Šinteri, političari, kritičari, analitičari...

Uzmimo primera radi: ja sam pilot... Ne, ne, bolje je - vi ste napr. pilot.  

Postati pilot - san je vaš iz detinjstva. Mnogi je dečak, a i poneka devojčica, to sanjao i kad bi ga upitali šta će biti kad poraste, odgovarao je, na radost ponosnog mu oca, biću pilot. Za većinu je to ostao samo san, ali kod vas su se geni i mnoge vam crte ličnosti složile u dobitnu kombinaciju. Naporno ste se školovali, izbegavali maladalačke stranputice, sve moguće poroke, niste eksperimentisali sa lakim drogama, niste obijali trafike, niste bili navijač... Ni danas ne pušite, ne pijete, niste član ni jedne stranke.... odričete se svega u čemu bi ponekad, ama bar ponekad uživali, jer i vi ste čovek. Jednom rečju živite asketski, a sve zbog poziva kome ste u celini posvećeni. Zbog vašeg poziva trpi i vaša porodica, supruga i deca, a o majci koja večito brine i od te brige je prerano ostarila, da i ne govorimo. Iako pilotirate na avionima starim od osamnaest do tridesetiosam godina, jer vi ste pilot u Jat airwaisu, nikad, ama baš nikad, niste imali ni jedan akcident. Ni pticu u vazduhu niste poplašili.

A onda, jednog lepog dana osvane tekst u novinama.

U tom tekstu izvesni NN o vama kao pilotu piše sve najgore – te ko vam je komandne palice dao u ruke, te zar se tako poleće i sleće, te vi pilotirate kao da prevozite krompir, a ne putnike... i još mnogo toga što pas s maslom ne bi ni onjušio, a kamoli pojeo.  

Prvo ne verujete svojim očima, a onda pomislite da je autor teksta neki nezadovoljni putnik, jer savakakvih ljudi danas ima. Ili možda neko od vaših bivših kolega  kome je letačka dozvola oduzeta zbog prekomernog pića. Raspitate se i na vaše iznenađenje saznate da taj NN ne samo da nije pilot, nego nikad u avion nije kročio.

 NN je jedan od onih dečaka koji su žarko želeli da postanu piloti, ali geni se nisu složili u dobitnu kombinaciju. Danas stanuje nedaleko od aerodroma, gleda avione kako sleću i poleću, kune svoju sudbinu  i na svoj bolesni način sveti se onima koji su uspeli.

Uzmimo, ilustracije radi, i drugi slučaj.

Vi ste naprimer hirurg. Ne običan hirurg, već neurohirurg. Razvojni put do neurohirurga sličan je kao i kod pilota, samo što su geni, sposbnosti i crte ličnosti ovog puta u drugačijem rasporedu. Naročitom rasporedu svakako, jer da nisu vi ne bi bili tako uspešni u svojoj profesiji.

A onda jednog lepog dana osvane tekst u novinama.

Izvesni NN piše: zar se skalpel tako drži, ko vam dade diplomu.... I da ne dužim. Kad ste se raspitali, saznali ste da je NN nezaposleni mesarski pomoćnik, koji je posao izgubio, jer nije razlikovao svinjski pauflek od plećke, a muda od bubrega.

NN je doduše, kao mali, govorio da će postati lekar i to hirurg, ali geni se nisu složili u pravu kombinaciju. Nije on kriv.

Da bi problem sasvim ogolili, uzećemo i treći slučaj.

Vi ste naprimer pinter, majstor koji pravi burad. Nije da ste kao dete po bilo čemu bili lošiji od vaših ispisnika, među kojima ima i poneki lekar i pilot, ali vaš pokojni deda je bio pinter i otac vam je bio pinter. Učili ste zanat od njih, odani ste porodičnoj tradiciji, a i niste hteli tek tako napustiti veliku radionicu i novu kuću na tri sprata na placu od hiljadu ari, na kome je, pored kamiona i kombija, parkiran i poslednji model mercedesa. Dobar ste majstor. Mnogi  vinogradar iz Srema i domaćin iz Mačve i Šumadije kod vas kupuje burad za svoje vino i prepečenicu.

A onda jednog dana, dok vi pravite bure, u radionicu uđe izvesni gospodin NN. Na njemu teget odelo, bela košulja, šarena leptir mašna i iste drečave boje maramica u gornjem džepu sakoa, na nogama lakovane cipele. Vinogradar nije, a ni šljivar. Konačno je došao i taj dan, pomislite, verujući da je gospodin NN predstavnik velike vinarije iz neke od zemalja EU. I dok vi prebirate po sećanju i tražite reči sa časova engleskog jezika, gospodin NN na čistom srpskom, progovori:

            - Šta ti to praviš?

            - Gospodine, kao što vidite pravim bure. Ja sam, kao što piše na radnji pinter, odgovorite i odmah nastavite, kako su vaša burad od najbolje hrastovine, kako dajete garanciju na deset godina....

            - Kažeš da je to bure? Pa, to što ti kažeš da je bure ne liči ninašta. Zašto je ovalnog oblika? Što ga ne praviš u obliku kocke ili kvadra? Znaš li koliko bi materijala uštedio? Uostalom zašto trošiš drvo, mnogo bi bilo jeftinije da je od lima, ili još bolje od plastične mase. Pih, i ti si mi majstor. Ko ti dade alat u ruke?

           Lukavi su ovi iz EU, pomislite, verujući da gospodin NN tvrdi pazar, hteo bi da napravi cenu. Pređete preko nesuvislih primedbi na oblik i materijal vaših burića i ljubazno nastavite:

           - Gospodine, samo Vi recite koliko komada i od koje vrste kupujete za vašu vinariju, a sve ostalo je moja briga.

          - Ja da kupim to sranje? Ne pada mi napamet. Uostalom ja vino držim u bocama i to u frižideru. A ne verujem da će bilo ko i bilo kada da ti kupi tu tvoju skalameriju.

         - A da ti nisi možda kolega pinter, pa došao malo da me zezaš? Koliko komada nedeljno proizvodi tvoja radionica? pitate misleći da je reč o nelojalnoj kokurenciji.

         - Nikad nisam napravio ni jedno bure, niti ću.

         - Pa, kako onda znaš da moja burad ne valja?

         - Nisam kokoš, ne umem da snesem jaje, ali znam šta je mućak. A tvoja burad su sva od reda mućci.

Tu vama pada mrak na oči i dohvatiti najbližu sirovu hrastovu letvu.

         - Sunce ti jebem žarko.... dalje je bilo isto kao u Maratoncima.

Iako sada već sigurno znate u čemu je poenta ove priče, ipak dovedimo temu do apsurda.

Dakle, vi ste naprimer pisac.

Vaši geni su se složili u poseban sklop, poznat pod nazivom talenat. San iz detinjstva vam se ostvario – postali ste pisac. I to dobar i čitan pisac.

A onda jednog dana osvane tekst u poznatom književnom časopisu u kome izvesni gospodin NN pljuje po onome što vi pišete. Nema potrebe da se raspitujete. Vi znate ko je gospodin NN. On je jedan od oinih čiji se geni, crte ličnosti i druge osbine nisu složili u onaj sklop o kome je bilo reči. A želeo je, žarko je želeo, da postane pisac. Nikad nije uspeo da objavi ni jednu pesmu, ni kratku priču, a o složenijim književnim formama da i ne govorimo. Nije on kriv, nema talenta. Gospodin NN nije kokoš, ne ume da snese jaje, ali zna da je ono što vi i drugi talentovani pisci pišete, mućak.

Jer, gospodin NN je književni kritičar.

Kao mali nikako nisam mogao da shvatim zašto neki ljudi, pored toliko zanimanja, postaju šinteri i jure ta divna stvorenja po ulicama i parkovima. A kada bi samo pomislio na ono što rade uhvaćenim psima, dobijao bi visoku temperaturu i osip po čitavom telu.

Odrastajući i čitajući nikako nisam uspeo da shvatim ni književne kritičare. Pitao sam se kakvi su to ljudi koji nemilosredno love i čereče baš one pisce čije su knjige meni najlepše. Knjige koji oni izdižu na pijadestal ja, ili nisam razumeo, ili uz sav trud i muku nisam uspeo da pročitam do kraja, ili ako uspem da ih pročitam u njima nikako nisam nalazio ništa lepo. U početku sam mislio da je feler do mene i verovao sam kritičarima. Kasnije, mnogo kasnije, sve sam shvatio i stavio književne kritičare na moju listu profesija koje ne podnosim. Zauzimaju počasno mesto, odmah iza šintera i političara. Podrazumeva se da isto mislim i o likovnim, muzičkim, filmskim i drugim kritičarima. Političke analitičari ne smem ni da spominjem, zbog osipa.