Voleti je dar - spot za predstavu Mala princeza

/ 23.11.2007. u 11:14

Komentari: 12
Čitanost: 2307
/
Preporuke: 9
/

U poslednje vreme se dosta piše u medijima o (ne)brizi koju (ne)dobijaju osobe sa posebnim potrebama. Dosta toga se pisalo negativno o tome. Svako društvo mora da se ophodi prema osobama sa posebnim potrebama na pravi način kako bi se oni osecali kao ravnopravni ucesnici drustva.

Ovog puta ću ustupiti moj blog prostor mom kolegi prof. Zlatku Grušanoviću, koji je napravio ovaj lep, pozitivan video koji možete pogledati kada pročitate njegov tekst.

Piše: Prof. Zlatko Grušanović

Osobe s posebnim potrebama niz godina su bile institucionalizovane i marginalizovane u društvu. Mnogo je reci o inkluziji u danasnje vreme. Inkluzija sama po sebi ne podrazumeva izjednačavanje svih ljudi, već uvažavanje različitosti svakog pojedinca kojem pruža mogućnost odlučivanja o vlastitom životu i preuzimanja odgovornosti. Njihov svet privlači svojom lepotom, plemenitošću i iskrenošću, i ponekad se zapitam da li smo u stvari mi, u emotivnom smislu, ometeni u razvoju. Naša emotivna inteligencija postaje sve niža u ovom današnjem svetu u kome imamo sve manje želje i vremena da se saosećamo i prihvatamo druge ljude. U predstavi ”Mala princeza” svet osoba sa posebnim potrebama izrasta iz jedne nevidljivosti u jedan svet prepun plemenitosti i velike ljubavi. U njoj učestvuje dramska sekcija Društva za osobe sa posebnim potrebama, Stari grad, OŠ ”Vuk Karadžić” i glumci. Ljudima treba pokazati njihov svet isto onako kako ove ”posebne osobe” vide naš svet, a na kraju krajeva to nisu dva različita sveta, to je jedan isti svet sa različitim ljudima, a zar različitost ne čini čitav univerzum.

Tagovi

osobe sa posebnim potrebama, predstava mala princeza

postavite na |

Komentari (12)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Jelena Milić 11:21 23.11.2007

svaka cast

jm

vec sam i ja pomislila da ne bude svakog cuda tri dana dosta na blogu. ovo mora non stop da se gura.

citam juce novi NIN, slika iz stamice, red krevetaca metalnih, vise od deset, ne jedan, ni sundjera okolo, ni igracke....

cital sam da osoblje iz tih ustanova kaze da da svega 11% sticenika ima porodicne posete!

i zasto su te ustanove, akd vec moraju da postoje, toliko udaljene od ociju, puta, infrastrukture, nas...

na cnn je juce najavljena ponovo storija o rumunskoj zabravljenoj deci

verujem i da ce ngo jace pritiskati vlast da se ljudska prava ovih osoba sistematicnije stite i da im se popravi kvalitet zivota. drugi imaju sudove i advokate.

Tamara Ćetković 11:38 23.11.2007

...

Spadalo 13:01 23.11.2007

Re: ...

Tamara Ćetković

Iz "Malog princa". Hvala Tamara!

dunjica 11:57 23.11.2007

Hvala i čestitke!

to nisu dva različita sveta, to je jedan isti svet sa različitim ljudima, a zar različitost ne čini čitav univerzum.

Jelena Pavlović 15:00 26.11.2007

Re: Hvala i čestitke!

Lepo receno, Dunjice. Hvala Dejanu za ovaj blog.

Gothsa 12:13 23.11.2007

Tacno ali nas ne opravdava

Naša emotivna inteligencija postaje sve niža u ovom današnjem svetu u kome imamo sve manje želje i vremena da se saosećamo i prihvatamo druge ljude.

grofisneki 15:06 23.11.2007

terminologija

kao prvo, mene kao osobu sa hendikepom uzasno nervira termin "posebne potrebe" jer svi ljudi imaju iste ili slicne potrebe, samo je nacin zadovoljenja tih potreba razlicit. drugo, kad neko za osobe sa mentalnim hendikepom kaze "deca" a pogledate grupu ljudi koji su tako imenovani, shvatite da mnogi od njih vec odavno nisu deca, cime ih automatski degradirate.

molim vas, hajde da na ovom blogu za koji ja verujem da je 90% OPEN MIND upotrebljavamo i politicki korektan ali i cinjenican govor.

stevie 15:54 23.11.2007

Re: terminologija

grofisneki, meni se cini da je upravo "hendikepiran" rec koja je neprimerena. kako ja posmatram stvari, hendikep je subjektivno stanje, ili stanje nastalo iz objektivnih razloga u subjektivnim okolnostima. odnosno, osoba sa posebnim potrebama ce biti hendikepirana upravo onoliko koliko joj drustvo, drzava i najbliza okolina to dozvoljavaju. tamo gde je inkluzija zakon vec tridesetak godina, gde su omoguceni uslovi za skolovanje, rad i kretanje, osoba sa invaliditetom ce verovatno biti manje hendikepirana od, npr. neambiciozne i lenje osobe, ili deteta koje ostane bez oba roditelja. ili, na zalost, a opet zbog raznih zakonsko-socijalno-ekonomskih razloga, od (kod srba) roma ili (kod amerikanaca) obojenog stanovnistva iz projects.
to su takodje cinjenice, ali cinjenice koje nasa drzava i drustvo odredjuju.
a sto se tice "posebnih potreba", to je takodje sasvim precizan i legitiman termin. potreba za kolicima, aparatom za slusanje i sl. je ono sto je nekim osobama potrebno da bi imali isti starting point kao osobe koje se bez teskoca krecu ili bez problema cuju.
u americi je osnovna stvar u terminologiji ne obelezavati osobu, te bi trebalo reci a person with a disability, umesto disabled.

mariopan 16:08 23.11.2007

Re: terminologija

Eto , dade nam Grofisneki , potrebna uputstva da se bar terminologija promeni i to nam je potrebno jer treba da NAUCIMO mnogo toga.U pravu je da su potrebe iste samo se nekim potrebama mora drugacije izaci u susret , treba nam malo volje i strpljenja i ucenja KAKO da im se priblizimo , da ih razumemo i da im pomognemo.Niko nam ne garantuje da cemo mi biti celog zivota zdravi i da necemo sami ili neko nas , nekim nesrecnim usudom postati takva osoba kojoj treba da se pridje sa postovanjem i uvazavanjem njene razlicitosti.
Dopao mi se program i lepo su ga izveli

)
Imam licnog iskustva i mogu da kazem da se samo strpljenjem i ljubavlju postize puno pa to strpljenje i ljubav preporucujem za pocetak.....posle cemo nauciti i ostalo.

Jelena Milić 17:27 23.11.2007

Re: terminologija

vrlo dobra sugestija. svidja mi se da se o tome otvori rasprava, vidim da je stevie iznela svoje vidjenje.

Grušanović 00:43 26.11.2007

Re: terminologija

Upravo tekst i predstava (koja će se nadam se izvesti) i pokušava da otkloni granice i da se razjasni da ne postoje jedan svet i drugi svet, oni sa posebnim i oni sa neposebnim potrebama, već jedan isti svet u kojem imamo različite potrebe, a veći problem je od toga što smo zaboravili suštinsku potrebu - da volimo, prihvatamo, cenimo. Zaboravili smo da budemo deca, da se igramo tako čisto i veselo. Zaboravljamo da postoji i drugi čovek, a ne samo ja, ja , ja. Zaboravili smo da pružamo, ali zato ne neprestano vičemo daj, daj, daj. I možemo ovako u nedogled, i čini mi se da je važnije da se svega toga setimo nego da razmišljamo o terminima. Termin ne znači ništa, sve ono važnije je iza termina.