Postaću tata

Nakon tog obrazloženja usledilo je moje pitanje: „A kako?“. Ove dve lezbejske lepotice odlučile su da zamole nekog svog gej prijatelja da bude donator. Žele da rode 100% gej-lezbejsko dete. Mmmmm odlično, sad možemo da se igramo ko bi bio najbolji tatica od gomile pedera koje znamo. Meni su kroz glavu prolazili svi priplodni gej pastuvi, ali u tom trenutku desilo se ono nezamislivo.

- Mi smo mislile da bi bilo lepo da to budeš ti – rekle su u glas.

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa...

- Imate li vi tri grama mozga?! Gde ste mene našle?! – bio sam šokiran.

- Pa dugo smo razmišljale. Pisale smo spisak onih koji bi bili savršeni donatori i došle smo do zaključka da bi ti bio savršen – reče Irina.

- Što se čudiš? Ti si baš dobar frajer. Lep, zgodan, pametan, zdrav, u punoj snazi, nisi promiskuitetan... Baš si savršen da budeš tatica – dodala je Marijana.

- Ali vas dve znate da ja baš nešto ne volim decu?

- Pa mi ništa ne očekujemo od tebe. Ako želiš da se uključiš u odgajanje i vaspitavanje svog deteta to je ok, ali ako ne želiš i to je ok. Tvoj izbor. Nas dve ćemo to dete odgajati, vaspitavati, izdržavati i pružati puno, puno Ljubavi.

- Aha, pa dobro ste to vas dve smislile. A kako bi ONO uradili?

- He, he, i to smo smislile – reče Irina i nastavi da objašnjava njihov „pakleni“ plan. Vidiš. Dođeš ti jedno poslepodne, ili predveče. Mi ti ostavimo praznu gajbu. Možeš i da povedeš nekog da ti pomognem. Obaviš stvar. Napuniš čašicu. Pozoveš nas. Mi se vratimo i onda vodimo ljubav i na kraju ja Marijani ubacim ono u ono.

- Eeeee, znači Marijana će da nosi bebu.

- Da, tako smo se dogovorile. Irina bi imala problema oko posla. Tako da sam ja preuzela ulogu inkubatora.

- Treba samo još neke preglede da odradimo i da se konsultujemo sa našom doktorkom oko detalja i da li ovo što smo smislile može da se obavi kako treba, - dodala je Irina.

- Samo molim te nemoj nikome da pričaš – zamolila me je Marijana.

- I nemoj ovo slučajno da staviš na blog – dodade Irina.

- Naravno da neću. Valjda me toliko poznajete - bio sam uvređen zbog ataka na moju široko poznatu diskretnost.

- Pa poznajemo te, zato i kažemo – reče Irina kroz smeh.

- A koliko vremena ja imam da razmislim?

- Odmah – opet kroz smeh reče Irina. Pa, koliko god ti treba dušice. Samo nemoj da preteraš, meni ipak otkucava onaj sat.

- Dobro, dobro. Razmišljaću ja nekoliko dana, pa ću da vam se javim.

- Važi se.

I onda smo promenili temu.

Izgledale su jako srećno i veselo zajedno. Stalno su se grlilo, češkale i mazile. Bio sam ljubomoran na njihovu sreću, kao što sam uvek ljubomoran na parove kad sam single. Pomalo sam se osećao i kao potrošni materijal. Nadam se da nisu ljubazne prema meni samo zato što im treba moj sokić.

Odlučio sam još dok sam bio kod njih, ali sam im tu odluku saopštio posle nekoliko dana. Neizvesnost je zdrava. Bile su jako srećne. Cičale su i vrištale. Postaće mame a ja tata. O svojoj ulozi u životu tog deteta treba još da razmislim. Ima vremena.

Samo kako da obavestim svoju kevu? Kad sam hteo da joj saopštim da sam peder, otišao sam da gostujem u vestima Studija B. Nažalost, ona ovaj blog ne čita. Smisliću već nešto originalno.

Predrag M. Azdejković

Servisne Queeria vesti:

Intervju - Biljana Srbljanović: Podrška mora biti bezrezervna

U znak solidarnosti sa Peščanikom: