Ćutati!? Dokle više?

Mislio sam da sam ga jedno vreme malo utupio sa nekim propolitičkim blogovima pa sam se zarekao da neću više da pišem takve blogove gde kritikujem raznorazna nesposobna ili nedovoljno sposobna ministarstva i ljude što ne rade svoj posao. Takvih blogova je pun blog tako da još jedan bloger gore-dole sa svojim blogovima ne čini veliku razliku ili onda to znači da sam se predao i da puštam da stvari idu svojim tokom a da ja samo pokušavam “da se držim izvan njih“. Neću da bude tako. Jedna lasta ne čini proleće ali razlika između jedne i nijedne je beskonačna.

Pisanje ovog bloga je podstaknuto još i dolaskom mojih roditelja i njihovom spoznajom mog pisanija na blogu B92 u časovima njihove dokolice dosadnih austrijskih popodneva. Ja višak slobodnog vremena objavljujem ovde tako da može da se vidi moj minuli rad. Onda su krenule dobronamerne kritike tipa “Nemoj sine ti da galamiš tamo, šta te briga ti nisi u Srbiji“, pa onda “Možeš da imaš problema zbog toga, šta se tebe tiče politika“ itd. Ja ne pišem samo na blogu ono što je loše nego i pokušavam da dam neki konstruktivni predlog onima za koje mislim da ih nemaju dovoljno. Iste te blogove sam počeo i da šaljem na mailove nadležnima, naravno bez odgovora do sada ali ne odustajem.

Moji roditelji su ljudi pred penzijom i kao i velika većina u Srbiji i oni se plaše da se na bilo koji način zamere vlasti jer vlast uvek ima načina da uništi ono što joj smeta i što joj ne godi ali da li je njihov stav u pravu? S obzirom da pišem sada ovo, očigledno je da se ne slažem sa njima. Neki će možda reći da je to moje kritikovanje opet ništavno jer sam ja van Srbije pa možda liči na onaj fazon u žmurkama “Puuu zeka iz daleka!!!“,  možda i jeste ali ako ne kažem nišda onda znači da prihvatam realnost u Srbiji takvu kakva je.

Sledi jedna pesma koja se pripisuje nemačkom pastoru Martinu Nimoleru. Ona govori o ćutanju i nereagovanju nemačkih intelektualaca protiv nacista. Ima više varijacija u zavisnosti od zemlje gde je interpretirana ali ovo je original:

Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.

Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.

Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.

Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni.

Ako se niko ne buni znači da nam je sve po volji, zar ne? Postoji nešto što se zove “sindrom kuvane žabe“. Kada žabu ubacite u vrelu vodu onda će odmah da iskoči iz lonca, ali ako je stavite u hladnu vodu i krenete da zagrevate vodu ona će i dalje da pliva i neće ni da oseti da se skuvala. Ovakva situacija me potseća sada na našu dragu nam Srbiju sa celokupnom situacijom u svim sferama i tim silnim poskupljenjima. Narod se kuva polako ali sigurno. Situacija jeste teška ali postaje još teža i teža. Sada recimo kada uporedim cene goriva vidim da je skuplje u Srbiji nego ovde kod mene u Austriji. Baš me interesuje koje je opravdanje vlade za tako nešto kao i sva ostala bezvezna poređenja svih životnih namirnica sa zemljama EU i onih u okruženju a pri tome izbegavanja poređenja standarda i zarada u tim zemljama. Na slici gore možete da vidite kada šta Google kaže kada krenete da kucate reč poskupljenje. Lista je mnogo duža ali i Google ovde radi u korist vlasti pa ne prikazuje celokupnu listu.

Ne radim više dva posle pa sam malo krenuo da spamujem B92 blog svojim tekstovima ali i ministarstva za po par desetina mailova dnevno. Elem dok ne odgovore šaljem mailove automatski tako da ne moram da se maltretiram sa tim. Ima prednosti kada si programer :). U međuvremenu ću i dalje da se bunim i da kritikujem one koji ne rade u interesu naroda koji ih je izabrao u tu svrhu a takvih je složićete se mnogo. Dok Biljana kritikuje nas što ne reagujemo kada treba nekom se nekome pruži pomoć, dok se Loader bavi poslednjim modnim krikom (ja bih rekao samo krikom) na temu frizura političara (tamo jedan komentar lepo kaže dok političari doteruju frizure, narod čupa kosu sa glave), dok kolegu Srkija nerviraju najnovija dostignuća beogradskih vlasti u njihovoj nepravednoj borbi protiv platana gde su izvojevali pobedu koju veličaju, moja malenkost će nastaviti da kritikuje i pljuje dotičnu ekipu na vlasti. Još uvek imam dovoljno pljuvačke kao kamila a suzdržanost mi nije jača strana, pa dok me ne banuju, ovi na vlasti će morati da me trpe.

U zdravlje.