Kako razmišljaju pacijenti

Ja sam Napoleon. U to ne može biti nikakve sumnje. Ja sam jedini koji tako misli i upravo to je nepobitna potvrda mog identiteta.

Dani slave su iza mene, zatvoren sam ovde na Institutu Sveta Jelena, ali ne žalim se. Šetam, sedim, opet šetam, malo napolju, malo u sobi, i razmišljam. Svoje misli zapisujem na blogu. Čitanost je jako mala, ali to me neobično raduje. Mrzeo bih da je drugačije. Oh, oh, kako bih to mrzeo.

* * *

Ја сам супериорно биће. Та чињеница се не заснива на томе што сам ја Наполеон. Управо обрнуто. То је само једна од последица. Бити Наполеон је лако кад ми и све друго иде. А све ми иде зато што добро пазим да увек будем у мањини. Јер мањина је увек у праву.

* * *

Одувек сам био бунтован и свој. Кад су сви отварали кишобране ја сам мој затварао. После, кад су ми сви нудили лекове за упалу плућа ја сам пио рицинус. Онда сам, на шољи, размишљао колико сам поносан што никада не поклекнем под притиском средине.

* * *

Понекад волим да демонстрирам колико сам далеко одмакао изнад свих. Попнем се на столицу и вичем

- Ја повезујем чињенице које нико не повезује. Говорим што нико не говори. Слушам музику коју нико други не слуша.

Прекинуо сам с овим кад су ми неки од њих почели говорити, хеј, колега, није то ништа посебно, па и ми чујемо гласове које нико други не чује.

* * *

Дуго сам мислио да су доктори јако паметни. То би, наравно, било за очекивати с обзиром да већина људи нису доктори. Али некако лако излазим на крај с овим мојим. Мора да је број доктора све већи.

- Докторе, бадава губимо време. Ствар је очигледна. Па свака велика идеја је у почетку била исмевана. Велике идеје и, самим тим, сав људски прогрес по природи ствари припадају мањини. Истина је за малобројне. За одабране.

Он понекад покушава да ме поколеба.

- Али све идеје у почетку припадају мањини. И оне потпуно глупе. И те глупе идеје остају глупе без обзира колико мало људи им се диви. Знаш оно, само једна од хиљаду идеја је добра, а само једна од хиљаду добрих идеја је одлична.

- Па ето, докторе, зар то не говори све? Одличне идеје су у мањини.

Не може он против моје супериорне логике.

Мада, мало ми је непријатно кад разговарамо сами. Желео бих да буде ту још неко и да му држи страну. Тако се осећам сигурнији. Понекад, усред разговора, не могу да издржим више па истрчим и питам прву сестру на коју наиђем да ли је сагласна са доктором. Одмах ми лакне кад потврди. Једном била једна нова па рекла да није. Кучка једна, била је већ плава у лицу кад су је ослободили мог стиска око грла. У сваком случају, рачун за лекове и поготову онај за струју су тог месеца на Инситуту били јако повећани.

* * *

Данас ме срео у ходнику и рекао

- Баш сам прочитао једну студију у којој пише да већина пацијената мисли да су у праву увек кад су у мањини. Овај осећај се појачава што је група мања. 

Хммм, ако већина сматра да је мањина увек у праву, а с обзиром на то да већина није никада у праву, излази да мањина није увек у праву. Чекај, чекај, ово не штима, да пробам с друге стране. Пошто је мањина увек у праву, у овом случају је у праву да мањина није увек у праву. А?

- Доктореее, нешто ме глава боли. Дај рицинус!

- Знаш шта, Наполеоне, пре сам мислио да је на нервној бази, али сад сам схватио због чега тебе стално мучи желудац. 

= = = ukratko i mnogo jasnije! = = =

Ако сте охоли а празни, ако сте се уживели у улогу усамљеног страдалника за истину у борби против предрасуда, неправде и надмоћног непријатеља, а сва муниција за промену света вам се састоји од тврдње да је мањина увек у праву, онда много серете. Мора да је од рицинуса.