Firenca, dan prvi

Stigosmo sinoć u Firencu. Preko Ciriha.

Do Ciriha putovasmo s ministrom Milosavljevićem. Slobodanom, ne Tomicom. (A što nije leteo JAT-om, nego Swiss Airom? Pa još ministar trgovine. Nije patriotski, stvarno. Nema smisla. Totalno u suprotnosti s kampanjom "kupujmo domaće". Da sam neki faktor u vladi, ja bih to ispitala.)

Od Ciriha putovasmo bez prtljaga. I još ga nema. A meni cigare u koferu... Strahota. Ako do sutra ne stigne, osiromašiću od ovih europskih cena.

Na aerodromu nas je strpljivo (dok smo prijavljivali nedolazak prtljaga) čekao dr Elio Rosi, predstavnik regionalnog ministarstva zdravlja Toskane, nahranio nas, napojio i smestio u hotel. (Uzgred, troškove sedmodnevne studijske posete Toskani dr Vajsa i mene snosi regionalno ministarstvo zdravlja Toskane, pri čemu je to projekat u okviru šire saradnje koja je uspostavljena između njih i našeg ministarstva zdravlja u raznim oblastima medicine.)

Od jutros smo prvo prisustvovali konferenciji o integraciji komplementarne medicine u sistem javnog zdravstva Toskane. Nas u celoj toj priči najviše zanimaju nefarmakološki načini kontrole i smanjivanja bola, jer svejedno kuburimo s anesteziolozima i epidural je teška naučna fantastika u većem delu Srbije. Bilo je ideja i predloga (koje tek treba detaljno da razradimo), o organizovanju obuke za zainteresovane kod nas, prvenstveno u pančevačkom porodilištu. Otom potom.

Uz program konferencije dobili smo i primerak časopisa koji pokriva vesti iz oblasti komplementarne medicine. Sa strane 14 nasmešio nam se ministar Milosavljević. Tomica, ne Slobodan. Članak i slika opisuju na (meni nerazumljivom) italijanskom jeziku njegovu nedavnu posetu Italiji radi potpisivanja ugovora o saradnji između ministarstva zdravlja Toskane i ministarstva zdravlja Srbije. Šta tačno piše u članku - ne znam. Ali ministar je na sliku ispao lepo. U boji.

Upoznali smo i gospodina Leandra Čiarelija, počasnog konzula Republike Srbije u Firenci. A ručali smo s gospođom Stefanijom Sakardi, koja je na nekom glavnokomandujućem mestu na loklanom nivou grada Firence. Ako ima poznavalaca italijanskog na blogu, di prevedite šta je žena tačno, pliz: "Assessore alle politiche socio-sanitarie del Comune di Firenza." (Tek tri i po Italijana na svakih 100 komada zna engleski. Kada nema dr Rosija u blizini da nam prevodi, sporazumevamo se uglavnom uz pomoć šestog čula, i mahanjem ručicama.)

Gospođa Sakardi se upoznala sa situacijom u našim porodilištima, i činjenicom da je neometani porođaj (ovde ga zovu "fiziološki porođaj") skoro nemoguć (čast izuzecima), kao i problemom nemogućnosti izbora. Predložila nam je da osmislimo zajednički projekat saradnje na lokalnom nivou, između Pančeva i Firence. Da ne kažem: da se pobratime Pančevo i Firenca. Pa da osmislimo dolazak pančevačkih babica i medicinskih sestara da, recimo, mesec dana rade u porodilištu u Firenci, i obrnuto - da iz Firence dolaze babice i sestre u Pančevo. Radi razmene iskustava, obuke, savetovanja, dobijanja ideja šta i kako može da se poboljša i promeni. Dogovorili smo da dr Vajs, nakon što završimo posetu i obiđemo porodilišta, napravi nekakav spisak potreba porodilišta u Pančevu kako bi se u njemu uvela mogućnost izbora fiziološkog, neometanog porođaja, pa da osmislimo predlog projekta i to potom razradimo i budžetiramo. I šiljemo dottore i babice i sestre đa iz Firence u Pančevo, đa iz Pančeva u Firencu.

Popodne smo obišli jedno savetovalište za trudnice i upoznali se sa sistemom rada primarne zaštite. Trudnica uvek prvo dolazi u savetovalište, gde joj uručuju pisani vodič s protokolom svih pregleda koje u trudnoći treba da obavi (ekvivalent naše "trudničke knjižice" koja postoji u teoriji, ama je ja nikad u praksi nisam videla). Potom bira da li hoće da se tokom trudnoće primarno savetuje sa ginekologom ili sa babicom. (Naravno, ako se odluči za babicu, a ona proceni da se javljaju neki problemi, biva preusmerena na ginekologa.) Ako je sa trudnoćom sve u redu, nema komplikacija, nema rizika, i žena želi fiziološki, neometani porođaj, kada dođe u bolnicu ona bira da ode u poseban deo gde babice vode glavnu reč. Ali, taj deo je povezan s drugim delom, gde glavnu reč vode ginekolozi, te ako nešto krene naopako, samo je transferišu. Sve to tek treba uživo da vidimo u danima koji dolaze, kad budemo išli u posete porodilištima.

U savetovalištu smo nakratko videli i početak seanse grupe trudnica koje tek započinju pripreme za porođaj. Bio im je to prvi čas. Po planu i programu, prvi čas provode - pazi sad ovo - pevajući i radeći glasovne vežbe. (??!!??) Bog s vama Italijanima, kako i zašto pevajući?! Kažu: to su glasovne tehnike relaksacije, koje prijaju i mamama i bebama i pomažu uspostavljanje njihove međusobne veze. Na narednim časovima rade drugačije vežbe, ali taj prvi sastanak, eto, pevaju. (Mama mia!) Pitam ja mogu li da snimim kamerom to pevanje? Ne, kažu. Zaštita privatnosti. Stvarno svašta i s njima!

Posle toga smo oblaporno uživali u čarima italijanske kuhinje i vina, i sad nam valja odmoriti se i spremiti za sutrašnje sastanke i obilaske. Raspored obaveza nam je prilično zgusnut, te ne mogu da garantujem da ću baš svaki dan moći da pišem blogodnevnik, ali ću se truditi da to bude što češće. Unapred se izvinjavam što neću biti u mogućnosti da komentare pratim kao obično. I need my beauty sleep.:-)

Ps: slika ima, ali ne mogu da postavim. Internet u hotelu spor, spor, spor... a skup, skup, skup...