"Dajte nam umetnost da ne bismo pomrli od istine"

Friedrich Wilhelm Nietzsche

*

Aristotel :
"umetnost uvek ima neki cilj. Ako je taj cilj sama umetnost (umetnost radi umetnosti) onda se radi o „lepim umetnostima".

"Umetničko stvaranje, kaže Aristotel, izvire iz nagona za uobličavanjem i iz čežnje za emocionalnim izrazom. Po svojoj suštini, umetnost je podražavanje stvarnosti; ona pred prirodom drži ogledalo.

Čovek oseća zadovoljstvo u podražavanju, koje niže životinje očevidno ne poznaju.

Ali, težnja umetnosti nije podražavanje spoljne pojave stvari, nego njihovog unutarnjeg smisla, jer se u ovome, a ne u spoljnim manirima ili u detalju, sastoji njihova realnost.

U ozbiljnoj, klasičnoj uzdržanosti Cara Edipa može biti sadržano više ljudske istine nego li u svima realističkim suzama Trojanki.

Najplemenitija umetnost ne obraća se samo na osećanje nego i na intelekt (kao što, na primer, simfonija ne utiče na nas samo harmonijama i sekvencijama nego i strukturom i razvitkom), i ovo intelektualno uživanje jeste najviši oblik zanosa do kojeg čovek može da se uzdigne. 
Otuda bi umetničko delo trebalo da postavlja kao cilj oblik i još više jedinstvo, jer ovo je kičma kompozicije i fokus oblika.
Drama, na primer, treba da pokazuje jedinstvo radnje; treba izbegavati digresivne epizode i sporedne radnje koje zbunjuju.
A pre svega zadatak umetnosti sastoji se u katarzi ili čišćenju

(Katarza (grč. καθάρσις - pročišćenje) je ritualno očišćenje od neke nečistoće.
Platon govori o smrti kao o katarzi (odvajanju) duše od tela.

 Za Aristotela katarza je estetičko očišćenje duše onoga koji posmatra neko umetničko delo.( ja bih ovde dodao "sluša" jer to sam mislio prim.pre.tre.)
U psihologiji, katarza je složeni proces kojim se potisnute ideje dovode u svest a zatim abreaguju ponovnim preživljavanjem ili verbalizacijom.

Time se smanjuje tenzija izazvana potisnutim patogenim iskustvima i neprijatnim emocijama povezanim sa njima. Takođe, može značiti bilo koji oblik abreakcije bez obzira na njeno psihoterapijsko značenje. Na ovoj pretpostavci zasniva se katartički metod.")

; osećanja koja su se u nama nakupila pod pritiskom društvenih ograničenja, i koja bi se iznenada mogla izmetnuti u nedruštvene i destruktivne radnje, oslobađaju se i otklanjaju u obliku neštetnih pozorišnih uzbuđenja; na taj način tragedija »izazivanjem sažaljenja i straha vrši čišćenje takvih osećanja.« Aristotel, doduše, previđa neke osobitosti tragedije (na primer, sukob načela i ličnosti) ; ali, u svom učenju o katarzi izrekao je jednu misao koja je postala beskrajno plodna za razumevanje gotovo magijske snage umetnosti."

*

"Umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula kao i ljudskog uma i duha; prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije ili/i ideje.

 Osim ove definicije, ne postoji ni jedna druga opšteprihvaćena definicija umetnosti, s obzirom da je definisanje granica umetnosti subjektivan akt, a potreba za umetnošću se obično naziva ljudskom kreativnošću.
Umetnost koja nema funkcionalnu vrednost ili nameru se naziva lepom umetnošću
Najraširenija upotreba reči „umetnost" koja je počela da dobija na važnosti posle 1750. godine je shvaćena kao veština da se proizvede nešto sa nekim estetskim rezultatom.
Enciklopedija Britanika definiše pojam umetnosti kao „korišćenje veštine i imaginacije u stvaranju estetskih objekata, okruženja ili iskustava koja se mogu podeliti s drugima"

Lepa umetnost je pojam koji se koristi kako bi se izrazilo da je umetnik upotrebio svoju veštinu kako bi izrazio svoju kreativnost ili kako bi probudio estetsku senzibilnost publike, ili pak kako bi privukao pažnju publike na „finije" stvari.

"Šarl Bato (fr. Charles Batteaux) je 1746. godine stvorio termin „lepe umetnosti" pod koji su po njemu spadale ples, florikultura, vajarstvo, muzika, slikarstvo i poezija. Kasnije je dodao arhitekturu i elokvenciju. U kasnijim periodima, lista je pretrpela više izmena jer će joj različiti autori dodavati i uklanjati elemente.

 Rikoto Kanudo (ital. Ricciotto Canudo), prvi filmski teoretičar, biće prvi koji će 1911. godine kvalifikovati film kao sedmu umetnost.
Trenutno, sledeće umetnosti se računaju kao lepe umetnosti:

• Prvih šest su arhitektura, ples, vajarstvo, muzika, slikarstvo i književnost, podela koja je preuzeta od stare Grčke.
• Sedma umetnost je film.
• Osma umetnost je fotografija, iako se ponekad definiše kao deo slikarstva.
• Deveta umetnost je strip, iako se ponekad definiše kao prelaz između slikarstva i filma.
Neki ovu listu proširuju televizijom, modom, reklamama ili video igrama."

Citat :wikipedija

*
"Euterpa (grč. Ευτέρπη, lat. Euterpe, izgovor: starogrčki "euterpe", novogrčki "efterpi") je Zevsova i Mnemozinina kćerka, jedna je od devet Muza. Zaštitnica je muzike, a kada je postala zaštitnica lirske poezije obično je prikazivana sa aulosom.

Euterpino ime dolazi od grčkih reči Ευ = "dobro" i τέρπεω = "zadovoljiti", a spojena reč Ευτέρπη znači "ona koja voli, obožava, uveseljava, zadovoljava".

Muzika (grčki: μουσική - umetnost muza) je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa: melodiju, ritam i harmoniju.

"Tačna definicija šta muzika jeste a šta nije, nije moguća.

 Nije obavezujuće da muziku pravi čovek, pogotovo ako hoćemo da uzmemo u obzir pev ptica i slične zvukove iz prirode.

Bezbrižno zviždanje, zvuci kretanja lokomotive kao i štimovanje instrumenata su drugi granični slučajevi kod kojih je svaki pokušaj postavljanja oštre granice između muzike i "ne-muzike" nemoguć."

Citat: wikipedija

Muzika postoji od najranijih perioda ljudske istorije.
Primitivni ljudi su seizražavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su često bili i muzički.
Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija.
Čovek je izumeo muzičke instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne može da otpeva.
Frule i zviždaljke reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboši i bubnjevi su pojačavali zvuk udaraca srca. Muzičke skale (lestvice) još uvek nisu postojale.
Prve pesme su bile paganske.
Ljudi, puni strahopoštovanja prema prirodi i straha od svog okruženja pevaju molitve i prinose žrtve. Ako je vetar zavijao, oni bi uzvraćali zavijanjem, ako je sa neba pljuštalo, oni bi pevali o kiši. Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima.
Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponašanje ravnomernih zvukova hodača, trkača, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirodnih zvukova. Izmišljane su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvodila
muzika.
U tim ranim godinama, muzika se prenosila predanjem. Čak i danas u nekim istočnim kulturama muzika opstaje na ovaj način. Tek kasnije ljudi su počeli da zapisuju muziku .

Na wikipediji , možete pronaći i ovakve definicije:

"Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu.

 Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u XIX veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike.

1. Čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol.
2. Čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice.
3. Čovek pokušava da oponaša zvukove iz prirode.
4. Tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti.

Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza.

Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti).

Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda.

 Ljudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode).
Ta muzika bila je strogo funkcionalna. Nije se smela pevati van obreda jer se smatralo da to može razbesneti bogove.

Muzika je najčešće bila ritmička. Kao instrumenti koriste se ljudski glas i telo. Celo pleme učestvuje u obredu. Ljudi su pljeskali dlanovima ili su se udarali po telu (mirovanje nije bilo dozvoljeno). Muzika je bila vrlo izražajna i glasna jer se smatralo da će tako lakše dopreti do bogova. Ova muzika najpre podrazumeva tekst i melodiju.
Ovi rituali se smatraju za poreklo umetnosti uopšte jer objedinjuju sve vrste umetnosti.

Takva pojava naziva se sinkretizam.

Tokom obreda koji je služio kao priprema za lov ljudi su crtali likove životinja koje idu da love. Isto tako ritual je vremenom dobio i oblik scenske igre zato što su ljudi po povratku prikazivali celom plemenu scene iz lova (takođe u okviru obreda).
1877. godine Američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumio je fonograf (prvi uređaj koji je mogao da snimi i ponovo reprodukuje zvuk). Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama Američkih Indijanaca koji žive u rezervatima. Koristeći ove snimke i upoređujući ih sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea."

/(copy sa vikipedije , poučen iskustvom da ljudi obično ne otvaraju linkove prim.prev,tre.)

Povod za ovaj tekst je kratak reklamni ( ne znam kako da nazovem - slogan , možda),koji sam gledao ovih dana na tv- : , u glavnoj ulozi Jovan Maljoković

"UPOTREBA MUZIKE NIJE SLOBODNA"

Muzika je zakonom zaštićeno autorsko delo koje pripada autoru - stvaraocu! Morate ga pitati i zatražiti njegovu dozvolu da biste je koristili!

U svakodnevnom životu, da bismo koristili tuđe vlasništvo moramo prethodno imati saglasnost vlasnika, jer, u protivnom, radi se o neovlašćenoj upotrebi, protivzakonitom činu, da ne kažemo krađi.

Tako je i sa muzikom, jer i muzika je roba - proizvod nečijeg intelekta, talenta i rada."
Sokoj
•••••••••
Platon je bio još konkretniji ( kada je u pitanju umetnost )
"prvi je predložio da se nasleđena umetnička produkcija podvrgne temeljnom cenzurisanju i čišćenju od svih, za praktične svrhe, škodljivih mesta, a potom da se za svu tekuću i buduću umetničku produkciju uvede čvrsta državna kontrola."

( slično smo osetili, ako se dobro sećam " prim.prev.tre.) a čini mi se da i se ovde provlači nešto od toga.
Ne želim da kritikujem zakon o "autorskim i srodnim pravima" ( postavljeno na sajtu Sokoj-a", ( bilo je postova o tome , na blogu )
konkretno mi je zasmetala ova rečenica da "upotreba muzike nije slobodna" ( pa nije to sada sam već mislio da upotrebim neku pogrdnu reč ,ali ne bi bilo u redu)

i ovo objašnjenje , koje je nekako, po mom mišljenju , u suprotnosti sa definicijama o umetnosti ili konkretno - muzici .

Ako je umetnost i svrha umetnosti kao takve ,ono što je naveo Aristotel,( iako Aristotel pod umetnošću podrazumeva mnogo toga ,što nisam naveo)
kako onda tako nešto može da se definiše kao roba ?

Meni ovo zvuči ružno , a možda i zbog toga što sam i sam imao neprilika "sa odbranom aurorskih prava i ostalo što ide uz to

"Autorsko pravo traje 70 godina od smrti poslednjeg autora na delu." ( tako piše na Sokoj-u)

A na mene drvlje i kamenje, između ostalih , što sam upload jednu kompoziciju - Bramsa !

 Istine radi , da kažem da nije naš sajt u pitanju , ali svejedno je . Ionako smo usaglasili ,( ili je to i dalje u toku . mislim usaglašavanje ) zakone sa evropskim i svetskim standardima.

"Ovaj sistem zastupljen je u svim razvijenijim zemljama sveta. Naši zakonski propisi o zaštiti intelektualne svojine usaglašeni su sa evropskim i zakonodavstvom svih ostalih razvijenih zemalja u svetu. -Sokoj"

Kako je sve krenulo , može doći do raznoraznih apsudra, bar ja tako mislim.

Internet prihvatam kao mogućnost za razmenu ideja , mišljenja, a muzičke sajtove, kao mogućnost razmene osećanja , opet zavisi kako se čovek oseća u tom trenutku, pa želi ta osećanja da podeli s nekim postavljajući neku pesmu , preporuči neku pesmu,
a kako da neko poveruje , ako ne može da čuje to o čemu govori, bar jednu pesmu , a znamo da se ukusi razlikuju , da neka pesma ne izaziva kod drugog slične asocijacije ili kako je pisao Aristotel " katarzu" i tako dalje nekako mi zvuči bez veze da o tome objašnjavam.

Na jednom od ranijih blogova, imao sam polemiku sa ,
Poštovanim blogerom
( čini mi se da je opet na "čekanju" , možda grešim , verujem da će se javiti , ako nije), na temu piraterije, i svega što ide uz to , razmenili smo nekoliko dobrih komentara , i gde je odlično "upotrebio"  rečenicu , koja mnogo toga objašnjava:

"Delim, naime, Bob Dylan-ov stav da je piraterija, zbog loseg kvaliteta digitalnog zvuka, drustveno opravdana. "
*gera *

Iako znam da ovo što sam pisao (i postavio + copy) , nije važno niti će zainteresovati nekog, ipak mislim da bi ekipa sa Sokoj-a , trebala da izmeni bar naslov , ovoga , sa čim su krenuli u kampanju.
Jako bode oči .

Ako muzika (umetnost) nije slobodna, onda sa ovim današnjim svetom definitivno nešto nije u redu, ( i zbog čega se ,onda ,uopšte čudimo  "navali"  agresije ,gde god se okrenemo)

"I May Be Wrong, But I Won't Be Wrong "