Volter, Barton & Marina

Mnogo volim NY. Nemam reči da opišem ni zašto, ni kako, ali mnogo ga volim. Kad god odem tamo osećam se ko da se vraćam kući, valjda zato što kad sam došla prvi put u SAD došla sam upravo tu. Kad god se tamo vratim meni se zavrti u glavi od mogućnosti koje ovaj grad pruža. Ovaj prethodni vikend, za par dana, sam uspela da vidim samo delić šarenila koje ovaj grad nudi.

Da krenem nekim redom. Odem ja u New York Public Library da vidim ono što mene zanima. Pitam onog iz obezbeđenja koji nam zaviruje u torbe a gde je Volter, a on mangup kaže meni, konačno si stigla, eno ga onamo iza onih vrata čeka te već neko vreme. E stvarno mi to dobro došlo da se osetim nekako važna - mene čeka Volter!!! Kandid, Volterovo remek delo u svim mogućim izdanjima je na displeju u NYPL, pa čak i najstariji rukopis koji je Volter diktirao svojoj sekretarici. Gledam preko onog stakla i plačem - čovece, knjiga koju smo svi voleli tu ispred mene u svom prvom izdanju.  Da ne pominjem Volterovu akt tašnu od crvene kože, lepo izgraviranu, koja mi je ostavila poseban utisak. Mislim da neću nikad da je zaboravim. Ja sam od onih ženskih osoba koje padaju na lepe kožne torbe i torbice. Ali da se vratim Volteru. Izložba je organizovana povodom 250 godina od prvog izdanja i uključuje svih 17 izdanja iz 1759 godine.  U izložbu su ukjucena i dela inspirisana ovom knjigom koja su nastala u periodu od 18-og do 21 veka, kao i dela pozajmljena od drugih biblioteka. Ali da ne dužim, možete sami da pogledate online izložbu na web strani NYPL. Obećavam vam da ćete uživati.

Tim Barton. Ne znam dali ga volite, ali ja nisam mogla da se pomerim iz dela MOME gde je bila izložba posvećena ovom kreatoru fantazija, basni i bajki - Batman, Edward Scissorhands, Mars Attacks!, Sleepy Hollow, Ed Wood, Sweeney Todd, Big Fish, Charlie and the Chocolate Factory, Alice in Wonderland itd . Organizacija je besprekorna i to je ono što mene oduševljava i zanima onako profesionalno, jer kad porastem i završim visoke škole oću i ja da radim u muzeju, u slučaju da me izbace iz biblioteke. Znam da imam posla sa iskusnim ljudima jer Filmska Biblioteka u sklopu MOME postoji jos od 1935 godine i u njenoj kolekciji se nalazi ogroman broj filmova i bezbroj organizovanih izložbi.  Ova izložba pored retrospektive njegovih filmova sadrži i ogroman broj njegovih skečeva, crteža, fotografija i amaterskih filmova. Kliknite ovde pa proverite sami da ne pričam puno jer je i online prezentacija uradjena fenomenalno. Kad krenete sa kliktanjem nećete tako lako prestati jer kao što rekoh fenomenalna je!

Kad sam konačno uspela da odlepim sebe od Johnny Depp-a, pardon Tima Bartona, otišla sam da vidim Marinu Abramović i izložbu pod nazivom The Artist is Present. Na drugom spratu je bio live performans a na šestom retrospektiva njenih radova.  Marinini studenti su bili na šestom spratu  izvodeći njene poznate live preformanse koje je radila sa Ulayom i sama. Neverovatan interest za Marinu. Ljudi stoje u redu da sede preko puta nje i gledaju je u tišini, komunicirajući sa njom očima. Svi okolo tražimo načina da ugrabimo neku fotku, ali obezbeđenje je na nivou zadatka pa slabo nam uspeva. Ali ima i onih najupornijih i bezobraznih koji su ipak uspeli. Preko puta mene neki tip se namešta da škljocne kad odjednom na njega skoči tip iz obezbeđenja umalo srušivši jedan od reflektora. Pobiće i Marinu i osobu koja je sedela preko puta nje. Na svim stranama je bilo znakova da je fotografisanje zabranjeno ali narod, nedokrsten, sto bi rekla moja pokojna baba.

Ok, da se vratim na temu. U intervju koji je dala James Westcottu kaže da je užasno teško sedeti na stolici tako dugo jer samo posle sat vremena pojave se grčevi, dupe te zaboli ali kaže da ona mora da pređe preko tog  bola jer neuspeh nije uopšte mogućnost. Na šetom spratu gledam ljude koji su prisutni i posmatram njihove reakcije. Začudio me jedan stari čika koji je gledajući Balkan Baroque video prezentaciju plakao. Pomislila sam da je možda iz naših krajeva. Kod Balkan Erotike čula sam par iza mene kako kaže - Balkan is sexy men! Hmm...Od svih performasi koje su njeni studenti ovde u MOMI ponovili najslabiji utisak ostavlja ponovno izvodjenje Imponderabilia, iz 1977 - Bologna, Italija, gde su Marina i Ulay potpuno nagi stajali na ulazu u galeriju, primoravajući posetioce da prođu između njih ali tako da moraju da se očešaju o bar jednom od njih i odaberu prema kome će da okrenu svoje lice.  Ovi njeni studenti nekako manjkaju tu umetničku hemiju i deluju neubedljivo. Čak je i ponovno izvođenje "Relation in Time" nekako neubedljivo jer tog dana kad sam ja bila dvoje koji su učestvovali u ovom performansu izgledali su ko da su na strašnim mukama. Sreća je bila da su svi performansi bili odmah pored originalnih video zapisa kao i fotografija, pa čak i predmeta koji su korišćeni u originalnim performansima.  Nezaboravan deo ovog performansa, kažu upućeni, je bio momenat kad je Ulay došao i seo preko puta Marine na otvaranju izložbe.

Na ovom linku možete gledati direktne prenose prerformansi (napomena da uračunate 6 sati razlike) kao i informacije o samoj izložbi.

 

Toliko u ovom izveštaju sa puta u Veliku Jabuku.