Alek zubar

Kad god pomislim na Aleka, osmeh mi zatitra na licu. Dobar je tip. Dobri smo drugari a i dobro se zajebavamo.

Alek je jedan od najblistavijih zlatnih momaka Niskog rukometa. U vreme kada je njegova generacija stasavala, Zelja iz Nisa je bio veliko ime i na domacoj i na evropskoj sceni. Jos je Alek igrao za reprezentaciju. A lep, plavokos, plavook, pametan, zgodan, a uz to popularan. Sta ces vise? Bio je pravi hit medju tinejdzerkama.

U to vreme ja sam trenirao kosarku, palio se da jednog dana budem prvoligaski igrac. Trenirali smo, i mi i rukometasi, u hali sportova "Cair". Vidjali smo se svakodnevno. Mi smo na trening dolazili i odlazili, mahom pesice. Rukometasi su imali solidan vozni park. Mi smo bili odeveni ... Hm... Sa ukusom. Rukometasi su bili odeveni po poslednjoj modi. I za divno cudo, niko od njih nije pokazivao nikakve znake arogancije i prepotencije. Kao oni su popularni a mi smo nista. Toga nije bilo. Alek, Piki, Cobi, Sminker kao najpopularniji frajeri u gradu su uvek bili maksimalno korektni. I iz tog perioda smo ostali u veoma bliskim odnosima. Skoro familijarnim.

Premotavam pricu za malo jace nego jednu deceniju. Vecina zlatnih momaka je zavrsila karijeru, osim Cobija koji i dalje igra. On ce da igra do sedamdesete. Alek je zavrsio stomatologiju i poceo da radi u ordinaciji Dr Mita, svog oca. Ordinacija je bila na veoma zgodnoj lokaciji, preko puta kultnog restorana "Amerikanac 2". Tako da nismo mogli, a da ne zapamtimo adresu. Ne ulazeci u njegove strucne kvalitete, vecina nas smo postali Alekovi pacijenti. Jednostavno nije bilo izbora. Ko sto Alek dolazi samo kod mene u kafic, tako i ja samo kod njega popravljam zube. I to ne samo ja. I moja Jovana, i Joca i kumovi... Mislim da je to dobar nacin da podrzavamo jedni drugima biznis. Cini mi se da neke mudre nacije tako rade.

Nas odnos je ostao nepromenjen. I ako imamo po 35 - 6 godina i dalje se obracamo jedan drugom na isti nacin, veoma specifican, Nishki nacin:

"De si be majke ti ga nabijem? Ja te cekam juce u 6 ko budala"

"Sta seres? Jer sam ti ostavio poruku na sekretaricu da ne mogu da dodjem?!"

"Ma stegla se guzica kad treba da te busi majstor".

Ako niste znali, u mom Nisu se puno psuje. Psovka je ponekad kao dobar dan. Nisu to one uvredljive psovke. To je vise "drugarska paznja". Tako da smo se Alek i ja dosta drugarski pazili.

Posle razmenjenih reci drugarske paznje sedam sa svojih 140kg, na slabasnu zubarsku stolicu.

"Nije ona slaba nego si ti konj!" kaze zdravstveni radnik sa busilicom.

"Neka sam ja konj a ti si mogao da se otvoris i da kupis i neku noviju stolicu a ne ovu iz dvajes i pete na kojoj jos Stevan Sremac shishao i popravljao zube kod brice."

"Pa kad bi poceo da placas mozda bih i kupio."

Zaboravio sam da napomenem da sam ja slab na placanje kod Aleka. Ostala mi navika iz vremena kad nisam imao para. Precutao sam nastavak diskusije o skrtosti.


Posle medjusobnih kritika kako on ne pere ruke a ja zube, poceli smo sa zvanicnim delom posla. Neki od onih vecih zuba, neka petica sestica, se veoma podmuklo pokvarila ispod stare plombe. Zub je bio u ocajnom stanju. Lecili smo ga i sada je vreme za vadjenje nerva. Posao za iskusnog zubara. Potrebna je preciznost, stalozenost i dobra ruka. Primirio sam se sa zezanjem da ne otezavam situaciju. I bas kada je atmosfera postala kao u normalnim zubarskim ordinacijama sa normalnim pacijentima... Kad neko je na vratima od ordinacije. Posto Alek i doktor Mita jos uvek nisu digli nivo biznisa na klinicki, nije bilo medicinske sestre. Kroz otvorena vrata ordinacije vidim Aleka kako uvodi mladu damu u cekaonicu. Mlada dama je riba ipo. Visoka, kratka majica, grudi nalik silikonima, ima dve kikice, plocice na stomaku, lepe noge,... Au, kakva riba. Iz razgovora kapiram da je ona gastarbajtersko dete iz Svajcarske i da ce da iskoristi letnji raspust da, po srpskim cenama, popravi zube. Ja sedim u zubarskoj stolici, sa necim zaglavlljenim u ustima, sa portiklom... ali ne skidam pogled sa atributa materinstva koje je mlada Svajcarka unela u radnju. I pederi bi se okrenuli.

S druge strane i Alek je na visini zadatka. Ocigledno je da ima odlicne preporuke u Svajcarskoj. Gledam i njega, lici na reklamu za zubnu pastu. Mada, istini za volju, snimio je reklamu za neku zubnu pastu a i pojavio se u igranom filmu "Pljacka treceg rajha". Onako plav, u filmu je glumio Nemaca na nekom banketu. Ispijao neki sampanjac i klanjao se nakindjurenim gospodjama. Nemackom hladnokrvnoscu pristupa svom nevaznom pacijentu - meni. Nakon toga ide devizni pacijent sa sisama, pa da me ne zadrzava duze nego sto je potrebno. Ja sa glavom, blago nagnuto u levo, i dalje imam pogled na mlecnu Svajcarsku cokoladu. Medjutim, Alek ne dozvoljava da njegov devizni prihod oseti moj pogled na sebi. Prstom, koji je vec meni u ustima, kao udicom, grabi me za obraz, sa unutrasnje strane i okrece od Svajcarskog izdanja plejboja. Kroz zube tiho preti da ce da mi povadi sve zube ako uznemiravam prisutne u cekaonici. Probao sam jos par puta da se okrenem da vidim ali mi je razvlacio usnu povlaceci me.

Znaci igramo prljavo. Dobro.

Kad god je Alek zavuko neki instrument u moja usta ja sam se drao i previjao u stolici.

"Aaaaaagrrrhh!!"

"Cuti mamu ti jebem?", glasno tek da nadjaca busilicu koja zuji.

"Aaaaaagrrrhh!!", derem se ja.

"Prekini bre", saptom.

"Ma to se Milan malo sali. Znas, on je jedan od najjacih ljudi na svetu. Ovo i ne moze da ga boli. Ha, ha.. Izvadio sam mu ja nerv." (glasno)

Opet mi prilazi busilicom.

"Nemoj da je plasis", saptom

Ja prestajem da se derem ali i dalje se cimam kao Dastin Hofman u filmu "Maratonac" kada mu Dr Szell "Beli Andjeo" petlja po zubima. Falilo je samo pitanje

"Is this safe?"

Dobro. Mozda sam malo preterao. Mozda ne bas tako bolno, ali me je mnogo zabolelo... sto ne mogu da buljim. Usta su mi vec bila otvorena.


Po zavrsetku petnaestominutnog natezanja sa mojim i Alekovim zivcima i nervom u zubu, her Alek vadi ogledalo i pita:

"Kako vam se cini gospodine?"

A on i nezna da mi je upravo centrirao na prvu stativu. A ja ne propustam sanse.

"Auu, doktore... Pa to nije taj zub!"

"Ha, ha. Bas duhovito, nego da te ne zadrzavam...", i dize me sa stolice.

"Doktore, nista me ovako nije bolelo u zivotu, a ja odlicno podnosim bol. Ja sam strongman!"

"Dobro Milane znam da kasnis na trening!", i gura me kao sto odbrambeni igraci na rukometu guraju pivota.

"Ma da mi ne dugujes pare, nikad ne bih popravljao zube kod tebe!"

"Ha, ha... Pozdravi kuci." i izgurava me kroz vrata.

Ja hvatam zadnji trenutak pre no sto mi je sklonio nogu iz vrata, kao neiskusnom trgovackom putniku:

"Brate, zavrsi ta dva ispita sto imas do kraja studija da se vise ne cimamo da l' ce da bane inspekcija."

Dok je Alek zatvarao vrata ordinacije, mogao sam da se zakunem da je uz crvenilo u licu imao i munje u ocima, ili barem cudan sjaj. Kao Srdja Zlopogledja.

Kasnije se ova moja "mala" posalica prepricavala nasiroko. Alek je zvao telefonom zajednicke drugare da isprica "Zamisli sta mi je onaj uradio...".