Život

Budite dobri sa njima, oni su samo deca

Ivana Knežević RSS / 06.03.2010. u 18:02

Patti i Robert
Patti i Robert
Leto 1967. Umro je Coltrane. Frank O'Hara je pisao o danu kad je Lady umrla, ali i on je mrtav. Patti Smith ima 20 godina i dolazi u Njujork sama. Autobuska karta od Filadelfije do Njujorka je skuplja nego što je računala i ona nema dovoljno para. Kad je ušla u telefonsku govornicu da pozove svoju sestru, postiđena jer se već oprostila bila pred polazak u novi život, našla je u njoj zaboravljenu tašnu i u njoj taman dovoljno para da doplati za kartu u jednom pravcu. Iza nje u Nju Džersiju ostaje porodica u kojoj je odrasla voljena, bednički posao u fabrici, i dete koje je dala na usvajanje odmah po rođenju. Spontano otkrivanje seksualnosti sa dečakom koji je još manje znao od nje je rezultiralo trudnoćom. U vreme kad su neudate majke nešto između kriminalca i državnog neprijatelja, nju prihvata u kasnijim mesecima trudnoće stariji par umetnika koji žive van gradskih granica i normi jer njenoj porodici komšije stvaraju probleme. Patti zna da neće biti ni učiteljica niti će provesti život u fabrici - ona će biti umetnik, ali kakav, to će otkriti u Njujorku.

Sa Port Authority terminala odlazi u Bruklin, na adresu koju je dobila i na kojoj žive par poznanika iz Džersija koji su se ponudili da je smeste za početak. Oni više ne stanuju ovde, obaveštava je momak koji otvara vrata ali u zadnjoj sobi je neko ko on misli da ih poznaje, neka ona uđe slobodno da ga pita. U zadnjoj sobi spava lep dečak čupave kose, njenih godina, i on je vodi do sledeće adrese. To je Robert Mapplethorpe. Njeni poznanici nisu ni na toj adresi i Patti je sama u Njujorku, bez para i igde ikoga. Nedeljama traži posao, spava u parkovima, na grobljima, u napuštenim vagonima metroa, i ne brine za sebe sigurna da je niko neće dirati, ali gladna je, umire od gladi. Polako upoznaje grad i male ljubaznosti stranaca joj pomažu da preživi. Naleće na Roberta opet, i opet, i u jednoj sceni gde je pisac koji joj je platio obrok vodi kod sebe u stan Robert nailazi niz ulicu, i ona mu se baca oko vrata kao spasiocu.

Nalaze stan zajedno, njih dvoje dece iz katoličkih porodica ali vrlo različitih; ona je bila odgojena u siromašnoj ali bliskoj porodici, on je odrastao u porodici srednje klase sa strogim ocem i brojnom decom. On je rođen početkom novembra, u ponedeljak, ona na poslednji dan 1946, isto u ponedeljak. Rođendani su joj važni, i oni iz prošlih vremena, i dani umrlih, i sve što se dešava prolazi za nju kroz portale vremena obeleženim prethodnim prisustvom pesnika i važnih likova. Arthur Rimbaud i francuski modernisti su deo nje podjednako kao i muzika i period koji se razvijaju i previru oko njih kao da su nova vrsta života i vremena.  Patti i Robert nemaju ništa. Kad kupe sendvič mogu da priušte samo jedan, i podele ga. On joj daje više, jer on bolje podnosi glad. On voli slatkiše, i ako imaju koji penny ostatka, kupe nešto slatko za njega. Ona na stomaku ima izukrštane crvene linije ožiljaka od trudnoće u još nesazrelom telu, ali uz njega se ne stidi i zajedno otkrivaju intimnost, fizičku i onu još veću. Gladuju i kupuju materijale za umetničke eksperimente; Robert skuplja neverovatne sitnice i koristi ih za kolaže i instalacije, Patti crta i pokušava da piše poeziju. Ne idu na koncerte ni u bioskop, jer nemaju para. Hodaju gradom beskrajne sate. Imaju stari gramofon i nekoliko ploča koje slušaju hiljade puta. Jedno drugo daruju svojim kreacijama, i služe kao inspiracija.

Idu ponekad u lunapark na Coney Island-u i provode se kao bezbrižna deca. Retke fotografije iz tog vremena koje ona čuva. Njene omiljene. Robert ne čita, Patti je jednom nogom u svetu knjiga i drugom u realnosti. On brine o parama i budućnosti, ona uživa u slobodi koji imaju.

Iz Bruklina će preći u Menhetn. Robert otkriva svoju homoseksualnost, ali je i dalje voli; ona upoznaje druge muškarce ali ga i dalje voli. Podržavaju jedno drugo u razvoju sopstvenog umetničkog izraza, i obećavaju da će ostati zajedno sve dok budu trebali onom drugom. Sreću nebrojene ljude iz sveta koji izgleda da postoji u zasebnoj šumi - umetnike i pesnike, muzičare, otpadnike svih vrsta. U Chelsea hotelu žive među benevolentnim čudacima, koji su im naklonjeni i prihvataju ih. U lobiju kao na najživopisnijoj stanici sreću sve koji nešto znače, i sami kao studija, otvore im vrata i ukažu na nešto novo. U toj košnici kreativnog marginalnog Njujorka, koji je nalik na kaleidoskopsko obdanište, nad svima visi oblak koji jednog po jednog uzima brojne likove, od epizodnih do onih bliskih. Ovo je čaroban svet u kome se lako umire. Robert sledi svoj put, Patti sledi svoj, uporedo a nezavisno, i uz podršku onog drugog.

Ovo je malo nabacanih detalja i impresija iz knjige Patti Smith „Just Kids" koja je nedavno izašla i u kojoj je ona ispunila obećanje Robertu dato dvadeset godina ranije da će napisati njihovu priču. Iako se u opisu knjige i kritikama koriste izrazi 'prva ljubav', 'veliko prijateljstvo', oni ne dočaravaju kompleksnost i snagu njihove veze  - sve što je bilo potrebno je ono što je Robert hteo, da bude ispričana, i Patti je to ispunila kao preživeli učesnik jednog jedinstvenog para. Utisak koji ostaje i koji dugo drži je taj neizmerne lepote. Ovo su njena sećanja i ona ih je sačuvala kao pravo blago, ne samo na Roberta i mladost, već kako su oni (p)ostali Patti Smith i Robert Mapplethorpe. Knjiga ima teksturu; oseti se pod prstima njihova transformacija kao da se desava ovog trenutka, i dok se sve oko njih menja neverovatnom brzinom, oni poseduju svest o nečemu što je nepromenljivo - oni imaju jedan drugog. Ovo je iznad svega jedna neverovatno romantična priča, i o ljubavi i o umetnosti, i desila se u svetu svih romantičnih priča, koji je surov i prljav, u kome se mladost i nevinost izgube u razmaku od nekoliko dana ili godina, u kome je sve moglo da ispadne sasvim drugačije, ili ne ispadne uopšte, ali ono što nije moglo da ispadne nikako nego baš kako jeste je ono što su bili jedno drugom. Les enfants tendres.


The Day Lady Died

BY FRANK O'HARA

It is 12:20 in New York a Friday
three days after Bastille day, yes
it is 1959 and I go get a shoeshine
because I will get off the 4:19 in Easthampton  
at 7:15 and then go straight to dinner
and I don't know the people who will feed me

I walk up the muggy street beginning to sun  
and have a hamburger and a malted and buy
an ugly NEW WORLD WRITING to see what the poets  
in Ghana are doing these days
                                           I go on to the bank
and Miss Stillwagon (first name Linda I once heard)  
doesn't even look up my balance for once in her life  
and in the GOLDEN GRIFFIN I get a little Verlaine  
for Patsy with drawings by Bonnard although I do  
think of Hesiod, trans. Richmond Lattimore or  
Brendan Behan's new play or Le Balcon or Les Nègres
of Genet, but I don't, I stick with Verlaine
after practically going to sleep with quandariness

and for Mike I just stroll into the PARK LANE
Liquor Store and ask for a bottle of Strega and  
then I go back where I came from to 6th Avenue  
and the tobacconist in the Ziegfeld Theatre and  
casually ask for a carton of Gauloises and a carton
of Picayunes, and a NEW YORK POST with her face on it

and I am sweating a lot by now and thinking of
leaning on the john door in the 5 SPOT
while she whispered a song along the keyboard
to Mal Waldron and everyone and I stopped breathing

Atačmenti



Komentari (42)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Ivana Knežević Ivana Knežević 18:07 06.03.2010

Mala stvar

Knjiga je na mene ostavila jak utisak i zelim da je poklonim i nekom od vas.
Htela bih da ste u Srbiji, jer ce tamo biti teze nabaviti je iako bi lepo bilo da bude prevedena. I neophodno je da mozete da citate na engleskom da biste u njoj zaista uzivali. I verovatno je bitno i da bi vam ovakva knjiga znacila. I
to je sve.

Posaljite mi privatnu poruku sa imenom i adresom i ja cu vam poslati primerak.
Ne znam kako drugacije, pa neka to bude osoba koja se prva javi.
AlexDunja AlexDunja 18:10 06.03.2010

...

Ivana Knežević Ivana Knežević 18:40 06.03.2010

Re: ...

Hvala na prilogu, AD.
Ivana Knežević Ivana Knežević 18:41 06.03.2010

Prva osoba se javila

.
JJ Beba JJ Beba 18:47 06.03.2010

juno

super zvuči knjiga



Ivana Knežević Ivana Knežević 19:15 06.03.2010

Re: juno

Zaista se nadam da ce doci do Srbije, ili Balkana, Bebo.
Dugo me nije knjiga dodirnula ovako.
cassiopeia cassiopeia 18:51 06.03.2010

Ljubav...

...je tako jednostavna.

Robert sledi svoj put, Patti sledi svoj, uporedo a nezavisno, i uz podršku onog drugog.


Patty


Ivana baš si majstor da zainteresuješ čitaoca.
Ivana Knežević Ivana Knežević 19:19 06.03.2010

Re: Ljubav...

cassiopeia
...je tako jednostavna.
Robert sledi svoj put, Patti sledi svoj, uporedo a nezavisno, i uz podršku onog drugog.


Ovo je tako tacno, cassiopeia, i majstorski slozeno. To jeste to.

cassiopeia
..baš si majstor da zainteresuješ čitaoca.


Ne treba se ustezati sa lepim i kad naidjem na nesto ja postanem malo i neumerena. Toliko smo zatrpani djubretom i sami zaudaramo. Da ne pominjem da smo svi od iste smdrljive ljudskosti napravljeni.
Ali razlike postoje.
Onda se treba drzati razlika.
Jelena Pavlović Jelena Pavlović 19:57 06.03.2010

Re: Ljubav...

cassiopeia cassiopeia 20:07 06.03.2010

Re: Ljubav...

Ivana Knežević

Ovo je tako tacno, cassiopeia, i majstorski slozeno. To jeste to.


Hvala ti.
Jedan duži period me pohode pitanja o suštini ljubavi. Šta ona jeste, šta nije. Danas sam privela kraju čitanje knjige "Fluidna ljubav" Zigmunta Baumana i uskomešaše se mi se misli pa mi tvoja priča dođe kao melem na ranu.

Ivana Knežević

Ne treba se ustezati sa lepim i kad naidjem na nesto ja postanem malo i neumerena.


Neumerena? Meni je ova kvalifikacija prejaka. Nema neumerenosti u tvojim slikama sveta i doživljaja. Nemoj se ustezati.




Ivana Knežević Ivana Knežević 20:32 06.03.2010

Re: Ljubav...

Da, ljubav.

Hvala, Jelena.
Ivana Knežević Ivana Knežević 20:40 06.03.2010

Re: Ljubav...

Drago mi je da je naisla u pravom trenutku, cassiopeia.
Ja verovatno ne zelim ni sebi da priznam da razmisljam o slicnim stvarima, ali neizbezno je. Ograniceni sopstvenim iskustvima, razuzdani mogucnostima i zeljama i dodatno ograniceni tim istim, putujemo naslepo, a toliko pazimo. Zaista je neverovatno koliko pazimo.

Bila je ovo teska nedelja, pa malo bacam mislim nasumice.

cassiopeia

Neumerena? Meni je ova kvalifikacija prejaka. Nema neumerenosti u tvojim slikama sveta i doživljaja. Nemoj se ustezati.


To nije zazvucalo kako treba. Jedina svoja neumerenost koju mrzim je kad se naljutim na moje dete. Sve ostale su prihvatljive. Necu nikoga ubiti, nisam zla, i nemam poriva da otimam drugima - ja sam bezopasna i moje neumerenosti isto tako.
Ali hvala na ohrabrenju. Uzvracam istim.
cassiopeia cassiopeia 21:02 06.03.2010

Re: Ljubav...

Ivana Knežević
Zaista je neverovatno koliko pazimo.


Pazimo se toliko da nam u tome promaknu i lepa dešavanja a ne samo ružna. I ja se tako zateknem da čuvam sebe od drugih a u stvari čuvam sebe od sebe. Što bi rekli štekam emocije, reči, poglede, dodire a kad izazovi prođu ili me mimoiđu u tom štekanju meni bude žao.

Ivana Knežević

Jedina svoja neumerenost koju mrzim je kad se naljutim na moje dete.


Pa naljutiti se može i sa razlogom. Glupo mi sad deliti savete jer mi ih ne tražiš ali ako mogu da kažem nekada je dovoljno pustiti da ljutnja prohuja pa mirnije glave uputiti kritiku. Kažu pomaže.

Ivana Knežević

Ali hvala na ohrabrenju. Uzvracam istim.


Ohrabrenje daje krila. Hvala.
hajkula1 hajkula1 21:12 06.03.2010

Re: Ljubav...


On je znaci Skorpion (pocetak novembra) a ona Jarac (kraj decembra).

Ivana Knežević
... Jedina svoja neumerenost koju mrzim je kad se naljutim na moje dete. Sve ostale su prihvatljive. Necu nikoga ubiti, nisam zla, i nemam poriva da otimam drugima - ja sam bezopasna i moje neumerenosti isto tako
...


Oseca se to kroz recenice koje ispisujes, zato ih dozivljavam bliskim.
Volela bih da procitam knjigu, na srpskom. Valjda ce se neko setiti. Ti? Nemas ideju ?

Ivana Knežević Ivana Knežević 21:26 06.03.2010

Re: Ljubav...

Ova knjiga natera na puno razmisljanja, iz puno uglova. Patti Smith je sada u svojim 60-im i drugacije bi je pisala da su to stranice dnevnika i sve se desava sada, ali to nista ne oduzima autenticnosti. Naprotiv.
Vrlo mladi ljudi i vrlo mlade ljubavi, interesi, strahovi, odrastanje, eksploracije - i hrabrost. Ne neka narocito junacka, ali svejedno hrabrost. Prema sebi, prema drugima... Postenje. Prema sebi, prema drugima...
I tako dalje.
Jedna dobra stvar sa mozgom je da je dobra igracka :)

cassiopeia

Pa naljutiti se može i sa razlogom.


Retko kada se naljutim bez razloga. Svejedno se uvek osecam lose.

Ohrabrenja su vazna. Lepa rec. Lepa knjiga. Sve :)
Ivana Knežević Ivana Knežević 21:35 06.03.2010

Re: Ljubav...

hajkula1
Oseca se to kroz recenice koje ispisujes, zato ih dozivljavam bliskim.


Rekla bih da bezopasne treba cuti. Vecinom nisu dosadni a mogu drugacije da oboje svet.

hajkula1
Volela bih da procitam knjigu, na srpskom. Valjda ce se neko setiti. Ti? Nemas ideju ?


Ja ne volim da prevodim, i ne mislim ni da sam u tome dobra. Ali ako neko negde cuje, ima uticaja, moze, hoce... ovo bi vredelo.
tobex tobex 21:13 06.03.2010

Zvuci bas tuzno

ali je tekst bolji od vecine trailera koje sam video. A bas sam ovih dana pomislio kako nista ne citam. Nabavljam obavezno:)
antioksidant antioksidant 21:18 06.03.2010

...

Jesus died for somebody's sins but not mine
Meltin' in a pot of thieves
Wild card up my sleeve
Thick heart of stone
My sins my own
They belong to me, me
Ivana Knežević Ivana Knežević 21:40 06.03.2010

Re: Zvuci bas tuzno

tobex, drago mi je. Ja sam vec poklonila primerak prijateljici, nabavila jedan za jednog prijatelja, ovde ce otici jos jedan... Podrzavam Patti Smith :)

Ova kritika je vrlo bliska mom dozivljaju, iako ne znam da li se treba upustati u citanje jer je bolje prvo procitati pa posle uporediti (volim da sama otkrivam), ali za one koji vole obrnuto: [url=http://articles.latimes.com/2010/jan/17/entertainment/la-ca-patti-smith17-2010jan17][/url]
Ivana Knežević Ivana Knežević 21:47 06.03.2010

Re: ...

Poor Jesus, when you put it like that, antioksidant.
Ali lepo se provlace teme, dobra i zla, vere i nepoznatog, ubedjenja i hrabrosti...svega.
blogovatelj blogovatelj 21:14 06.03.2010

Boginja

Jimi Hendrix was a nigger.
Jesus Christ and grandma, too.
.
.
Outside of society...

Himna obespravljenih.

Evo originala



A i dobre obrade.

Ivana Knežević Ivana Knežević 21:52 06.03.2010

Re: Boginja

Univerzalne stvari, blogovatelj.
ivana23 ivana23 21:42 06.03.2010

Dobra vremena

Cak i za one koji su bili gladni... svega.
Nikada se nece ponoviti takva atmosfera.

Ivana Knežević Ivana Knežević 21:55 06.03.2010

Re: Dobra vremena

ivana23
Cak i za one koji su bili gladni... svega.
Nikada se nece ponoviti takva atmosfera.


Verovatno je to tacno, ivana.
Osim zaljenja, ima i krivice iako mi nismo krivi. Da li smo?
Ali lepote, ima toliko lepote...
Ili je bar ona sacuvala i smestila medju te korice.
ivana23 ivana23 22:39 06.03.2010

Re: Dobra vremena

Ivana Knežević
Verovatno je to tacno, ivana.
Osim zaljenja, ima i krivice iako mi nismo krivi. Da li smo?
Ali lepote, ima toliko lepote...
Ili je bar ona sacuvala i smestila medju te korice.




Oduzeli su nam slobodu upravljanja sopstvenim zivotom.
Ubacili u kanone - pozeljno/nepozeljno, obasuli lazima, jednoumljem.
Izmisljajuci razne posasti uterali nam imaginarni strah od svega i svacega.

Nadam se da razumes sta zelim da kazem.
Ivana Knežević Ivana Knežević 22:51 06.03.2010

Re: Dobra vremena

ivana23

Oduzeli su nam slobodu upravljanja sopstvenim zivotom.Ubacili u kanone - pozeljno/nepozeljno, obasuli lazima, jednoumljem.Izmisljajuci razne posasti uterali nam imaginarni strah od svega i svacega.


Ovo zvuci kao prilicno standardno stanje stvari rasporedjeno tokom vekova i milenija. I steta je.

Razumem. I trudim se na svoj nacin.
mirelarado mirelarado 01:28 07.03.2010

Re: Dobra vremena

Књигу сигурно вреди прочитати.

Ivana Knežević Ivana Knežević 02:36 07.03.2010

Re: Dobra vremena

Nadam se da ce biti prilike uskoro, mirela.
houp houp 00:46 07.03.2010

Because The Night...



Patti Smith,prošle godine na Exitu.

Volela bih da knjiga bude prevedena na srpski svakako bih je nabavila.Hvala za deo koji ste podelili sa nama.








Ivana Knežević Ivana Knežević 02:40 07.03.2010

Re: Because The Night...

Pre par minuta sam zavrsila razgovor sa prijateljicom kojoj je stigla kopija knjige i ona je nije ostavila dok nije procitala. Pa smo odmah krenule sa utiscima

Nadam se da ce biti prilike da se cita na srpskom i za razgovore nakon citanja. Otvara puno tema.

Hvala na komentaru i prilozima, houp.
miloradkakmar miloradkakmar 01:17 07.03.2010

Preporuka

i pozdrav.
Ivana Knežević Ivana Knežević 02:41 07.03.2010

Re: Preporuka

Hvala, milorade.
Pozdrav i sa ove strane.
muaddib92 muaddib92 22:23 07.03.2010

Summer of Love

Leto 1967. Umro je Coltrane

Jedno drugo daruju svojim kreacijama, i služe kao inspiracija.

Колико је само тада било ослобођено енергије.. Све је мирисало на слободу. И она се догодила.
Ivana Knežević Ivana Knežević 23:50 07.03.2010

Re: Summer of Love

muaddib92
..Све је мирисало на слободу. И она се догодила.


Eh, lepo je ovo. Makar i u proslom vremenu. I ono kako je ivana gore rekla.
Sa vrlo malo reci se docara neprolazna magija jednog takvog koncepta.
Obren Markov Obren Markov 09:18 08.03.2010

Prošlo je dovoljno vremena...

... da se gladovanje u parku pretoči u mainstream...

Ivana Knežević Ivana Knežević 17:29 08.03.2010

Re: Prošlo je dovoljno vremena...

Nema niceg romanticnog u gladovanju, Obrene. Da sam se ja nasla u nekom parku gladna i sama usred noci, ne znam sta bih radila.
Mainstream ima i svojih dobrih strana, jedna je da se u njemu uglavnom ne gladuje.

Svako pravi svoje izbore kako zna i ume u okolnostima u kojima se nadje. I to plati.

Ono sto jeste romanticno u ovoj knjizi je svest autora da je to doba koje su imali zajedno, sa svim svojim losim stranama, bilo nesto izuzetno. Nije mala stvar u ovako neromanticnom svetu.
geragera geragera 19:17 08.03.2010

Re: Prošlo je dovoljno vremena...

Ivana Knežević
Nema niceg romanticnog u gladovanju


Ali ima u deljenju nekog jadnog sendvica i trosenju poslednje parice na slatkis za onog koga volis...


Ivana Knežević
Da sam se ja nasla u nekom parku gladna i sama usred noci, ne znam sta bih radila.

Zato je neko citac, a Patti Smith autor...


Ivana Knežević

Mainstream ima i svojih dobrih strana, jedna je da se u njemu uglavnom ne gladuje.


Da, ta vrsta mainstream sitih - ne zna sta je glad duha...



Ivana Knežević

Svako pravi svoje izbore kako zna i ume u okolnostima u kojima se nadje. I to plati.


Akcenat nije ni na znanju ni na umecu, svi smo obicni ljudi koji se nekad nadju u granicnim okolnostima, vec na ceni koju si spreman da platis za san...
U mainstreamu je ta cena najobicnija indulgencija.



Ivana Knežević

Ono sto jeste romanticno u ovoj knjizi je svest autora da je to doba koje su imali zajedno, sa svim svojim losim stranama, bilo nesto izuzetno. Nije mala stvar u ovako neromanticnom svetu.


Ono sto je romanticno je svest autora da svet jeste lepo i romanticno mesto u meri koliko ga sami takvim nacinimo, koliko sebe ulozimo menjajuci ga, pa, recimo, preko slikarstva, vajarstva, performansa, pozorista i poezije stignemo do "troakordnog rocka i snage celog sveta" kao licne formule, marginalizaciju proglasimo vidom otpora malogradjanstini i konformizmu, ne izvrsimo samoubistvo jer bi onda propustili koncert The Rolling Stonesa, udamo se za ljubav svog zivota, Fred Sonic Smitha, posle cije smrti nadjemo snage da zivimo dalje, da objavljujemo ploce i knjige, a da to ne budu tuzbalice, vec ili himne ljubavi ili angazman protiv dokonog mainstreama...
Ivana Knežević Ivana Knežević 21:39 08.03.2010

Re: Prošlo je dovoljno vremena...

Ne znam, gerogero, ovo na momente deluje kao pretnja, ili podsmeh, pa lekcija, a ima i neke poeticne vatre. Okay. Rekla bih, nepotrebno, ali ako je Vama bilo vazno..

geragera geragera 23:09 08.03.2010

Re: Prošlo je dovoljno vremena...

Ivana Knežević
Ne znam, gerogero, ovo na momente deluje kao pretnja, ili podsmeh, pa lekcija, a ima i neke poeticne vatre. Okay. Rekla bih, nepotrebno, ali ako je Vama bilo vazno..



Nisam prestajao da se smejem bar 10 minuta.
"Pretnja" i "poeticna vatra" su bile narocito efektne, ko MirJam, jbt.

No, saglasan sam da je moj osvrt na Vasu percepciju svetonazora i poetike Patti Smith - bio sasvim nepotreban.
Ivana Knežević Ivana Knežević 00:29 09.03.2010

Re: Prošlo je dovoljno vremena...

geragera

Nisam prestajao da se smejem bar 10 minuta.


Odlicno
Jelena Pavlović Jelena Pavlović 00:59 09.03.2010

Za Freda

Ivana Knežević Ivana Knežević 18:03 09.03.2010

Re: Za Freda

I za Patti:

Arhiva