Perpetuum mobile pobeđuje

Pre neopozive ostavke guvernera NBS stigla je vest da je referentna kamatna stopa smanjena sa 9,5 na 9 odsto. Prethodno je referentna kamatna stopa 5. novembra 2009. smanjena sa 11 na 10 odsto, a početkom 2009. godine ta stopa bila je čak 17,75 odsto.

Moja najveca zamerka Jelasicu je upravo politika vezana za referentke kamatne stope. Svakome je jasno da inflacija ne dolazi iz kreditnih aktivnosti vec iz javne potrosnje, tj. drzavnih plata i penzija. Tako da je politika NBS-a sa referentim kamata bila potpuno pogresna. A, o regulaciji rada banaka da i ne govorimo. Banke mogu da rade sta hoce i prakticno su neregulisane. Sto je najgore, u slucaju javne rasprave o novom Zakonu o zastiti potrosaca, NBS je stala na stranu Banaka, a ne naroda. Sto je necuveno!
Po mom misljenju na mesto guvernera nikako ne stavljati bankara, vec iskljucivo uvazene ekonomiste ili pravnike. Posao NBS-a je da stiti interese naroda i regulise rad banaka, ne obrnuto. Zato se sada jedino pribojavam: koga li ce izabrati na njegovo mesto? Samo se nadam da to nece biti jos jedan od njihovih "strucnjaka".

Pre neopozive ostavke guvernera NBS stigla je vest da je referentna kamatna stopa smanjena sa 9,5 na 9 odsto. Prethodno je referentna kamatna stopa 5. novembra 2009. smanjena sa 11 na 10 odsto, a početkom 2009. godine ta stopa bila je čak 17,75 odsto.

Referentna kamatna stopa od 17.75% (a bila je i preko 20%) za dvonedeljne repo transakcije znaci da ce onaj ko pozajmi pare danas (tj banka) morati za dve nedelje da plati 17.75% vise (na godisnjem nivou). Za pozajmice i obveznice na duzi rok kamata je jos visa. Ko ce to da plati? Banka? Ne, nego korisnik kredita. Koji je to biznis i posao koji moze donositi bar 17.75% dobiti (na godisnjem nivou) od kojeg ce moci da se vrati kredit? Sa inflacijom od 8-9% na godisnjem nivou to znaci da se realno produktivnost mora povecavati po stopi od 10% godisnje (a nas rast GDP-ja je na godisnjem nivou bio jedva 6-7% i to u vreme booma 2008.). Posledica? Prezaduzivanje korisnika kredita, tj privrede i potrosaca i, kao krajnja mera, ili inflacija ili bankrot cele privrede.

Srpsko stampanje para nije isto kao americko i englesko, jer Englezi i Ameri povecavaju novcanu masu zbog usporavanja novcanih transakcija. Kod Srba se, s druge strane, obim zvanicnih novcanih transakcija ne menja puno jer je privreda izuzetno nerazvijena a veliki deo privatne potrosnje se obavlja u sivoj zoni.

Zato se sada jedino pribojavam: koga li ce izabrati na njegovo mesto?

Pa evo, vraćaju nam gazda Jezdu, možda ga zato vraćaju?

Zato se sada jedino pribojavam: koga li ce izabrati na njegovo mesto?

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/182127/Pitic-i-Cupic-glavni--kandidati-za-guvernera

Goran Pitic

Moja najveca zamerka Jelasicu je upravo politika vezana za referentke kamatne stope. Svakome je jasno da inflacija ne dolazi iz kreditnih aktivnosti vec iz javne potrosnje, tj. drzavnih plata i penzija. Tako da je politika NBS-a sa referentim kamata bila potpuno pogresna. A, o regulaciji rada banaka da i ne govorimo. Banke mogu da rade sta hoce i prakticno su neregulisane. Sto je najgore, u slucaju javne rasprave o novom Zakonu o zastiti potrosaca, NBS je stala na stranu Banaka, a ne naroda. Sto je necuveno!
Po mom misljenju na mesto guvernera nikako ne stavljati bankara, vec iskljucivo uvazene ekonomiste ili pravnike. Posao NBS-a je da stiti interese naroda i regulise rad banaka, ne obrnuto. Zato se sada jedino pribojavam: koga li ce izabrati na njegovo mesto? Samo se nadam da to nece biti jos jedan od njihovih "strucnjaka".

Možda ne bi bilo zgoreg da se podsetimo kako su skoro sve domaće banke likvidirane nakon oktobarske revolucije, upravo da bi se omogućilo stranim bankama da rade šta hoće i posluju pod ovakvim blago rečeno neregulisanim uslovima. Gdinu Jelašiću nije smetalo to što je NBS štitio upravo interese ovih banaka na štetu širokih narodnih slojeva ali mu je zasmetalo kada je tajkunska bratija pohrlila ka primarnoj emisiji. Mislim da nije potrebno previše pameti da bi se predvidelo šta se to iza brega valja, i koliko je uopšte i bitno koji će od proverenih "stručnjaka" poput Pitića i Čupića zaseseti u fotelju. Mislim da upravo ulazimo u poslednju fazu našeg potonuća i nadam se da će i ovaj perpetum mobile na kraju krajeva morati da posluša zakone fizike. Mada treba biti oprezan, ovo je ipak Srbija.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/182127/Pitic-i-Cupic-glavni--kandidati-za-guvernera

Goran Pitic ili Vladimir Cupic. I jedan i drugi ljudi iz bankarskog sektora. Iz istog onog sektora koji NBS treba da regulise. Naravno, niko tu ne vidi konflikt interesa. To i onako nije bitno, vazno je da su oni "strucni". Kao guverneri imace priliku da obezbede veci profit bankarskom sektoru, a za privredu i narod... cemo lako!

nestor92

Nekako je za Milosevicevog vremena bilo lakse ( mada paradoksalno zvuci ). Izgledalo je da postoji izlaz.

Možda zvuči paradoksalno, ali nije, nažalost. Za Miloševićevog vremena smo imali ideju šta bi valjalo činiti - njega srušiti, dovesti druge. A koga sada rušiti!? I koga posle dovesti?!

nestor92
Nekako je za Milosevicevog vremena bilo lakse ( mada paradoksalno zvuci ). Izgledalo je da postoji izlaz.

Možda zvuči paradoksalno, ali nije, nažalost. Za Miloševićevog vremena smo imali ideju šta bi valjalo činiti - njega srušiti, dovesti druge. A koga sada rušiti!? I koga posle dovesti?!

Takodje paradoksalno zvuči ali jeste a to je da za nas nezadovoljne, ovo pitanje koga rušiti i koga dovesti, upravo odgovara onima koji su ovakvom vladavinom zadovoljni, pa i opoziciji koja se baš i ne grabi da preuzme vlast. I to se idealno uklapa u onu priču kako je narod umoran, apolitičan, nezaintersovan itd. Jasno je kome odgovara ova vrsta patološkog odnosa pogotovo u jednom ovakvom doradjenom sistemu parlamentarne demokratije, gde su stranke na vlasti eksponenti krupnog kapitala sumnjivog porekla, a opozicione partije su postale previše stidljive( ako se izuzme akcija Naprednjaka za prikupljanje potpisa za rušenje vlade).
Takodje je paradoksalno da se o korupciji u vlasti sasvim javno priča i pristupa kao nečemu sasvim normalnom, svi su korumpirani i bože moj, šta da se radi bez korupcije se ne može a i ko bi finansirao političke stranke! Mislim da su Srbiji potrebni novi ljudi, koji su se već afirmisali u odredjenim društvenim oblastima i u svojim sredinama i treba raditi na povezivanju i organizovanju svih onih koji misle drugačije a kojih ima mnogo više od onih koji nam sada kroje sudbinu. U svakom slučaju ovakvu vlast treba rušiti i to što pre ako se u medjuvremenu sami ne ururše ili se ne dogodi narod.(ovoga puta gladan i bos)

Mesavina amaterizma i bahatosti
Tako je postupanje drzave u jednoj drugoj oblasti ocenio jedan moj poznanik.

U svakoj drugoj oblasti. Medicina, skolstvo, birokratija...

ivankagrump

Mesavina amaterizma i bahatosti
Tako je postupanje drzave u jednoj drugoj oblasti ocenio jedan moj poznanik.

U svakoj drugoj oblasti. Medicina, skolstvo, birokratija...

A kako se većina ljudi ponaša na svom poslu? Mnogo budženja, improvizacija, "ma lako ćemo..." Kako mi jedni druge tretiramo na ulici, u pošti, u bioskopu? Zašto očekujemo da su u vladi nekakvi drugačiji od nas???

OK, manje više većina gradjanki i gradjana Srbije to dobro zna! Ali, šta bi trebalo da uradi novi guverner NBS, a da to bude u funkciji ekonomskog prosperiteta zemlje, a ne održanja STATUS QUO-a ili stagnacije!?

...a ja cu , bez mnogo filozofiranja citirati njene reci...

" komsija , nesto mislim , ode Srbija, da prostis , definitivno u pizdu materinu..."

младеновићу. а шта ако буде гувернерка? опет си недоследан са својим родоравноправним глупостима

Da, da, može i guvernerka! Samo da ne bude guvernanta!

iji u vlasti sasvim javno priča i pristupa kao nečemu sasvim normalnom, svi su korumpirani i bože moj, šta da se radi bez korupcije se ne može a i ko bi finansirao političke stranke! Mislim da su Sr

Šta raditi je dug tekst za jedan komentar na blogu. Centralna banka treba da radi ono što joj je dužnost - da vodi monetarnu politiku.

To po meni znači da bi nakon jednog prelaznog perioda trebalo dozvoliti kursu da bude potpuno plivajući (bez šokova). Znači da dinare možete da kupite i prodate i u Franfurktu, Šangaju, Sidneju, Dubajiu... Prihode od privatizacije još kada dođu maksimalno sterilisati jer takav priliv deviza nije proizvod produktivnosti i novostečenog bogatstva. Bankarski sistem prepustiti tržištu i praviti domaće banke. Dozvoliti slobodan promet deviza, ne terati firme da devizne prilive prodaju bankama. Ovo bi dovelo kurs na realan okvir, a takav okvir je nešto najbolje što privredi možete da date. Svaka veštačka mera šalje loše signale ekonomiji zemlje. Dinar bi devalvirao i došao na nivo koji odgovara našem privrednom razvoju, a to je ono što bi trebao da je cilj...

Naravno, fiskalna politika mora da bude sa ovim sinhronizovana i da povuče mnogo nepopularnih koraka. Poreska reforma, reforma javnog sektora, reforma ... Maksimalna privatizacija svega što je moguće privatizovati. Deregulacija, departizacija, debirokratizacija, demonopolizacija...

I još mali off - odakle vam ovi "novogovor" izrazi "građani i građanke"??? To LSV uvela da se prave evropljani i kao korektni... To tako nije po pravopisu da boli. "Građanin" je bezrodna imenica, nema veze sa muško-žensko. Državljanin, stanovnik - takođe... Na kraju, prevedite nekom englezu izraz "građani i građanke" ? Citizens and ... ??? Ili, kako biste preveli "The United States Constitution requires that Presidents (and Vice Presidents) of the United States be natural born Citizens of the United States"??? Predsednici i predsednice, potpredsednici i potpredsednice, građani i građanke???

Deregulacija, departizacija, debirokratizacija, demonopolizacija...

Ko će to da sprovede, koliko još treba da čekamo i šta ih je dosada sprečavalo?

Sjajni predlozi! Šta mislite i o jednoj snažnoj domaćoj, RAZVOJNOJ banci!?

moderatokantabile

Deregulacija, departizacija, debirokratizacija, demonopolizacija...
Ko će to da sprovede, koliko još treba da čekamo i šta ih je dosada sprečavalo?

Sprovešće političari kada za to dobiju mandat naroda. Do sada ih je sprečavao instinkt ostanka na vlasti. Pitaje ljude koji su se zadužili u evrima da li žele realan kurs dinara? Pitajte privrednike koji su zaduženi u evrima da li žele realan kurs dinara? Pitajte sve koji žive od budžeta države da li žele da rade mnogo više, za manje plate? Pitajte profesore, lekare, da li žele da se okušaju na tržištu ili više vole da su jednom nogom na budžetu?

Kada jednom društvo shvati da prosperitet može da dođe samo kada se uklone kočnice, tada će i vlada dobiti mandat da sprovede što se mora sprovesti... Do tada ćemo se ćerati...

Filip Mladenović

Sjajni predlozi! Šta mislite i o jednoj snažnoj domaćoj, RAZVOJNOJ banci!?

Ja nemam ništa protiv ako uspete da obezbedite da ta banka NE SME da bude ono što su bile četiri likvidirane... Da se dele krediti za koje se zna da neće biti vraćeni, ali "socijalni mir"... Kako ćemo skloniti političare iz cele priče, a da banka ipak posluje tržišnom logikom?

Mislim da je mnogo bolje stvoriti sistemske okvire (poreska politika, politika obaveznih rezervi, preferencijalnih NBS kamata) za PRIVATNE banke koje će se deklarisati kao RAZVOJNE, pa poslovati po principima po kojima posluju RAZVOJNE banke u svetu. Pa će neke banke biti komercijalne pod jednim uslovima poslovanja, a druge će biti razvojne pod drugim uslovima. Banke se ne smeju terati da zanemaruju rizik, ali im se rizik mora kompenzovati ako je to u funkciji razvoja zemlje. Mislim da Metals banka = razvojna banka Vojvodine nije pravo rešenje, čak je i protivustavno (ko je vladu ovlastio da se bavi bankarstvom parama poreskih obveznika?). Znači privatan bankarski kapital treba da vidi interes da investira u razvoj Srbije, a ne samo u kreditiranje potrošnje građana... Ne znam da li sam dovoljno jasan...

OK, Vaš stav je jasan, iako ja mislim da bi Srbiji bilo bolje da ima jednu jaku razvojnu banku, nad kojom šape neće imati politika, već ekonomska struka i bankarsko umeće! Takodje, vidim svetlo na kraju tunelu i u intenziviranju regionalne privredne saradnje, u većoj, boljoj i raznovrsnijoj ekonomskoj razmeni Slovenije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Makedonije, Srbije, Kosova i Albanije!

Filip Mladenović

OK, Vaš stav je jasan, iako ja mislim da bi Srbiji bilo bolje da ima jednu jaku razvojnu banku, nad kojom šape neće imati politika, već ekonomska struka i bankarsko umeće! Takodje, vidim svetlo na kraju tunelu i u intenziviranju regionalne privredne saradnje, u većoj, boljoj i raznovrsnijoj ekonomskoj razmeni Slovenije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Makedonije, Srbije, Kosova i Albanije!

A zašto samo jednu? Zašto ne pet? Pa da imamo tržište... Pa da privatan sektor ulaže... Država ne zna da se bavi bankarstvom... Država i ne treba da se bavi bankarstvom... Država treba da stvori uslove da se privatan sektor bavi bankarstvom... Sav prosperitet nekog društva dolazi iz privatnog sektora, nikako države...

Regionalna saradnja je deklarativno u redu.... Moj veći problem je šta to Srbija ima da ponudi regiji? Šta se ovde isplati raditi, a da bude profitabilno i kvaliteta kakav ćemo moći da prodamo? Kekseve i pivo??? Nama trebaju uslovi u kojima će privatan sektor da vidi svoju šansu i radom da je iskoristi. CEFTA sporazum jeste jedan od uslova... Nedostaju još mnogi...

Kosova i Albanije!

Filipe, ti si pobornik Velike Albanije..

OK, manje više većina gradjanki i gradjana Srbije to dobro zna! Ali, šta bi trebalo da uradi novi guverner NBS, a da to bude u funkciji ekonomskog prosperiteta zemlje, a ne održanja STATUS QUO-a ili stagnacije!?

bas nista, jer ce ionako sve gradjanke i gradjani srbije biti u EU najkasnije 2020, a ona ce kad vec dodje ionako doneti blagostanje!!!

si ozbiljan?

Filip Mladenović

2. Kreiranje aplikacija za mobilnu telefoniju. Kao i u stavci 1. imamo sjajne programere i inženjere, koji bi za par godina mogli da izmisle i realizuju veliki broj profitabilnih aplikacija.

Ovo se već odavno radi... I mnoge druge stvari... Samo što ne zovu Tijanića da ih slika i političare da se hvale... Rade ljudi, zarađuju i ćute... Država ne treba da se meša, a mogla bi par propisa da pojednostavi... Da ne krenem sada i o tome

Filip Mladenović

2. Kreiranje aplikacija za mobilnu telefoniju. Kao i u stavci 1. imamo sjajne programere i inženjere, koji bi za par godina mogli da izmisle i realizuju veliki broj profitabilnih aplikacija.

Idi bre, sjajni programeri i inzenjeri kazes? U protekle 4 godine su kroz moju firmu prosli jedno 40-ak njih, od tek svrsenih ETF-ovaca kojima smo kolega i ja drzali casove da bi uopste umeli nesto da naprave, do onih koji imaju prst-debeo CV a nemaju pojma kako kompjuter radi... I to je rec o firmi koja ima u proseku 20% vece plate nego ostale IT-oriented kompanije. Na kraju smo pola posla outsource-ovali Rumunima!

Ned'o ti bog da moras da unajmljujes nase `sjajne programere i inzenjere` - 99% njih su ocajni sljakeri i luft-majstori.

1. Proizvodnja traktora na električni pogon i sa solarnim panelima. Imamo sjajne mlade dizajnere, pa genijalnog inovatora Dejana Ilića, koji je do skoro radio u gigantu VARTA na projektu baterija i mikrobaterija, i najzad proizvodne pogone za buduće električne traktore.

hahahah...baš to treba da se radi.
ulaganje u novu i neispitanu tehnologiju koja je i za Ameriku pozamašan zalogaj.
da si predložio proizvodnju lopata i motika, razumeo bih.

G r o f

1. Proizvodnja traktora na električni pogon i sa solarnim panelima. Imamo sjajne mlade dizajnere, pa genijalnog inovatora Dejana Ilića, koji je do skoro radio u gigantu VARTA na projektu baterija i mikrobaterija, i najzad proizvodne pogone za buduće električne traktore.

hahahah...baš to treba da se radi.
ulaganje u novu i neispitanu tehnologiju koja je i za Ameriku pozamašan zalogaj.
da si predložio proizvodnju lopata i motika, razumeo bih.

Metle, narode, metle se dobro prodaju a sve bolje će se prodavati od sad, to treba da se proizvodi.Kada narod reši da počisti svoje dvorište to će da ode kao alva. Ašovi i motike takođe, držalje za lopate i slično....

Pa dobro, ako je tačno da "99% njih su ocajni sljakeri i luft-majstori", onda preostali 1% daje nadu da Srbija ima šta da izvozi.

U Kragujevcu mala, ali odabrana grupa entuzijasta, već radi na izradi našeg prvog električnog automobila! Ne potcenjujte domaću pamet i struku!!

1. Proizvodnja traktora na električni pogon i sa solarnim panelima. Imamo sjajne mlade dizajnere, pa genijalnog inovatora Dejana Ilića, koji je do skoro radio u gigantu VARTA na projektu baterija i mikrobaterija, i najzad proizvodne pogone za buduće električne traktore.

кад се сад нисам шлогирао, никад нећу

уместо трактора, предлажем да одмах почнемо са путничким авионима са погоном на соларне плоче, имају више површине (крила првенствено) која се могу покрити соларним плочама...

Filip Mladenović

U Kragujevcu mala, ali odabrana grupa entuzijasta, već radi na izradi našeg prvog električnog automobila! Ne potcenjujte domaću pamet i struku!!

Na mašinskom fakultetu u Novom Sadu je čovek napravio električni auto pre 15ak godina...

Pa dajte, budite konstruktivni! Šta biste Vi uradili da Srbiji bude bolje!?

па видиш да унапређујемо твоју генијалну идеју са тракторима...

авиони на соларни погон су бољи, јер лете изнад облака, па им облачност не смета као тракторима...
замисли кад крене јесење орање, а трактор се улењио, јербо је облачно...

I onda su ti Rumuni outsource-ovali taj posao sjajnim programerima iz Novog Sada, koji se npr. bave godinama slicnim poslovima razvoja aplikacija za mobilne platforme.
Sa takvim stavom mi nije ni cudno sto se tebi i tvom kolegi nije javio niti jedan iskusan inzenjer.

Filip Mladenović

Pa dajte, budite konstruktivni! Šta biste Vi uradili da Srbiji bude bolje!?

Taj odgovor svako daje za sebe. Država ne treba da ulaže, investira, da se bavi privredom. Država treba da stvara uslove da vi i ja što lakše poslujemo uz što manje troškove....

Pa ću ja u okviru svoje struke napraviti nešto da meni bude bolje, vi u okviru svoje struke da vama bude bolje, ostali da njima bude bolje, pa će ukupan efekat biti da će i Srbiji biti bolje... Organizacija ide top-down, ali privređivanje i prosperitet bottom-up....

ŠTA DA SE RADI!?
U duhu konstruktivnih predloga, pored svega navedenog, Srbija mora povećati izvoz!
Bez toga nema spasa ni višeg životnog standarda.
Moj predlog za povećanje izvoza ima tri stavke:

1. Proizvodnja traktora na električni pogon i sa solarnim panelima. Imamo sjajne mlade dizajnere, pa genijalnog inovatora Dejana Ilića, koji je do skoro radio u gigantu VARTA na projektu baterija i mikrobaterija, i najzad proizvodne pogone za buduće električne traktore.

2. Kreiranje aplikacija za mobilnu telefoniju. Kao i u stavci 1. imamo sjajne programere i inženjere, koji bi za par godina mogli da izmisle i realizuju veliki broj profitabilnih aplikacija.

3. Rehabilitacija gradjevinske industrije Srbije. Nekada, pre samo dvadesetak godina, gradjevinska industrija bivše SFRJ, pa dakle i Srbije, gradila je i zaradjivala širom sveta, od Južne Amerike i Afrike, do Azije i Evrope!

a sto kad ce ionako gradjani i gradjanke srbije da udju u eu najkasnije 2020!!!???

Pa dajte, budite konstruktivni! Šta biste Vi uradili da Srbiji bude bolje!?

bas nista, ionako gradjanke i gradani ulaze u eu najkasnije 2020 godine!!!

bas nista, ionako gradjanke i gradani ulaze u eu najkasnije 2020 godine!!!

Filip Mladenović

1. Proizvodnja traktora na električni pogon i sa solarnim panelima. Imamo sjajne mlade dizajnere, pa genijalnog inovatora Dejana Ilića, koji je do skoro radio u gigantu VARTA na projektu baterija i mikrobaterija, i najzad proizvodne pogone za buduće električne traktore.

Ko ce da plati taj razvoj?

Filip Mladenović

2. Kreiranje aplikacija za mobilnu telefoniju. Kao i u stavci 1. imamo sjajne programere i inženjere, koji bi za par godina mogli da izmisle i realizuju veliki broj profitabilnih aplikacija.

Ko ce da plati taj razvoj?
Nemamo sjajne programere. Jos jedan mit o srpskoj nadmoci. 90% Programera u Srbiji (a nema ih vise od 1000 do 1200 da rade aktivno) imaju polu znanje sa Fakulteta, nemaju kulturu rada, neamju iskustva u radu na projektima.

Filip Mladenović

3. Rehabilitacija gradjevinske industrije Srbije. Nekada, pre samo dvadesetak godina, gradjevinska industrija bivše SFRJ, pa dakle i Srbije, gradila je i zaradjivala širom sveta, od Južne Amerike i Afrike, do Azije i Evrope!

Zasto bi neko u Dubai zvao radnike iz Srbije kad ima jeftinije Indijce i ostale Arape?
gradjevinska industrija bivše SFRJ je bila jaka zbog politike, nesvrstanosti a i svet se od tada izmenio ohoho

Pa dajte, budite konstruktivni! Šta biste Vi uradili da Srbiji bude bolje!?

Prvo ću komentarisati vaše dve ideje:

"1. Proizvodnja traktora na električni pogon i sa solarnim panelima."

Ljudi zaboravljaju da vozila na električni pogon, barem kod nas, dobijaju energiju iz uglja jer se u našoj zemlji najveći deo el. energije proizvodi u termoelektranama. Efikasnost je na ovaj način mizerna, a zagađenje se uopšte ne smanjuje. Prvo treba da razvijemo obnovljive izvore energije i onda razmišljamo dalje.

Ako je za izvoz - možda. Mada sumnjam da možemo da se približimo velikim firmama koje odavno rade na tome. Trenutno nemamo dovoljno efikasne baterije koje mogu da sačuvaju dovoljno veliku količinu energije. Ako niste iz poljoprivrednog kraja kao što je moj, onda verovatno ne znate da seljak izađe na njivu iza 4 ujutru i vraća se uveče kad se smrači. Baterija koja će da daje 40+ kWh (najslabiji traktori) neprekidno u periodu od 18 sati još ne postoji. Solarni panel koji će isporučivati 40 kWh takođe ne postoji. Da takva baterija postoji, osim relativno malih dimenzija i male težine (jer se troši energija na njeno vozanje tamo-ovamo), ona bi morala da ima kapacitet od oko 1000 kWh (megavatčas). Uporedimo to sa običnim akumulatorima, besmisleno, ali tek da se vidi odnos - prosečan akumulator za automobil teoretski može da isporuči oko 0,7 kWh (realno 0,47) u trajanju od 1 časa.

Recimo da napravimo bateriju koja može da isporuči dovoljnu količinu energije za najslabiji traktor. Ona mora da se napuni za manje od 6 časova i pri tome povuče iz mreže najmanje 1 MWh! Svaki dan! Da vidim tog seljaka koji će platiti mesečni račun od 30 MWh koji većim delom ulazi u najskuplju moguću tarifu - crvenu zonu. Nadam se da je jasno koliko je to trenutno besmisleno.

"2. Kreiranje aplikacija za mobilnu telefoniju. "

Svi dobri programeri, među koje sebe neskromno ubrajam, uglavnom rade za strane kompanije, a većina mojih prijatelja je svuda po svetu osim - ovde. Ovi što su ovde rade na drugi način za strane kupce i zarađuju bez problema više nego npr. naš predsednik. Nikome ne pada na pamet da rade za novopečenog privatnika iz Srbije iz mnogo razloga. Zato onaj što se ovde žali mora da zna: dobar programer sa iskustvom mu se nikada neće javiti na oglas za zapošljavanje. Po pravilu takvi su prilično inteligentni i teško se daju prevariti dok, bez uvrede, domaći poslodavci su se uglavnom pokazali kao prevaranti koji umesto da stvaraju uslove za rad, nagrađuju bonusima za dobar posao i stvaraju ugodnu atmosferu, oni ispoljavaju neke svoje frustracije jer kakav je to direktor ako se ne iživljava nad radnicima. Takav pristup ima za posledicu da se dobri programeri neće javiti na oglas od naših firmi. Nikada. Mogu da vam dam više primera kako žive i rade naši dobri programeri čak i u siromašnoj Sloveniji, ali ćete reći da lažem, zato neću da dajem primere.


Ideja šta da radimo? Ja bih krenuo od poljoprivrede koja je sistematski uništavana više od 20 godina. Trenutno poljoprivrednici rade za prostu reprodukciju, preživljavanje. Agrotehnološke mere su prastare, navodnjavanje i odvodnjavanje ne postoji, voćnjaci nisu zaštićeni od grada, prihodi kultura po jedinici površine niski po današnjim standardima, itd. Oni praktično rade kao i pre 60 godina, osim što je konje zamenila mehanizacija. Kada mogu da izvezu pšenicu i zarade malo, tajkun preuzme, država donese zabranu izvoza i tajkun otkupi po 16 din. za kilogram, pa za šest meseci proda za 35 u inostranstvu.

Ovde se radilo naopako: u ravničarskom kraju građene su livnice gvožđa i čelika, firme koje proizvode šampone i sapune, cipele, nameštaj i sve drugo što je besmisleno jer nema sirovina u blizini. Nije čudo da je to sve sada već zatvorene i da je to propalo. Evo s druge strane npr. šećerane. Kupili ih stranci i gotovo odmah zatvorili. Sve naopako.

Ako ostane ovakva situacija a dozvoli se strancima kupovina zemlje videćete šta će se brzo desiti, a desiće se pošto je država tropa: stranci će pokupovati zemlju očas posla. Onda ćemo tek (opet) videti koliko smo glupi. Ako vam je poznato šta Italijani rade u Rumuniji, e takav scenario će se desiti ovde. Mi se uvek prvo smejemo i podsmevamo, a onda 20 godina kasnije prođemo to isto.

Bog nam dao plodne zemlje, mi ne koristimo. Potrebna su velika ulaganja koja se dobro otplaćuju na srednji rok. Država nije htela, neće, niti će moći to da pokrene. Ako nešto možemo da izvozimo i zaradimo, onda su to poljoprivredni proizvodi (barem u Vojvodini). Država se seti paora kada dođu izbori, pusti pokoje obećanje i tu se završi.

Sećate se one priče o prvoj firmi za proizvodnju biodizela i koje sve probleme je imao vlasnik da to pokrene? Na kraju odustao. Ne može to da se sprovede u ovoj državi. Mala bara mnogo krokodila. Sećate se koliko godina je onaj gospodin motao dozvole za svoju mini-elektrane na obnovljive izvore energije? Poslednje što sam gledao je to da je nakon dve i po godine još uvek čekao kojekakve dozvole. Uložio, napravio i onda se bori sa državom godinama da mu dozvole da krene da radi.

Geotermalni izvori? Pogledajte koliko ih postoji i koristi se u Rumuniji, Mađarskoj, a s naše strane nijedan. Kod nas ih nema? Ima, ali se ne koriste. Izbušio ih Naftagas i čepovao. Umesto da to koristimo za razne svrhe, npr za grejanje staklenika i plastenika, za - što da ne - otvaranje termalnih banja i dr. to stoji čepovano i zatvoreno. Zato idemo u Đulu ili u Sloveniju da se čvarimo, a sedimo na izvorima tople vode.

Država se svud meša, umesto da stvara uslove da oni koji umeju i mogu naprave posao. Zato o izvozu nećemo moći da pričamo decenijama unapred, možda i nikad barem dok je država poslodavac.

Još da ode i ministarka finansija, pa da procvetamo. I ugasimo svetlo.

Konačno i komentar na tekst. Ovaj put se slažem :) sa svakom rečenicom osim ove. Moje mišljenje je da nikada nismo imali lošijeg ministra finansija. Ako ste čitali sve njene izjave, ako ste gledali sve emisije gde je ona gostovala, mislim da ne treba ništa drugo da kažem. Šteta samo što nam sećanje kratko doseže. Nekako mi je opšti utisak da je ona, pa i cela vlada, odaljena od naroda i stvarnosti, kao da žive u nekom drugom svetu. Vreme će pokazati da li smo izgubili odlaskom g. Jelašića (ja mislim da jesmo), a meni bi bilo draže da je obrnuto - da je g. Jelašić ostao, a da smo promenili ministra finansija. Ako ste se vezali za tu njenu jednu i jedini dobru ideju (po meni) što je nedavno na Kopaniku iznela (koju ste i komentarisali), to je daleko ispod dovoljnog. Navedimo šta je uradila za mandata, a šta nije, a trebalo je.

Ko ce da plati taj razvoj?

Filip?

A neujednačenost u razvoju regiona!?

seoskim turizmom koji je jedna od najvećih ekonomskih šansi Srbije!?

auuu al vi verujete uobicajenim frazama od pre 10 godina

Tako su banke nekada radile. Danas tako rade kreditne zadruge kojih kod nas nema. Od kada su gospoda mešetari uveli "fractional reserve banking" i "fiat money" - vaša definicija ne važi. Banke su postale institucije kroz koje se umnožava količina novca i kredita u opticaju. Novac više ne predstavlja vrednost, već dužničku hartiju od vrednosti.

Banka, danas, dobije licencu da se bavi bankarstvom. Ona ima pristup kreditnim linijama od centralne banke po najnižoj kamatnoj stopi - referentnoj - kojoj vi i ja nemamo pristup. Ona takođe ima pristup međubankarskom deviznom tržištu, kome vi i ja nemamo pristup. Kako su nam sve ove funkcije potrebne, a regulisane od strane države, banke uz licencu dobijaju i proviziju za svoje usluge. One vam ne pozajmljuju novac, već vam prodaju kredit! Kada uočite ovu razliku, shvatićete i Sašinu poentu...

Od kada su gospoda mešetari uveli "fractional reserve banking" i "fiat money" - vaša definicija ne važi. Banke su postale institucije kroz koje se umnožava količina novca i kredita u opticaju. Novac više ne predstavlja vrednost, već dužničku hartiju od vrednosti.

Pa tako je, otprilike, zadnjih 5 vekova. Zato je Spanija pored svog onog zlata koje je pronasla i iskopala u Latinskoj Americi bankrotirala (i to jos u 16. veku) a Holandija je, bez ikakvih rudnika zlata, cvetala. Jos jednom, nije problem u kreditu i multiplikaciji novca, nego u tome sta se od tog kredita napravi (tj. da li se stvori nova vrednost).

Meni se cini da u Srbiji postoji preterana fascinacija novcem, cashom (valjda zato jer su vlasnicki odnosi i, uopste, pojam privatne svojine vrlo krhki). Novac je samo jedan od asseta.

Pa tako je, otprilike, zadnjih 5 vekova. Zato je Spanija pored svog onog zlata koje je pronasla i iskopala u Latinskoj Americi bankrotirala (i to jos u 16. veku) a Holandija je, bez ikakvih rudnika zlata, cvetala. Jos jednom, nije problem u kreditu i multiplikaciji novca, nego u tome sta se od tog kredita napravi (tj. da li se stvori nova vrednost).

Pa nije baš pet vekova. Više nekih 100ak godina u kontinuumu od formiranja Federalnih rezervi, pa uz konfiskaciju zlata 1933. (napuštanja zlatne podloge u unutrašnjem prometu) i napuštanja BW dogovora 1971. (napuštanja zlatne podloge u međunarodnom prometu). Pre toga je bilo pokušaja, pa krahiranja, pa povratka na zlatnu podlogu (Engleska - prvi bank run 16xx). Danas su mislim samo dolar i funta valute koje traju preko 100 godina - ali danas vrede 1% od onoga što su vredele kada su uvedene....

Španija je divan primer zemlje koja je imala toliko zlata da se taj čitav vek u Španiji ništa nije isplatilo raditi (da li vam ovo liči na fiksan kurs koji precenjuje domaću valutu - odnosno gde je količina novca u opticaju znatno brže rasla od produktivnosti i bogatstva?). Kada je nestalo zlata, Španija je bankrotirala. Velika sličnost sa našim prihodima od privatizacije - stizali evri u milijardama, a nismo za njih radili...

Pa nije baš pet vekova. Više nekih 100ak godina u kontinuumu od formiranja Federalnih rezervi, pa uz konfiskaciju zlata 1933. (napuštanja zlatne podloge u unutrašnjem prometu) i napuštanja BW dogovora 1971. (napuštanja zlatne podloge u međunarodnom prometu). Pre toga je bilo pokušaja, pa krahiranja, pa povratka na zlatnu podlogu (Engleska - prvi bank run 16xx). Danas su mislim samo dolar i funta valute koje traju preko 100 godina - ali danas vrede 1% od onoga što su vredele kada su uvedene...

Ne. Banke i novac su italijanska i holandska tekovina koju su uspesno preuzeli i razvili Englezi i Skoti (Adam Smith). Amerikanci su relativno novi u igri, oni do 1912. nisu imali ni jedinstven dolar nego je svaka banka izdavala svoje vrednosne papirice. Preporucujem knjigu The Ascent of Money Nialla Fergusona (jos jedan Skot, Vuckov Glaswegian!), sadrzi i poglavlje o tragicnom neshvatanju novca od strane Spanaca i objasnjava zasto i pored toga sto su nacija i sto su osvojili kontinent nikad nisu postali velika imperija (za razliku od Anglosaksonaca).

Španija je divan primer zemlje koja je imala toliko zlata da se taj čitav vek u Španiji ništa nije isplatilo raditi (da li vam ovo liči na fiksan kurs koji precenjuje domaću valutu - odnosno gde je količina novca u opticaju znatno brže rasla od produktivnosti i bogatstva?). Kada je nestalo zlata, Španija je bankrotirala. Velika sličnost sa našim prihodima od privatizacije - stizali evri u milijardama, a nismo za njih radili...

Spanija je divan primer zemlje koja je imala jako puno novca (tj zlata) ali je propala bas zbog toga sto je produkcijski i tehnoloski pukla (tj nije znala sta ce sa novcem). Mala nacija kao sto je Holandija je potpuno suprotan primer. Bez ikakvih resursa (i zemlje!) a imali pravu malu imperiju, sve zahvaljujuci tehnoloskom napretku i invenciji.

Doctor Wu

Ne. Banke i novac su italijanska i holandska tekovina koju su uspesno preuzeli i razvili Englezi i Skoti (Adam Smith). Amerikanci su relativno novi u igri, oni do 1912. nisu imali ni jedinstven dolar nego je svaka banka izdavala svoje vrednosne papirice. Preporucujem knjigu The Ascent of Money Nialla Fergusona (jos jedan Skot, Vuckov Glaswegian!), sadrzi i poglavlje o tragicnom neshvatanju novca od strane Spanaca i objasnjava zasto i pored toga sto su nacija i sto su osvojili kontinent nikad nisu postali velika imperija (za razliku od Anglosaksonaca).

Gospodina Fergusona cenim, redovno čitam njegove news-letters, a i prija mi njegov stil pisanja. Knjiga mi je poznata, ali nisam još imao prilike da je pročitam - odlomke samo koje su drugi prenosili. Ovde verujem da pričate o frac-reserve bankama i kreditnom novcu. Novac inače postoji hiljadama godina, a još Aristotel mu je definisao osobine. Bankari postoje takođe hiljadama godina...

Ja sam imao na umu Anglo-saksonski svet. Više jer je prvi fiat novac koji je propao bila funta, prvi bank run u Engleskoj, a Isak Njuton koga znamo iz drugih priča je bio zadužen da sredi propali bankarski sistem. I sredio ga je - povratkom na zlatnu podlogu. Njihova varijanta deda Avrama . No, da ne idemo više u off - pozdrav!

Saša Radulović

Upravo zato što banke nisu isto što i taksisti i pivare, već upravo temelj ekonomije, temelj na kome stoji privreda, urušavanje ovog temelja kroz pokušaj da se banke tretiraju samo kao biznis kao i svaki drugi biznis, i imamo ovu krizu. Države i poreski obveznici troše stotine milijardi, već i više biliona, dolara, da bi mu vratile stabilnost.

Trošenje stotina milijardi i biliona poreskih obveznika da bi se povratila stabilnost je, izvinite na izrazu, kao 24/7 j..nje non stop da bi se povratila nevinost. Nevinosti nema, tržište je reklo svoje, loše banke su trebale da bankrotiraju i da njihovo mesto zauzmu uspešne. Državno ispravljanje tržišta uvek košta, za mali biznis malo, za veći biznis malo više a za banke su u pitanju bilioni..

Uopšte mi nije jasno kako tražiš rešenje problema u većem uplivu države i slobodnijem tržištu u isto vreme.. to prosto ne ide jedno sa drugim..

Saša Radulović

Ona takođe ima pristup međubankarskom deviznom tržištu, kome vi i ja nemamo pristup. Kako su nam sve ove funkcije potrebne, a regulisane od strane države, banke uz licencu dobijaju i proviziju za svoje usluge.

Država, a ne privatnici, je decenijama kreirala finansijski sistem koji je pukao, zašto su ljudi i dalje veruju da je država sposobna da ga ponovo preuredi ali ovaj put (ko zna koji po redu) da valja

Nekako si u ranijim postovima naginjao ka liberalizmu a sada malo više ka državnoj regulaciji...ili grešim

Ja bih rekao da ste obojica po malo u pravu. A sve to jer kod banaka postoji danas jedan paradoks. To je da su to PRIVATNE firme, ali za čije poslovanje postoje ili eksplicitne ili implicitne garancije DRŽAVE. Jedan čudan spoj državnog i privatnog.

Danas kada polažete štednju u banku tražite garancije države da vam štednja neće propasti ako banka bankrotira? - To košta i nije čist privatan biznis. Takođe, ako vi ne možete da vratite kredit banci, tražite klauzule o bankrotstvu, odnosno zaštitu od kreditora - i to košta! Prava liberalna banka postoji kod mafije - kamata zelenaška, dobijaš pravi keš, ali probaj da ne vratiš kredit

Stvaranjem centralnih banaka se finansijski sistem neke zemlje (ili kod eurozone 16 zemalja) sklanja sa tržišta i prelazi u plansku, centralizovanu privrednu aktivnost. Centralna banka mimo tržišta postavlja cenu kredita. Pa kada je ta cena niža od tržišne, niža od inflacije, pa još tako dug niz godina, onda imamo ovo što se dogodilo u USA. A zašto je Lehmann pušten niz vodu, a Morgan na primer nije - to će već neki političari morati da objašnjavaju. Tu ekonomija prestaje.

Ja sam takođe protiv bailout-a koje sprovode države. One nam prete da bi sistem pukao da nije njih - totalno normalna retorika od strane političara, inače bi ljudi zaključili da nam političari i nisu potrebni. Izgubili bi deoničari (od kojih su mnogi prijatelji političara), imali bismo par meseci jaku depresiju iz koje bi sledio realan oporavak... Ovo što danas imamo je zavaravanje da je krizi kraj... Uzroci krize nisu uklonjeni, prema tome očekujte uskoro sledeći dip recesije....

Ovo što danas imamo je zavaravanje da je krizi kraj... Uzroci krize nisu uklonjeni, prema tome očekujte uskoro sledeći dip recesije...

има и позитивних ефеката у овоме: уместо да хрле ка вол стриту и ситију и да се баве којекаквим шпекулацијама, гомила људи после завршених инжењерских и природних студија ће почети да траже посао (мање плаћен, наравно) на другом месту, ближе ономе за шта су се школовали... :)

ajd dva konstruktivna pitanje na ovu temu?
Koliko stranih turista dolazi u Srbiju na odmor?
Koliko stranih turista dolazi u Madjarsku na odmor?

Pokušavam samo da na ovom blogu, umesto kuknjave, kritike i otkrivanja rupe na saksiji, napravimo neformalan inventar za ekonomski prosperitet Srbije, sa prvom stavkom SMANJENJE POREZA NA RAD, za šta se Vi sa pravom, uporno i argumentovano zalažete!

neformalan inventar za ekonomski prosperitet Srbije

opet fraza...
nasi resursi su limitirani, konkurnetnost nikakva, slabo sta proizvodimo, sve se svodi na trgovinu i usluge i ne postoji nikakv nacin da postanemo bogata zemlja narednih 100 godina.
da naravno bice pojedinih grana i gradova gde ce ljudi imati bolje plate i uslove rada (it, finansije, telco, beograd, novi sad) ali tranformacija da ovde svi zivimo kao u svedskoj, kanadi, francuskoj se nece desiti

Filip Mladenović

Uz razvijenu saobraćajnu infrastrukturu, barem sličnu onoj u susednoj Hrvatskoj, smatram da je jedna od najvećih privrednih šansi Srbije razvoj seoskog (etno, EKO) turizma!

Pre nekoliko godina, počela s radom prvaveća etno sela, etno kuće, etno ovo ono. Opšte oduševljenje. Do sada je već u svakom trećem selu napravljena etno kuća, ima mali milion etno sela na sve strane. Ali ko ide tamo?

Nisam još video da je neko sem Kusturice dovukao ozbiljniji broj stranaca na takva mesta. Nešto što je zasnovano na busanju u srpsko uglavnom dovede ovdašnje turiste. A od velikog ulaganja u takav turizam bez da se dovuku stranci nema ništa, jer je ovdašnje tržište malo, i vrlo brzo će biti više etno kapaciteta nego što može da se popuni, ako već i nije tako.

Ne treba potcenjivati nijedan dinar koji će turista da ostavi ovde, kao ni jednu granu turista, ali mislim da je smešno porediti turistički potencijal Hrvatske i bilo koje druge balkanske zemlje, sem Grčke. Broj stranaca koji dolazi u sela je daleeeeeko manji od broja onih koji idu na more..

medjutim92

Filip MladenovićUz razvijenu saobraćajnu infrastrukturu, barem sličnu onoj u susednoj Hrvatskoj, smatram da je jedna od najvećih privrednih šansi Srbije razvoj seoskog (etno, EKO) turizma!Pre nekoliko godina, počela s radom prvaveća etno sela, etno kuće, etno ovo ono. Opšte oduševljenje. Do sada je već u svakom trećem selu napravljena etno kuća, ima mali milion etno sela na sve strane. Ali ko ide tamo?Nisam još video da je neko sem Kusturice dovukao ozbiljniji broj stranaca na takva mesta. Nešto što je zasnovano na busanju u srpsko uglavnom dovede ovdašnje turiste. A od velikog ulaganja u takav turizam bez da se dovuku stranci nema ništa, jer je ovdašnje tržište malo, i vrlo brzo će biti više etno kapaciteta nego što može da se popuni, ako već i nije tako.Ne treba potcenjivati nijedan dinar koji će turista da ostavi ovde, kao ni jednu granu turista, ali mislim da je smešno porediti turistički potencijal Hrvatske i bilo koje druge balkanske zemlje, sem Grčke. Broj stranaca koji dolazi u sela je daleeeeeko manji od broja onih koji idu na more..

Pa kada i ostali budu imali isti tretman kao Kusturica u razvoju etno (EKO) turizma, biće šanse za Srbiju. Prošle jeseni sam bio domaćin i neformalni vodič jednom britanskom paru, pa smo putovali po vojvodjanskim salašima na Fruškoj gori, posetili termalni izvor u Vrdniku, uživali po Šumadiji, u par etno naselja i jednoj vinariji. Oni su bili oduševljeni, iako nije bilo ni mora ni ostalog što ide uz more! A i potrošili su za ta tri dana, što se može računati u doprinos našem izvozu!