Drage moje i dragi moji, danas je taj dan. Danas je Vlasti rođendan.
Tek sam se probudila, pljušti kuša, bauljam, ne vidim ništa, tražim Vlastu...
...ne, ne, čekaj, prvo rođendanska muzika...
Vlastua, gde si hani?
I! Evo je Vlasta, priprema žurku, pravi najbolju moguću klopu i najbolje moguće kompilacije, već tri dana ne spava, kosa joj se malo poremetila, ali lice i dalje sije i osmeh i dalje seva:
Happy birthday dear!!! R.E.S.P.E.C.T.
Pa kaže Vlasta:
Damn! K vragu! Nisam mislila da si činim ovo jer je uzelo maha, ali ne mogu da odolim, nepopravljivo sam neozbiljna i volim žurke. Rođendane naročito, svoj najviše. Svi te zovu, čestitaju, žele najbolje, u centru si pažnje, torta, salate razne, party, pokloni. Pošto već jedno deceniju unazad, a možda i više, pravim velike žurke - znate one kao pre, sa puno sveta, a bez nameštaja, da ne mogu da sede već moraju svi da đuskaju - onda već početkom novembra počne da zvrcka telefon: «Vlasto, hoćeš praviti onaj vikend pre ili posle 26? Šta da obučem? Šta ćeš ti obući? Ko će sve doći? Jel treba nešto da ti pomognem? Jel imaš ajlajner? Da donesem onu moju salatu?...». Donesi. Svega mi lepog donesite.
Za pretprošli rođus sam od muža dobila disco ball!! Kugla je, kako i dolekuje svakoj poštenoj kući, zauzela središnji deo kuće, visi na gredi koja deli kuhinju od ostatka hiže. Tu se svi ljubimo kada se sretnemo na žurci, to vam je nešto poput savremene imele. Čitava jedna instalacija, ozbiljna discoteque. I svaki put kada se zavrti, ja se pitam: zašto ljudi više ne prave prave žurke?
Muž, audiofil, pobrine se uvek da to bude dovoljno glasno - kako komšije ne bi, ne daj bože, kojim slučajem jedne godine zaboravile na moj partey – a opet kvalitetan zvuk da bude, izbalansiran. I uopšte, dolaze mi mnogi audiofili i «muzičari», moram da ih ispoštujem. Ovde digresiju moram da ubacim. Moj gospar, gazda Džordže, pravi pojačala, zvučnike, konvertore i tomu slične cinculatore. Pored znanja, ima i sluh koji nemam. Pošto slike govore više od reči, evo jedne: kupili smo novi album neke grupe. Sedne se na sredinu (!), namontiraju svi neophodni rekviziti, pivo, pepeljara s leva, daljinski. Počinjemo da slušamo. Ja slušam novi album grupe, a gospar Džordže, za kojeg odgovorno tvrdim da mu se u takvim situacijama još više povećaju uši, počne odjednom da tegli vrat i krivi glavu na levo, ali ne baš levo, već više severo-zapadno, ka levom zvučniku. Onda, kada vrat više nema kuda, on ustane, poguren, sa malo zakrenutom glavom, i krene polako ka njemu. Korak, po korak. Onda stoji tako poguren ispred njega, sluša, misli, pa odjednom ode iza njega i počne da buđži one skretnice, čačka, pa se vrati na centralnu fotelju. Malo sedi mirno, tek odjednom, evo ga vrat ode na desno. Pa sve isto: ustane, sluša, čačka, vrati se, malo popije i opusti kao kirurg after the operation. Kažem vam, mi ne slušamo isto. Ja slušam album, a gospar sluša zvuk. Ima i neke prijatelje fanatike, pa kada se skupe prave orgije. E, to sam vam sve ispričala čisto da znate da narečena žurka sa te strane ispunjava sve zakonske minimume i opšteprihvaćene norme. Europske, naravno.
Specijalna komisija za sitna slana peciva u vidu visoko obučenih baba pobrine se za džandrmolje razne, slane, pite, kiflice, rolovane od sira pužiće, slane torte i obično neki veliki slatki Panj, koji zauzme celu jednu policu u frižideru. Ja napakujem neke salatice, indijske ramajane, smrdljive sa lukom, onda kisele protiv žgaravice, a odlično je da se u činijče stavi i malo ajvara domaćeg, ljutog, ako se ima. Ove ću godine praviti i jednu specijalnu koju sam prvi put probala u Kijevu. Šargarepa, jabuke, beli luk. Bude gotova treći dan u podne. Prvi dan staviš šargarepu i nešto, pa drugi dan dodaš jabučice, pa treći opet nešto. Izmešaju se svi sokovi, a šargarepa izgubi onu svoju gorčinu i pomeša se sa jabukom i postane nekako funky, udara me smeh, svega mi.
Play lista u trajanju od 12 sati, za nedajbože, ako potraje, pravi se danima unapred. Zna se kakav je red, kako počinje, gde se diže, da prostite. Mori me malo to što ih imam raznih gostiju, pa treba svi da budu srećni, ali može sve to, baš može. Ja sam u stvari trebala da budem DJ, ali nisam na vreme shvatila. To je posao mojih snova. Puštaš ljudima muziku, činiš da im bude jako dobro i dobijaš kintu. Eno, i Strongman baš juče reče da Moriljo za veče dobija neke grdne pare, 60 tisuća nečega. Koliko bih tek ja dobijala, ne smem ni da pomislim!
Rođendanska žurka je jedinstvena prilika i da obučem užasno kratak minić i neke punkerske mrežaste nakaradne čarape, može i uz martine ili neku finu čizmu, svejedno. Evo, sad me baš zvala Caka da mi čestita rođus i pita: »Šta da ti kupim? Jel ti treba nešto, duks, najlonke?« Sve mi treba. Svega mi lepog donesite.
Krajšić, vedžbaj malo na štiklama ovih dana. Ako ne budeš na štiklama, osetićeš na svojoj koži kako izgleda subotnje izbacivanje iz kuće Matore sestre. Sandra, i za tebe isto važi, kad si žedna, Bip potraži....:-))
Dragana, jesi oprala periku? Nemoj da se ponovi ono od prošle godine. Ako baš i mora, moraš stati dalje od grejnog tela. I svi vi drugari koji koji ćete doći u subotu, i drugari sa bloga, koji ćete biti na ovoj žurci, budite mi veseli. Tako Vlasta najviše voli, a Vlasta je danas glavna zvezda.
Zaboravila sam na poklone. Daklem, poklone ćemo primati za vikend u klubu Queen of Telep.