолија [Planet Melancholia] вашем, недавно најављеном, научно фантастичном пројекту?

- Да се осећам меланхолично у вези њега. [Смех.]

Већ се не осећате добро?

Осећам се врло меланхолично. И сумњам да ли га могу урадити на време, али радим на њему и користим своју сопствену меланхолију да га испуним њоме, па ћемо видети. На неки начин идеја ми се допада. Хајде да видимо шта ће се десити.

извор: А.В.КЛУБ  / аутор: Скот Тобајас [Scot Tobias] / превео: Бојан Љубомир