Dan Svetog Patrika

Dan Svetog Patrika je opšteprihvaćen kao praznik svih Iraca, mada ga slave samo oni katoličke vere. Proslavlja se u znak sećanja na najpoznatijeg Irskog sveca, zaslužnog za preobraćenje lokalnih plemena i prihvatanje hrišćanstva. Nekada religiozna proslava, danas je prilika da se Irci okupe i provesele širom sveta, te da im se priključe svi oni koji bi voleli da budu "Irci na jedan dan".

Sveti Patrik

Sveti Patrik rodjen je negde u Britaniji oko 385. godine, kao sin oficira Rimske armije. Izvorno se zvao Mejvin. Kada je imao 16 godina, otet je i odveden u Irsku gde je 6 godina robovao. Nekako je uspeo da pobegne i vrati u Galiju, gde je narednih 12 godina učio veronauku u Okseru.

Svojom životnom misijom smatrao je probraćenje druidskih plemena i njihovo uvodjenje u hriščanstvo. Vratio se u Irsku i proveo trideset godina špartajući ostrvom, ostvarivši istrajnim radom svoj naum. Podizao je crkve i manastire i otvarao škole, ali je mnogo puta bio hapšen.

Kažu da je jedan od njegovih metoda objašnjavanja svetog trojstva bilo koriščenje deteline. Govorio je da su sveti otac, njegov sin i sveti dug jedno telo koje ima tri odvojena oblika. Od tada Irci nose detelinu kao svoj nacionalni znak.

Druge legende vezane za Svetog Patrika su da je podizao ljude iz mrtvih, te da su posle njegove propovedi sve zmije napustile Irsku. Prirodno, istina je da je prvo nemoguće a da se Irsko ostrvo odvojilo od kontinenta pre ledenog doba te da na njemu nikada nije ni bilo zmija.

Umro je 17. marta 461. godine, pa se smatra da se ovaj dan stoga i slavi kao njegov. Opet, neki povezuju proslavu sa nekadašnjim Rimskim bahanalijama, praznikom posvećenim bogu Bahusu, koje su padale u isti dan. Može lako biti da je ovaj praznik zaživeo u Irskoj zbog sklonosti ka kapljici, te da je kasnije samo iskorišćen datum da mu se dodeli ime sveca.

Proglašen je svecem u Rimokatoličkoj crkvi početkom 17. veka, zaslugom Franciskanca rodjenog u Voterfordu Luka Vedinga.

 

Proslava

Irci širom sveta bučno i veselo slave svoj praznik. Čak se može reći da se tradicionalno Sveti Patrik više slavi van Irske nego u samoj postojbini, pogotovo u Sjedinjenim Američkim Državama. Republika Irska je počela da potencira proslavu tek početkom devedesetih, kada je shvatila potencijal koji ovaj dan nosi za promociju zemlje i dolazak mnogobrojnih posetilaca.

Na dan Svetog Patrika, koji je uvek pada u vreme posta, Irske familije ujutro tradicionalno odlaze u crkvu, da bi se po kućama i na ulicama slavilo  popodne. Post se prekida na dan, kako bi svi imali priliku da piju i jedu tradicionalno jelo pravljeno od slanine i kupusa.

Danas je najvažnije obući nešto zeleno i staviti na kapu ili rever stručak deteline, piti pivo, viski, sajder ili Irsku kafu, jesti tradicionalna jela i nazdravljati na poseban način. Zelena boja smatra se Irskom bojom, mada je sam Sveti Patrik nosio plavo - iz religioznih razloga (he, tek sad vidim da je moj šef, inače protestantski Irac, došao potpuno obučen u crno). Ipak, u zeleno se farba sve, pa i pivo. Grad Čikago čak prosipa ogromne količine boje proizvedene od povrća kako bi reka Čikago tog dana bila zelena! Devojke često farbaju kosu u zeleno.

 

Rekoh, nazdravlja se na poseban način. Neke zanimljive zdravice i izreke su:

- May the Good Lord take a liking to you... but not too soon!

- It is better to spend money like there's no tomorrow than to spend tonight like there's no money!

- There are only two kinds of people in the world, The Irish and those who wish they were.

- May your pockets be heavy and your heart be light, may good luck pursue you each morning and night.

- May the roof above us never fall in, and may we friends gathered below never fall out.

Tradicionalni način čestitanja je Beannachtaí na Féile Pádraig. Stoške će znati kako se ovo izgovara. Medjutim, zanimljivo je da se živeli na Gejliku kaže SLÀINTE - izgovara se slonče. Mi skauti smo ovo čuli još pre desetak godina. Objasnili smo to našim Irskim prijateljima, pa se sada u Irskoj skaustkoj organizaciji često uz kucanje piva čuje "bejbi elefant".

U Dablinu se redovno organizuje parada, koja prolazi glavnim ulicama grada i okupi oko 4.000 izvodjača i preko pola miliona posetilaca. Sve radnje, ustanove i preduzeća su zatvoreni, a rade samo pabovi. Pored mnogobrojnih limenih i drugih orkestara, tu se prikazuju ulične predstave, igre, organizuje se potraga za blagom, noćni spektakli i svašta još. Prilika da se predstavi tolikom auditorijumu na najznačajni nacionalni dan je nešto što mnogi žele, tako da uvek ima dovoljno zainteresovanih da učestvuju.

Meni se, eto, pogodilo da pre tri godine imam sastanak u Dablinu upravo tokom festovala. Nisam ja kriv, mame mi - moja koleginica i njen tim su želeli da vide praznik, a meni se zalomilo da im budem delimično potreban. Bilo je zanimljivo i lepo posmatrati paradu i sve te vesele ljude naokolo. Kad se parada završila, mnogi Dablinci i pametni gosti su nastavili sa proslavom u normalnoj atmosferi, a u centru grada se bahanalisale horde stranaca, najviše Engleza kojima je jedan od najjačih provoda da dodju na vikend i nalokaju se u pabovima oko reke Lifi i duž Templ Bara.

Početkom novog milenijuma, praznik u Dablinu je trajao tri dana, pa onda četiri, a danas se slavi celih 5 dana. Kad posao ide, treba ga što više razradjivati.

Prva parada držana je ipak u Bostonu 1737. godine. U Nju Jorku ta tradicija postoji od 1766. godine, a danas se tu organizuje najveća proslava na svetu, u kojoj učestvuje oko 2 miliona posetilaca. Prva parada u Dablinu organizovana je krajem 19. veka. Kako je tada cela Irska bila pod vlašću Engleske krune, parada je služila kao važan element u podizanju nacionalne svesti; čak je imala i nacionalistička obeležja.

Proslave se organizuju širom Irske, SAD, Kanade, Australije i Velike Britanije, a prigodne manifestacije ili barem vesela druženja u pabovima česta su u mnogim drugim državama na svetu. Sećam se da sam video plakat za proslavu Svetog Patrika čak i u našoj Beloj Crkvi!

Dan se posebno slavi u Daunpatriku, u Severnoj Irskoj, gde je po predanju sahranjen ovaj svetac, bez obzira na večinsko protestantsko stanovništvo Alstera. Moje kolege skauti, većinom katolici, s ponosom su mi pokazali crkvu kad smo pre tri godine išli na sastanak u neposrednoj blizini.

 

***

Kada sam danas poslao čestitku svojoj prijateljici koja sada živi u Budimpešti, poželevši joj lud provod noćas, odgovorila mi je da nije planirala ništa sem pića u tišini jer će danas napolju biti amateri čiji je cilj da izadju i budu vidjeni.