Da li kriza suverenih dugova zaista preti evru?

U petak, 7 maja, nastavljen je pad vodećih svetskih berzi, dok se evro konačno stabilizovao i blago oporavio, na blizu 1,27 sa ispod 1,26 dolara. Čini se da se stvara atmosfera za odlučnije mere EU i ECB, te da sudbina evra, tema kojoj se poslednjih dana posvećivalo dosta pažnje u pesimističnim izjavama nekih svetskih ekonomista, neće biti dovedena u pitanje (taman ECB intervenisala na deviznom tržišut ili pak promenila svoju odluku da ne kupuje problematične državne obveznice, tj. kreira novac). Inače, čitavu sedmicu obeležilo je dramatično pogoršanje situacije na globalnom, posebno evropskom, finansijskom tržištu i pored obilnog paketa pomoći Grčkoj. Evropski berzanski indeksi rapidno gube vrednost od početka sedmice. Slična je situacija u SAD, dok je vodeći kineski indeks izgubio skoro 5% u četrvtak 6. maja i dodatnih 1,9% u petak 7. maja.

Kriza suverenih (javnih) dugova perifernih zemalja evrozone, odnosno strah od širenja širenja ‘'grčke zaraze'' oborila je evro na 15-mesečni minumum (na 1,27 dolara). Jean-Claude Trichet, šef ECB reako je da još nije razmatrana mogućnost da ECB kupjuje državne obveznice (to je radio FED na početku krize). Kreditna agencije Moody upozorila je da može doći do daljeg pada kreditnog rejtinga Portugala. I pored raznih spekulacija o položaju Španije, ipak ohrabruje uspešna prodaja 5-godišnjih državnih obveznica Španije (2,4 milijarde evra), istina po nešto višim kamatnih stopama (i podaci o ekonomskim performansama SAD su dosta povoljni).
Kriza javnih dugova izdrmala je evropsku valutu i verovatno je (ogroman) gabarit paketa pomoći Grčkoj posledica i zebnje da bi čak i evro mogao biti izdrman. Sudeći prema valutnim terminskim ugovorima evro će dalje slabiti. Zaključno sa 6. majom 2010 evro je već oslabio za oko desetinu prema dolaru od početka godine. Analitičari RBC Capital Markets, imajući u vidu strukturne probleme evrozone, smatraju da će evro oslabiti čak na 1,10 do 1,15 dolara. Ipak, ima i mišljenja da će evro ojačati posle obilnog paketa pomoći i to na 1,35 dolara (Citigroup Inc).

Inače, sve ovo se dešava posle odluke ministara finansija evrozone 2. maja, kada su odobrili paket pomoći vredan 110 milijardi evra radi sprečavanja bankrota Grčke ali i kao meru prevencije, kada je u pitanju moguća kriza poverenja koja bi pogodila, pre svega, Španiju i Portugal. Tokom prethodne sedmice finansijska tržišta i rejting agencije su očekivale da će Grčka morati da prinudno restrukturira-reprogramira (kao SFRJ 1982) svoj dug (dakle bankrotira), sa očekivanim zaraznim efektom na periferijalni deo evrozone, pre svega Španiju, Portugal, Italiju (i Irsku).
Da li će ova dobra vest predstavljati prekretnu tačku u erupciji krize u Grčkoj ili su već zaražene i druge evropske ekonomije, pitanje je na koje ćemo znati odgovor narednih sedmica.
Dakako, nije potpuno izvesno da će plan sprečiti bankrot, ali glavna svrha ‘'paketa'' je zaustaviti (i smanjiti) prinos na grčke državne obveznice (da bi ova mogla i dalje da se zadužuje) i sprečiti efekat zaraze, posebno ostalih PIGS (na engleskom ta reč znači - prasići). Inače, ove smešno nazvane zemlje odlikuju veliki budžetski deficiti, slabe perspektive rasta i visoki javni (i spoljni) dugovi.
Ipak, sledećeg dana, 3. maja, evro je pao zbog zabrinutosti da neke vlade EU neće dati podršku planu, i taj pad se nastavio i 6. maja. Naime, snažne su sumnje da li će Grčka uspeti da ispuni nametnute obaveze u naredne tri godine (žestoko ''stezanje kaiša''). Slučaj Argentine 2001, koja je dobila ponovni zajam od MMF-a i ipak bankrotirala nije ohrabrujući.
Evropska centralna banka je omogućila grčkim bankama da koriste jeftine kratkoročne pozajmice s ciljem da plan spašavanja ne bude poktopan eventualnom bankarskom krizom ili pak daljim srozavanjem kreditnomg rejtinga.

Ipak, dužnička (fiskalna) kriza u Grčkoj, i potencijalno Portugalu (zajedno ove dve zemlje čine 5% GDP evrozone), neće puno pogoditi Evrozonu. Čak i kada se doda Irska i Španija, dve periferne zemlje sa relativno teškom situacijom sve četiri zajedno čine manje od petine GDP evrozone. Najvažnije je da kako investitori povlače novac iz Grčke oni ga plasiraju u evropsko ''safe havens''(sigurno utočište), pre svega, Nemačku (prinos na 10-godišnje obveznice ja pao na manje od 3%, pola procenta manje u odnosu na početak godine, što je blizu istorijski niskom nivou). I prinosi na Francuske državne obveznice su vrlo niski: 3% (što znači da su im cene visoke, tj. da su vrlo tražene). Ove dve zemlje čine pola GDP evrozone. Niski troškovi zaduživanja države i privrede i pad evra za grubo 15% od decembra su snažan pokretač za nemačke investicije i izvozno baziranu ekonomiju (''business surveys'' ukazuju na jak zamajac u drugom tromesečju 2010, rast od možda 4%, dok bi evrozona mogla da poveća GDP za 3%). 

Ekonomski indikatori PIGS na kraju aprila 2010.

Izvor: The Economist 3.5.2010.

Plan za spas Grčke posebno radosno je dočekan od guvernera centralne banke Španije, koji je opisao taj dogovor kao ‘'zaista važan napredak''. On nije propustio šansu da upozori da i Španija mora smanjiti svoj visoki budžetski deficit. U martu 2010. je nezaposlenost u Španiji dostigla je dramatičnih 20% (to je čak više i od Srbije), prvi put u poslednjih 13 godina (trenutno 4,6 miliona ljudi traže posao). U 2009. (konsolidovani) budžetski deficit u Španiji je iznosio 11,2% (premijer Zapatero optimistično tvrdi da će do 2013. deficit biti srezan na samo 3%), u Grčkoj čak 13,6%, u Portugalu 9,4% a u Italiji 5,2% BDP-a.

Inače, Španija i Portugal su bile posebno pogođene smanjivanjem kreditnog rejtinga krajem aprila. Naime, rejting agencija Standard and Poors spustila je na niži nivo kreditnu sposobnost Portugala (na "A-"). Kako se agencija nije zaustavila samo na degradaciji grčkih i portugalskih državnih obveznica, već je za jedan stepen smanjila kreditnu sposobnost i Španije (na "AA" sa "AA+"), zavladao je strah od lančane reakcije. Po svemu sudeći, Nemačka je svojim odugovlačenjem sa pružanjem pomoći Grčkoj suodgovorna za nervozu koja se proširila tržištima. U svakom slučaju, Španija, prema procenama agencije Standard and Poors, još uvek važi za znatno pouzdaniju kada je reč o vraćanju dugova u odnosu na Grčku, čija je kreditna sposobnost spuštena na tzv. džank (neinvesticioni) status.
Perspektive Portugala nisu toliko ohrabrujuće. Portugalski javni dug će na kraju ove godine dostići zabrinjavajućih 86% BDP-a (EU kriterijum, koga su istina skoro svi prekršili, je maksimum 60%). Međutim, problem je privatnih spoljni dug koji je prešao 300% BDP-a i koji indirektno može potkopati javne finansije.Izloženost evropskih banaka (potencijalni gubici) u slučaju bankrota Portugala iznosi 32 milijarde evra (kod Grčke je ta cifra čak 76 milijardi evra).
Čini se da od PIGS najbolje stoji Italija, zemlja koja ima ogroman javni dug (koji je čak za 15% veći od godišnjeg BDP-a zemlje). Naime, Italija je uspešno emitovala (prodala) nove emisije državanih obveznica, što je bio prvi test za tržište dužničkih hartija od vrednosti evrozone od famoznog smanjivanja kreditnog rejtinga Grčke, Portugalija i Španije krajem aprila. Snažna tražnja investitora je bila pravo ohrabrenje i sugeriše da zaraza ipak nije uzela maha, kao i da se jednoj od najvećih privreda sveta još uvek veruje.

Nemačke tvrdnje da Grčka nikada i nije trebalo da bude članica eurozone nisu bez osnova. Može se naime tvrditi da su privrede Grčke, Portugala i Italije toliko različite od partnera iz nekadašnjeg bloka nemačke marke da im nije ni trebalo dopustiti da uđu u evrozonu. Pojedini ekonomisti karakterišu ''banditskim'' pretereno zaduživanje Grčke, Španije i Portugala u poslednjih 4-5 godina. Suštinski problem sa javio kada praktično niko (po prihvatljivim kamatnim stopama) nije hteo da otkupljuje državne obveznice, posebno Grčke (u strahu da bi posle bankrota mogao da naplati od 30% do 50% njihove nominalne vrednosti). Konačno, tu ulogu preuzele su sama Evropska centralna banka, vlade EU i MMF.
Studija o Latinskoj monetarnoj uniji (koja je postojala od 1865. do Prvog svetskog rata, i čiji je neformalni član bila i Srbija) pokazuje da u čitavom tom periodu nije bilo približavanja nivoa razvijenosti datih zemalja. Ceo projekat je održavan zahvaljujući francuskim subvencijama (pre svega ka Italiji i Belgiji). Mnogi upravo od Nemačke očekuju slično danas.
Profesor Nouriel Roubini, čovek koji je predvideo krizu, smatra Grčku samo vrhom ledenog brega i potencira da dužnička kriza, odnosno bankrot, može zadesiti veliki broj zemalja evrozone. Zaraza koja bi se prenela ka Portugalu, Španiji, Italiji i Irskoj bi imala domino efekat. Povećanje duga i nespremnost za preuzimanje rizika dovelo bi do dramatičnog globalnog pada cena akcija. Eventualni kolaps evropskog bankarskog sektora je nešto što se mora izbeći po svaku cenu (kolaps Islanda i Letonije dovoljna je pouka).
Posmatrajući današnju krizu suverenih (državnih) dugova, koja posebno pogađa PIGS, mogli bi se podsetiti Filipa II od Španije, koji je preuzeo presto 1556; i za čije vreme je Španija čak četiri puta bankrotirala: 1557, 1560, 1575 i 1596 (umro je nedugo potom, 1598.). Dakle, postojao je suveren koji je znao kako se objavljuje bankrot državnog duga; bilo bi dobro da današnji iberijski monarh ne bude morao da učini isto.