Rodi me majko srećnu pa me baci u trnje

Priča mi drugarica kako su njen komšija i njegova supruga usvojili dečaka. Kaže da je čovek presrećan, viđa ga kako se šetaju isped zgrade i kako se ponosi sinom.

Ja gledam zbunjeno i ne mogu da pronađem pitanje koje mi lebdi. Ona, kao da mi čita misli, govori:

- Rekli su im da je iz Vojvodine.

Ja i dalje paralisan, hipnotisan, nemo zamišljam scene...

-Jesam ti pričala priču o Tamari?

-?

- Moja strina je radila u dečjem obdaništu i jednog dana joj dovedu devojčicu za koju su ''roditelji'' ispričali da je usvojena još kao beba i da se zove Tamara. Odlazeći kod strine upoznala sam to dete i zbog svega što sam čula o njoj , ja sam je zavolela . Anđelčić pravi. Crna, gusta, ufrckana kosa i belo lice. Okice kao šoljice za belu kafu. Osmeh - kao majsko jutro. Dečji.

Tamara je bila predškolac kao i svaki drugi.

Izvodeći celu grupu dece napolje, strina i njena koleginica su primetile da se neka žena prikrada i preko ograde posmatra klince kako se igraju. Dobro, mislile su, tako rade mnogi roditelji, deke i bake, rođaci koji žele da vide kako im se naslednici ponašaju.

Tamara je porasla. Otišla je u osnovnu , pa u srednju školu.Moja drugarica je povremeno pitala strinu kako se mala TiEj snalazi. Dok su imale kontakte sa njom znale su da je odličan đak i da je izrasla u predivnu devojku.

Onda je, jednog dana, strini moje drugarice bivša koleginica ispričala da je Tamara pronašla majku. Ta žena se zove Dara i radi u firmi moje drugarice. Mali grad – sve se zna. Ova moja ortakinja kaže da je znala tu ženu, da joj je oduvek bila simpatična i nije mogla da veruje da bi bila u stanju da ostavi bebu. Počela je da je gleda drugim očima. Pa ta Dara ima muža i troje dece, opšte je poznato da je idealna majka...

Posle nekoliko godina, moja drugarica i njena strina su šetale gradom. Prišla im je Dara i presrećna, počela da upoznaje koleginicu ( moju drugaricu ) sa decom.

-Ovo je moja najstarija ćerka , Tamara...

Tamara je ciknula od sreće i skočila na svoju vaspitačicu ljubeći je.

Dara se nasmejala.

-Znam ja Vas gospođo i hvala Vam što ste očuvali i lepo vaspitali MOJU ćerku!

Strina je bila zaprepašćena. Moja drugarica je znala celu priču i gledala je sa strane tu scenu dok su joj suze stizale jedna drugu.

Nešto mi je puzalo uz leđa , ali sam ipak čuo kraj priče:

- Bivša koleginica , ona koja je odala tajnu da je Tamara pronašla majku, ležala je početkom devedesetih na ginekologiji u sobi sa gospođom Darom zbog nekih ženskih problema. Pošto joj je to bio ko zna koji spontani po redu, rekla je kako će ''ako ovog puta ne uspem, ima da usvojim neku devojčicu kao što je kod nas u obdaništu jedna Tamara koja baš liči na tebe, Daro''.

Dara se štrecnula ali nije ništa rekla.

Počela je da obilazi oko obdaništa i da posmatra svoju ćerku iako je već bila udata i imala svoju zakonitu decu.

Pratila je svoju Tamaru i kroz srednju školu i – ispostavilo se kasnije – znala sve šta se događa.

Počela je obazrivo da razgovara sa svojom decom o tome kako bi bilo da imaju još jednu sestru?

Oni su bili oduševljeni , pa im je na kraju sve rekla.I mužu, napokon.

Otišla je kod ljudi koji su usvojili Tamaru. I oni su prihvatili.

Tamara je bila... malo je reći oduševljena. Dara ju je odvela da upozna oca koji živi u malom mestu pored njihovog grada, koji je oženjen i takođe ima svoju decu.

-Ali kako je sve počelo, pitam ja dok slušam svoj glas koji ne zvuči da je moj

- Imali su šesnaest godina, Darine roditelje je bilo sramota i odveli su je u daleki grad da se porodi i da se oslobodi deteta. Predali su malu Tamaru u ''Zvečansku'' i kada je posle nekoliko godina Dara stala na svoje noge i htela da je vrati i privije na grudi, rekli su joj da je Tamara usvojena negde u Bosni.Izgubila je nadu , sve dok nije na ginekologiji shvatila da je Tamara tu, pored nje -  u njenom mestu.

Danas su proslavili Tamarin rođendan.

Već nekoliko godina se na taj dan okupe Tamara, njeni roditelji, braća i sestre i njeni usvojitelji.

Tamara je sada uspešna student i fakultet je šalje na usavršavanje u inostranstvo.

Likovi i događaji su istiniti

Imena su , iz razumljivih razloga - promenjena.