Rastko, Laura Dekker i drugi Kurajberi/e

Dernjanje po blogu zadnja dva dana zbog pisanja jednog Rastka koga do juče blogeri nisu ni znali, nateralo me da uporedim neke stvari.

Jedan drugi Rastko (Nemanjić) je od oca mu dobio na upravu jednu celu državu (Županiju) sa 15 godina a niko se nije bunio protiv deteta  Župana koji je imao svega 15 godina ili samo tri godine više od ovog "našeg"Rastka.

Na Internetu je čitava gomila mudrolija i prigodnih saveta  u vezi sa seksom  trinaestogodišnjaka i tako dalje u nedogled.

Kada je tokom leta 2009 trinaestogodišnja  jedriličarka Laura Dekker najavila solo jedrenje oko sveta duhovi su u Holandij naprosto poludeli a Državni Sekretar je morao da reaguje na prohteve "zabrinute zajednice" naročito Saveta za Zaštitu dece.

Ceo slučaj je stigao na međunarodnu scenu pošto je Laura Dekker  "vlasništvo" dve države pa je to komplikovalo pitanje "nadležnosti" za podanika. "Zaštitnici" dečijih "prava" ili bolje rečeno dužnosti su navodili svoje argumente slične ovim na blogu B92, dok su drugi zaštitnici "prava" na individualnu slobodu (neoliberalizam) isticali svoje argumente. Da isti Svet koji "izuzetno Štiti" decu kupuje krvave dijamante iz Siera Leone bez postavljanja pitanja je naravna i prirodna stvar jebiga jevtiniji su.

Ceo slučaj završio je na sudu a "snaga" države je pobedila pod pretnjama ili bolje rečeno nesuvislim argumentima.

Ovo što se dešava da se interpretirati i na jedan drugi način: ima li "dete" slobodu  samoodlučivanj ili tu istu slobodu Pleme, država ili društvo može da mu je po pravu jačeg oduzme.

Srbija je puna "dece" koja se nazivaju decom iako imaju 30 pa i 40 godina, jer u nedostatku boljeg izraza društvo u kome je i Šibica vrsta Mašine zbog vlastite neodraslosti još uvek nema osim pojma omladina (koliko godina ima omladinac) koji omladinci prema sadašnjem stanju stvari, su omladinci i do četrdesete sudeći po vremenu njihovog Prvog Zaposlenja.

"Brižni" roditelji naravno neće da daju da im se deca "muče" na nekom tamo poslu pa teret svakodnevnog života revnosno nose na svojim leđima kao grbu od Boga datu i sa dušom u nosu trpe i trpe i trpe..., dok "omladina"  (koja to već odavno nije) sedi i živi primorano na tuđi račun ne radeći ama baš ništa.

Manje situirani roditelji svoju tridesetogodišnju decu drže u svojim kućama a najsrećniji su kada i ta "deca" dobiju svoju decu pa im se grba tereta na leđima trostruko uveća a jezik isplaze do zemlje- sve u ime Žrtve za decu, koju im osim njih samih, niko ne traži, a Pleme nalaže. Oni bogatiji samozadovoljno gledaju siromašne kako se muče sa svojim porodom i trude se da onom drugom (svom) Porodu (bogatom) na račun siromašnih pruže još više materijalnog bogatstva, i tako u nedogled.

Naravno da u ovakvom suludom stanju borba za penzije predstavlja ključ opstanka i "mladih" četrdesetogodišnjaka kojima je jedini posao da budu večna "deca" neodraslog Plemena i tako revnosno ispunjavaju ulogu DECE po našem Ukusu.

U mojoj mladosti prvo pitanje koje sam zapamtio prilikom susreta sa "odraslim" je glasilo: 'čiji si ti kurajberu,' i ukazivalo je namah na vlasničko dužnički odnos prema starijim jer potomstvo nema ime i prezime već je uvek potomstvo, a odgovor umesto imena i prezimena je (mora izgleda još uvek) da glasi ja sam sin/ćerka/unuka itd, tiga i toga plemenskog/klanskog ili Esnafskog člana, naravno uz navođenje imena Plemena.

Da jedan dvanaestogodišnji član neke zajednice misli, piše i govori u svoje ime (a ne u ime maturiranih plemenskih divljaka) je nečuven smrtni Greh nepoštovanja Tradicije i sa njom vezanih odnosa. Naravno u društvu Staraca mladima četrdesetogodišnjacima (kao i suprugama) nema mesta a njihovo zastupanje je prepušteno Maturiranim i Starijim (u ovom slučaju od plemena Ovlašćenog Muža) koji SVE Znaju baš kao i u pripovetci L.K. Lazarevića "On Zna Sve."

"Sumanut" stav da "deca" treba da se staraju o strijim nikako da stigne na Balkan, a u čekanju promene (i Godo-a) "mladi"koji su u međuvremenu omladina prosečne starosti od 40 godina čekaju da "brižni" roditelji pocrkaju ne bi  li se otarasili bede u kojoj žive.

Tokom ove nedelje je javnost saznala da preko 50% dece u Srbiji danas živi ispod minimuma granice siromaštva a niko nije na ovom blogu spomenu o tom ni jednu jedinu reč.

O ovoj društvenoj suludosti (koja izaziva obostrano nasilje) bih mogao a i pisaću još.

Savet: dozvolite svojoj deci da budu samostalni.

cerski