Odgovornost i planovi

..................

Nema potrebe da čitate sve. Piše da nije baš lepo s Jelašićeve strane što je dao ostavku. Primio se dužnosti do 2012. godine. Sada kaže da je ostao godinu duže nego što je planirao. Ako je znao 2007. godine da neće ostati do kraja mandata zašto je prihvatio da bude na čelu NBS? Prema kome je bio odgovoran? Kome polaže račune?

...................

Kako se definiše nezavisnost institucija? Slobodom da se odstupi kad se hoće ili autoritetom koji je garancija da će utvrđena (monetarna) politika biti sporovedena bez obzira na dnevne političke (politikanske) pritiske?

Šta tačno podrazumeva iskaz "Mesto guvernera pripada stranci (dopiši po slobodnom izboru)" i kako se tu tačno uklapa "nezavisnost institucije centralne banke"?

Da li će i koliko izbor novog Guvernera uticati na monetarnu politiku ove države? I da li stvarno možemo sebi dopustiti da nam monetarna politika zavisi samo od jedne osobe?

..................................

Meni lično je zanimljiva činjenica da se Jelašić etablirao kao čovek od poverenja u "narodu" (naročito kada se upoređuje sa izvršnim ili zakonodavnim delom vlasti u Srbiji) čak i pored kuće na Dedinju za koju nije do kraja jasno koliko je plaćena (što implicira moguću poresku prevaru što je no-no za nekoga na vlasti), čak i pored izrazito velike referentne kamatne stope (koja posle drastičnog pada stoji na koti 8.5 procentnih poena) koja direktno daje signal bankama - kreditirajte jako skupo a ako nećete - država vam daje profit bez rizika, čak i pored bankocentričnog finansijskog sistema (što je primarna karakteristika nerazvijenosti finansijskih usluga Srbije), čak i pored zatvorenog deviznog tržišta (kome pristup imaju samo banke dok ostalima nije dozvoljena slobodna kupovina deviza), čak i pored činjenice da Narodna banka Srbije još uvek nema statut već radi sa Statutom Narodne banke Jugoslavije (a u međuvremenu su ovlašćenja rasla pa sada NBS "kontroliše" i sektor osiguranja i sektor "privatnih penzija" i sektor lizinga...), čak i pored činjenice da poslednjem viceguverneru radna biografija počinje sa "bio je asistent na predmetu Politička ekonomija na Pravnom fakultetu u Beogradu" (pa se onda setimo ko je bio Profesor na predmetu, pa se setimo koje je stranke Profesor bio Predsednik, pa se onda setimo "nezavisnosti institucija"...)...

Mada, iskreno, i pored svega toga, činjenica je da je Jelašić skoro pa svetao primer u ostatku političkih ekonomista koje imamo na sceni tako da je zebnja izazvana njegovom ostavkom čak i razumljiva. Kakav god da je bio na toj poziciji , nezgodno je što postoji utisak (a utisak je sve u svetu koji se oslanja na poverenje a i politika i finansije jesu takvi svetovi) da ćemo uskoro poželeti da Jelašića od blata pravimo, apsolutno sigurni da će nam i taj od blata bolje ispasti nego neka zamena legitimno izabrana od strane narodnih predstavnika (ko je rekao stranačkih?).

Lično, ne interesuje me zašto je Jelašić doneo odluku da podnese ostavku. Lični razlozi podrazumevaju i izvesnu dozu privatnosti koju poštujem. Ali bih jako voleo da znam (ako ne postoje neki hitni "lični" razlozi), kako je Jelašić zaključio da može sam da određuje sebi mandat (a njegova objašnjenja idu u tom smeru)? Jer, podsetiću, on je dobio petogodišnji mandat od građana ove zemlje (tj njihovih predstavnika (ko je rekao stranačkih?)) počevši od  novembra 2007. godine. To što je Jelašić prvobitno izabran 2004. godine (pa uz velike pritiske G17 reizabran) nikako ne znači da on može sam sebi odrediti kraj petogodišnjeg mandata po sopstvenom će(i)fu.

Drugim rečima: "Ja sam imao svoj lični plan dokle ću ovde boraviti a to što je pisalo u ugovoru između mene i javnosti može obavezivati javnost ali mene ne", nije rečenica koju prihvatam.

Naravno - ovo iz mene govori ozlojeđenost. Ne volim kada se osetim izdano a tako se osećam. Slagao se ja ili ne sa Jelašićevim izborom na poziciju Guvernera, ipak očekujem elementarno poštovanje funkcije od onih koji su se funkcije dohvatili. Ako je neko biran na mandat od 5 godina koji ističe tek novembra 2012. godine očekujem da osoba koja se prihvatila te funkcije nema "ličnih" planova koji počinju ranije. Ne interesuje me nikakav "lični plan". Ako ga imaš - ne prihvataj se funkcije. Drugi razlog za oslojeđenost - ponavljam - bez obzira na sve - Jelašić je verovatno bio i najoptimalnije rešenje za tu poziciju.

S druge strane, kada se setim "debate" (mada je teško nazvati debatom ono što se čulo samo u nagoveštajima o "kabinetskim dogovorima") oko Jelašićevog reizbora možda se može i razumeti Jelašiševo "lično određivanje mandata".

O čemu se radi. Priču oko donošenja Ustava Srbije ste verovatno zaboravili (ako niste bolje bi vam bilo da jeste - nema se šta lepo ni pamtiti) ali samo da podsetim da je kruna porođajnih muka bila svađa oko Ustavnog zakona. Ustavni zakon je zakon kojim se definiše "prelazni period" prelaska sa starog na novi ustav (jer naravno mi nismo neke tikve bez korena - na ovom prostoru je postojala neka država i pre donošenja novog Ustava - moralo se znati šta se dešava sa sudijama, vojskom - guvernerom...). E kod tog guvernera je nastao problem - postojala su mišljenja da se donošenjem novog Ustava biraju novi ljudi za neke funkcije jer su i one nove. Tako je (posle dosta muka) pisalo i u Ustavnom zakonu. S druge strane postojalo zadovoljstvo kod nekih ljudi činjenicom da se na nekim funkcijama nalaze baš neki određeni ljudi.

Izrazito je bilo zadovoljstvo G17+ činjenicom da je baš Jelašić guverner. Istina tada su bili "u ostavci". Dakle bili su na vlasti i dalje ali u ostavci. U čemu se to razlikuje od ministra koji nije u ostavci, da li imaju još manje obzira i odgovornosti - to pitajte njih.  Dakle da nastavimo sa Ustavnim zakonom. Naljutili se u G17+, pa se nadurili pa pretili da ce srusiti sve i samozapaliti se ako ne bude po njihovom.  Ali Ustavni zakon je izglasan (bez glasova G17+) i u njemu odredba da se na prvoj sledećoj sednici nove Skupštine ima birati i novi guverner. A kada je došlo vreme za sprovođenje Ustavnog zakona zabeležena je i "genijalna" izjava: "Mi nismo glasali za Ustavni zakon a ko jeste neka smisli način kako da ga sprovede". : -). Genijalan princip - poštujte zakone samo ako ste glasali za njih. : ) Koji raj za opoziciju...

Dakle, pozicija G17+ je bila - Jelašić je izabran marta 2004. godine sa mandatom od 5 godina i što se nas tiče on je Guverner sve do isteka (mart 2009. godine). Inače, nešto slično sada izgovara i Jelašić. "Meni je mandat istekao prošle godine a nisam želeo da u sred krize dajem ostavku, sada se finansijsko tržište malo smirilo pa mogu reći da je vreme da se rastajemo"...

Opet isto - nisam glasao za Ustavni zakon po kome sam ponovo biran, ja drugi izbor i onako nisam računao kao pravi... Nije to tako ni loše. Josip Broz je karijeru napravio na izjavi da priznaje samo sud svoje partije... :- )

Sam reizbor Jelašića (tek pola godine po izboru nove Skupštine) ostao je obeležen mučnim utiskom da je glasanje proizvod jako velikih političkih pritisaka. Poslanika DS i DSS-a tokom rasprave nije bilo ni od korova. Reč s njihove strane nije izgovorena u odbranu predloga da je Jelašić "pravi" kandidat.Glasali su poslušno, kao i uvek ali da obrazlože zašto tako glasaju nije im padalo na pamet... Zato je G17+ bio veeeoma borben.

Nikada pozicija Guvernera nije bila politička. Ni tada... :-) Nezavisna do koske.

Ta "uprljanost" nezavisnosti pozicije guvernera se nastavlja. Ako je te 2007.godine nastao neki dogovor da do 2009. godine Guverner ima biti G17+ a posle toga DS onda izgleda da je došlo vreme za realizaciju. Što, ako je istina, nekako i uliva poverenje u srpski politički sistem. Tamo neki tajni dogovori, koliko god vam bilo muka što su tajni, ipak se poštuju. Nije ipak sve toliko crno...

S licitacijom imena kandidata za fotelju (lista je duga ali se izgleda svi slažu da će biti neko ko je "blizak" DS-u) krenula je i priča o izmenama Zakona o Narodnoj banci. Izmene bi trebalo da jasnije odrede "zaduženja i ovlašćenja" centralne banke, guvernera, saveta NBS... ali uvode i izmenu u proceduri izbora. Priča se da će čast, obaveza, dužnost, muka, zadovoljstvo... predlaganja kandidata za guvernera pripasti Borisu Tadiću (dobro - neće baš njegovo ime pisati u Zakonu, mada ništa nije nemoguće - Borisa će nazvati predsednik republike, a mi ćemo znati ko je to i ko će biti to... Ipak je on jedini ali jedini koga direktno bira narod, pa ko još zna ko je predsednik skupštinskog odbora za finansije? I šta je to uopšte skupštinski odbor za finansije?...).

O tome koliko je loše da se pozicija koja po svojoj definiciji mora odisati stabilnošću uvlači u besmislene političke čaršijske priče mislim i da nema potrebe. Uskoro će cela priča biti bačena pod tepih. Nama samo ostaje da ne zaboravimo da pitamo sledećeg guvernera koliko planira da ostane na toj poziciji? Ako čovek ima ličnih planova, red je to "ispoštovati".

 ..........................