Mercedes otišao za keš

Srbija se kupa u prljavom novcu. Tim novcem smo se privatizovali. Tim novcem smo udahnuli život u tržište nekretnina. Tim novcem smo kupili impresivan vozni park, vidljiv recimo na ulicama Beograda. Ne radi se samo o kriminalcima i raznoraznim švercerima. Radi se i o raznim bizmismenima, a bogami i binismenima. A i o advokatima paušalcima.

Tim novcem smo se razvijali, investirali, pomagali političke partije, kupovali socijalni mir i arčili ga na razne načine. I malkice smo zažmurili. A i nije baš malkice, nego na oba oka.

Ne znam za vas, ali meni se čini da to nekako nije dobro. Nekako mi se čini da je jedino legalan novac dobar novac. I da nam ovaj drugi ne treba. Koliko god izgledao privlačno i za DŽ.

Davne 2006.godine sam pisao o poreskoj lustraciji. Za one koji ne znaju, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je donešen 1. januara 2003.godine. Jedna njegova odredba je i obaveza građana koji imaju imovinu preko 300.000 € da prijave tu imovinu i plate sve poreze. Samo 1298 građana je prijavilo svoju imovinu. To znači u Srbiji je u tom trenutku bilo 1298 građana koji su činom prijave legalizovali svoju imovinu.

I jeste, ostaje pitanje legalnosti ove prijavljene imovine, ali da ne širimo temu. Nikada nećemo završiti.

To je bilo pre skoro četiri godine. Stvar se izgleda zaglavila u donošenju pravilnika. Ovo me jako čudi. Nikako da završe pravilnik po kome će postupati Poreska uprava prilikom unakrsne provere imovine. Mora da se radi o nekom strašno komplikovanom pravilniku.

Ja sam mislio da je dovoljno da kada neko kupi neku nekretninu i toj istoj Poreskoj upravi se prijavi da plati porez na prenos apsolutnih prava, da bi ta ista Poreska uprava mogla da virne među onih 1298 građana, da virne u godišnje prijave oporezovanih prihoda, koji se za divno čudo podnose toj istoj Poreskoj upravi, i utvrdi da li je kupac legalno imao dovoljno novca da kupi nekretninu.

I da isto to uradi kada neko dođe da registruje automobil ili jahtu.

I da to isto uradi kada neko dođe da privatizuje neko preduzeće.

I da to isto uradi kada neko kupi akcije na berzi.

Ali izgleda to zavirivanje nije jednostavno, nego je jako komplikovano i trebaće nam još vremena da prostudiramo problem. Studiramo ga već kroz tri vlade. Pa možemo još kroz jednu, možda i dve da sačekamo. A i Poreske uprave imaju mnogo važnija posla. Recimo da maltretiraju mala preduzeća u vezi svakojakih formulara koje treba popuniti na pravi, ali uvek tajanstveni, način poznat samo onome ko ti traži kapu.

A šta treba da sačekamo? Pa da zastare poreske obaveze, a i krivično gonjenje u vezi sa njima. Jer od 01.01.2003.godine proteklo je 7 godina, a mi smo u 8-oj.  Tako da bi moja računica rekla da je 2011.godina neka početna godina primene. A nešto mi i govori da će vreme pokazati da je baš te 2003.godine došlo do neviđenog bogaćenja i utaje poreza u isto vreme u Srbiji. Tako da je samo u januaru 2003.godine došlo do eksplozije broja ljudi koji su stekli veliku imovinu raspoređenu na celu porodicu, a i bliske prijatelje. Jer tako nam i poreski dug i krivično delo zastarevaju.

A mogli bi i da zabranimo ulazak novca iz sumnjivih zemlja. Recimo onih sa raznih belosvetskih ostrva. I da preduzeća u Srbiji mogu da osnivaju samo one firme koje dolaze iz zemalja u kojima se zna ko je pravi vlasnik. Znam , znam, to bi nam smanjilo privatizacione prihode i investicije. Jer bi se odrekli svih tih vrlih "investicionih" fondova i ostalih poštansko sanduče-preduzeća. A ja se pitam: da li nam ti i takvi prihodi stvarno trebaju? Jer jedna stvar je sigurna: ako oni dolaze, respektabilna preduzeća sigurno neće. Njima ne treba jeftino. Njima treba sigurno i uređeno.

A mogli bi i da pojačamo policijsku upravu protiv pranja novca. Da ne broji samo 3 čoveka. Verovatno ne možemo jer je u toku racionalizacija državne uprave, pa ne možemo ovde da zapošljavamo.

Naša država radi po principu: tražim razlog da opravdam zašto ne mogu i zašto nisam nadležan. Nikada ne tražim način kako da uradim ono za šta mi društvo daje platu. I imamo sistem negativne selekcije koji kažnjava ljude koji hoće i žele da rade svoj posao. Gde nestaše pristojni ljudi?

Što se tiče Mercedesa za keš, to mora da je siguran znak oporavka naše ekonomije, baš onako kako kaže ministar, car za subvencije, kredite i tako to.

Zakon o oduzimanju nelegalno stečene imovine je jedno od najvažnijih uspeha Ministarstva pravde. Jedno od dva najvažnija sredstva u borbi protiv kriminala. Rezultati su vidljivi. Unakrsna provera imovine je drugo. Samo treba da se koristi.