Платан 198

Саветнику председника Републике Србије, г. Небојши Крстићу

 Поштовани, достављам Вам 

 ПРЕДЛОГ

да се на простору око платана број 198 на углу Булевара краља Александра и Улице Ватрослава Јагића направи џепни парк и да се на тај начин околина платана и тај део улице оплемене једним новим садржајем у складу са вредностима екологије и одрживог развоја у градској средини.

 У оквиру реконструкције Булевара краља Александра, од Рузвелтове улице до Улице господара Вучића, започете у фебруару ове године, са Булевара је на највећем делу тог потеза уклоњен досадашњи дрворед платана. Сачуван је одређен број млађих стабала на потезу од Улице Милоша Зечевића односно Гвоздићеве улице (са непарне, односно парне стране) до Улице господара Вучића. Код пијаце Ђерам остављено је пет стабала – четири млада стабла са непарне стране, и платан број 198, старости 80–90 година, на углу са Улицом Ватрослава Јагића, са парне стране улице. Платан број 198 (врсте Platanus acerifolia) остављен је захваљујући мом залагању током радова прве фазе реконструкције, која је обухватала уклањање дрвореда. За време акције за очување платана број 198 потписивана је петиција да му се пружи адекватна нега, у складу са мерама предложеним у елаборату Шумарског факултета о стању дрвореда и свих појединачних стабала из 2008. године. Петицију је до сада потписало преко 3800 грађана, а међу потписницима је и актуелни министар за културу, Небојша Брадић. Градоначелник Београда, Драган Ђилас, дао је током Дана заштите шума, 21. марта, у неформалном разговору, потврду да ће платан број 198, заједно са другим стаблима која нису посечена, остати, иако због тога дрворед неће имати униформан изглед, и да је важно „да се излечи све што може да се излечи.“ Према мом увиду у пројекат реконструкције Булевара, платан број 198 нимало не задире у коловоз, тако да не представља сметњу редовном одвијању саобраћаја. Такође, због повољног положаја, поред паркинга и зграде бившег Југодрва, Булевар краља Александра бр. 174, његово очување нема непожељнихпоследица по постојеће грађевине. Радови на реконструкцији подземних инсталација одвијају се повољно, и већ се може са приличном сигурношћу рећи да до завршетка целокупних радова неће доћи до већег оштећења кореновог система и да радови неће пореметити статику дрвета.  Према елаборату Шумарског факултета о стању дрвореда и свих поједи- начних стабала из 2006. године (Анастасијевић, Вратуша; у даљем тексту Ел. 2006), платан број 198 (тада нумерисан као 203) добио је, у односу на остала дрворедна стабла на потезу од Чучук Станине улице до Улице Старца Вујадина, сразмерно високу оцену декоративности и кондиције. Наведено је да постоје са-мо деформације стабла које су настале због лошег орезивања током деведесетих, а да нема видљиве трулежи или шупљина на стаблу, нити видљивих или знатних оштећења коре. Његова вредност је процењена на 1.069.632,00 динара, дакле већа је од свих других стабала на потезу од Чучук Станине улице до Улице Старца Вујадина (стр. 60). 1 Према елаборату из 2008. године (Марковић; у даљем тексту: Ел. 2008), наводи се у прилогу да је за санацију стабла потребна обрада рана у приданку и обрада трулих врхова превршених грана у крошњи (стр. 58), а у тексту елабората наводе се и адекватне мере санације (стр. 9–21). У телефонском разговору са проф. Марковићем, 25. марта, професор је рекао да према његовом мишљењу још увек не постоји потреба да се обавља нова процена стања платана број 198, већ да је довољно да се по завршетку радова на реконструкцији обави санација стабла у складу са предложеним мерама, што је у надлежности ЈП „Зеленило Београд“. Дрворед платана у Булевару краља Александра добијен је у оквиру ратних репарација од Немачке после Првог светског рата (Република, бр. 472–473, 1–31. март 2010, стр. 10), и у том контексту има изванредну историјску вредност. То се односи и на сачувани део дрвореда, од Голсвортијеве улице до Улице Драгослава Јовановића, и на платан број 198 који је са њима чинио целину. Платан број 198 налази се тачно на средини потеза на коме је уклоњен претходни дрворед, од Вуковог споменика до Гвоздићеве улице односно Улице Милоша Зечевића (са парне односно непарне стране), на простору на ком је планирана садња новог дрвореда. Са естетског становишта, овај платан би, по свом положају, заузео централно место у новом дрвореду и не би нарушавао нову целину већ би је својом величином употпуњавао, а његова би круна могла да постане „круна“ новог дрвореда. Треба имати у виду и да на кори овог платана нема практично никаквих оштећења и да је само стабло са естетског становишта у врло добром стању. Раст кореновог система платана јесте довео до одређених, мањих деформација тротоара, али то ће приликом реконструкције већ бити промењено, а приданак стабла није пуно оштећен нити изразито деформисан због тога. Еколошка функција само једног великог стабла у улици, попут платана број 198, такође није занемарљива, што се наводи и у Ел. 2006: „сама широка крошња једног јединог (дрворедног) стабла умањује дисперзију олова по уличном екосистему у великој мери. Исти принцип несумњиво се може повезати и са свим другим чврстим полутантима у улици, што никако не треба занемарива- ти“ (стр. 8). У том контексту, очување платана број 198 у новом дрвореду је оправдано и функционалношћу његове крошње, посебно када се упореди са величином крошње средњих лишћара који ће чинити већину новог дрвореда. Такође, треба нагласити да је платан број 198 током акције за његово очување већ задобио и извесну психолошку вредност за суграђане. Познато је да је однос нашег народа према дрвећу одувек био снажан, и изразито емотиван (Ел. 2006, стр. 5). Сада, када је један део дрвореда који је девет деценија чинио Булевар препознатљивим уклоњен, суграђани почињу да осећају повезаност са платаном број 198. Коментари суграђана и потписника петиције, попут: „Дај Боже да сачувамо бар ово једно дрво“, „Како би било дивно да остане овај платан као споменик“, које сам пуно пута чуо током акције за очување овог платана, јасно сведоче о томе (нека од тих сведочења забележила је камером Соња Благојевић, редитељ, која ће од акције за одбрану и очување платана број 198 направити документарни филм). Дрво као такво представља врло снажан симбол наде и постојаности, јер је његов просечан животни век дужи од просечног људског века, а сваке године се обнавља и расте, а такав симбол је нешто што је људима, посебно у време кризе, али и иначе, заиста веома потребно. И сама одбрана платана број 198 такође има врло велики психолошки значај за суграђане, који у њој препознају борбу за основно грађанско право на здраву животну средину, за очување природне средине и изузетних природних вредности у њој, и очување живота овог изузетног примерка флоре, „правилну и исправну борбу за демократске и еколошке вредности, и значајно унапређивање и подизање еколошке свести суграђана“, како је то формулисао Никола Стефановић, један од станара Булевара који су активно помагали, и помажу, акцију за очување платана број 198. Међу људима се већ често може чути и да платан број 198 називају „Дрветом пријатељства“. Негативне последице постојања дрвећа у улицама, као што су редуковање осунчаности, затварање уличног кањона или просторно ометање изазвано превеликим узрастом стабала (упор. Ел. 2006, стр. 9), биће умањене или елиминисане са садњом новог дрвореда, а једно велико стабло на том потезу свакако не представља проблем у том контексту. Према неким извештајима, длачице које су распоређене унаоколо сфере плодних главица на платанима могу да изазову алергију, али код нас нису забележени случајеви оштећења очију или слузнице носа (Ел. 2006, стр. 14). У сваком случају, једно стабло платана на потезу од два километра не може представљати проблем. Као што је познато, битан предуслов развоја дрвета је аерација кореновог система, која у дрвореду у градским условима може бити посебно отежана због слоја асфалта на тротоару и коловозу. У случају платана број 198, задовољавајући степен аерације се може обезбедити остављањем малог травњака око платана. Према регулационо-нивелационом плану реконструкције Бу- левара из 2009. године, око платана број 198, на раскрсници са Јагићевом, остављен је празан простор, због положаја и прегледности раскрснице. План допушта простор од приближно 12 х 3.5 метара ексцентрично око платана, који би могао бити искоришћен да се поправе услови за развој корена и побољша естетика улице на овом делу Булевара. Земљиште би требало добро очистити од остатака бетона и асфалта, дренирати и насути супстратом повољних физичких особина. Простор око пла- тана може се затим оградити, као у Крунској улици, на пример, и украсити рокаријумом, ниским зимзеленим жбуновима и цветницама. Уколико простор то допушта, могле би се уз ограду поставити и адекватне клупе за одмор. На тај ће начин овај простор изгледати лепше и хуманије, поготово ако се узме у обзир да у близини нема пуно зелених површина. Остављање малог џепног парка на овом простору имало би значајну естетску, психолошку, па и еколошку вредност. Осим што би поправило услове за живот платана број 198, то би обележило овај простор и као место погодно за културне садржаје који су примерени садржају улице, поготово мале јавне скупове и акције које су усмерене на подизање еколошке свести суграђана, пошто је екологија једно од кључних питања одрживог развоја савремених градова. Уместо џепног парка, могуће је направити и зидану жардињеру, „острво“ око платана, са пригодним каменим или дрвеним клупама, али сматрам да би, пошто то простор допушта, било и естетски и еколошки боље тај простор употребити за мали џепни парк и иновативно оплемењивање тог простора. Остављање адекватног простора око платана број 198, заједно са санацијом стабла на начин на који је предложен у Ел. 2008, стр. 9–21, обезбедило би будућу адекватну ревитализацију стабла и продужило му животни и функционални век у склопу новог дрвореда. Уз правилно орезивање крошње и заштићивање стабла од болести, као и адекватан простор за даљи развој корена и његову аерацију, платан број 198 би могао увећати своју општу функционалност, и естетску и биолошку. За постављање џепног парка на овом простору било би потребно „жртвовати“ једно паркинг место које је према плану предвиђено у непосредној близини дрвета, али сматрам, као и сви суграђани који су потписали петицију, да су еколошки разлози и очување живота и унапређење услова за раст и развој једног изузетног примерка флоре свакако значајнији од једног паркинг места. 

Будући да сте потписивањем петиције већ исказали Вашу подршку очувању платана број 198, надам се бисте желели и да својим залагањем помогнете да се омогући реализација овог једноставног а опет значајног пројекта који може служити као подстицај и за будуће акције које имају везе са унапређивањем животне средине у градским условима и подизање еколошке свести грађана Београда и Србије.

 Бавећи се акцијом за очување платана број 198, упознао сам више суграђана који подржавају идеју да се у једном тренутку оснује удружење грађана које би било посебно оријентисано на вођење бриге око платана и његове непосредне околине, и који би били вољни да се у то укључе и помогну уређивање и одржавање овог простора на најбољи могући начин.

 Молим Вас да у најкраћем могућем року узмете овај предлог на разматрање зато што је реконструкција Булевара увелико у току, а решено питање регулације простора око платана број 198 би свакако помогло да се целокупан посао реконструкције заврши у предвиђеном року.

С поштовањем

Владимир Живановић

У Београду,

1. априла 2010.