Literatura

Hildina nova haljina

Predrag Brajovic RSS / 26.02.2010. u 18:06

 

micapopovicslike3.jpg   Призор који следи данашњим младићима и девојкама тешко је замислити: осам стотина хиљада партизанских војника раштркано је по земљи која се зове Југославија. Пред њима узмичу немачке, усташке и четничке јединице, највише у правцу Загреба. Колоне сутрашњих победника често без престанка за њима марширају, правећи кратку паузу, колико да се попуши цигарета. Они срећнији борци смештени су као посада у преузетим насељима, и пред слободан излазак у град међусобно позајмљују бољу војну опрему. Сви ревносни војници света деле истоветну илузију: да су у униформи лепши. Неће је још дуго носити, јер последња је година Другог светског рата.
     Будућим генерацијама ове слике изгледаће попут фантастичних приповести из земље која никада није постојала. Југословенски идеолошки брод - натоварен социјализмом, правдом, слободом - за историју је брзо потрошио своје време, и данас личи на безвредну олупину. Или само тако каже наша накнадна памет? Ми смо повлашћени: мудрији смо и старији од њега за шест деценија, сасвим довољно да свака кврга на бродским шавовима добије претећи црвенорђави сјај. Наше доба, ипак, није доба наде и полета, па чак ни оног диригованог; препуштени смо идеолошкој рутини и једноличном кораку историје. Далеки свакој великој сумњи, далеки свакој великој нади, равнодушно смо надмоћни над протеклим временом и његовим светињама. И за то имамо добар изговор: ми их нисмо морали живети.
     Разносећи слободу, један од оних осам стотина хиљада бораца прошао је кроз Србију, Хрватску, Словенију, и доспео у Лајбниц, аустријски градић крај југословенске границе. Гледајући кроз прозор кафане своју станодавку Хилду, ружњикаву, изгладнелу и рахитичну девојку, како стоји на улици у узалудно преправљаној хаљини насталој од две-три старе, записао је у свој дневник: Шта нуде борци за „истинске, праве слободе" Хилди? Шта нуде милионима Хилди? Нуде им слободу. Шта је слобода? Шта ће Хилди слобода? Хилди је потребна нова хаљина. Наречени војник, за време свог боравка, Хилди није купио нову хаљину. А њој и мајци, сваког трећег дана, уредно је од свог следовања одвајао векну хлеба.
     Војник се зове Миодраг Поповић и у трену док пише своје дневничке записе има двадесет и две године. Овај пут пуно име и презиме само збуњују: реч је, у ствари, о српском сликару Мићи Поповићу. Његов дневник започет је у необичним околностима: допавши партизанског затвора, осетљиви младић, иначе добровољац у ослободилачкој војсци, решава се да што верније запише оно што проживљава. Децембар је 1945, и рат је већ окончан, али мобилисана војска махом није распуштена. Бели Манастир, баш као и било који други град, сасвим је згодан да човек у њему буде ухапшен, због једног писма које је неопрезни пријатељ оставио на свом војничком столу. У њему Мића Поповић не бележи бог зна како тешке оптужбе поводом нове и војне власти, већ само рафинман партизанске исхране: девет различитих кухиња за девет новостворених сталежа. Истоветан рафинман показао је и онај коме није било мрско да ишчитава туђа писма, по властитој дужности или склоности, и војника Поповића позвали су назад у јединицу, да буде ухапшен.
    Мића Поповић у свом затворском дневнику доноси и сећања на последње месеце рата у којима је AutografDnevnikasaNatpisom.jpgкао борац учествовао: пролазак кроз Хрватску и Словенију и све до Аустрије. Отуда се и Хилда из Лајбница појављује у Белом Манастиру. Дневник, писан данас заборављеном писменошћу, неретко збуњује оштрином увида. (Није могуће да га је писао младић?) Тек повремени узвици и разнежене успомене одају пишчеву доб. Док затвореник Мића Поповић нови свет који се ствара неретко гледа нашим, остарелим очима, себе ипак каткад црта са жељом да њему и припадне. То је његова предност, јер ми смо данас у обавези да показујемо отмено презрење.
     Једног далеког десетог децембра једне далеке године, кад у јутро на Бели Манастир падне тешки мраз, записани су следећи редови:

    Данас сам са највећим напором ломио лед у дворишту. Затим сам рибао под у собама, трпезарији, ходнику, па чак и у шупи. Ово изненадно и теретно запошљавање вероватно да је последица неког разговора, који је водио командир чете где сам затворен, са комесаром бригаде. Она је, опет, даља последица увреде коју сам нанео комесару дивизије и читавом таласу модерних Филистина.
    Пре две године, на данашњи дан, једну недељу пре моје Славе, био сам такође изложен исто тако тешким радовима зато што сам увредио Lagerfirera логора принудних рудника у Бору. И онда нанесена увреда беше погодила цео широки круг страсних усрећитеља човечанства, који су на корице својих идеја стављали ћурански наслов: - Нова Европа -
     О, како се на свету ништа не мења. У ствари, мењају се само декор и костими. Садржај комедије увек је исти. Са истом вашарски бучном увертиром, истим кисело меланхоличним дијалозима, истим упорним и неталентованим глумцима.
    ... А увече ме је, сасвим изненада, ухватио страх. Да ли су заиста прошле две године, или ово још увек траје онај незаборавни тренутак понижења, када ми је у руднику, неки стражар, Немац, који ме је водио у клозет, оштрим и претећим тоном рекао:
    - Пази, немој да упоганиш даску! На сандук се не стаје ногама, него се седа!
   О, небеса! О, све нечисте силе!
   У исто доба, у исти месец, недељу, дан, сат, минут, уз исти страшни ветар - исте речи.
  Стражар овог пута није из Манхајма, него из околине Алексинца, машинка није немачка, него руска, клозетска даска није својина Org. Tot. Lager Franken*, него извиђачке чете XX бригаде. Али је стваралачка, мисионарска срећа у оба стражара иста. Иста је бесмислена егзистенција машинке, иста је моја жудња за бескрајним ћутањем крај шпорета, у кујни, међу најмилијима.

p7.jpg     Ове реченице сачињене су без сазнања да ће затвореник Мића Поповић милошћу нових „усрећитеља" после два месеца бити отпуштен из затвора. То је трен, како младалачки усхићено каже, када у свету изнова проналази нарушену хармонију. А његова слобода постаје потврда слободе других, али само до следећег нама непознатог тренутка сумње. Јер ништа се није променило, и сви су и даље ту: и његов стражар, који сада чува неког другог, и Хилда, којој пораз обећава ипак победничку будућност, и дивизије усрећитеља наоружане руским, немачким или чијим другим машинкама, и мисионари среће са својом ћуранском таблом Нова Европа.
     У дневнику је остало записано да је, мимо свих обичаја ослободилаца или освајача, Мића Поповић напуштајући Лајбниц својевољно платио стан и храну. Хилда је од тих пара могла купити нову хаљину.

 

* скраћеница од Organisation Todt - Lager Franken, немачке управе принудне радне службе и ознака дотичног логора



Komentari (144)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:07 26.02.2010

Захвалност

Захвалност је несебична реч: одмах упућује на неког или нешто друго. Реч захвалности уобичајена је у пригодним приликама. Ова није таква: нема никакве свечарске атмосфере нити очекиваних повода. Ипак, осећам се помало дужним да речи захвалности искажем Јовану Поповићу, сину нашег сликара и писца и режисера Миће Поповића, који ми је омогућио да прочитам и користим затворски дневник његовог оца. С Јованом имам барем једну заједничку склоност (осим оне моје повремене ка фудбалу): страст према историји. И то оној ослобођеној потоњих фалсификата, накнадне памети и разметљивих идеолошких образаца. Отуда ми је дневник Миће Поповића био добар повод да се изнова позабавим том мени драгом темом.

Савремено убрзање историје има за последицу и то да њена очекивана патина штошта претвара у безобличну рђу. Будући да брже живимо, брже и заборављамо. И тако се дешава да поједине историјске особености, појаве, чињенице, којима рок трајања, по старом ритму, још није требало да истекне, доживљавамо као потпуну непознаницу. Уверен сам, рецимо, да онај немачки назив Organisation TodtLager Franken тек изузетно ретком данашњем становнику Србије нешто значи. А требало би да их је више. Јер он скрива читаве судбине и смрти многобројних појединаца у време Другог светског рата. И сâм сам над њим био у недоумици застао. Као оправдање могао бих навести да је скраћеница у затворском дневнику Миће Поповића, вероватно у хитњи, за једно слово погрешно записана, али се не осећам искупљеним тим сликаревим превидом. Његова незнатна грешка код мене би можда израсла у трајно незнање да ми Jelena Gall није промућурно и предусретљиво помогла да је растумачим. Хвала јој. И ево, почео сам с једном захвалношћу, а већ догурао до друге: захвалност је, изгледа, капитал који даје зеленашку камату.

Надаље, подстакнут властитом радозналошћу, пожелео сам да још подробније и прецизније сазнам неке детаље о организацији и структури принудних радних логора у Србији, о чему сам на интернету нашао један скорашњи немачки чланак, али са ограниченом, само претплатничком доступношћу: могао сам да видим тек његову прву страну. Стога сам, наравно, замолио Њању де Манчини да ми га из њене далеке америчке библиотека до краја откључа, на чему сам, што је очекивано, и њој захвалан. Захвалност, чини се, спада у ону најгору инвеститорску сорту, која вам зарачунава и камату на камату.

Но, и у оваквој ситуацији опет се потврдила она каткад магична моћ интернетске заједнице и интернета; уз појединце заиста спремне на комуникацију, препреке и незнање постају ловина добронамерних електрона. Не спорим да је из њихових кретања могуће добити и ону другу, тамну енергију. Али, једноставно је: секиром се, иначе, цепају дрва, мада може послужити и да неком пресече врат…

Ако сте мислили да сам заборавио, нисам:

Први ;-)
topcat topcat 18:18 26.02.2010

Re: Захвалност

Први ;-)


Eno ga, već troluje. : )))

skyspoter skyspoter 18:26 26.02.2010

Re: Захвалност

Eno ga, već troluje. : )))


ma pusti ga i da troluje- samo neka on nama pise.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:51 26.02.2010

Re: Захвалност

И то, вас две, да знате: припремао сам се...
tajanstvena_urednica tajanstvena_urednica 19:39 26.02.2010

Re: Захвалност


Не, хвала Вама што сте читаоцима нашег блога приуштили да прочитају Ваш текст и премијерно дневнички запис Миће Поповића. Изузетно!




nsarski nsarski 20:30 26.02.2010

Re: Захвалност

Hvala za tekst! To je sve sto imam vremena sada da kazem. I da preporucim, naravno.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:46 26.02.2010

Re: Захвалност

nsarski
Hvala za tekst! To je sve sto imam vremena sada da kazem. I da preporucim, naravno.

Добро путуј назад, Професоре, и махни океану и у моје име.
Milan Novković Milan Novković 21:30 26.02.2010

Re: Захвалност

Савремено убрзање историје има за последицу и то да њена очекивана патина штошта претвара у безобличну рђу

Sigurno, a opet, na jednoj strani, kako zadovoljimo osnovne potrebe i prestanemo da brinemo o njima čini mi se da smo, u proseku, od generacije do generacije podjednako srećni i veseli.

Dok nam, na drugoj strani, ogroman deo svesti definišu baš sećanja.

Možda se samo struktura sećanja brzo menja. Sećanje i znanje, po mom mišljenju, se mnogo više preklapaju nego što se to čini prosečnom posmatraču, koji ne razmišlja o tome, na prvi pogled.

Pa tok reke koja teče između tacitnog i artikulabilnog menja smer i dinamiku na neki drugi način.

Možda samo sve treba pažljivo zapisati i učiniti dostupnim svima. Nema previše obrazaca, i ne menjaju se prebrzo, po kojima vreme slaže patinu povrh prošlosti.

Vreme ima lošiju dugoročnu kontrolu nad kolektivnom svešću nego nad pojedinačnom. Dok je pojedinačni sentiment ogromnim delom kompozicija roditelja, njihovih roditelja, opipljive sredine i volje.

"Savremeno ubrzanje istorije" će, skoro sigurno, doneti manji značaj iskreno manje važnih pojedinaca i dogoađaja, ma kako oni, za života i životne okoline, bili kamuflirani.

Imamo sve manje vremena za sve dalju istoriju, ali će ta sve dalja istorija biti sve bolje i pravilnije organizovana, pa sumnajm da će istorija kao učiteljica života mnogo izgubiti na značaju.
Milan Novković Milan Novković 22:05 26.02.2010

Re: Захвалност

Не, хвала Вама

Ne, hvala i Vama

bindu bindu 23:53 26.02.2010

Re: Захвалност

Predrag Brajovic
nsarski
Hvala za tekst! To je sve sto imam vremena sada da kazem. I da preporucim, naravno.

Добро путуј назад, Професоре, и махни океану и у моје име.



kako ti vise ne dosadi da se brckas u toj caribskoj bari.
krkar krkar 01:01 27.02.2010

Re: Захвалност


Svaka čast, fascinantan tekst.
Bojan Budimac Bojan Budimac 18:26 26.02.2010

*****

Šta da ti kažem osim hvala?
topcat topcat 18:36 26.02.2010

Re: *****

Bojan Budimac


Čekajte, ljudi, šta vam je svima s tim držanjem za glavu?
angie01 angie01 18:37 26.02.2010

Re: *****



mikele9 mikele9 18:41 26.02.2010

Re: *****

Ja držim cigaretu.
angie01 angie01 18:45 26.02.2010

Re: *****

blogovatelj blogovatelj 18:46 26.02.2010

Re: *****

Ja držim cigaretu


Ja mogu da budem Mao Ce Tung. Ili Merlin Monro. Po zelji.
Takodje primecujem da svi nosimo naocare.
blogovatelj blogovatelj 18:37 26.02.2010

Predraze, obasjavas

Stalno ista prica.
Nanovo je pricaju druge osobe, dodaju nijanse individualno.
Kafka, Solzenjicin, Mica Popovic...
Zamisli koliko tek istih takvih, neispricanih prica ima?
A sve uvek pocinje ljudskom gluposcu i zeljom da se sputa misao onima koji misao imaju.

Hej

Bas si se lepo vratio (na radost dokone trudnice)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:50 26.02.2010

Re: Hej

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
Bas si se lepo vratio (na radost dokone trudnice)

Ниси ваљда мислила да ћу да одем... А да се бар не јавим ;-)

Re: Hej

Pa ako te "odvedu" nemas mnogo izbora:)
mikele9 mikele9 18:40 26.02.2010

Dobri, umni, pošteni...Mića

О, како се на свету ништа не мења. У ствари, мењају се само декор и костими. Садржај комедије увек је исти. Са истом вашарски бучном увертиром, истим кисело меланхоличним дијалозима, истим упорним и неталентованим глумцима.

La Commedia non e finita!
blogovatelj blogovatelj 18:43 26.02.2010

Sad nesto gledam

Uvecao sam sad sliku dnevnika, gledam i razmisljam...
Kakvo savrsenstvo od rukopisa!
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:48 26.02.2010

Re: Sad nesto gledam

Да, стара школа. Краснопис.

Ми, по сили технологије и нових начина комуницирања, не умемо више тако да пишемо. После средње школе мало ко ће опет узети оловку у руке. Тек да се потпише на кредитној картици или личној карти. Мада, и на венчању мораће још једном да потврди писменост.
angie01 angie01 19:16 26.02.2010

Re: Sad nesto gledam

Мада, и на венчању мораће још једном да потврди
nesmotrenos'!
blogovatelj blogovatelj 20:28 26.02.2010

Re: Sad nesto gledam

Мада, и на венчању мораће још једном да потврди
nesmotrenos'!




Mlados' ludos'
blogovatelj blogovatelj 20:41 26.02.2010

Re: Sad nesto gledam

После средње школе мало ко ће опет узети оловку у руке.


Bas tako.
Rukopisi mnogo govore o ljudima, a nove generacije nece imati prilike da to vidjaju.
U Sumadiji postoji rec za takvu vrstu rukopisa. Tu sam rec naucio tek kao apsolvent i nekako mi uvek dodje u glavu kada se povede razgovor o rukopisima.
Kada se iz rukopisa (ovde ne pricam o onome sto je napisano, vec kako je napisano) moze videti snaga uma za taj rukopis kazu da je ispisan. Sa kratkosilaznim i. Valjda sam pogodio vrstu akcenta. Uglavnom nije izgovor kao ispisati - ispisan, nego drugaciji.
aleksanadar aleksanadar 22:56 26.02.2010

Re: Sad nesto gledam

Тек да се потпише на кредитној картици или личној карти. Мада, и на венчању мораће још једном да потврди писменост.


Kakva vremena dolaze... bojim se da će se potpisivati otiskom prsta.
Praktičnije, lakše, efikasnije.

User friendly.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 19:20 26.02.2010

18-ta!

Brajo, hvala na divnom tekstu.
vladimir petrovic vladimir petrovic 19:30 26.02.2010

Dobar slikar

Lepo podsećanje na Miću Popovića.
Ja ga znam samo kao slikara, nažalost ne i kao reditelja/pisca.

Čini mi se da je i njegova supruga bila umetnica, takodje.
prskalica prskalica 19:54 26.02.2010

Re: Dobar slikar

vladimir petrovic
Lepo podsećanje na Miću Popovića.
Ja ga znam samo kao slikara, nažalost ne i kao reditelja/pisca.

Čini mi se da je i njegova supruga bila umetnica, takodje.



Vera Bozickovic!
mikele9 mikele9 21:26 26.02.2010

Re: Dobar slikar

Vera Bozickovic!
Bila je (uz Branka Protića) najbolji srpski enformelista! Bila je Umetnica par excelance!


ivana23 ivana23 19:33 26.02.2010

Volim ovu sliku

Lionsgate Lionsgate 19:38 26.02.2010

Autobiografija o drugima

Mihiz je u njoj pisao o svima pa i o njegovom prijatelju Mici Popovicu. Koliko me secanje sluzi tamo je napisao da su Micu zatvorili jos jednom, ovaj put zbog kritike politickog komesara za kulturu i izjednacavanja nove, sovjetske umetnosti sa umetnoscu 3.rajha. Zaglavio je robiju, cak je cekao i streljanje. Ocito je bio covek koji nije zeleo da precutkuje istinu.

Hvala na tekstu chika Brajo
ivana23 ivana23 19:50 26.02.2010

Re: Autobiografija o drugima

rapunzel rapunzel 19:50 26.02.2010

Prvo

sam htela da podvučem ovo:
Шта нуде борци за „истинске, праве слободе" Хилди? Шта нуде милионима Хилди? Нуде им слободу. Шта је слобода? Шта ће Хилди слобода? Хилди је потребна нова хаљина.

pa ovo
О, како се на свету ништа не мења. У ствари, мењају се само декор и костими. Садржај комедије увек је исти

ili ovo
Али је стваралачка, мисионарска срећа у оба стражара иста. Иста је бесмислена егзистенција машинке, иста је моја жудња за бескрајним ћутањем крај шпорета, у кујни, међу најмилијима.

i shvatim da bih ceo tekst ponovo citirala-podvukla.
Bio je veliki umetnik, ali je pre svega bio Čovek, a izgleda da je to danas teško.
Znam da ni početkom 90-tih nije ćutao.

Hvala Jovanu, Jeleni, Njanji, a najviše Tebi.
prskalica prskalica 19:51 26.02.2010

slikarCina

mica popovic je bio slikarCina i veliki bundzija! uzdrmao je akademiju te 1947. godine kada je sa jos petoro svojih kolega napustio studije i otisao u zadar. tako je nastala "zadarska grupa" jedna od najznacajnijih umetnickih posleratnih grupa! mnogi ga pamte po liku Gvozdena kojeg je stvorio i na filmskom i na slikarskom platnu! U filmu ga je maestralno ovekovecio jedan glumCina - Bata Stojkovic!

lubitel lubitel 21:22 26.02.2010

Re: slikarCina

Ljudina,slikarcina,demokrata racionalni srbijanski nacionalista.
Svako ima svoje secanje o Mici Popovicu u Pionirskom parku,pred Skupstinom,kod konja na Trgu,na Svetosavkom platou,na Studentskom trgu u vreme burnih dogadjanja gradjanskog buta protiv Slobodana Milosevica i rezima koji je on personifikovao.
U vreme studentskog protesta '96 je redovno medju studentima ostace mi kao utisak XX veka njegov sledeci iskaz studentima:"Nacionalni identitet to vam je jedna postapalica u zivotu.Kad covek nama nista drugo,onda pocinje da gaji nacionalni identitet.Kad imas neke stvarne ljudske i humane sadrzaje u sebi nacionalni identitet je negde na kraju Srpska vrednost.
Ja sam se u jednom trenutku prevario da pre demokratije treba da postoji nacija"...

Jedno drugo,ranije secanje seze u daleku 1974.godinu.U Galeriji kulturnog centra,cini mi se tacno u ponoc(secanje je nepouzdani svvedok)trebalo da bude otovrena samostalna izlozba slika Mice Popovica "Prizori".Neka me neko demantuje,ali mislim da izlozba nije ni otovrena,hocu reci zabranjena je,izmedju ostalog jer je izlozbu trebalo da otovri i o Mici Popovicu govori Dobrica Cosic.

U knjizevnom casopiosu Mladi borac 1945.godine pojavilo se pismo upuceno Nacelniku Propagandnog odeljenja II armije,z koje je tadasnji urednik procenio da ga treba iskoristiti u propagandi za sveopstu mobilizaciju omladine za konacno Oslobodjenje.

"Molim da me uputite u boracku jedinicu.Razlozi za ovu moju zelju su trostruki.Prvo,oni su posledica jednog mucnog samoponizenja da ja licno,za borbu koju vode nasi narodi,nisam ucinio skoro nista....Ucinite sve da semoja molba u najbrze mogucem vremenu pretvori u stvarnost".

Na frontu kraj Drine,postao je clan Prtije.u jurisu na bunker nemacki biva ranjen.Od tada je u vojsci zajedno sa Stojanom celicem crtao plakate i pisao parole.Nekako je OZNA dosla do pisa,a koje je Mica Popovic pisao o svom komunistickom razocaranju u nmeke sovjetske oficire,i neke nase komesare koji nisu bili imuni na raznorazne privilegije.Zbog trockizma je osudjen na 6 meseci,ali ga je Tito odmah amnestirao i iz zatvora u Somboru otisao u slikarsku Umetnicku galeriju u Beograd...
aleksanadar aleksanadar 23:11 26.02.2010

Re: slikarCina

jer je izlozbu trebalo da otovri i o Mici Popovicu govori Dobrica Cosic.


Koliko znam, Mića Popović je bio član kružoka poznatog kao "Simina 9a". To je bila adresa stana u kojem se okupljao "krem" srpske disidencije (tako su kružile priče). Tu su bili i Ćosić i Mihiz (kako sam čuo). I drugi.

Čini mi se (ništa na ovome svetu nije sigurno) da su se članovi kružoka mračnih devedesetih godina razišli - svak na svoju stranu. Bilo je to mučno vreme, vreme kada "svaka zverka pokaže svoj trag".

Mića Popović je, čini se, uvek ostao ono što je i bio. Dok za neke druge to ne važi.
Unfuckable Unfuckable 23:16 26.02.2010

Re: slikarCina

ja sam čuo da je DĆ bio i član nekog kružoka u Nušićevoj, doduše.
aleksanadar aleksanadar 23:34 26.02.2010

Re: slikarCina

u Nušićevoj


U podzemnom prolazu?
Unfuckable Unfuckable 23:48 26.02.2010

Re: slikarCina

ne baš, malo ka Terazijama, ako me krhko sećanje ne vara beše neka čuvena Kancelarija u tom delu.
lubitel lubitel 11:49 27.02.2010

Re: slikarCina

Simina 9a je adresa velike sobe na prvom spratu ,zajednickog stana Voje J Djurica i Borislava Mihajlovica Mihiza,preko puta zloglasne Glavnjace-mucilista izatvora.
U toj prostoriji redovno su se nalazili Dejan Medakovic,Dobrica Cosic,Pavle Ivic,Voja Korac,Petar Omcikus,Bata Miajlovic i naravno Miodrag Popovic ,gde se do jutra "bicevao razum".

U Siminoj 9a cesto je listana sveska Miodraga Popovica ili ti dnevnicki zapis iz 1946 i 1947.godine,pisan zelenim mastilom.

U Prizorima-katalogu za nikada otvorenu izlozbu,otac nacije pise:"...bio sam potresen inesrecan ,slusajuci u Siminoj 9a Popovicev dnevnik iz zatvora.Secajuci se tih dana,morao sam da proverim sebe i uzeo sam tu pozutelu,vec arhivisanu svescicu:koliko je nekad tuge i ocajanja ona posejala u meni...Taj zatvorski dnevnik Fame Famica,kako smo tada zvali Micu Popovica,u kome se nalazi i jedna poduza novela,nazvana Sveti Antun,dnevnik koji je on nama nekolicini iz Simine 9a nocima citao,Mihiz je,sa samo njemu svojevrsnom samouverenoscu,proglasio tada z nasu najbolju ratnu prozu.Mihizovo misljenje potvrdila je i i Isidora Sekulic".

Predrage,potrazite katalog "Prizori Mice Popovica"-maj 1974.godine,nacicete dosta interesntnih opsevacija u vezi sa dnevnikom iz Belog Manastira.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 13:05 27.02.2010

Re: slikarCina

lubitel
Taj zatvorski dnevnik Fame Famica,kako smo tada zvali Micu Popovica,u kome se nalazi i jedna poduza novela,nazvana Sveti Antun,dnevnik koji je on nama nekolicini iz Simine 9a nocima citao,Mihiz je,sa samo njemu svojevrsnom samouverenoscu,proglasio tada z nasu najbolju ratnu prozu.Mihizovo misljenje potvrdila je i i Isidora Sekulic".

И ја сам сличног мишљења. Верујем да је Михиз добрим делом био у праву. Једноставно, дневник Миће Поповића нема ону врсту "шминкања" ратне прозе или дневничких белешки које затамњују непосредан предмет: сам неуређени и раскупусани живот. Иначе, Фома Фомич је лик из Села Степанчиково Достојевског, али ја нисам сигуран због које су од његових особина Мићи Поповићу дали такав надимак, и то сам се питао и читајући дневник.

Хвала на упутници.
lubitel lubitel 16:29 27.02.2010

Re: slikarCina

Da.Ama bas ni jedna osobina Dosojevskovog Fame ne moze se ni sluccajno prilepiti Mici Popovicu,a ipak su ga njegovi prijatelji zvali Fama Famic.

Ako to iz dnevnickih beleski nije jasno,onda su samo jos dvojica iz tog kruga Simine 9a slikar Bara Mihajlovic i knjizevnik Otac Nacije,jedine adrese koje mogu razresiti dilemu.













djole63 djole63 20:52 26.02.2010

Sta god da kazem malo je ...

Zato samo HVALA !
skyspoter skyspoter 21:25 26.02.2010

Mica Popovic and his father



Strana 43
naziv knjige Mica Popovic
izdata 1989 by Flint River Press
mariopan mariopan 21:54 26.02.2010

Re: Mica Popovic and his father

Hvala tebi za ovaj izuzetan blog o Mići Popoviću. Nisam znala da je bio hapšen.
Tako mlad kako je tada bio a sve je već video,i nas u dalekoj budućnosti - neke rečenice bi se mogle odnositi na današnje vreme i na sva buduća vremena.
Obožavam njegove slike.
skyspoter skyspoter 22:10 26.02.2010

Re: Mica Popovic and his father

mene ovo
podseca na ovo
Milan Novković Milan Novković 22:17 26.02.2010

Re: Mica Popovic and his father

skyspoter
mene ovopodseca na ovo

Banksy fan? Teško je ne biti!

Možeš svaki rad da mu prebaciš u skoro svaki srpski blog, jugoslovenski, evropski, svetski.

On nas svakim radom podseća da 98% gena delimo sa majmunima, neko, možda, procenat više, neko procenat manje
mirelarado mirelarado 23:15 26.02.2010

Re: Mића Поповић и син

Јовану Поповићу дугујемо захвалност и за припрему за објављивање и коначну редакцију очевих Путописних дневника које је Мића Поповић водио на својим путовањима у Кину, Тајланд, Индију, Америку... у периоду од 1971. до 1981. године и сâм их је илустровао.



Мића Поповић, Јован, 1970.
mirelarado mirelarado 21:41 26.02.2010

*****

Заиста прави драгуљ овог петка на Блогу Б92: и одломци из дневничких записа Миће Поповића и твоја размишљања о њима. Хвала, Предраже.

Hildina nova haljina
Јер ништа се није променило, и сви су и даље ту: и његов стражар, који сада чува неког другог, и Хилда, којој пораз обећава ипак победничку будућност, и дивизије усрећитеља наоружане руским, немачким или чијим другим машинкама, и мисионари среће са својом ћуранском таблом Нова Европа.


И није се променило. И даље важи оно што је млади сликар у сада већ давно минулом историјском трену тако виспрено уочио: Хилди је нова хаљина потребнија од свега другог.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:03 26.02.2010

Re: *****

mirelarado
Хвала, Предраже.

Молим. И нема на чему. (Ово је упућено свима који су ми се истоветно обратили, уосталом у првом коментару и ја сам се прописно изахваљивао, па да не уследи овде сад нека инфлација захвалности?) Ја поприлично држим до властитог читаоца; треба неговати ту ретку звер :)))

А сад, онако необавезно, само да те приупитам да ли се обратила пажњу на изузетну писменост двадесетдвогодишњег Миодрага Поповића. Цео дневник је такав. Ја сам, искрено, сусревши се с њом, био запањен. И нисам сигуран да ли је она само одраз једне природне интелигенције и литерарног дара (искрено препоручујем, рецимо, Мићине штампане путописе, али њих је писао већ у зрелим годинама), или је реч и о темељнијем генерацијском образовању и другачијем принципу школовања? Сада ме једна лепа жена поред мене подсетила на удварачку и супружничку преписку њене тетке и тетка, рођених мало пре Првог светског рата, која приказује узорну писменост, и то са стране једног војника, додуше официра, и тек свршене гимназијалке. Ако ништа друго, можда ово моје опажање, уколико је тачно, говори о некаквом померању средишта образовања а можда и културног и цивилизацијског обрасца? Мада, морам признати, у све то нисам сигуран...
mirelarado mirelarado 23:46 26.02.2010

Re: *****

Predrag Brajovic
А сад, онако необавезно, само да те приупитам да ли се обратила пажњу на изузетну писменост двадесетдвогодишњег Миодрага Поповића. Цео дневник је такав.И нисам сигуран да ли је она само одраз једне природне интелигенције и литерарног дара (искрено препоручујем, рецимо, Мићине штампане путописе, али њих је писао већ у зрелим годинама), или је реч и о темељнијем генерацијском образовању и другачијем принципу школовања?


Приметила сам је и уживала у њој, у потпуној неверици. Ако се изузетна виспреност запажања и размишљања може делимично приписати наглом сазревању у вртлогу ратних околности, писменост мора бити и плод другачијег образовања. Очито је да су ондашњи гимназисти, поред краснописа, морали да се науче и лепом изражавању, а вероватно се од њих тражило и да више читају.

Сада ме једна лепа жена поред мене подсетила на удварачку и супружничку преписку њене тетке и тетка, рођених мало пре Првог светског рата, која приказује узорну писменост, и то са стране једног војника, додуше официра, и тек свршене гимназијалке. Ако ништа друго, можда ово моје опажање, уколико је тачно, говори о некаквом померању средишта образовања а можда и културног и цивилизацијског обрасца? Мада, морам признати, у све то нисам сигуран...


:) Била сам у прилици да читам сличну преписку родитеља моје свекрве, и то док су обоје похађали реалку и потом када је он постао банкарски чиновник. Писменост, биране речи, учтивост која плени. И мени се чини да се образац изменио. Данас преовлађује визуелна култура, док се вербалне изражајне способности непрестано смањују. Такво је барем моје искуство.


nurudin nurudin 00:07 27.02.2010

Re: *****

mirelarado
Приметила сам је и уживала у њој


И ја. Права "рехабилитација", у мору полуписмених текстова.
ninasimone ninasimone 03:23 27.02.2010

Re: *****

Predrag Brajovic

А сад, онако необавезно, само да те приупитам да ли се обратила пажњу на изузетну писменост двадесетдвогодишњег Миодрага Поповића. ... Ако ништа друго, можда ово моје опажање, уколико је тачно, говори о некаквом померању средишта образовања а можда и културног и цивилизацијског обрасца? Мада, морам признати, у све то нисам сигуран...

Pomera se, reklo bi se. Skolovanje sve duze, a sve povrsnije, cak i kad se radi o uskostrucnim oblastima. Sva ta inflacija obrazovanja je dovela do toga da je danas magisterij ono sto je nekad bila svrsena gimnazija, mnogo vise papira za koje se, bar kad je zaposlenje u pitanju, sve manje dobija.

Drugo nesto sto mozda gubimo u ovoj digitalnoj eri je trajnost zapisa. Mnogo vise fotografisem a imam sve manje fotografija. Sede negde po fajlovima, cekaju da budu odstampane. Tako i sa pisanjem, razgovorima, sve elektronski rasuto. A tek internet! Ako google ne zapamti, il' ako ga djavo odnese, odosmo i mi.

btw, jako lepo sve ovo, i od Mice Popovica i od tebe, Brajovicu! Bilo bi zanimljivo saznati kako je uspeo da prosvercuje dnevnik u/iz zatvora, s obzirom da je zbog pisanja i dopao zatvora.

ninasimone ninasimone 03:24 27.02.2010

Re: *****

dokle ce ovi dupli postovi da nas proganjaju? jel' ja to nesto pogresno radim?
Unfuckable Unfuckable 03:39 27.02.2010

Re: *****

kreneš na "izmeni" a klikneš "citiraj" to ti je sestro - interfejs.
ninasimone ninasimone 04:32 27.02.2010

Re: *****

Unfuckable
kreneš na "izmeni" a klikneš "citiraj" to ti je sestro - interfejs.

aaa, pa da, nisam ni obracala paznju na sta sam kliknula... fala, unf
blogovatelj blogovatelj 06:18 27.02.2010

Re: *****

Данас преовлађује визуелна култура, док се вербалне изражајне способности непрестано смањују. Такво је барем моје искуство.


Suma svega u svemiru je uvek jednaka nuli. Ako necega na jednom kraju zafali, na drugom pretekne.
Deca danas mogu da gledaju sta pozele od filmova i utakmica, onog trenutka kada to pozele. I to i rade, svako prema sopstvenim afinitetima.
Cerka moje prijateljice, devojka koja sada ima 17 godina, naucila je spanski pre nego sto je krenula u skolu tako sto se igrala, a babe su pored nje gledale latino serije. To je nekada bilo nemoguce.
Ali zato citanje trpi. Ljudi, ne samo deca, sve manje citaju. O pisanju olovkom da i ne govorim. Ko bi to posle prekucavao na blog
blogovatelj blogovatelj 06:20 27.02.2010

Re: *****

Права "рехабилитација", у мору полуписмених текстова


Mislis reanimacija?!
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 13:33 27.02.2010

Re: *****

ninasimone
Bilo bi zanimljivo saznati kako je uspeo da prosvercuje dnevnik u/iz zatvora, s obzirom da je zbog pisanja i dopao zatvora.

Није га прошверцовао:


nurudin nurudin 22:43 26.02.2010

Сви комплименти...

Брајовићу, сви комплименти за текст. Било ми је задовољство, а верујем да су и остали блогери уживали.

П.С. Могли бисте чешће да се јављате, чисто да у маси квантитета покажете квалитет.
dirtyharry dirtyharry 22:59 26.02.2010

Odličan text

sad sam ljubomoran što si tako nešto imao prilike da čitaš. Hvala što si ovo podelio sa nama intelektualcima u pelenama.

Preporuka za tekst.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:29 26.02.2010

Re: Odličan text

dirtyharry
Hvala što si ovo podelio sa nama intelektualcima u pelenama.

Хммм... Нисам баш сигуран ово за интелектуалце и пелене... У ствари, да будем сасвим искрен, мене је овом месту (Блогу Б92) привукло то што сам код многих аутора и коментатора препознао ону, како се то занесено каже, искру ваљане интелигенције, често провакативну а и сналажљиву и ван свог професионалног подручја. (Рецимо: Доктор Неприсутни Ву интелектуалац у пеленама?! Молим лепо, за ово сам спреман да се побијем!) Друго, несклон сам подели на техничку интелигенцију и интелектуалце, она је неправедна, па чак сам дошао до закључка да је, по неким мојим критеријумима, и мој аутомеханичар интелектуалац...
mirelarado mirelarado 23:53 26.02.2010

Re: Odličan text

Predrag Brajovic
Друго, несклон сам подели на техничку интелигенцију и интелектуалце, она је неправедна, па чак сам дошао до закључка да је, по неким мојим критеријумима, и мој аутомеханичар интелектуалац...


О томе колико је шупљоглаваца међу тима што воле да се интелектуалцима називају да и не говоримо! Појмароши, рекла би такође тренутно Неприсутна Горданац. :))
dirtyharry dirtyharry 00:16 27.02.2010

Re: Odličan text

Predrag Brajovic

Хммм... Нисам баш сигуран ово за интелектуалце и пелене... У ствари, да будем сасвим искрен, мене је овом месту (Блогу Б92) привукло то што сам код многих аутора и коментатора препознао ону, како се то занесено каже, искру ваљане интелигенције, често провакативну а и сналажљиву и ван свог професионалног подручја. (Рецимо: Доктор Неприсутни Ву интелектулац у пеленама?! Молим лепо, за ово сам спреман да се побијем!) Друго, несклон сам подели на техничку интелигенцију и интелектуалце, она је неправедна, па чак сам дошао до закључка да је, по неким мојим критеријумима, и мој аутомеханичар интелектуалац...

Slažem se sa tobom, ja sam imao prilike da srećem i drugačije ljude na blogu one koji samouvereno vladaju (ili ne vladaju sad ne znam) (ne)znanjem. Ja vladam mnogo bolje tehničkim znanjem tako da o tome čime ja vladam ovde nema rasprave pa ne mogu da se dokazujem .
ana_radmilovic ana_radmilovic 06:11 27.02.2010

Re: Odličan text

Predrag Brajovic

чак сам дошао до закључка да је, по неким мојим критеријумима, и мој аутомеханичар интелектуалац...

ako smem da kažem, baš je ovo odlika intelektualca, obratiti pažnju na inteletualnos' jednog automehaničara
Молим лепо, за ово сам спреман да се побијем

a o ovome da i ne govorim

a ovom ste mi rečenicom ulepšali dan:
Јер ништа се није променило, и сви су и даље ту: и његов стражар, који сада чува неког другог, и Хилда, којој пораз обећава ипак победничку будућност, и дивизије усрећитеља наоружане руским, немачким или чијим другим машинкама, и мисионари среће са својом ћуранском таблом Нова Европа.




mada, mom trenutnom raspoloženju najviše godi ovo:

blogovatelj blogovatelj 06:32 27.02.2010

Re: Odličan text

Ja vladam mnogo bolje tehničkim znanjem tako da o tome čime ja vladam ovde nema rasprave pa ne mogu da se dokazujem


Jesi probao da pises komentare na blogu, ali ne na srpskom, nego na Dzavi
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 09:32 27.02.2010

Re: Odličan text

ana_radmilovic
ako smem da kažem, baš je ovo odlika intelektualca, obratiti pažnju na inteletualnos' jednog automehaničara

- Колико?
- 8 пута 10... 100 комада.
ana_radmilovic ana_radmilovic 10:01 27.02.2010

Re: Odličan text

Predrag Brajovic

- Колико?- 8 пута 10... 100 комада.

eto što ti je po'sves' - nije mi bilo ni na kraj pameti, al se baš uklapa
Unfuckable Unfuckable 23:03 26.02.2010

Brajoviću

moje omatorele oči možda loše ili ukoso primećuju da je sve više Hildi kojima treba nova haljina, odmah - a sve manje mladih pravovernih boraca koji to primećuju.
bindu bindu 00:24 27.02.2010

Re: Brajoviću

a sve manje mladih pravovernih boraca koji to primećuju.


pa imali su od koga da nauce kao napr.
Unfuckable Unfuckable 00:59 27.02.2010

Re: Brajoviću

pa imali su od koga da nauce kao napr. ti, brajovic, sharski...i ostali posvecenici.

samo da preporučim i izjavim da sam počastvovan.
(džaba ti krečenje)
bindu bindu 01:11 27.02.2010

Re: Brajoviću

Unfuckable
pa imali su od koga da nauce kao napr. ti, brajovic, sharski...i ostali posvecenici.

samo da preporučim i izjavim da sam počastvovan.
(džaba ti krečenje)


ma da , ostavili ste nam u amanet zakopano blago i mapu, jos samo da ga pronadjemo.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:14 27.02.2010

Re: Brajoviću

Unfuckable
moje omatorele oči možda loše ili ukoso primećuju da je sve više Hildi kojima treba nova haljina, odmah - a sve manje mladih pravovernih boraca koji to primećuju.


Brajoviću, Brajoviću....zašto nisi baš ništa odgovorio Anfu?!?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:33 27.02.2010

Re: Brajoviću

Vojislav Stojković
Brajoviću, Brajoviću....zašto nisi baš ništa odgovorio Anfu?!?

Видиш да су то урадили други уместо мене.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 21:45 27.02.2010

Re: Brajoviću

Tebi se neposredno (naslovom) obratio, a i da nije - domaćin si.

No, na stranu formalnosti.
Anfov komentar, kako sam ga ja razumeo, ciljao je na komparaciju onog velikog rata i naših malih prlajavih ratova devedesetih, onih i ovih boraca i, naravno, onih Hildi i njihovih haljina i Hildi i njihovih želja posle ratova devedesetih.

Ne verujem da ti to nisi uočio.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:03 27.02.2010

Re: Brajoviću

Vojislav Stojković
Ne verujem da ti to nisi uočio.

Наслов нисам, тек сад кад си ми ти скренуо пажњу. Заиста је мене ословио. (Извини, Анфаче.)

Што се тиче оног другог, није да се, данас, гардероба баш и не купује. Додуше, не Хилди или некој њој сличној, али текстилна индустрија ипак ради. Како год, цела та прича са споменутом Аустријанком и њеним одевањем извучана је, код мене, зарад барем три идеје које се из одатле могу ишчитати. И у оном великом рату гест српског сликара (узгред, он је свој стан и храну намерно и преплатио) ипак је тек појединачни чин. Исти онај поменути градић, што је у дневнику и описано, за наше је војнике био сексуално пландиште. (Помало очекивана ситуација: борци-"ослободиоци", снабдевање храном под њиховом контролом, новац такође, домаћи мушкарци побегли, мртви или у логорима...) Мићино понашање није било општи образац.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 22:36 27.02.2010

Re: Brajoviću


Sudbina Hildi na poraženoj strani, ako hoće da prežive, vekovima je ista - da podižu noge, čak i poslednjem žvalavom borcu u pobedničkom stroju, za konzervu pasulja ili parče vojničkog dvopeka.
Doduše, podunavske Hilde 1945.godine, kako je to plastično pokazao S. Kovačević u "Velikoj drami" nisu podizale noge, partizani pobednici su im "to" radili "odpozadi".

Priča o Hildima iz ratova devedesetih, nešto je drugačija i nije do kraja ispričana.
aleksanadar aleksanadar 23:53 26.02.2010

Naše doba i ono doba

Наше доба, ипак, није доба наде и полета, па чак ни оног диригованог; препуштени смо идеолошкој рутини и једноличном кораку историје. Далеки свакој великој сумњи, далеки свакој великој нади, равнодушно смо надмоћни над протеклим временом и његовим светињама. И за то имамо добар изговор: ми их нисмо морали живети.


Ovo je, meni, prizvalo u sećanje jedan intervju koji je, davno, dao Živojin Pavlović. I on govori, upravo, o tome da, po njegovom osećanju i saznanju, živimo u vremenu "kraja ideje", samim tim i "kraja ideologije". Parafraziram. A on to govori, recimo, sredinom sedamdesetih. Dakle, u vreme "dirigovane" nade i lažnog poleta.

To je jedna misao, koja sada nije ni naročito nova: da je prošlo vreme zanosa i vere, a došlo vreme "izgubljenih iluzija". Stoga je, sa ovog stanovišta, "besklasno društvo", u kojem smo, navodno, živeli ili mu težili, bilo svojevrsni - anahronizam.

A ovo:

равнодушно смо надмоћни над протеклим временом и његовим светињама.


stoji kako za nas, danas, tako i za oslobodioce iz 1945, onda.


Ovo podsećanje na Pavlovića dolazi i otuda što vidim, iz ovih beležaka Miće Popovića, da su i jedan i drugi imali isti trezven stav prema novom režimu.

P.S. Setih se naknadno, da dodam: još jedan dobar pisac - Aleksandar Tišma, pisao je dnevnik tih krvavih godina.

Edit: Izmenio sam jednu rečenicu, loše napisanu.
bindu bindu 00:01 27.02.2010

.

bindu bindu 00:06 27.02.2010

Re: .

bindu
својевољно платио стан и храну. Хилда је од тих пара могла купити нову хаљину.


a ovo ti "kao" poseban momentum u celoj prici.ima klinci da se raspamete od prosvetlenja.


klinci na naucnom projektu
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:10 27.02.2010

Re: .

bindu
својевољно платио стан и храну. Хилда је од тих пара могла купити нову хаљину.

a ovo ti "kao" poseban momentum u celoj prici.ima klinci da se raspamete od prosvetlenja.

Драго ми је што си прочитала текст, Бинду. Али, ипак, он на известан начин баш говори о сумњивој вредности тог "просветљења" које се сипа лопатама. Или доноси машинкама. Или... не знам, смисли већ сама како би то све могло да се одиграва.

bindu bindu 21:43 28.02.2010

Re: .

Predrag Brajovic
bindu
својевољно платио стан и храну. Хилда је од тих пара могла купити нову хаљину.

a ovo ti "kao" poseban momentum u celoj prici.ima klinci da se raspamete od prosvetlenja.

Драго ми је што си прочитала текст, Бинду. Али, ипак, он на известан начин баш говори о сумњивој вредности тог "просветљења" које се сипа лопатама. Или доноси машинкама. Или... не знам, смисли већ сама како би то све могло да се одиграва.



dobro . ajd' da se nadovezem.pa malo mi je bezveze ta opaska na kraju oko haljine.sta te briga dal' ce da kupi haljinu , cipele ili tasnu, rukavice i sesir. ako je i zbog simbolik,koja moze da se tumacci na razne nacine meni je sasvim neukusno da se na to stavlja akcenat zbog vremena u kojoj cela prica nastaje.mozda je na kraju kupila pantaone i kasmirski dzemper i mokasine.

inace kad sam bila mala, bas mala crtao me i slikao mica popovic u herceg novom i to sam se sada setila, a ja ne znam gde su te slike.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:59 28.02.2010

Re: .

bindu
dobro . ajd' da se nadovezem.pa malo mi je bezveze ta opaska na kraju oko haljine.sta te briga dal' ce da kupi haljinu , cipele ili tasnu, rukavice i sesir. ako je i zbog simbolik,koja moze da se tumacci na razne nacine meni je sasvim neukusno da se na to stavlja akcenat zbog vremena u kojoj cela prica nastaje.mozda je na kraju kupila pantaone i kasmirski dzemper i mokasine.

Можда.

У дневнику је остало записано да је, мимо свих обичаја ослободилаца или освајача, Мића Поповић напуштајући Лајбниц својевољно платио стан и храну. Хилда је од тих пара могла купити нову хаљину.
nsarski nsarski 22:04 28.02.2010

Re: .

ajd' da se nadovezem.pa malo mi je bezveze ta opaska na kraju oko haljine.sta te briga dal' ce da kupi haljinu , cipele ili tasnu, rukavice i sesir. ako je i zbog simbolik,koja moze da se tumacci na razne nacine

Obviously, you are not a golfer...

bindu bindu 22:26 28.02.2010

Re: .

nsarski
ajd' da se nadovezem.pa malo mi je bezveze ta opaska na kraju oko haljine.sta te briga dal' ce da kupi haljinu , cipele ili tasnu, rukavice i sesir. ako je i zbog simbolik,koja moze da se tumacci na razne nacine

Obviously, you are not a golfer...


(da nisi zaboravio nesto na karibima)
bindu bindu 01:56 01.03.2010

Re: .

Predrag Brajovic
bindu
dobro . ajd' da se nadovezem.pa malo mi je bezveze ta opaska na kraju oko haljine.sta te briga dal' ce da kupi haljinu , cipele ili tasnu, rukavice i sesir. ako je i zbog simbolik,koja moze da se tumacci na razne nacine meni je sasvim neukusno da se na to stavlja akcenat zbog vremena u kojoj cela prica nastaje.mozda je na kraju kupila pantaone i kasmirski dzemper i mokasine.

Можда.

У дневнику је остало записано да је, мимо свих обичаја ослободилаца или освајача, Мића Поповић напуштајући Лајбниц својевољно платио стан и храну. Хилда је од тих пара могла купити нову хаљину.
bindu bindu 09:26 01.03.2010

Re: .

bindu
Predrag Brajovic
bindu
својевољно платио стан и храну. Хилда је од тих пара могла купити нову хаљину.

a ovo ti "kao" poseban momentum u celoj prici.ima klinci da se raspamete od prosvetlenja.

Драго ми је што си прочитала текст, Бинду. Али, ипак, он на известан начин баш говори о сумњивој вредности тог "просветљења" које се сипа лопатама. Или доноси машинкама. Или... не знам, смисли већ сама како би то све могло да се одиграва.



dobro . ajd' da se nadovezem.pa malo mi je bezveze ta opaska na kraju oko haljine.sta te briga dal' ce da kupi haljinu , cipele ili tasnu, rukavice i sesir. ako je i zbog simbolik,koja moze da se tumacci na razne nacine meni je sasvim neukusno da se na to stavlja akcenat zbog vremena u kojoj cela prica nastaje.mozda je na kraju kupila pantaone i kasmirski dzemper i mokasine.


ivana23 ivana23 00:10 27.02.2010

***

topcat topcat 00:14 27.02.2010

Re: ***

Čestitam.
mirelarado mirelarado 00:43 27.02.2010

Re: ***

ivana23
Politika


Овај пут и у електронском издању. Честитке! :)
ivana23 ivana23 00:47 27.02.2010

Re: ***

Nisam cestitala.

Meni je to delovalo podrazumevajuce.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:58 27.02.2010

Re: ***

Чујте, ако ме још једном натерате да кажем хвала, убићу се!!! :)))

Уосталом, овдашњи текст је бољи ;-) (Стварно се разликују.) Такође, сви прилози које сам овде објавио касније су негде штампани...
crossover crossover 02:11 27.02.2010

Re: ***

Одличан текст, Брајовићу!

Честитам.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 02:17 27.02.2010

Re: ***

crossover
Одличан текст, Брајовићу!

Честитам.


:)))))))

P.S.
Шокирао си ме цветком...
topcat topcat 02:54 27.02.2010

Re: ***

Eto tebe i na naslovnici B92.



Šta mi drugo preostaje nego da ponovo čestitam? ; )
bauer. bauer. 04:58 27.02.2010

Re: ***

Такође, сви прилози које сам овде објавио касније су негде штампани...

Nećeš se ti od ovoga leba najesti, čini mi se :)) No, ako je zauvar, ovo je još jedan tekst koji hits the spot.

Mići niko nije smeo ništa da uradi ni u nešto skorija vremena. Sećam se da je za Arkana rekao da je to jedan obični puvadžija.
trener92 trener92 00:56 27.02.2010

Simfonija ...

...reči

Шта ће Хилди слобода? Хилди је потребна нова хаљина.


"Miodrag Mića Popović"

Далеки свакој великој сумњи, далеки свакој великој нади, равнодушно смо надмоћни над протеклим временом и његовим светињама. И за то имамо добар изговор: ми их нисмо морали живети.


"Predrag Brajović"

Zahvalnost!

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana