“Dijasporci“ - Glavni izvozni proizvod države Srbije!

Polude naša politička elita sa tim odlivanjem mozgova. Kao da smo aždaje pa svaka glava ima po jedan mozak. Opet mi je pao neki tekst gde predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjvaljuje ono što je pre neki dan izjavljivao dragi nam ministar za nauku i tehnologiju ili tehnološki razvoj, mada ne znam šta mi to razvijamo ili ja bar to ne vidim pošto nisam u otadžbini. To nije bitno sada ono što vidim ja jeste da vlast nastavlja ono što je ona prethodna svrgnuta tog istorijskog petog oktobra počela a to je “proterivanje“ onih najboljih i intelektualno najjačih. Akcija je tiha i sigurna. Razlog je vrlo prost, odstranjivanje svake moguće konkurencije i zdravog razuma, jer nam to i ne treba.

Ljudi idu da rade tamo gde imaju bolje uslove za rad i život. U poređenju sa Srbijom to uopšte nije teško postići. Negativna selekcija uspeva samo u Srbiji i to veoma uspešno. Oni koji su najgori se drže i ne dozvoljavaju bilo ko ko je iole jači od njih u bilo kom smislu da dođe na neku višu funkciju jer onda stvari mogu da krenu da se menjaju u pogrešnom smeru. Primera radi, svedok sam takve selekcije na Elektronskom fakultetu u Nišu. Svedok sam takve selekcije na Univerzitetu u Nišu. Svedok sam takve selekcije u nekim delovima Univerziteta u Nišu, kao što je recimo JUNIS. Još malo pa mogu da postanem i svedok saradnik jer je to ovih dana popularno ali džaba jer nema ko koga da tuži. Kadija te tuži kadija ti sudi.

Imam dosta prijatelja koji rade isti posao kojim se i ja bavim, samo u Srbiji, možda ne toliko uspešno kao ja ali opet imaju natprosečne plate u odsnosu na veliku većinu u Srbiji. To su isto ljudi koji su završili Elektronski fakultet. Ti ljudi i pored svega toga što da kažem imaju u Srbiji neće da ostanu tamo i stalno me pitaju da li ima neka kombinacija za preko. Oni su isto kao i ja tek inženjeri a šta misle tek oni što su jači po znanju od nas to znam i bez pitanja.

Prijateljica mi radi na nekom softveru za domove zdravlja po Srbiji. To ne može da prođe jer RZZO ne da da prođe i stalno nalazi neke mane i falinke da bi konkurentski softver koji se razvija u Beogradu prošao. Zašto je to tako, pa zato što ljudi koji prave taj konkurentski softver su pre toga radili u RZZO-u i sada rade za isti a i dalje su u vezi sa ljudima koji su tamo. Sukob interesa u Srbiji naravno ne postoji i ne zna se šta je to. Kao odgovor dobiješ da tvoj softver ne zadovoljava sve zahteve RZZO-a a ne dobiješ objašnjenje šta konkretno nije zadovoljeno. Posle se neko pita zašto najbolji stručnjaci odlaze. Pa recimo zbog nemogućnosti postojanja zdrave konkurencije i normalnog života.

Sad ću pokušati samo u par rečenica da kažem koliko smo bili dužni do petog oktobra a koliko smo sada dužni. Ovo je čista računica i daleko od toga da je odbrana onih koji su vršljali do petog oktobra. Spoljni dug Srbije je povećan od tada za desetak milijardi evra i sada po nekim stručnjacima iznosi oko dvadeset tri milijarde evra. U zemlju je ušlo oko trinaestak milijardi evra stranih investicija i oko tri milijarde za privatizaciju svih onih silnih preduzeća koja su radila nešto. Računica je više nego prosta, ako se ovako nastavi bićemo gori od naših prijatelja Grka. Samo uzimamo pare a ništa od industrije ne radi. Na svu sreću izgleda da je vlasti napamet pala jedna grozoborna ideja. Tu su naši dijasporci, oni će da nam donose devize. Nemamo šta više da prodamo!? Pa prodaćemo svoj narod, bar ono što bude moglo da se proda i zvaćemo ih srpska dijaspora, ili kako ih ja od milošte zovem Dijasporci.

Ove donacije su sigurne, onaj narod u Srbiji koji je ostao mora nešto da jede i od nečega da živi. Pare dolaze u Srbiju redovno, kao da Srbija prima platu iz onostranstva. Posao je siguran. Logika je idealna “Ti ležiš a para kaplje!” Nijedna druga zemlja nema toliku dijasporu kao Srbija. Znači da smo uspeli, prvi smo izvoznici ovog proizvoda i dobro nam ide. Zašto bi menjali bilo šta, zašto menjati dobitnu kombinaciju. Kažu neki koji broje pare da naša dijaspora unese u Srbiju oko tri milijarde evra svake godine i da je to skoro polovina naših deviznih rezervi koje uđu u zemlju na godišnjem nivou. Druga polovina ode na izvoz nečega. Izlgeda da je težnja da se taj izvoz koječega smanji a izvoz dijasporaca poveća. Dovoljno je da se dijasporci izvezu samo jednom i devizna primanja za Srbiju su već obezbeđena.

Neću da budem na kraj srca, možda ti ljudi stvarno i imaju dobre namere ali su im zato ideje očajne. U svakom slučaju bez vidljivog efekta. Ovo ovde me sada podseća na Pol Pota i njegovu deo njegove ideologije da je svako sposoban da radi svašta, pa su obični neuki ljudi postvljani na pozicije hirurga itd. Čudo jedno bili ti Crveni Kmeri. Kod nas nije toliko crveno, crno ali daleko od toga da je ružičasto. Ono što ja vidim a što nije ništa novo je da su ljudi koji nisu kvalifikovani za neke pozicije postavljeni na mesta ministara za ovo ili za ono. Razumem ja da su to pre svega političari, ali ne mogu da verujem da i gomila tih savetnika koji obleću oko ministara nisu dovoljno sposobni da urade nešto kasvetno.

Pre nego stavim tačku na ovaj deo pljuvačine na temu odlivanja mozgova evo, da dam jednu ideju tim koji ih očigledno i nemaju. Hoćete da zaustavite odlivanje mozgova?Ono što je isto tako neophodno je da saznate ko su uopšte ljudi koji su otišli iz Srbije? Šta su naučili van Srbije? Koje su im kvalifikacije sada? Ukratko šta oni imaju a Srbiji treba ili može da zatreba? Ovo lako može da se uradi. Ministarstvo za dijasporu, za nauku i tehnološki razvoj, za prosvetu na kraju krajeva se dogovore i naprave jedan web sajt gde će da se afirmiše Srbija i da pozove te silne ljude koji su otišli da se registruju i da napišu ko su i šta su sada. Naravno da neće svi da se odazovu ali dobar broj hoće. Afirmacija ove akcije preko konzulata i ambasada sa par plakata je minimalno ulaganje. Šta ti ljudi mogu da dobiju može da bude mnogo toga. Pre svega gomilu korisnih informacija koje ambasada može da im šalje na email adresu. Na kraju krajeva može da se napravi i nešto kao social-networking (MySpace, Facebook itd.) gde će ljudi u dijaspori da upoznaju jedni druge itd. Šta država dobija je spisak usko kvalifikovanih ljudi i stručnjaka koji im možda stoje na raspolaganju i koje može da ih kontaktira kada joj zatrebaju. Neće moći svi da se odazovu i možda neće imati želje da se vrate ali ako dođe neka veća firma i hoće da otvori predstavništvo u Srbiji a ako slučajno zafali stručnih ljudi, onda postoji baza ljudi koji mogu da se kontaktiraju i da im se ponudi posao u otadžbini. Za ovu ideju mi je potrebno desetak blogova da bih ispisao šta je sve moguće uraditi bez velikih ulaganja i to da svi budu zadovoljni i da postoji realno neka šansa i za ljude koji bi hteli da se vrate u Srbiju. Ovako trenutno ne postoji nikakva veza između matice i njene celokupne dijaspore. Ono što postoji je nedovoljno i mizerno, može mnogo toga da se uradi a vi gospodo na vlasti zaustavite prvo “odlivanje” vaših mozgova pa razmislite malo bolje, dok još imate sa čim. Možda se isplati svima.