Konju jedan, isključi žmigavac kad ideš pravo

Sedamnaest vozila na raskrsnici, semafor ne radi, policajac leži mrtav na sred asfalta, jedna ruka mu je izgleda slomljena, drži je pod pravim uglom, a ona druga ukočena, skroz pravo, ambulantna kola i vatrogasna kola idu u suprotnim pravcima, jedan od njih mora da je zalutao, tramvaj, avion i konj čekaju sa jedne strane i daju žmigavac iako su prestrojeni za pravo, a kolona predškolske dece bez pratnje i biciklistička trka sa pratnjom nailaze sa druge strane dok se spušta rampa za voz.

* * *

Као резултат сплета непредвидљивих околности и непремостивих објективних тешкоћа (како другачије, па ја сам одличан возач) пре неког времена ме зауставио полицајац на мотору и уручио листић са упутством за употребу. На листићу су биле понуђене три опције.

- Да признам да сам грешан, па да платим.
- Да не признам да сам грешан, па да ми страшни градски суд каже да ипак јесам, па да платим.
- Да будем неодлучан о својој грешности, па да узмем курс дефанзивне вожње.

Наравно, да не заборавим да поменем, и трећа опција се на крају завршава са ”па да платим”. Сума је приближно иста у свим опцијама. [Плаћа се у суду, може и кеш, ништа уплатнице, жиро рачуни, сврха уплате, таксене марке. Пошта овде, из неког разлога,  служи само за слање писама, а и марке, такође служе само за слање писама. Звучи сулудо, знам, али навикао сам се већ.] У ствари, ова последња, такорећи агностичка, опција је била мало скупља од других али сам је ипак изабрао. Наравно, нисам изабрао ову опцију да бих повећао моју свест о безбедности у саобраћају и учинио себе бољим возачем (ионако се ту нема шта поправљати),  већ зато што су друге две опције имале кинетички потенцијал да доведу до увећања мог осигурања (касније ћемо више о кинетичком потенцијалу, није компликовно уопште, ко зна физику).

И тако сам добио дивну прилику да одслушам курс дефанзивне вожње. Може и преко интернета. Улогујеш се, убациш број твог судског случаја и курс је већ почео. Можеш да прекинеш кад хоћеш, па да се улогујеш и продужиш где си стао.  Укупно шест сати.

Ох, како бих волео да сам изабрао опцију која ми повећава осигурање.

Курс је изванредно осмишљен. Кратак напис са неопходним информацијама и саветима, после чега одмах следи кратак тест, па опет кратак напис на неку другу важну и дефанзивну тему, па опет кратак тест. Ови тестови су само за вежбу, у реду је и да се погреши. Једини важан тест је онај на крају који се мора положити да би се признао курс. Мало су безобразни што на том последњем тесту не дају да се греши, човек се навикне на онај претходни систем па мало попусти концентрација.

Незгодна питања

Питања на тестовима су јако незгодна. Желите да пробате? Ево.

1. Као возач, можете умањити ваш ниво ризика тако што ћете

а) мењати траке изненадно
б) прилагодити брзину и користити сигнализацију
в) покушати да возите брже од осталих
г) избегавати коришћење жмигаваца

2. Ако вам клоне глава за време вожње најбоље је да

а) пожурите и стигнете пре на вашу дестинавију
б) пронађете безбедно место крај пута и одспавате се
в) не бринете, проћи ће вас брзо
г) попијете кафу
 
После почетних тешкоћа, укапирао сам да ту има систем и да је тачан одговор увек под б). Ипак сам ја супер возач. Ево. 

3. Једном кад дође до мозга, алкохол утиче на

а) вашу крвну групу
б) pH фактор
в) боју очију
г) расуђивање, процену и концентрацију

Згодни савети

Али сва та мука око питања се исплати јер се успут добију и јако важни савети око безбедности у саобраћају и дефанзивног приступа у вожњи.  Ево лепог  примера.

Организујте породична путовања што чешће. Кроз неко време деца можда неће памтити које музеје и места су посетила, али ће памтити вашу љубав и неподељену пажњу.

Направите пуно фотографија и кад се вратите кући организујте их у албум заједно. Причајте о путовању – шта вам се допало, па чак и шта није. Можете искористити ове подељене информације за планирање ваше следеће авантуре.

И тако шест сати.

Али, ако сам некако и преживео све остало кратки курс физике који сам добио у пакету са курсом за дефанзивну вожњу и организацију породичних авантура и албума ме смрзао. Озбиљно сам се забринуо да ли ћу положити. Ја јесам добар возач и ту није било дилеме, али физика изгледа брзо напредује последњих година и мора да је било много нових и значајних открића откако сам ја учио ове ствари.

Кратак курс физике

Природни закони су физичке силе које су са вама кад год управљате возилом. Ове силе укључују гравитацију, трење, инерцију, кинетичку енергију и силу импакта.

Ако је ваша тежина 100 килограма и путујете брзином од 50 километара на сат, сила импакта је 5000 килограма (тежина помножена са брзином).

Смањивање ваше брзине умањује вашу потенцијалну кинетичку енергију.

[Искрено, због овог дела курса нисам сигуран од чега сам се више уплашио, да можда нећу положити или што сам ипак положио без грешке.]

А где да набавим књигу?

Десетак дана откако сам, деведесетих, дошао овде одем да питам како се добија возачка дозвола. На шалтеру ми кажу дајте пасош. Ево. Имате још неки документ који доказује Ваш идентитет? Немам. Како немате, имате ли кредитну картицу, рачун за струју, било шта са вашим именом? Имам кредитну, имам. Па дајте то и дајте студентску легитимацију и довољно је. Ево. Померите се мало десно, молим Вас. Померам се. Које је ово слово (показује на таблу са словима као код очног лекара)? Е! А ово? Е!. Одлично, каже, померите се мало лево и гледајте у камеру. Схватам да је управо завршио лекарски преглед, а сад ће и слика да биде готова. Ево Вам тестови и оловка па седите онде и попуните, па ми донесите да прегледам. Чекајте, замуцкујем ја, ја сам само дошао да питам, уосталом немам књигу, реите ми где да набавим? Какву књигу? Па да се спремам за тестове, прописи, закони, максимална тежина товарних возила, саставни делови карбуратора, дозвољени број крава привезаних за запрежна кола на узбрдици, позаборављало се, морам да се подсетим. Нема књиге, ако желите да полажете ево вам тестови, ако не дођите неки други дан. Видим да је ђаво однео шалу, узеће ме на зуб и никад нећу положити па рекох, добро, учинићу јој, полагаћу данас кад је баш запела. И положим из цуга. Није било питања из физике. Најтеже од 20 питања је било 

Ако сте се добро напили на журци, најбоље је

а) истуширати се, па одвести се кући
б) попити кафу, па одвести се кући
в) одвести се кући што пре да би се одспавали
г) замолити некога да Вас одвезе кући

После недељу дана положим и вожњу. Возачку добијем поштом, да се не мучим да долазим по њу (већ сам рекао, овде користе пошту за слање ствари тамо вамо, просто невероватно како им не досади). 

Како умало да, пре 20 година, завршим Саобраћајни Факултет (добро, ајде, Вишу)

Лекарски преглед. Трајао је бар цео један дан (ако не и два). У ствари, преглед је трајао исто колико и онај горе са два Е, оно остало је било дреждање по ходницима и колективно водање волова од једних врата до других.

Курс прве помоћи. Уста на уста с оном одвратном лутком. Да је бар правило било да могу да запушим свој нос, а не њен.

Пред-тестови.

Тестови. Седамнаест возила на раскрсници, семафор не ради, полицајац лежи мртав на сред асфалта, једна рука му је изгледа сломљена, држи је под правим углом, а она друга укочена, скроз право, амбулантна кола и ватрогасна кола иду у супротним правцима, један од њих мора да је залутао, трамвај, авион и коњ чекају са једне стране и дају жмигавац иако су престројени за право, а колона предшколске деце без пратње и бициклистичка трка са пратњом наилазе са друге стране док се спушта рампа за воз. Питање је ко ће предпоследњи да пропусти првога који не мора да пропусти мотор са приколицом? Шта? Где је, аман, тај мотор са приколицом, ја га и не видим? Мора да је ова зелена мрља. Ја сам мислио да је то штанд за сладолед. Да су ми бар открили астигматизам (диоптрија 2.5) на оном темељитом лекарском од два дана, па да су ми дали наочаре, можда би то помогло. 

Хумани односи у саобраћају. Јесте, полагао сам и то. Бивши предавачи марксизма нису имали шта да раде па је свашта измишљано да им прође дан. Да је било среће да су се досетили па да бивши предавачи одбране и заштите предају, логично, дефанзивну вожњу могао сам да уђем у онај интернет курс из физике и породичне фотографије са темељним предзнањима.

Полигон. Шта је то ламела? То је оно што сам остругао до коске на колима мог друга док нисам укапирао да не треба да гледам у обртомер како ме инструктор учио већ да слушам мотор док спуштам ручну (стварно, зашто ми нико није рекао да се кола, у принципу, возе ушима?).

Градска вожња. Нећу да помињем курвинске форе. Ја сам чак и прошао добро. Из другог пута.

Истог дана кад сам подигао дозволу (лично, наравно, како другачије) одвезем се на одмор. На путу ме заустављају за брзу вожњу. Примећује датум издавања и смеје се, сасвим без злобе, док ми даје пријаву и каже да ћу далеко да догурам. Кажем, фале ми два испита за Вишу Саобраћајну, па ти види.

* * * белешке * * *

Смртност од последица саобраћајних несрећа се не разликује превише на 100.000 житеља у САД и у Србији. Али чини ми се да је то погрешан податак за поређење и да је смртност на 100.000 пређених километара у САД далеко мања (немам податке за Србију, само следи из предпоставке да Американци возе много, много, много више, а имају сличну смртност по глави становника).

Ја не знам како тренутно изгледају возачки испити и процедуре по Србији, али се надам да је упрошћено. Или, уколико није, да се пo болоњском систему сада даје бар магистратура уз возачку.