Oni i Mi

/ 27.11.2007. u 21:46

Komentari: 196
Čitanost: 18489
/
Preporuke: 10783
/

Moj Žmu i ja smo jedinci, uvek bili. Trebalo je da se razmnožimo, da bismo videli šta je gužva u kući. I to poprilična.

Nama su deca nakapala kao letnja kiša. Nismo ni primetili, a po kući su, sve jedan drugom do ušiju, hodala, teturala se i gmizala, na sve četiri, tri deteta. Moj mesar je bio ubeđen, prilikom moje dve bliske trudnoće, da je konačno otkrio fenomen prirode i da sam trudna već godinu i po dana. Na rubu da me unovči za Nobela, u apoenima od deset. Pravo da vam kažem, u to doba sam i ja zaboravila vreme kada nisam bila trudna. Bio je to moj »Georgina« period. Moje prirodno agregatno stanje. Osećala sam se kao matica. Feministička noćna mora.

Bili su svuda. Naučili smo pažljivo da hodamo. Da spavamo sa zahvalnošću. Da obaramo temperaturu i hodamo zujeći hipnotičke pesmice. Da, u svako doba dana i noći, pružamo usluge svih vrsta, bez mnogo pitanja i roptanja. Ništa ljudsko nam nije bilo strano. I tako po ceo dan i celu noć i svaki dan. I mirisali smo nekako jogurt-kiselkasto, teleće.

Oni su polako, ali sigurno rasli. Najmlađi se najviše trudio, da mu nešto ne promakne. U kući je bila sve veća gužva, stan se smanjivao. Postajali su ekipa. Odjednom smo primetili da je Njih više nego Nas. I da oni bolje znaju pravila igre u gužvi. Mi nikada nismo ni imali potrebe da se učimo toj vrsti umetnosti opstanka. I neverovatnoj solidarnosti. Koliko god da su se maločas natezali, vukući svako svoj kraj iste igračke, dok je treći tercirao, dolivajući ulje na vatru »Mama! Mama! Svađaju se!«, čim se ijedan od njih osetio ugroženim od Nas, ekipa je musketarski stala leđima u leđa i zauzela protivničku busiju. Protiv Nas, normalno.

Polako smo shvatili da je najbolje izdvojiti krivca i odvesti ga na kraći informativno-vaspitni razgovor u susednu prostoriju. Naravno čim je, naizgled skrušeni, izazivač konflikta okrenuo leđa, sve pocupkujući i tukući nogama u dupe, krenuo nazad, iza krivine u hodniku ga je čekao ostatak ekipe. Sa redovnim, šištavim šapatom:

- »Šta ti je rekla?«

- » Ma ništa...bezveze...«

- »Šta ti je uradila?«

Čuj, »uradila«?! Kad sam ja nekom nešto uradila?! I jesam se ja čupetala za glupu lego kocku ili oni...je l' sam ja pištala što mi je »...on uzeo, a to je moje i namerno mi je uzeo i reci mu da mi vrati, ja sam kuću pravila, a on mi uzeo, maaaaaama...reeeeci muuu!...maaamaaa...«

Bilo je dovoljno da jedan od njih pisne u susednoj sobi ili hodniku, jer se sapleo il' smandrljao sa stolice, pa da se drugo dvoje stvore, brzinom svetlosti, odmah i sada, pored njega. I onda, dok ga jedan glanca po glavi, drugi sumnjičavo, kao da ima posla sa proverenim porodičnim zlotvorima, gleda u Nas, a drugom rukom, onako nepismen, pipa gde je telefonski imenik, sa brojevima institucija i pokreta za zaštitu dece.

Čim je najstariji krenuo na letovanja sa obdaništem, mlađi su zahtevali da ga ispraćaju. Em sam ja bila u frci što dete puštam bez mene u svet, em su ovo dvoje malih, čim majstor ubaci u prvu, počinjali da zaurlavaju i rone suze krokodilske. Kući smo se vraćali ridajući. Šta su mislili mimoidući, ne želim ni da znam. Posle toga su, svetskog putnika, koji je dobacio do sat od kuće, dočekivali kao da se vraća sa novootkrivenog kontinenta, posle četvrt veka izbivanja.

Nas dvoje smo nekako ostali jedinci. Mada smo naučili da i mi čuvamo leđa, kada nas ekipa ubaci u mašinu. Jedino što im zavidimo. Sada nam nedostaje ono što nam ranije nije nedostajalo, jer nismo ni znali kako to zaista izgleda. Za nas je prisustvo još jednog deteta bilo društvo, da dođu dvoje – grupa, sa troje u kući si mogao i rođendan da slaviš, a više od toga je bila definicija gužve.

Naša ekipa ne poznaje samoću. Oni žive u grupi. Za njih je i to malo. Njihovi rođendani su izgledali kao vojne vežbe. Čim su malo porasli, stan je počeo da vrvi od dece. To se prespavljuje, odlazi, dolazi, prolazi...odavno sam digla ruke...uveče dodam tanjire za prekobrojne, pred spavanje prebrojim naše i pripitam ima li još koga na spavanju...mada ako ujutru istumara gost, sve vukući medveda ili ćebe za sobom, ja se više i ne iznenađujem. Uvek imamo spremljenu neotpakovanu četkicu za zube. I u njihovoj sobi krevet na rasklapanje. Spavaju kao sardine. Kikoću se do onemoglosti, a posle u snu štucaju. Po kući nam se pojavljuju rasparene čarape. Nepoznate. Nikad ranije viđene. Vlasnici se i dalje traže.

Aj' gužva kod Njih u sobi, nego gužva kod Nas u krevetu. Daklem, do skoro, samo se pojavi crna silueta pored kreveta i bez pitanja počne da četvoronoške mili preko roditeljske prepreke i upada između. Najčešće za njom stižu i još dve pojave, na nogama spavajuće i stiskaju se, sve preko Nas. Na kraju, Žmu i ja spavamo kao šišmiši. Glave nadole, noktima se držimo za rubove kreveta, a Oni...Oni razbacali ekstremitete, ne mož' ih prebrojati. Uz prateće plišane životinje. Ako se probudiš sa dečijim laktom u ustima i medveđim uvom u oku, to je to - radosti roditeljstva.

Deca su čudo. Moj stariji sin mi je, kada je bio mali, postavio dva pitanja, na koje ne znam, ni danas, odgovor. Prvo: »Zašto konj nema obrve?« I drugo: Da li su deca mali ljudi, ili su ljudi velika deca?« Ne znam.

Samo znam da je dobro kada ih je puno, naročito kada ih je više no nas.

Atačmenti

mm27.jpg / 19.46 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (196)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Mungos 16:09 28.11.2007

Re: Zdravo kume :)

'Ocu, 'ocu kumo, don't worry! U toku su intenzivne kondicione pripreme.

Mungos, The Kum

oldtajmer 04:14 28.11.2007

Unucici

A zamisli jednog dana devetoro unucadi, pa kad ih sve odjednom uvale babi na cuvanje... koja ce tek to guzva biti

Jelica Greganović 09:13 28.11.2007

Re: Unucici

Ja sam im rekla da ću morati malo da se preselim, recimo nazad u Bgd, sa tendencijom sakrivanja u Badnjevcu...a Žmu krepava od smeha i kaže da samu sebe lažem i da koliko god da ih bude, teško da će iko uspeti da mi ih iščupa iz ruku:"Znam te ja, mene si našla..."

oldtajmer 17:07 28.11.2007

Re: Unucici

a Žmu krepava od smeha i kaže da samu sebe lažem i da koliko god da ih bude, teško da će iko uspeti da mi ih iščupa iz ruku:"Znam te ja, mene si našla..."

Ne znam coveka, ali nekako mu verujem :))

Spadalo 04:50 28.11.2007

Hihi!

Ma deca su skupa ali su zato dugotrajna...

dracena 08:23 28.11.2007

Čarape

Vidi draga, sa čarapama nema nikakvih problema, samo ti se tako čini na prvi pogled. To je samo greška u tvom knjigovodstvu. To što ti neke od njih ne poznaješ, ne znači da su višak. Ako te ne mrzi, prati malo, eksperimenta radi, ukupni broj čarapa, pa ćeš videti da je on konstantan u dužem vremenskom periodu, sve dok se ne promeni zadata varijabla (tj. dok ti sama ne rashoduješ ili ne nabaviš nešto od tog potrošnog materijala). Znam, zato što poznajem te male goste ko zlu paru. Onaj ko je ostavio svoju čarapu nije blesav da ode bos. Obuo je on već nešto, ne brini, a svoju čarapu ti je ostavio kao zamenu. Pošteno?

Imam dva predloga za tebe: prvi je da prestaneš da tražiš vlasnike nepoznatih čarapa, pereš sve što nadješ bez obzira, sparuješ bez velikog sitničarenja i puštaš u opticaj.
A drugi da i sama što češće pozivaš njihovo društvo na spavanje, pa kad sledeći put dodju, možda ti se posreći da vlasnici rasparenih čarapa koje ti se motaju po kući ostave i drugu polovinu iste vrste. Mada, moram priznati da su šanse za to prilično male. Ima previše raznih vrsta čarapa na ovom svetu.

Jelica Greganović 09:19 28.11.2007

Draga, ovo

sa češćim zvanjem potencijalnih Pepeljuga nije uspelo, nikada se još nije desilo da se pojavi i drugi par, a što je još zanimljivije, kada spavačima pokažeš sakupljenu kolekciju rasparenih, nikada niko još nije i jednu svoju čarapu prepoznao...doduše tome posvete treptaj pažnje i pali!
Slažem se sa tobom, skroz, znam ja da se i kod drugih, shodno situaciji kod nas, pojavljuju nepoznate, tj. naše čarape.
E, al' ovo moram...Princeza Tatina uvela foru i fazon da nosi raznobojne, rasparene čarape...ko od uroka. Daklem, sada tek upariti ili ikako složiti vlasništvu shodno...reči nemam...tako da ako neko sretne Žmua sa jednom biznis, a drugom tirkiznom čarapom, to je to...kako je Princeza uvela modu, tako svi učestvojemo u njoj, sem Prestolonaslednika, njegove čarape su ogromno-ogromne, pa se bar time odvajaju od naših...

Branislav Kovačević Cole 08:50 28.11.2007

Cari roditeljstva ces tek otkrivati

kad porastu jos malo. Ta prevara tipa "Burda" sa plavim okicama i loknicama na naslovnoj strani, se kasnije i lagano pretvara u "Daj kesh...za grad, za benzin, za auto, za letovanje, studije....!"...hehehehehhe...Ne nasedajte na Jelicine zlobne ideje koje podmece kao kukavicije jaje, po principu kad je meni ovako, neka bude i drugima....A tek kada udju u pubertet, pa prve ljubavi, razocarenja, dijete...."Uf kako sam debela/mrsava...ili nemam sta da obucem (pored ormana iz kojih stvari ispadaju...)....itd....
Dakle vestica, ostaje vestica.....!
Moreeeee!!!
bkc

Jelica Greganović 09:20 28.11.2007

Bata Cole,

upravo sam u fazi otkrivanja, o tom ću posle, kad mi se pojavi veći broj noćnih čitača

Branislav Kovačević Cole 10:13 28.11.2007

Re: Bata Cole,

Jelica Greganović
upravo sam u fazi otkrivanja, o tom ću posle, kad mi se pojavi veći broj noćnih čitača

hehehehhe...Brzo ce ti to doci...Mene vec snaslo....
Matorac!!!

Brana 11:21 28.11.2007

Re: Bata Cole,

Pa to sa decom je globalna zavera.
Kad neko pridje blizu da se razmnozi, pojavi se kordon mama, tetki, prijateljica i komsinica u pancirima, sa slemovima, stitovima i dugim cevima, vrsta oruzane formacije zenske obavestajne sluzbe (kao JSO, i DB, otprilike) i nasrne na jadnike sa pricama kako je to super, slatko i "bas se radujem" i trista blagoglagoljivih, dirljivih prica o njihovoj deci. U prvim momentima nakon objave necije trudnoce zatrpaju vas telefonskim pozivima sa cichanjem i plakanjem, razglednicama sa decom sa "ovolikim" plavim ocima, pismenim sastavima o sreci i tome kakva ste vi bili deca... Ali sve o najdirljivijim trenucima njihovog roditeljstva i antropogene kreacije.

Desetak meseci kasnije, uhvatis se u sledecoj situaciji: na tvom ramenu je nekoliko ruzicastih, glatkih i bespomocnih kila esencije tvog kapaciteta za ljubav, ljudskost, brigu i zivot uopste (nisi ni slutio, jadnice, kolika je to rupa u tvojoj odbrani od sveta), koje (kile) vriste "upomoc, umirem" glasom koji ti para utrobu, mozak i dusu, ali si bespomocan jer su to grcevi i pomoci nema (oni cajici ne rade, uspavanke ne pomazu, ljuljanje je beskorisno) i mucis se jer si siguran da je podrignulo ali mozda nije bilo dovoljno (jer si ti slina od roditelja, a ne kao tvoji otac i majka, posebice Majka, jedna je majka...), mucis se jer nema sanse da ti zena spava od tog vristanja, posto jadna doji na tri sata i nije spavala posteno mesecima duze od tebe, patila se u trudnoci, pa onda na porodjaju i sve vreme si na ivici da pozoves onaj jebeni dezurni telefon za bebe i zaplaces u slusalicu, jer ovo ne moze da bude normalno stanje, ovo je kraj sveta, nesto joj se strasno dogadja A TI NEMAS POJMA STA I NE MOZES NISTA DA URADIS!

Postoje samo dve stvari koje sam uradio u zivotu, a mogu da potpisem da se nisam zajebao, ili da bar nije moglo bolje - moje dvoje dece, a konsekventno tome i moja zena, posto bih sa nekom drugom imao neku drugu decu. Upravo zbog stepena ljudskosti u sebi koji mozes da osetis samo kad drzis neko dete u svojim rukama, nema veze cije je, vazno je samo da od tebe zavisi u tom trenutku. Prvi put sam to shvatio kad nam se rodila cerka - da sam pisao pismo Deda Mrazu i opisao cerku kakvu zelim (cerku sam i zeleo), mogao sam da pisem tri meseca, ne bih uspeo da opisem stoti deo svega sto sam dobio sa njom da pricuvam dok sama sve to ne odnese medju ljude, u zivot, verovatno na motoru iza nekog "kretena" (vidim da su kreteni na motorima cest motiv kod oceva na blogu, pa da ga malo zlorabim). I svakoga dana poslednjih devet ipo godina, ona kaze, uradi (mrdne nosom dok radi domaci, na primer) sto kao svetleca reklama iz Vegasa zabljesti porukom: "Nicim ovo nisi zasluzio, be humble, idiote". Posle smo dobili i sina, ali smo bili iskusniji u tom pogledu.

Zbog toga je ta zavera potpuno, potpuno OK. Zahvalan sam sto sam u tu klopku upao.

To je i deo razloga sto je ovaj blog toliko sustinski ljudski. Jos jedan deo je verovatno taj sto Jelicu takvu kakva je, da ubacis u bagdadsku bolnicu na pijacni dan, mozes nesto sustinski ljudsko da ocekujes da ce da napise.
Hvala puno.

Jelica Greganović 11:30 28.11.2007

Brano,

nema na čemu :) Nego, ti bi mogao punopravno da mi praviš društvo na tom bagdadskom pijačnom danu.
Brano, zreo si za bloga pisanje i ako želiš, ja ću da ti dam preporuku. Budeš li ovako ljudski, tj. ljucki pisao o ljuckom, ja bih želela da te češće čitam.
Da je majka jedna, pa to je svemirska istina, uzmimo na primer mene...

Suštinski ljudsko je najbolje u nama. I najviše što imamo.

Branislav Kovačević Cole 11:46 28.11.2007

Re: Bata Cole,

Brana
Pa to sa decom je globalna zavera.

Zbog toga je ta zavera potpuno, potpuno OK. Zahvalan sam sto sam u tu klopku upao.

To je i deo razloga sto je ovaj blog toliko sustinski ljudski. Jos jedan deo je verovatno taj sto Jelicu takvu kakva je, da ubacis u bagdadsku bolnicu na pijacni dan, mozes nesto sustinski ljudsko da ocekujes da ce da napise.
Hvala puno.

Pa naravno..nadam se da si razumeo, sta sam i ja hteo da kazem...Da nema te "klopke" zivot ne bi imao smisao...a sto se Jelice tice, ne nasedaj....i dalje je ona na metli, a teme bira samo da bi nas opcinila, kako je ne bi provalili....A za Bagdad..Nece ona tamo, ona hoce da se vrati u zavicaj.kod mene...Eeee, bolje neka ide u Bagdad, nego u Badnjevac, mada slicno zvuci/./...
poz
bkc

Jelica Greganović 12:00 28.11.2007

Re: Bata Cole,

ne brigaj, napravićemo od Badnjevca Bagdad, samo da se ja skućim, tj. skolibim.

Branislav Kovačević Cole 12:05 28.11.2007

Re: Bata Cole,

Jelica Greganović
ne brigaj, napravićemo od Badnjevca Bagdad, samo da se ja skućim, tj. skolibim.

Ma ko te bre zove....VAMO????
Ili Bagdad ili Lju,,,! Tocka!
Malo mi je moje muke , jos treba i ti da mi se natovaris.,..ajde bre!!!

Jelica Greganović 12:27 28.11.2007

Re: Bata Cole,

de si ti video da se neko zove na svoje placence, a? Moram samo da na onoj mojoj krpici zemlje napravim neko brdašce i ima da uvedem novu hobitsku kulturu bivanja u Badnjevac:

uz to da svi ima da prestanemo da brijemo noge i pustićemo i dlake po tabanima...a ako budeš teo kaficu pred kućom-rupicom, moraćeš i ti da zavrneš pantalonu i dođeš bos...

Branislav Kovačević Cole 12:36 28.11.2007

Re: Bata Cole,

Jelica Greganović
de si ti video da se neko zove na svoje placence, a? Moram samo da na onoj mojoj krpici zemlje napravim neko brdašce i ima da uvedem novu hobitsku kulturu bivanja u Badnjevac:

uz to da svi ima da prestanemo da brijemo noge i pustićemo i dlake po tabanima...a ako budeš teo kaficu pred kućom-rupicom, moraćeš i ti da zavrneš pantalonu i dođeš bos...

Wow,wow,wow....kakav zavicaj, takvi i obicaji....!!!
Al doci cu tek kolko da dzvirnem..iznutra..nadam se da tvoj zmu, ne zna za tvoje planove...Sta bi coveku, a bas je bio ok tip....?
Uffff
BKC

Jelica Greganović 12:44 28.11.2007

Re: Bata Cole,

svako stane na lud kamen, moga stena prignječila :)
Čekaću te na kafici, a i sekcija ljubiteljki metli se već preporučila, za Gordanca već čuvam mesto pred ulaznom rupom.

Branislav Kovačević Cole 12:51 28.11.2007

Re: Bata Cole,

Jelica Greganović
svako stane na lud kamen, moga stena prignječila :)
Čekaću te na kafici, a i sekcija ljubiteljki metli se već preporučila, za Gordanca već čuvam mesto pred ulaznom rupom.

Konacno iskrena!!!
E tebe jos i da pretrpim , ali trio sa Gordanac & Vlasta, ne mozze....Carina bre kod Beske, za vestice!!! Kerberi neka su kod kucce.
bkc

Jelica Greganović 14:04 28.11.2007

Re: Bata Cole,

moraćeš da organizuješ vazdušnu patrolu, jerbo mi ne fermamo te zemaljske carinike.

gordanac 17:46 28.11.2007

š`a s kaz`o...

...derane? Š`a s to kaz`o?

ali trio sa Gordanac & Vlasta, ne mozze....Carina bre kod Beske, za vestice!!! Kerberi neka su kod kucce.

Sad ću da zovem decu...
Decooooooooooo...Deeeeeeecoooooooo...!

Jelice, si vid`la to ovog druga mog kragujevačkog, si vid`la?
Badnjevac or bust! Dobro si mu objasnila...

Jelica Greganović 17:59 28.11.2007

gordanac, iiijaaaooo, slatka prijo,

kad se skolibim, pa kad dođemo kod mene, pa se raspustimo...pa dođu potomci nam naši X xy = ne zna se broja...pa kad se razveselimo i onako spontano sednemo u autobuse i odemo da iznenadimo bata Coleta...ono na kaficu, malo...iiijaaaaooo, jedva čekam!

gordanac 18:03 28.11.2007

:))

...i ostavimo da nam pričuva svih (recimo - minimum) 25 unučića "na kratko" samo "nešto da obavimo" ....na Antarktiku
hi-hi-hi!

Brana 18:14 28.11.2007

Re: Brano,

Ah, pa izazvala si me...
Mislim da govorim u ime svih ovde: jedna osoba koja nas na ovaj način okuplja je sasvim dosta, mnogo više nego što smo imali pravo da se nadamo.
Tu sam ja. Do sada sam samo čitao, ali na kraju nisam izdržao. Pa kad budem imao šta da napišem, ja hoću, ali u komentarima. To je dobra mera, čini mi se, i dobro je da smo svi na jednom mestu. Blog nekako ima atmosferu kao kad napraviš večeru za razne dobre prijatelje, spremiš super klopu, pa se negde oko 11 osvrneš po sobi i shvatiš da se svi smeju i da su strašno opušteni. Meni je, dakle, dobro tu gde jesam. Ti praviš večeru i kod tebe je žurka. Ja sam gost i tu mi je i mesto.
Na žalost, imao sam svoju porciju bosanskih, krajinskih i kosovskih "pijačnih dana" (kolege smo), nego stvarno nisam znao šta o tome da pišem u to vreme, pa sam uglavnom ćutao. No, sećam se jako dobro svakog sekunda.
Moram da palim. Pišemo se.

Jelica Greganović 21:23 28.11.2007

Re: :))

Jao draga, al' će da se obraduje čika Cole..."deco slušajte čika Coleta...mi idemo, odmah smo nazad, samo što nismo..." :))))))))))))))))

Jelica Greganović 21:57 28.11.2007

Re: Brano,

druže, samo ti dođi, pravi si za ovo društvo i zaista je zadovoljstvo imati te na blogu. Kada se predomisliš i poželiš da pišeš, samo reci :) A, tačno si me provalio i što se tiče večera, mi obožavamo da svašta nešto nabacamo na sto, pa pozovemo prijatelje i oko 2 noćom provalimo koliko je sati, a pre toga se siti ismejemo i pričamo kao kiša...to obožavam i nije mi teško ni da kuvam, ni da spremam, samo da se družimo i da je lepo...a tako i sa ovim pisanjem.

Brana 00:08 29.11.2007

Re: Brano,

Jednom sam prošao obuku i skakao sa padobranom. Sad, mi se rađamo sa samo dva straha, odnosno, ljudskom biću su samo dva straha urođena. Zaboravio sam koji beše onaj drugi (siguran sam da neko od ovih dobrih ljudi ovde zna, input je dobrodošao, muči me to već neko vreme, ne mogu da se setim), ali jedan je tzv. "strah od izmicanja oslonca", ili kolokvijalno - od padanja. Tako da, kada prvi put odeš na aerodrom da skočiš, još na aerodromu počinješ da osećaš strah, zatim adrenalin, i te dve stvari se unisono uvećavaju, sve dok ne poletiš, a tada mozak, u išćekivanju susreta sa jednom od dve stvari kojih se najdublje i najduže u životu plašiš, počinje da isključuje slojeve. Jedan po jedan, počinju da nestaju sistemi stečenih problema, drugih strahova, saznanja, obrazovanja... Kada sam izleteo kroz vrata aviona, zatekla me neopisiva tišina, ali je suština u tome da je mozak isključio sve što mu nije bilo potrebno za čisto preživljavanje, a ostavio je ono čime najbolje preživljavamo - čist um. Tako da sam ja kroz vrata izleteo onakav kakvog me je ono što me je stvorilo predvidelo da budem, a ne onakav kakav sam postao kroz život. Dakle, samo esencijalni ja i, da verujem u boga, bio bi bog, ovako, mislim da je to sa čim sam gore leteo bio niz pitanja tipa "ko sam ja", "šta je svrha mog bivstvovanja". Niti su pitanja bila postavljena, niti je neko meni tamo nešto odgovorio. Postojao je samo osećaj: "Aaaaaaaaa, to je dakle to". Taj osećaj je bio odgovor na sve što sam se pitao potpuno podsvesno strahovito dugo, verovatno od prvih tračaka svesti. Na osnovu tog odgovara ja danas lako dedukujem pitanja, ali su ona u susretu sa tim osećanjem toliko manje važna da... Ma kakva pitanja. Samo: "Aaaaaaaa..." Osim što sam u tom trenutku iz ovde opisanih razloga bio ubeđen da je čovek u stvari predviđen da leti, ja sam se sreo sa sobom u svojoj suštini. Miran, čista uma, sam sa svetom. Taj osećaj nije spektakularni fleš, nije ni očajnička spoznaja ništavila, nije ništa ogromno, eksplozivno... Ma jok. To je samo prečišćena, obična, komšijska, ljubavnička, bliska ljudskost u količini koja ophrvava i opušta do suza olakšanja.
Ko je izdržao dovde, svaka mu čast, pa evo mu za nagradu i poente - jedino na ovaj način umem da opišem kako sam se osećao kad mi se rodila ćerka. Jer, osećaj je bio u osnovi to isto i da ga ranije nisam doživeo na "veštački" način i pokušao da ga shvatim, pa čak i pisao o njemu, ne bih bio u stanju da ga tako jasno prepoznam i ne bih ga razumeo ni ovoliko koliko ga razumem sada. Možda je sve što sam radio, uključujući i sumanute stvari kao što je skakanje iz aviona, u stvari bila priprema za moju decu. Ko zna?
Kuća mi je to veče kad se rodilo žgebe bila puna ljudi koji su stvarno očekivali će sad da piju sa mnom u očinskom dertu i bili u silnom čudu što meni to ne pada na pamet. Nisam lud, bre, takav osećaj da kvarim! Ništa čistije od toga nema. Nisam im objašnjavao, jebalo mi se živo, to je bio moj trenutak, moje drage i moje ćerke. Ostali... Pravite/rađajte pa radite šta vama prija i šta vam je logično.
Neću sad da gušim (reče on u četrdeset osmom redu posta, ha, ha!), ali nešto slično mi se dogodilo kad sam u Svetom Petru u Rimu ugledao, nepripremljen, Pijetu. Ništa od toga ja ne bih shvatao kako treba da nisam dobio jedno, pa drugo dete. Jednog dana ću mojoj deci da objasnim da su mi, osim ostalih neverovatnih stvari, dali i dublje razumevanje Mikelanđela, padobranskih skokova, mog postojanja i tako dalje u beskraj. U stvari, bolje da ih ne gušim. Nadam se da će i oni imati decu. Sve će da im bude jasno.
Mojoj dragoj sam već objasnio šta mi je poklonila, ali - odavno je bilo. Mislim da je vreme da je podsetim. Posle jedne od tih večera, kad odu gosti ;-).

Jelica Greganović 00:12 29.11.2007

Re: Brano,

a da ja tebi ipak dam preporuku za pisanje bloga? A? Meni je baš lepo kad se raspišeš, ja volim da čitam, pa još tako lepe komentare, al' ko velim da te ipak opet pripitam...Oš'?
A jeste, tako je, deca ti otvore potpuno druge oči, ceo svet se promeni, na bolje.

Brana 00:18 29.11.2007

Re: Bata Cole,

Razumemo se Cole, naravno.
Ne nasedam Jelici, samo zato što sam naseo jednoj drugoj. Ali je i to OK, zar ne? Što više blogujem ovde, sve više tih "OK" stvari konstatujem da postoji u našim životima. Prija.

Branislav Kovačević Cole 09:21 29.11.2007

Re: š`a s kaz`o...

gordanac
...derane? Š`a s to kaz`o?

ali trio sa Gordanac & Vlasta, ne mozze....Carina bre kod Beske, za vestice!!! Kerberi neka su kod kucce.

Sad ću da zovem decu...
Decooooooooooo...Deeeeeeecoooooooo...!

Jelice, si vid`la to ovog druga mog kragujevačkog, si vid`la?
Badnjevac or bust! Dobro si mu objasnila...

O Bozze, bas si fino vospitana....nepozvana u posetu, jos sa decoooom...Ma ajde sam da te vidim da probas...Pusticu ja kerove po dvoristu, a pozvacu i pojacanje (moji su fini !)....Bolje bi bilo, da se Vas dve bavite malo i kuhinjom da Vam deca stogod pojedu,neg sto podj...ate posten sumadijski svet..A da idete na Antartik, nemam nista sprocu, saucestvujem u troskovima prevoza u JEDNOM SMERU!
TOLIKO.

Branislav Kovačević Cole 09:22 29.11.2007

Re: Bata Cole,

Brana
Razumemo se Cole, naravno.
Ne nasedam Jelici, samo zato što sam naseo jednoj drugoj. Ali je i to OK, zar ne? Što više blogujem ovde, sve više tih "OK" stvari konstatujem da postoji u našim životima. Prija.

Pa to i kazzem , jadni MI /Muski naivni uvek nasednemo na istu foru....ma ajd!
Poz
sapaceniku
BKC

Jelica Greganović 09:57 29.11.2007

Re: š`a s kaz`o...

opa, sad i kerama pretimo, neka mi ćemo mace da ponesemo, pa će čupavci da ih juru, a mi ćemo da te izgrlimo srdačno i okupiramo onu tvoju verandu, deca mogu da se sigraju, na radost i veselje i komšiluka :)
Bez tebe na Antarktik ne idemo, nikud bez tebe...

Branislav Kovačević Cole 11:05 29.11.2007

Re: š`a s kaz`o...

Jelica Greganović
opa, sad i kerama pretimo, neka mi ćemo mace da ponesemo, pa će čupavci da ih juru, a mi ćemo da te izgrlimo srdačno i okupiramo onu tvoju verandu, deca mogu da se sigraju, na radost i veselje i komšiluka :)
Bez tebe na Antarktik ne idemo, nikud bez tebe...

Kakav bre Antartik....si luda, pa ja jedva izlazim na +3C....mani se shale, onda, pod pritiskom, da se ZNA, pristajem da dodjete sa sve decama, uz zzmua, a macke ne primam, toliko ne mogu da izdrzim...sta rade ucene, o bozze!!!

Jelica Greganović 11:07 29.11.2007

Re: š`a s kaz`o...

Pa, kad te volimo, to je jače od nas...s' tobom i na Antarktik!

Branislav Kovačević Cole 11:17 29.11.2007

Re: š`a s kaz`o...

Jelica Greganović
Pa, kad te volimo, to je jače od nas...s' tobom i na Antarktik!

Volim i ja Vas....cak toliko....da Vam dajem dozvolu da odete same, vas tri,koliko ocete.....a ja cu ovde da trpim, eto!

Jelica Greganović 15:03 29.11.2007

Re: š`a s kaz`o...

jinks 09:26 28.11.2007

2+3

Slicna lepa prica (iz ugla jednog od ono 3 :). Bilo je super, a onda smo polako poceli, jedno po jedno da prelazimo 20. Onda je postalo ozbiljno, nekad pomalo i zeznuto ... izadjes na otvorenu pucinu, a tamo izgleda da ima svega i svacega (od rajskih osrva pa do malo nezgodnijih mesta svake vrste).

Jelica Greganović 09:29 28.11.2007

Re: 2+3

Oh...znam, pretpostavljam...ali sve nešto računam, nadam se i to...da ako od kuće poneseš dovoljno čvrstu lađicu, ipak bude lakše. Makar mrvičak.

jinks 09:37 28.11.2007

Re: 2+3

... valjda je to tako. Dovoljno cvrstu ladjicu da prezivi do sledece luke, a i da poraste i podigne nova jedra ako moze.

sabi 09:34 28.11.2007

Biljke

Neko pomenu evoluciju i darwina, pa eto da sa i ja nadovezem nato. Naime, 3-godisnja cerka je jedno veoma radoznalo stvorenje koje je ludo za svojim 10-godisnjim polubratom. zanci, kud god on, tu i ona, proganja ga, ne da mu da spava, uci, gleda TV. Jednom, uci on bilogiju, ona sedi, slusa ga kako ponavlja lekciju i tacno vidis, sto bi rekao moj muz kako radi "copy-paste". Par sati nakon toga, sela ona za sto i prica kako i ona uci bilogiju. Ja je pitam sta ucis? A ona kao iz topa: Biljke su visecelijski organizmi!
Njen otac vec razmislja da je upise na fakultet :)

sabi 09:35 28.11.2007

Darwin

Ja napisah Darwina malim, pa samo da se ispravim.

Jelica Greganović 09:59 28.11.2007

A da znaš

kako je naš najstariji mrcvario familiju na moru, na temu biologije...ja jes da ne jedem ništa što nogu nema ili ima više od četiri, a takav je i najstariji...ostatak obožava stanovnike mora na tanjiru. Stigne tako večera u morskoj kafani, a najstariji krene da demonstrira znanje o morskim životnjama, naučeno pod neobjašnjivim pritiskom prof. biologije u drugom razredu gimnazije...kad počnu da lete ćelijski-ovako i onako organizmi, pupule i dipule, želuci praistorijski...odjednom samo vidiš kako nesrećni gurmani gledaju porcije sa žalošću i strahom...

Vlasta 10:19 28.11.2007

Bjutiful

Nego, htedoh da te pitam, do koliko kg ribe, recimo, treba za jedan dovoljan ručak? Nas troje pojedemo do dve kile. Cirka.

Jelica Greganović 10:56 28.11.2007

Re: Bjutiful

Za njih troje kilo, a nas dvoje neribljih smo obaška. Al' zato sam jedna od najomiljenijih osoba na ovdašnjoj pijaci, kad me vide šampanjac otvaraju, jer pokupujem po' pijace...a o tovarenju iz samoposluga da ne pričam, kolica mi svaki put izgledaju kao da kupujem za doček nove godine...

djmarkovic 11:03 28.11.2007

pitanja

Super su ti pozitivni tekstovi uvek. Moj decak je jedinac, ali ponekad pomislim da ih je bar troje, jer mi je svaki dan puna kuca dece. Covek trazi drustvo. Slucajno ako mu ne organizujem nesto posle podne, iako je pre podne u vrticu sa decom, nastane drama. A od pitanja njegovih sve vise ostajem zatecena, jer ponekad i ne znam sta da odgovorim. Recimo: zasto sam se ja prvi rodio (pre brata od strica)? Gde sam ja bio pre nego sto sam bio u tvom stomaku? Zasto su bebe gole u stomaku,jel im hladno unutra? Kada se zemlja okrece, jer kad mi spavamo i tako dalje u nedogled.

Jelica Greganović 11:10 28.11.2007

dj, da

praviš još, ako možeš, meni je danas tako žaaao što nemam brata ili sestru...zato me moj teča nedavno izjavio da me usvaja, pod stare dane i tako sam dobila gratis rođenog brata (do tada je obavljao funkciju brata od tetke:)

grofisneki 11:46 28.11.2007

clan ekipe

mislim da sam vec jednom pomenula da je nas 3 dece u mojoj porodici, i jos uvek nemamo ni jedno svoju, mada smo u proseku 30 presli, ali jos uvek smo "ekipa".
kad se kojim slucajem, recimo za Slavu, okupimo kod roditelja u Kninu (samo oni jos zive tamo dok smo se mi rasuli kud koji mili moji), uvek se ponasamo kao da smo jos teenage-eri. mama nam je jos uvek "sudija" jedino nas tata vise ne gleda mrko :)

limarija 11:52 28.11.2007

deca su blago..a tek njihov osmeh

treba li nesto reci :)

Jelica Greganović 12:03 28.11.2007

Kakve bebe, kakva mama,

Izvinjavam se, MAMA ! E, ovakvi su zaslužili ordenje za životno delo, dijamantskozlatnoplatinastu zvezdu sa velikim srcem brilijantskim. Slatko me nasmejaše :)))))

sabi 13:38 28.11.2007

Re: Kakve bebe, kakva mama,

U mom gradu postoji jedna porodica sa petoro dece. Interesantno je to sto su deca rodjena u roku od 11 meseci, prvo dvojke pa trojke. Ona kao i da nemaju imena. Zovu ih jednostavno: dvojke i trojke. Dvojke su posle u skolu, trojke idu u predskolsko,... Elem, dok su jos bili bebe, vidim ja njihovog oca kako u apoteci kupuje pelene (jedno 6 pakovanja), i prica apotekarici kako zeni vise ne sme da se priblizi na manje od metar. Za svaki slucaj. Da ne zatrudni :).

mariopan 13:46 28.11.2007

Re: Kakve bebe, kakva mama,

Ajde sto sam uzivala citajuci sve , svako slovo i sve komentare ali one bebe gore sto se smeju to je zaista slika koja me nasmejala do suza...orden sa svim zvezdama svim mamama i bebama ( kolike god bile ) i Jelice , pises uvek tako da si melem za dusu.

)) Svi komplimenti

)

Jelica Greganović 14:07 28.11.2007

Sabi,

pravo da ti kažem potpuno razumem čoveka...mi smo u jednom periodu i četkice za zube držali u odvojenim čašama, iz istih razloga, za svaki slučaj...a razmišljali smo i da Žmu nosi tamne cvikere u slučaju da mu pogled padne na moju zubnu četku. Moj lekar mu je obećao trofej Zlatnog zeca...jedva su nas savladali...inače, ko zna o koliko bih sada pisala ovaj blog...

Jelica Greganović 14:09 28.11.2007

Hvala mariopan,

trudim se...otud sam tol'ko puta i bila trudna

oldtajmer 17:20 28.11.2007

Re: deca su blago..a tek njihov osmeh

ahem, voleo bih da ih cujem kako se deru svi u glas :))

Jelica Greganović 18:00 28.11.2007

Mora da je impresivno,

dupli stereo :)

Mića Marković 18:19 28.11.2007

Re: Mora da je impresivno,

dupli stereo :)

Znači kvadrofonija.

Jelica Greganović 10:05 29.11.2007

Tako je

Mićo...vi'š kako čovek odmah nađe... a ja nisam baš iz tog sveta, pa tumaram, a ne nađem pravu reč :) Hvala.

Nicola S. 13:43 28.11.2007

:)

Divan tekst, divna zapažanja.
Divno će da bude tvojoj deci, Jelice, kada jednog dana budu veliki i (ponovo) čitali ovo...

Jelica Greganović 14:08 28.11.2007

Re: :)

Nikola, ja se sve nadam da ću ja ovo da pročitavam, a da oni neće imati vremena od ganjanja sopstvene dece...ako bude suprotno, e...onda sam ja opet dežurna.

Nicola S. 14:13 28.11.2007

Re: :)

Ok, želim da ti se nadanja ispune, pa recimo, onda, da će da im bude divno KADA njihova deca budu ganjala NJIHOVU decu a oni budu imali malo više vremena i prisećaju se kako divnu mamu imaju.

Jelica Greganović 14:15 28.11.2007

E, tada

mogu da čitaju naglas, da čujem i ja...i da me svako malo gurnu laktom da se probudim i što glasnije me podsete da sam to ja pisala ("Jelica? Koja Jelica? Ko ši ti?"

dracena 14:27 28.11.2007

A, šta kažeš?

Spavanje se ne može opisati. Noću, pod okriljem mraka, dešavaju se prave misterije. Npr. obično noću nauče da izladju iz kreveca, ili bolje rečeno, ispadnu preko ograde. Samo u sred noći čuješ tupo "bup"... sekund kasnije: "Uaaaaa"....
E, od tog trenutka počinje faza ludih noćnih provoda. Uveče svako zaspi u svom krevetu, ali se u toku noći dešavaju nečujne migracije u jednom pravcu, pa ih jutro zatekne sve na jednoj gomili. Pritom teško si ga donjem sloju, urodjenicima bračnog kreveta. Ujutru izgužvani, izbubecani, sa nečijim laktom pod grlom, a nogom drugog preko lica, ne mogu oči da otvore pre nego što razmrse klupko ruku, nogu i ostalog. Ponekad se desi i da svi slojevi osvanu upišani. Šta ćeš kad skrozira.

Jelica Greganović 14:48 28.11.2007

Re: A, šta kažeš?

More, da su na gomili samo oni...nego ja jedared vidim najmlađeg kako naopačke spava i nešto crno čvrsto drži pod glavom...obično pod glavom držao medu, umesto jastuka...ali meda nije crn, nego braonski...a mrak...ja se prišunjam, pipnem "jastuk", kad ono - mačak...najmlađi ufurao u sestrin krevet, u kom je uvek u dno njenih nogu spavao mačak...najmlađi se obrnuo kao kompas i u snu fatio mačka i podmetnuo ga pod glavu...mačak-jastuk ništa...iako je najmlađi tada bio poprilično glavat, nije bilo baš tek tako biti mu jastuk...mene je tako nekoliko puta zveknuo u snu glavom, da me skoro onesvestio...

mariopan 14:59 28.11.2007

Re: A, šta kažeš?

Ha ha ha , setih se Dracena , tih ispadanja iz kreveca...

)) pa to je bilo kod nas ovako:

Sin se rodio i kupili smo krevetac , ali i ja sam kao Jelica "neprekidno bila trudna " pa rodila cerku sa godinom i nesto razlike. Kako je sin zamisljao novu bebu ne znam ali sigurno ne onako kako je video jer je plakanja bilo onoliko i jos stavimo bebu u njegov "kvetac" sto nije mogao da nam oprosti nikako. Uvece ga stavimo da spava izmedju nas na bracni krevet a cerku u krevetac , cele noci dezuram da ne ode pa da se ne zavuce pored nje , u straha su velike oci , a on spava ko beba a ona vristi celu noc , pa drugu , pa trecu...mi vec obnevideli od nespavanja , prebacimo i cerku kod nas na krevet a njega pokusamo da vratimo u "njegov kvetac " koji je tako oplakao. E , ko nas je terao da sve to radimo ...nikad vise se nijedno dete nije zadrzalo u krevecu vise od dva minuta , da nesto promesam ili sklonim a guzva u bracnom krevetu trajala je sve dok nisu prerasli velicinu kreveta.i nas u njemu.skoro do zabavista. Cerka je najsladje spavala tati na grudima kao mala zaba , kako se tata mrdne ona se probudi...muke slatke

)))

dracena 15:01 28.11.2007

Re: A, šta kažeš?

Mislim da za mačka ne treba brinuti. I on voli gomilu. Svi vole gomilu osim nas, matorih namćora, koji bismo samo da spavamo... Celu noć... Ko je to još video? :)))

Potpuno su divni sa tom svojom potrebom za bliskošću i blizinom, sa roditeljima, braćom i sestrama, pa i životinjama. Na njima se vidi, bilo da su budni ili da spavaju, koliko ih to zajedništvo čini srećnim i spokojnim.

Jelica Greganović 18:01 28.11.2007

Lepo je rekao Nušić,

celonoćno spavanje nije higijensko.

Vladimir B. 16:00 28.11.2007

izvanredan tekst!

hvala na sjajnom tekstu, molim vas nastavite da objavljujete

Jelica Greganović 18:02 28.11.2007

Re: izvanredan tekst!

Hvala, daomebog glagoljivu, objavljivaću :) sa zadovoljstvom :)))

Godfather 16:08 28.11.2007

svaka cast!

Uvek procitam tvoj tekst kad "izbacis" neki novi, i bas me lepo zabavi i opusti, na par minuta ne mislim na nista drugo.

Jelica Greganović 18:03 28.11.2007

Re: svaka cast!

Hvala godfarher, tačno to je i cilj, u tom čuču grmi zec...da bar na mah pomislimo na stvari od kojih važnijih nema.

bravar 17:00 28.11.2007

bez naslova

Kaze mi covek sinoc:
-Zeno, decu treba ljubiti i maziti svakim danom sve vise i vise:) Vidim ih kako se tope, smese, uzivaju:)))
-Uh, reko'. Ti ko metalac:) Otkrio si toplu vodu:)

Jelica Greganović 18:09 28.11.2007

bravare, ja

sam uvek tvrdila da decu treba vući po rukama, stalno blizu sebe...tako brzo porastu, prebrzo...nisu džaba ranije mame nosile decu privezanu za sebe i deci lepo i to im treba, a i mamama...a ne sada, strpaš ga u treću sobu iza ćoška...to da se bebe razmaze...čuj, razmaze, hoće da su na rukama...nego šta bi drugo htele - da ih ostavimo ispred vrata? Osim toga, tako brzo, prebrzo porastu...šta'š posle? Da ga kad poraste uprtiš na leđa ili uzmeš u naručje...

bravar 19:29 28.11.2007

Re: bravare, ja

ivana23 22:46 28.11.2007

Simpaticno

kuki 18:33 28.11.2007

:)

smizibizi 18:42 28.11.2007

hi,hi,hi,hi :)

...kao i uvek,ti me Jelice nasmejes sa svojim tekstom a onda kada citam komentare malo i zasuzim... :)ja kada sam imala 17 god imala sam veliku ambiciju da imam 12-oro dece,i prosle godine na 5 god mature me svi drugari iz srednje zezaju kada cu da pocnem da ih stancam vec jednom,omatoricu kazu :)...hmmm posle 4 godine rada u vrticu :)sada zelim samo 3 u buducnosti,videcemo sta ce zivot doneti :)pozdrav i preporuka za tekst!!!

Jelica Greganović 21:27 28.11.2007

Re: hi,hi,hi,hi :)

samo napred, u nove radne pobede, kad počneš da mi pišeš oko 2 noću, znaću da si počela sa realizacijom postavljenih ciljeva.

Hemičarka 20:40 28.11.2007

Jelice,

Ja se nadam da ces ti i za nekih 10-tak godina i dalje pisati blog (ako ne ovde ono na nekom drugom mestu, ima da te izguglujem iz naftalina), pa da imam sta da dodam na ove price o deci. Ovako, blize mi je da se setim vremena kad smo moja sestra i ja bile ONI.

Moja sestra je mnogo volela da svrlja po knjigama (umetnicki kreativno dete, za razliku od mene, naucnog tipa), a ja sam knjige vecito sakrivala od ostale dece da ih ne cepaju i ne svrljaju. Ili, recimo, da mi prospe sve olovke i bojice po sobi... Onda dolazi ono "mamaaaaa., reci joj da pokupi..." E, a kad mama i tata pocnu da je grde, ja onda kazem: "Nemojte da vicete na nju, meni je muka kad ona place..." :)

E, sada smo obe presle 20-tu i sada se MI i ONI lepo slazemo. Jedino nam je ostalo ono zbijanje sala sa roditeljima i tu nam ne ponestaje ideja...

A sto se unucica tice, ne brinem se ja za Gordanac i tebe, ipak ste vas dve veste zene, snacicete se vec ma koliko da ih je... :)

Jelica Greganović 21:25 28.11.2007

hemičarko draga,

hvala, nego ovo oko dece unučadi, ni gordanac ni ja se više ne brinemo, sve smo se malo gore uzbrdo dogovorile, čuvaće ih čika Cole.

Hemičarka 21:57 28.11.2007

Re: hemičarko draga,

Tek sad videh, dok ja smislim sta cu da napisem (mnogo sam nesto danas pospana), izniknu novi komentari...

saphira 22:33 28.11.2007

Re: Jelice,

Hemičarka

...Ovako, blize mi je da se setim vremena kad smo moja sestra i ja bile ONI....

Ja sam jedinica, i uvek kazem da su u nasoj kuci svi dobri predlozi propadali jer su bili "preglasani" sa 2:1....

No dobro, zato bar moji roditelji mogu da pricaju kako im je dete u nedelju u cik zore donelo jaje u krevet, ne bi li ih motivisalo da mu spreme dorucak

))
(otkad znam za sebe, bila sam gladna cim otvorim oci....)

Jelice, prelep tekst - kao i obicno!

Jelica Greganović 23:58 28.11.2007

Saphiro, tačno

znam kako je biti preglasan, pre su me preglasavali, kao i tebe sa 2:1, a sada sa 3:2...ovo drugo je bolje, ni ne smeta mi :)

Godfather 21:11 28.11.2007

U tom cucu grmi zec :)

Najbolji mi je deo ono "stati je uradila?" Sta ti je rekla?" A koliko sam se ja naslusao onog"maaamaaaaa....." kad sam bio maji da ne pricam :)

Jelica Greganović 21:29 28.11.2007

Ama, tretiraju te

tim izostavljanjem imenice bar, kao stranca, totalno Oni...A to Maaaaaaaammmaaaaaaa, ima da mi do kraja života odjekuje u ušima...kad pisne neko dete, potpuno tuđe u radnji ili na ulici "Maama!", ja odmah jurnem ka njemu, a Žmu me vuče za odevni predmet...

Hemičarka 22:01 28.11.2007

Re: Ama, tretiraju te

Jeste, tako smo se i mi i komsijska deca naizmenicno drali ispred zgrade, pa onda nagrnu svacije mame na terasu.

A moja sestra je mislila da se samo nasa mama zove Mama, pa kad se necije tudje dete dere, onda ona trci po nasu mamu da izadje na terasu, kao neko je zove. :) I dan danas je zezamo za izjavu: "Niko ima mamu, samo ja!"

van mor for d roud 00:21 29.11.2007

hvala ti za podsecanje na srecu

koju od jurnjave za parama i poslom i zaboravljamo,greh mi na dusu...
odavno se ne nasmejah ovako od srca,da je i suza bilo...
zena gleda Seranove,ja citam tebe,pa prepricavamo i oboje se kliberimo tolko da su klinci dosli da izvide sta se to neprirodno desava...
odavno si u mojim favoritima,ali sam upravo pokusao da te jos jedared turim tamo...za svaki slucaj...
sto reko Mungos the nenadjebivi, 11+ od sveg srca

Jelica Greganović 01:16 29.11.2007

Nema na čemu, sa

zdovoljstvom, od sveg srca :)

Gorstak 10:51 29.11.2007

Šta je starije: kokoš ili jaje?

"Da li su deca mali ljudi, ili su ljudi velika deca?"

Kad sam bio, kako blago da kažem, namćrast u mom klinačkom dobu otac je imao obicaj da mi kaže:,,Gadan deda rasteš". To mi je tada zvučalo jako čudno. Čuj ja deda pa još gadan. Tahajtetanemojte i nastavim da furam svoje.
Još nisam deda (bukvalno), ali ... sve mi je jasnije šta je mislio.

Jelica Greganović 10:53 29.11.2007

Re: Šta je starije: kokoš ili jaje?

Bogami i ja se krećem ka baba Jeli...mada nameravam da uživam u toj ulozi...ima da pustim brkove, bar male (jer gde si vdi'o baba Jelu bez brkova), malo ću da nabacim kile (moj najstariji kaže da moram, jer bake treba da su okruglaste i mekane) i ima da džvanjkam samo tako (za to već imam odličnu kondiciju).

mila 11:00 29.11.2007

Na planincah solnčence

Taman krenuh Kod Vlaste sa Telepa, da virnem kako je prošla žurka, ko je koliko popio, pojeo, o čemu se pričalo, ko je zaspao ispod Tesline kugle, kakvi su pokloni, i naravno, da priznam, najviše me je kopkalo da li se Jelici prilikom ateriranja na metlici, video halter. Ophrvana mislima, zbog mramumluka, promaklo mi je i da li si te večeri obukla i tange.
Da ne bude zabune, pridržujem se ekipi koju svojom pozitivnom energijom okupljaš na svom i drugim blogovima, a ne stigoh ranije da ti to napišem. Big mama, tako te tretiram. A što se tiče onog samoproklamovanog, Veštica, koren te reči je veština, nadam se da se slažeš.

Ogledam se u tvojim tekstovima.

Jelica Greganović 11:10 29.11.2007

Mila, hvala:)

ovo oko tangi...vidi, ja to ne koristim, prosto imam problem, ne mogu da funkcionišem dok mi se gaće uvlače d'izvineš...izem ti ja to...ceo dan da me gaće napadaju.
Život je ogledalo, a pozitiva je nužna, što bi rekao Nune :)
Big Mama (vešta naravno:)

tadic 12:13 29.11.2007

Buđenje

Poštovana Jelice,

I sam sam se probudio jutros sa tri mala indijanca, na poslu sam i bole me leđa jer sam spavao na ivici kreveta, a ipak sam dobro raspoložen i kao i svako jutro izašao iz kuće sa osmehom na licu.

Puno zdravlja Vašoj deci i Vama!

Jelica Greganović 15:13 29.11.2007

Re: Buđenje

Hvala za lepe želje...da nisu to ovi mali Indijanci?Ili neki slični?

Milan Novković 20:41 29.11.2007

Re: Buđenje

da nisu to ovi mali Indijanci?

Malopre mi žena, koja ne čita blog, priča za večerom priču koju je dobila mailom (možda onaj chain letter tipa ako ovo ne pošaljes na 5 adresa deca će ti ostati doživotni indijanci) o bračnom paru, jedincima, kojima su "deca nakapala" pa "...mesar je bio ubeđen, prilikom ... dve bliske trudnoće...". Naravno, odmah je prekinem, čekaj malo, stani, pa to je Jelica... :)

Tek da znaš šta londonske dame pričaju po email salonima :)

Jelica Greganović 22:11 29.11.2007

Gospode,

koriste me za urokljive mailove...nisam ni sanjala...auuu...

Spadalo 08:26 02.12.2007

http://blogoye.org/pepeljuga21veka/26500/

Našao sam ovaj post na gornjem blogu. Pa ako koga zanima...

Objavljeno: 19:13 , 27/11/2007

ovde su sad neke od zelja dece koja leze na onkologiji
ima uvek 21 dete koje je tamo, deca se smenjuju , zavisi od slobodnih kreveta koliko ima, probajmo da obezbedimo onoliko koliko mozemo

zelje su u zavisnosti od godina i interesovanja

evo nekih

17 god decak digitalni fotoaparat
17 god devojcica mp3
16 god devojcica pozelela je digitalnifotoaparat pa je trazila papir kaze skupo je pa je precrtala( ne rzcuna se sto je precrtala, ovo je njena zelja)
16 god decak mobilni
10 god decko on je spavao rodjendan je bio pre neki dan , zamolicu paket tj poklon za njega
18 god devojcica mobilni
15 god decak sony plejstejsn
6,5 god devojcica lutka barbika
9 god decak on je rekao d azapisem samo paket
13 god devojcica nije napisala zelju
16 god devojcica nije napisala zelju
15 godina devojcica nije napisala zelju
16 godina devojcica nije napisala zelju
16 god devojcic a mobilni
16 god nije napsiala zelju

ovde imate spisak , kako sam sad citala tako je pisano, fale jos neke zelje deca sa odeljenja ali ona nisu bila tu, ali ucinimo i njima, tamo gde nema napisane zelje, molila bih vas da sami nesto izaberete
vec sam cula da je to seve skupo, ali mobilne tefone svako od nas ima, i moze da pokloni svoj stari , naravno sa punjacem i baterijom koja je dobra
ja sam obezbedila jedan
one pakete koje sami zelite da formirate imate uzraste ali vas molim imajte u vidu da se deca menjaju, imena dece necu da objavljujem ali imam njihove papirice, ako ona nisu na odeljenju 19 decembra bice prosledjeni paketi na adrese kucne ili ostavljene upravi na cuvanje dok deca ne dodju na kotrolu

no, 19 ce opet lezati 21 do 22 dece, koliko je kapacitet kreveta , sad ovog dana ne znam koje ce biti godiste , tu su od beba do 19 godina , imajte to u vidu i ako moze hajde da obradujemo makar neke
deca su poverovala u bajku , nemojmo ih sad izneveriti

svako dobro vam zelim i nadam se da cete se pridruzite i ovoj akciji , objavicu i post za decu po domovima , vezano za akciju ,koja je istog dana
hvala svima jos jednom

p.s. potreban kostim sv. Nikole ako ima neko ko zeli da sasije, nek se javi, ja cu se lako obuci u pepeljugu

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Jelica Greganović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi