Budućnost| Društvo| Ljudska prava| Region

ANĐELINA ŽOLI I DOBRA VOLJA U BOSNI!

Filip Mladenović

/ 08.04.2010. u 01:11

Komentari: 10
Čitanost: 12516
/
Preporuke: 1584
/

MOST PRIJATELJSTVA, 6. 4. 2010.

BOSNA, 15 godina posle rata

Drugog dana Uskrsa, 5. aprila 2010, izbegličke porodice u Goraždu posetila je Anđelina Žoli, jedna od najangažovanijih ambasadorki dobre volje UNHCR. Nakon posete bosanskim izbeglicama Andželina Žoli je izjavila: "Uprkos njihovom teškom i tužnom životu tokom koga se bore za golu egzistenciju, oni imaju neverovatnu odlučnost i upornost da stvore bolju budućnost za svoju decu! Nakon što sam upoznala ove ljude i čula njihove priče, došla sam do zaključka da bi što pre trebalo okončati raseljavanje izbeglica i osigurati im bolji kvalitet života, a mi možemo da pomognemo da se promoviše napredak i dugoročna stabilnost. Tek tada se može staviti tačka na jedno od najtragičnijih poglavlja moderne istorije!" Anđelina Žoli je obećala da će se vratiti u BIH kako bi se sastala sa političarima i razgovarala o mogućim rešenjima ovog velikog problema.

Dan kasnije, 6. aprila 2010. u Sarajevu je održan forum "MOST PRIJATELJSTVA" na inicijativu Društva za toleranciju iz Bačke Palanke, koje već godinama uspešno vodi gospodin Zdravko Marjanović. Domaćin skupa u prostorijama KUD "LOLA" bio je njegov agilni predsednik Midhat Karović, a učesnici obični, anonimni ljudi iz BIH, Hrvatske, Srbije i Kosova, koji se ne mire sa apsurdnom situacijom da i dalje na ovim prostorima vlada atmosfera netrpeljivosti i nedruželjubivosti.

Tokom otvorene rasprave dogovoreno je da se što više širi mreža organizacija i pojedinaca koji će svojim angažmanom razvijati prijateljstvo i razumevanje medju ljudima. Takodje, podržavaće se sve aktivnosti usmerene ka utvrdjivanju istine i pomirenju na svim nivoima. Institucije vlasti će biti podsticane da uspostavljaju trajne prijateljske odnose medju narodima i državama regiona. I najzad, napravljen je plan konkretnih akcija.

Jedan od učesnika ovog skupa, gospodin Mirsad Tokača, predsednik Istraživačko-dokumentacionog centra, predstavio je Bosanski atlas ratnih zločina. Analizom ovog atlasa dolazi se do otrežnjujućeg zaključka da je rat u BIH od 1992. do 1995. prevashodno vodjen radi osvajanja najvažnijih ekonomskih resursa, a da je priča o nacionalnoj i verskoj mržnji medijski spinovana radi ostvarenja ovog glavnog ratnog cilja!

Bosanski atlas ratnih zločina je geografski informacioni sistem (GIS), koji koristeći Google Earth tehnologiju prezentira činjenice o ratu na teritoriji Bosne i Hercegovine u periodu od 1992. do 1995. godine na inovativan i nekonvecionalan način. Atlas istovremeno ima edukativnu svrhu, jer nudi pristup činjenicama o masovnim ubistvima, silovanjima, žrtvama rata, sudskim presudama, kao i podacima o uništavanju verskog, kulturnog i istorijskog nasleđa Bosne i Hercegovine. Atlas predstavlja i digitalni memorijal svim žrtvama proteklog rata bez obzira na njihovu etničku, religijsku, političku ili socijalnu pripadnost. Na digitalnoj mapi Bosne i Hercegovine, istraživači, studenti, porodice žrtava i drugi zainteresovani mogu doći do informacija iz IDC-ove baze podataka o ratnim događajima u svim regijama Bosne i Hercegovine. (http://www.idc.org.ba/)

Profesor iz Osijeka Milan Ivanović predložio je izradu Izveštaja o stanju medjunacionalnih odnosa u regionu svaka tri meseca, kao i popularne forme promovisanja vrednosti civilnog društva putem plakata, letaka, stripova... Biljana Stanojević, pravnica iz Beograda, imala je originalnu ideju da se iznajmi autobus, ukrasi angažovanim porukama i krene u obilazak gradova ex Jugoslavije sa jednostavnim, životnim pozivom "LJUDI, DRUŽITE SE!".

Prvu vest, o plemenitoj poseti Anđeline Žoli, prenela su skoro sva sredstva javnog informisanja. Na žalost, informaciju o forumu "MOST PRIJATELJSTVA" niko nije publikovao. Medijima i političkim garniturama i dalje više odgovara fabrikovanje loših vesti, forsiranje suptilnog, maskiranog govora mržnje i blokada svake gradjanske, spontane inicijative vezane za obične, životne stvari, poput druženja, putovanja, razmene djaka i studenata, širenja duha tolerancije, ljubavi i mira. DOKLE!?

Atačmenti

Bosna, 15 godina posle rata.jpg / 40 / KB image/pjpeg
MOST prijateljstva, 6. 4. 2010..jpg / 347.08 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (10)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

blogovatelj 04:28 08.04.2010

Kada?

poput druženja, putovanja, razmene djaka i studenata, širenja duha tolerancije, ljubavi i mira. DOKLE!?

Pravi si hipik.

Exitus Letalis 09:46 08.04.2010

ili 5. april ili drugi dan uskrsa ...

drugi dan uskrsa, na sretenje, drugi dan svetog nikole/mihajla/ilije, na đurđevdan, baš na svetu trojicu ...

e, stvarno ... imamo li mi kalendar il ćemo se upravljati prema drugom danu uskrsa?
ništa lično, al taj manir he počeo poodavno, negde kad i krštenja u poznim 40tim i 50tim gpdinama.

- anngi, kad si bili u goraždu?
- drugog dana uskrsa-
- e,baš ti fala, baš dobro da nisi rekla 5. aprila. niko ne zna kad je 5. april ... al svi znaju kad je drugi i teći dan uskrsa...

dragannalovic 09:48 08.04.2010

Demokratija u tranziciji

Medijima i političkim garniturama i dalje više odgovara fabrikovanje loših vesti, forsiranje suptilnog, maskiranog govora mržnje i blokada svake gradjanske, spontane inicijative vezane za obične, životne stvari, poput druženja, putovanja, razmene djaka i studenata, širenja duha tolerancije, ljubavi i mira.

Rat na tlu bivših YU republika je samo posledica jedne destruktivne politike čiji cilj nije bio dalji napredak i prosperitet društva već očuvanje stečenih pozicija i lično bogaćanje. Ne ulazeći u to ko je koliko kriv i čija je krivica veća( za rat su uvek potrebne dve strane)činjenica je da se i nakon njegovog završetka komunikacija izmedju naroda lakše odvija u neposrednim kontaktima i na nekom ličnom nivou nego na onom zvaničnom. Rat bivših Yu republika počeo je dirigovanim medijskim ratom i nažalost do dan danas nije se mnogo toga značajnije promenilo pošto su i u sadašnjim državama mediji još uvek pod kontrolom vlasti i kao takvi skreću temu sa onih pravih gorućih problema, dižući tenziju po potrebi. Osim toga tajkunima koji kontrolišu vlast nije u interesu neko ponovno čvršće povezivanje i uspostavljanje komunikacije i smiravanje strasti , osim ako to nije njihova medjusobna saradnja, niti od toga vide neku ličnu korist, a što ne ide njima u korist ne ide ni državi.

Filip Mladenović 12:09 08.04.2010

Re: Demokratija u tranziciji

Naravno! Zato nam ništa drugo ne preostaje nego da se gradjanskim pokretima, inicijativama i akcijama borimo za normalnost u ovom delu sveta!

Filip Mladenović 14:25 08.04.2010

ISPOVEST SABINE KARAMAN

Prošli me tjedan nazvala gospođa Nesisa iz UNHCR-a. Kaže mi: “Sabina, u ponedjeljak će vam doći neki važni gosti, budite svi kod kuće”. Hajde reko’, bit ćemo. Ja mislila doći će neke međunarodne političke glavešine, da nas prebrojavaju, šta ti ja znam - tako je uzbuđenim glasom priču započela 31-godišnja Sabina Karaman, čiju je obitelj u ponedjeljak, u naselju Međeđa pored Višegrada u Republici Srpskoj, posjetio najslavniji holivudski par Brad Pitt i Angelina Jolie .

Sabina je u Goraždu išla u srednju medicinsku, jako se, kaže, zaljubila, zatrudnjela, te zbog udaje prekinula školu. Ona i suprug Sabahudin danas imaju četvero djece: 12-godišnju Anesu, 10-godišnju Neiru, 8-godišnjeg Adnana i 6-godišnju Amelu. Do rata su, kaže, živjeli u Višegradu, kad je buknulo, otišli su u 35 kilometara udaljeno Goražde, uselili su, kaže, u neku praznu srpsku kuću, pa ih sklonilo u drugu ... Od ljeta 2003. do studenog prošle godine živjeli su u zabačenom selu Brodar.
-Užas bolan, šta da ti pričam, draga moja. Šuma, nigdje nikoga, struje nema, vode nema. Šest godina uz voštanice živjeli. Nešto prije Nove godine preselili smo u naselje Međeđa, dobrom voljom moje strine koja nam je privremeno dala prizemlje. Nas šest u 30 kvadrata, svi spavamo u dnevnoj sobi jer ona druga vlaži. Barem imamo struju. Eto djeca prije pet mjeseci prvi put vidjela kompjutor, šta više da ti kažem!
Sabina ne radi. Nešto sitno se, kaže, bave poljoprivredom, “imaju baštu i njivu, posiju nešto ...” Mjesečni dječji doplatak iznosi 195 konvertibilnih maraka, što je oko 95 eura za četvero djece.

- Elem, sjedimo tako u ponedjeljak oko podne u našoj dnevnoj sobi koja isto vlaži. Kad najednom na vratima Angelina Jolie. Stoji onako prelijepa. Ja oči razrogačila, pomislih - sanjam li ovo. Iza nje uđe Brad. Ja oću da vrisnem, ne mogu da vjerujem, možete li zamisliti koji je to šok bio. Kako ih, bolan, neću prepoznati. Gledam i ne vjerujem. “Hi. Ja sam Angelina”, kaže mi glumica i pruži ruku. Ja se potpuno izgubila - prisjeća se Sabina.
- Toliko sam se zbunila da ih nisam ničim ponudila, ni sokom, ni kafom. Bila sam grozna domaćica. Sjeli su na kauč i rekli: “Pričajte nam kako živite”. Sve ih je zanimalo, a najviše djeca. Gospoda iz UNHCR-a predstavila su nas kao hrabru obitelj koja se trsi i bori za djecu u nikakvim uvjetima. Morali smo im pričati kako je djeci u školi, postoji li nacionalna netrpeljivost, učimo li ih ljubavi i toleranciji, imaju li osnovne stvari, dobivamo li kakvu novčanu pomoć ... - nabraja Sabina.
Slavni je par, nastavlja, kod njih proveo sat vremena. Dok su razgovarali, Brad je nešto zapisivao , a Angelina se, kaže, nije odvajala od djece, cijelo vrijeme ih je grlila. Za to su vrijeme, nastavlja Sabina, oko kuće bili ljudi iz sarajevskog UNHCR-a i mnogobrojno osiguranje.

Filip Mladenović 01:15 09.04.2010

Kako pomažu Anđelina Žoli i Bred Pit?

Ljudi koji žive u izbegličkim kampovima u Rogatici, Goraždu i Međeđi, koje su Anđelina i Bred posetili u ponedeljak, 5. aprila 2010, nadaju se da će dobiti pomoć od humanitarne fondacije koju je poznati glumački par osnovao 2006.

Pakistan - Za pomoć avganistanskim izbeglicama u Pakistanu Andželina je 2001. poklonila milion dolara.

Sudan - Bred i Andželina su 2007. donirali milion dolara za pomoć izbeglicama u Darfuru.

Amerika - Andželina je 2005. osnovala Nacionalni centar za pomoć deci izbeglicama, za šta je izdvojila 500.000 dolara.

Haiti - Kao pomoć nastradalima u katastrofalnom zemljotresu ove godine su dali milion dolara.

Amerika - Preko svoje „Džoli-Pit“ fondacije, njih dvoje su 2006. donirali dva miliona dolara za „Globalnu pomoć deci“ i „Lekare bez granica“.

Namibija - Za pomoć Crvenom krstu su 2006. izdvojili 137.000 dolara.

Etiopija - Za izgradnju centra za lečenje dece obolele od side i tuberkuloze „Džoli-Pit“ fondacija je 2008. dala dva miliona dolara.

Irak - Za pomoć deci koja su u ratu ostala bez roditelja 2008. dali su milion dolara.

Kambodža - Za pomoć izbeglicama 2008. poklonili su milion dolara.

Exitus Letalis 11:04 09.04.2010

Re: Kako pomažu Anđelina Žoli i Bred Pit?

svakako je to što rade nešto veličanstveno.
povod bi možda bio da se spomenu i neki drugi filantropi poput bil gejtsa.
naravno, ima velikih donatrora i među sportistima: federer i rodik.
i među muzičarima.... davnih godina džordž harison je izgradio dečiju bolnicu
u rumuniji etc.

a imamo i fondaciju "katarina rebrača" ... i fond "treće dete" ... i imali smo "fond kapetana dragana"...

Exitus Letalis 14:54 09.04.2010

Re: Kako pomažu Anđelina Žoli i Bred Pit?

da, da. niko ne komentariše kako pomažu "naši"...
i da se podsetimo da je i divac sa gospođom kao otkupljivao seoska domaćinstva za izbeglice.
i dokle se stiglo s tom akcijom???
čisto me zanima!