10 stvari o nauci koje bi svako trebalo da zna

Ne moraš da se registruješ. Ako ne dobiješ tekst odmah, ubaci ime autora u Search, pa ćeš dobiti link sa celim tekstom.

Fin tekst. Međutim, odnosi se samo na prirodne i tehničke nauke/pojmove.
Bilo bi interesantno pročitati nešto slično i za društvene nauke.

U svakom slučaju, hvala što ste ga preporučili. Preporuka i Vama. I pozdravi.

Moze u SEARCH i ime autora Clive Cookson i to jeto. Doibar text, al su uglavnom, makar meni poznte stvari, pa me mrzi da citam

Stoga, ovaj tekst možda nekome pomogne da shvati navedene pojmove i možda se zainteresuje da pročita više

Realna konstatacija.

Problem u danasnje vreme je u eksponencijalnom rastu raspolozivih naucnih (i ne samo naucnih) informacija i opadajucem kvalitetu elemtarnog i srednjeg obrazovanja cija bi primarna uloga trebalo da bude informisanje ucenika i budjenje interesovanja i radoznalosti za razne naucne oblasti.

Nazalost, fizionomija svakodnevnog zivota i prioriteti danasnje zapadne civilizacije, cesto demotivisu mlade ljude da se ozbiljnije zainteresuju za relevantne stvari, vec gro svog vremena posvecuju enormnom broju distrakcija kao sto su jevtina zabava, video igre, zuta stampa itd.

Eksplozivan razvoj komunikacija, medija i narocito interneta, umesto da poboljsaju kvalitet znanja i informisanja su izgleda za mnoge stanovnike planete ucinili upravo obrnuto. Bojim se da je to mahom u funkciji ekonomskog porobljavanja, sto ide u korak sa siromasenjem obrazovanja i duha. Svako drustvo kreira upravo onakve podanike kakvi su mu potrebni.

nsarski

Milutine, ali, rekao bih, iz sasvim drugacijih razloga.
To sto bi, prema ovome tekstu, svako trebao da zna mi lici na "science
for dummies". Mada, to nije science. Jer, u pitanju su osnovni koncepti
kao: odakle mi ovde, sta je to sto svetli na nebu nocu, zasto ima zivih
bica koja mogu da zive pod vodom i onih koji ne mogu (a ima ih i da
lete, jbt!), itajrad, pa to je valjda nesto o cemu se svako ponekad
zapita. I to, upravo to, cini ovaj tekst veoma zanimljivim. To je
zanimljivo da je takav tekst napisan. Postoje, dakle, ljudi koji sebe
(ili druge) nikada ne pitaju ovakva pitanja, te ne razmisljaju o
odgovoru. (Zakljucujem da postoje, zato sto taj tekst postoji). Dobro,
neka bude i tako: Ima ljudi kojima nikada ta pitanja nisu dosla do
svesti. Ali, time odmah dolazimo do ognjenog problema: a koja pitanja su im dosla do svesti?
Zasto su pertle bele? Kako se koristi taksi? Koliko ima dana u nedelji?
Sta jede komsija za rucak? Mislim, nemam pojma, samo sam naveo nesto
sto moze da se zavrsi sa znakom pitanja.
Hocu da kazem, ako coveku nikad nije palo na pamet da se zapita zasto
su nebeska tela okrugla, ili odakle te razlicite zivotinje na Zemlji,
onda tome nema spasa.
Nek blene u TV i veruje u sve sto tamo cuje. I blazeno neznanje je modus vivendi.
(Molim eventualne drcne komentatore da primete da sam rekao neznanje, a ne glupost, da ne gubimo vreme).

Naprotiv, dragi NSarski, u pogledu ovog poslednjeg moze ti se zameriti samo da si odvise blag i bespotrebno politicki korektan -- istina je znatno surovija...

elemtarnog i srednjeg obrazovanja cija bi primarna uloga trebalo da bude informisanje ucenika i budjenje interesovanja i radoznalosti za razne naucne oblasti.

Ne bih se složila; moje (idealističko, možda) viđenje je da školstvo treba da pokuša da nauči decu kritičkom razmišljanju, osim nekom kvantumu činjenica. Ja sam samo jednom, u celom svom "kratkom i dosadnom" školovanju, a i to tek na poslediplomskim studijama, imala jednog jedinog profesora koji nas je terao da MISLIMO, da ne verujemo a priori u sve što nam se prezentuje, da proveravamo i razmišljamo.... Čak i ako se uzme u obzir da je to bilo baš davno, sumnjam da je sada bolje :(.

Osim toga, kao roditelj tinejdžera :), nemam utisak da saznavanje sa interneta ima neki konkretan značaj. Mislim, znate kako ja gledam na to - neko mora prvo (solidno) da zna materiju makar elementarno, a često i mnogo bolje od toga, da bi mogao neki detalj, finesu, reč, da nađe online. Uverena sam da deca opsednuta internetom retko imaju izgrađenu osobinu da sednu, i UDUBE se u materiju, i rešavanje problema ma koje prirode. Internet vidim samo kao "instant" znanje...
'Oću reći: ako dete prvo skine i prouči 4.3 Gb recimo udžbenika hemije, lako je kasnije to sve "apdejtovati", pratiti nova saznanja, makar ugrubo i slično. Ali - baš učiti, pogotovo bazične nauke....

(idealističko, možda) viđenje je da školstvo treba da pokuša da nauči decu kritičkom razmišljanju,

Idealisticko - izvesno. Danasnja skola i drustvo nemaju interes da decu uce da kriticki misle. To ce pre nauciti od roditelja (ako su tome vicni).

osim nekom kvantumu činjenica.

Suve cinjenice cine nauku i sve u zivotu dosadnim, pogotovo mladom mozgu. S druge strane, ja vidim znacajnu ulogu prezentiranja "kvantuma cinjenica" tim mladim mozgovima. Kada mi je bilo sest godina, dobio sam na poklon decju enciklopediju koju sam progutao u jednom dahu. Ta enciklopedija mi je promenila zivot vise nego sve godine skolovanja (dobro, ne bas sve). Radoznalost probudjena tom enciklopedijom me je dalje vodila da citam, pitam, ucim, pronalazim. Taj "kvantum cinjenica" i zivot bez toga, vidim u analogiji izmedju nekadasnjih YU samoposluga i onih na zapadu. Kad udjete u nasu samoposlugu, sve to vidite su redovi zejtina, brasna, spageta i piva. U bilo kojoj i najmanjoj zapadnoj samoposluzi postojao je veci izbor sireva nego u svim Jugoslovenskim zajedno. Dovoljno receno. Upravo u tom bogatstvu izvora nalazim vrednost "kvantuma cinjenica". Sto je mlad mozak vise izlozen bogatijim izborima, lakse ce da se zainteresuje za bar nesto i kasnije u zivotu donese bolje odluke po pitanju izbora profesije i drugih zivotnih opredeljenja.

Internet vidim samo kao "instant" znanje...

Znacajno se ne slazem. Internet je postao enormna baza podataka i prava enciklopedija za one koji znaju da ga koriste (i sve to skoro besplatno). Recimo, na internetu je daleko lakse i brze naci podatke nego pretrazivati hiljade strana teksta u biblioteci. Drugi primer - vreme potrebno da se napise ozbiljan naucni udzbenik varira od par godina do 4-5 godina. Dok knjiga izadje iz stampe, mnoge informacije su zastarele. Zato su tu naucni radovi. Mnostvo njih moze da se nadje besplatno na interenetu u vrlo kratkom roku posle objavljivanja. O drugim tipovima informacije i da ne pricamo.

Verovatno niste jos "otkljucali" punu snagu interneta. Mislim da mladje generacije to daleko bolje kapiraju.