firenca nekoliko dana

put

put u firencu pomalo podseca na film sema pekinpoa "konvoj". ko je u filmu sem ali mekgro video jos nešto moze da pretpostavi kako je voziti autoputevima kroz italiju. kamion do kamiona*. desna traka prakticno ne postoji tj neupotrebljiva. mozete se samo povremeno uvuci u nju dok vas pretice neko ko vozi brze od 160 km/h (prosecna brzina ostatka autoputa). na autoputevima je jedna od najređih stvari za videti auto pumpa. a ako nadjete pumpu, toalet je najverovatnije u metalnom kontejneru iza. restoran zaboravite. ali zato nikako ne zaboravite espreso. automati za kafu za 50 centi izbacuju savrsenstvo ukusa (u plasticnoj casici za kikiriki na zalost ali... ukus...). italijani znaju sta je dobra kafa.

david

smestaj

kako uci u centar firence navodjen gps-om sa baterijom koja drzi jos pola sata a bez punjaca za auto? lako - vozite brzo.  nema potrebe da se uzbudjujete ako projurite kroz zuto svetlo na semaforu. izreka veli - kada ste u rimu ponasajte se kao rimljanin. ovoga buta kao firentinac. u retrovizoru ce se uvek videti bar jos 4 automobila koja naravno ne zele da gube vreme dok se stoji na semaforu i stoga ubrzavaju za vama kroz... zuto :-). prvo što se primeti kruzeci firencom je neverovatan broj znakova za zabranjeno parkiranje koji naravno nicemu ne sluze. tj niko se ne obazire na njih. mada vredi primetiti da uz svu gomilu vozila i million skutera nema parkiranja po trotoarima, travnjacima... samo na zabranjenim mestima na kolovozu. haos ali sa stilom (sto bi moglo biti i najkraci opis italije).

krovovi...

zabava

prelepi prostor ispred duoma prosto je stvoren za pikanje fudbala (narocito ako imate 5 ipo godina). idealno da se kroz gomile japanskih turista uvezbava dribling roberta prosinečkog, idealno za fintu "lomim kicmu biciklisti" (sta inace i ocekuju kada voze direktno kroz "utakmicu")... naravno, tereni nisu ograniceni na piaccu ispred duoma. santa maria della fiore, palacio piti, piacetta michelancelo... gde god nadjes zgodno mesto, ti loptu sutni. :-)

sto je nekako sasvim prirodno za firencu. grad fiorentine. tima ljubicastih dresova i velikih fudbalskih prica i junaka. batistuta je godinama igrao za violu. otisao je u rim po zasluzene titule ali srce je ostalo u cvetnom gradu. plakao je kada je dao prvi gol fiorentini na olimpijskom stadionu u rimu... meni jos drazi junak je di livio. viola je u jednom mracnom trenutku bila kaznjena i otposlata u trecu italijansku ligu (seria c). posto je to amaterska liga svi igraci koji su imali profesionalne ugovore sklopljene dok je fiorentina bila u seriji a bili su slobodni da pronadju sledeci angazman. slobodan je bio i repreyentativac di livio a svoju slobodu je iskoristio da ostane u fiorentini i pomogne joj u povratku na zasluzene visine. u doba "profesionalizma" svakako cin za pamcenje. sadasnji heroj je giraldino. broj 11 ljubicasti dres. ima sledbenika sa osmehom koji preti da proguta loptu tokom driblinga i po beogradskim parkovima...

viola

inace, ukoliko zelite da kupujete u oficijalnoj navijackoj radnji as fiorentine (kao sto sam ja zeleo) neophodno je resiti test inteligencije u vidu pronalazenja ulaza (hint - ulaz je s druge strane ulice pa se stize podzemnim prolazom). mozda navijaci fiorentine nisu najvatreniji, najglasniji... ali ja od skora iskreno verujem da su najinteligentniji.

izleti

sta ce biti dedinje kad poraste? san domenico, prelepe vile (palate, hacijende...) i fantasticno drvece... na putu ka fiesole-u, najlepsem mestu firence (ovo najlepse shvatite uslovno - firenca ima nekoliko desetina najlepsih mesta) autobusom br 7 vijuga se uzbrdo kroz prelep kraj a destinacija je raj tisine, smirenosti i predivnog pogleda koji puca ka firenci. pejzazom firence ubedljivo dominira kupola duoma i jos jedanput je tako ocito da jednostavno nema zgrada visih od nekoliko spratova. duomo, santa croce, mercato centrale, sinagogue, palazzo vecchio... i to bi otprilike bilo to sto "viri" iznad krovova.

:)))

krivudava voznja busem broj 12 na drugu stranu firence vodi do piazzale michelangelo. firenca je blize, pogled je jasniji (ima i durbina) ali vidikovac je jedan ogroman parking. pogled jeste jasniji ali je ugodjaj lepsi sa druge strane. david, tj jos jedna njegova kopija,  naravno posmatra firencu i sa ove tacke.

uplovljavanje u toskanu i trazenje idealnog vina koje ide uz idealnu prsutu smo ostavili za neki drugi put.

lokalni obicaji

nesto sto je apsolutno nemoguce pronaci je tisina medju italijanima. pun autobus u firenci se cuje otprilike do bolonje. i svi putnici do jednog su ukljuceni u razgovor. ulaskom u bus na stanici automatski se ukljucujete u neku opstu raspravu koja krece od pocetne stanice i traje do poslednje. naravno vozac je najaktivniji. sve vreme navodeći grdosiju od autobusa kroz uske ulicice koje i skuterima predstavljaju problem.

na pesackom prelazu se staje pesaku tek kada je ostvaren kontakt haube i odece. naravno sve je praceno bujicom reci... porca miseria se cesto cuje. :-)

semafori za pesake imaju zuto. verovatno da bi se i njima pruzilo zadovoljstvo proletanja kroz isto.

problem nepoznavanja jezika u komunikaciji babe i bebe se bez problema resava tako sto baba pocinje ka papagaj da ponavlja bebece izraze... vise puta vidjeno. firentinske babe i srpske bebe imaju neku sopstvenu komunikaciju kojoj mi ostali mozemo prisustvovati samo kao puki posmatraci.

pizza-u gledas dok je prave i peku u otvorenoj peci na drva koja se zavrsava na pocetku tvog stola. testo za picu se razvlaci do debljine papira za novine. miris hrane opija sve vreme dok se hoda ulicama... paste... posebna kategorija uzivanja.

espreso se pije stojeci za sankom. sedenje se posebno naplacuje. ovo pravilo ne vazi za razne filter kafe, kapucina, makijato  kombinacije... samo espreso. stojeci za sankom. jedan brzi gutljaj i kofeinska bomba je otposlata u organizam.

biciklisti obozavaju da razgovaraju telefonom. glasno. verovatno da bi se najavili na sledecoj raskrsnici kroz koju prolecu bez ikakve pomisli da se zastane i rastane sa rodbinom pre podletanja pod tockove. biciklisticka uniforma za italijanke je tip top sredjenost. suknjice ili uske pantalonice, cizmice svakako... u potpunosti podrzavam i preporucujem beogradjankama.

renesansa

david... vau

duomo... vau

piazza della repubblica.. vau

ponte vecchio..vau

pogled sa fiesole-a.. vau

uffizi... vau

piazza della signoria... vau

VAU

neptun

ali to se moze i pretpostaviti. mada u sustini i ne moze. koliko god iz knjiga znao celu pricu o mikelandjelu, makijaveliju, lorencu velikom, renesansi...  nista ali nista ne moze da pripremi za osecaj kada se stupi na piazza della signoria (gde naravno stoje kopije ali nista to nije bitno). snaga tog prostora bez obzira na tooooone turista momentalno odvlaci u vreme pre 400 godina...

lep provod u renesansi...

renesansa II

pobeda individualnosti na plocici za interfon. svako ali svako prezime je pisano na drugacijoj plocici, drugacijim fontom, drugacije velicine. i sva ta prezimena u ulici koja vodi do trznice cine savrseni sklad.

: )))

taj ne tako prividni haos ima svoj sklad, svoju logiku, ta zustra rasprava svuda oko vas na ulici ima svoj tok.

a ono sto dominira je potreba za stilom, za izgledom. appearance je sve.

i na kraju: sta mi je dodatno prijalo - mrak pada kasnije, dan je duzi. zapad je ipak zapad : ))))

........................

* ovo naravno nije zalba zbog "otezanih uslova voznje" vec skretanje paznje na cinjenicu da postoji jasan pokazatelj da u italiji sem lepih gradova, automobila, zena, vina... postoji i privreda koja funkcionise. ovo shvatite kao uvod u sledeci tekst.