Život nije fer

 red proleće B. i ja pravimo kontrolnu zdravstvenu "generalku". Obično krenemo od KKS, pa biohemija, lipidni status, i dr. jer ja hoću nakon zimskih gastro bahanalija i dijete koja usledi da saznam da li je moj spartanski izbor hrane doneo dobre rezultate. Već dve godine nervira me moj malo povećani holesterol, pa nastojim da ga svedem i "uđem u  normalne vrednosti". Posle bahatog gastro ponašanja i zimskog ignorisanja te užasne i strašne reči -  umerenost, vreme je za izvinjavanje sopstvenom telu. Obično strepim dok ne vidim rezultate. Moj je muž,  što se toga tiče  prilično ležeran, kao da živi najzdravijim načinom života.

Ja sam  fit za svoje godine, i nikad u težini ne prelazim 60kg.

On nije debeo, ali je krupan, nekako nabijen, nekako grmeljast.

Ja večito jedem neke salate, i sve na zalogaje.

On jede sve što mu dođe pod ruku, posebno ono što danas spada u "nezdravo".

Ja izbegavam sve od hrane što utiče na povećanje holesterola.

On obožava pohovani sir, majonez,  testo i sos sa repićima kozica (holesterol vrvi i šljašti u ovom poslednjem! kako mu zavidim!)

Ja moju večitu ljubav i čežnju - čokoladu, jedem na kockice, po danima.

On gleda utakmicu i pojede skoro celu tablu. Rashlađuje se sladoledima i leti, i zimi.

Ja šetam i po kiši, i po suncu.

On ne. Kaže da ne zna da ide, ako nema određen cilj i odredište.

Ja za grickanje uz TV predložim i jedem voće.

On gricka sve vrste smokija, čipsova.

I tako dalje...

----------------------------------------------

Došao je dan kad smo otišli kod naše doktorke sa rezultatima pregleda. Njegovi nalazi lipidnog statusa su SVI do jednog bili u granicama normalnih vrednosti.

Moj lipidni status izgleda ovako, hol. 5,71 (norm. vrednost 4,0-5,2), trigliceridi 1,89 ( norm. do 1,7), LDL 3,9 (norm. do 3,5), VLDL 0,63 ( norm. do 0,55), itd...

Ali, kako, pa ja pazim, trebalo bi da bude...!?

Doktorka me je gledala iznenađeno i rekla da su to, božemoj, tipično "vojvođanski" nalazi (!?), i predložila ako želim, razgovor sa nutricionistom. Tjahhh...nemam pametnijeg posla.

------------------------------------------------

Neko veče B. je došao kući s prolećem u koracima, zumbulima u ruci i osmehom na licu.

...tssstsss...ploooppp...( otvara pivo)

-  Šta imamo za večeru, mrns!? ( večito pitanje!)

-  Mešanu salatu, kažem ja samozadovoljno i gotovo prkoseći.

- Akhmm...hmmm, ufff...čula sam kako uzdiše.

-  Dobrooo, evo ti ideja. Stavi preko svoje  tunjevinu....tebi je ionako  bog ujak, a genetika ti je izgleda tetka.....(grrrrr...)

Život nije fer. Što se pre navikneš, biće ti lakše.  Da šapnem, ovako  sam ja bila surova i govorila mom sinu kad je bio dečak, jer sam volela da očvrsne u životu, i nikako nisam htela da budem  nalik na "onu" majku sina jedinca, a eto, teško podnosim to "život nije fer...tačka i teraj dalje". Možda sam ja kao neviđeni gurman, nepravedno osuđena na asketicizam 21-og veka?!