Pakleni tornjevi

A to „lagano" podrazumeva vrlo bliske susrete s vatrom zbog propalih aluminijumskih instalacija; bubašvabama i pacovima koji se izmigolje s vremena na vreme iz podruma, kad ogladne; sa liftovima koji osim uobičajenom maršrutom šetaju i na sve četiri strane sveta; rupama koje su oko kućišta za liftove ostale za iščupanim lajsnama, sada tako izazovnim za nestašne dečje prstiće i glavicu, ne daj bože; jednom čistačicom sa samo dve ruke i jednim kućepaziteljem sa samo jednim šrafcigerom - za svih 15 ulaza, tj. 1200 stanova; sa zajedničkim hodnicima kroz koje fijuče vetar, dok cenu luksuza koji podrazumeva da radijatori u njima punom parom greju kvart, ćutke i revnosno plaćaju spomenuti sužnji; ulazima i zidovima prvi i poslednji put okrečenim zlatnih sedamdesetih...

Sve mi to, dakle, liči na neku osvetu. Koliko je težak greh onih koji tu stanuju, ne znam, ali vidim da su ljudi iz tog naselja uvek nekako bledunjavi i ispijeni. Valjda od svačijeg zaborava. A tamo vrlo lako može da vas navuče potpuno pogrešna logika da je blok - blok. Zabuni vas to što se u srpskim gradovima, na primer, uvek znalo kako može da izgleda jedan betonski stambeni blok: potpuno otuđeno, ali podnošljivo. Toj podnošljivosti se ponekad moglo dodati i ono „sasvim", i to onda kada su stanari ostavljali po koji jeftin cvet u zajedničke prolaze, na ograde i stepeništa. Ali, mađarski blok (panel) nije isto što i srpski, tako da u Pešti moarte da otvorite četvore oči još dok se približavaš istom. U njemu i oko njega može da te dočeka ili mali raj, ili mali pakao. Sredina ređe.

I dok šetam jednim takvim naseljem, od gradskih otaca zaboravljenim, pitam prolaznika koji mi je izgledao isto tako zabataljen, kada radi obdaniše. Pri tom pokažem prstom ka prostranoj prizemnoj zgradi, šćućurenoj između dečjeg igrališta i tih panelnih rugoba. On me začuđeno pogleda i, misleći valjda da ga zavitlavam, poludrsko odgovori kako je nekada obdanište bilo u toj zgradi. Zatim bez reči ispruži prst ka tabli na zidu. Pogledam bojažljivo, a na njoj samo četiri reči ispisane od velikih, ukrasnih slova: Dnevna psihijatrijska bolnica - Harmonija!