moralno finansiranje poverenja

Pitanje poverenja:

Zabole te ledja, ti odeš kod lekara. Najboljeg ovde.  On ti kaže: "Mora da se seče". Malo te čudi, malo se plašiš. Neozbiljan si prema sebi. Stanje se pogoršava.

................................

 "Odgovornost je moja. Ali nije mi dovoljno ozbiljno skrenuta pažnja da se radi o stanju koje može da se pogorša ukoliko se ne legne u bolnicu".

....................................

Nije ti "dovoljno skrenuta pažnja"!!!! Da si na nekom drugom mestu advokati bi već postavljali pitanje medicinske odgovornosti i naknade štete. Ali ostavimo to po strani.  Stanje je pogoršano, tražiš poboljšanje.Tražiš drugo mišljenje. Pošto si već bio kod "najboljeg ovde", boljeg možeš pronaći samo na drugom mestu. Tada se dešava neverovatan sticaj okolnosti.

......................................

"Tog ponedeljka razgovarao sam sa prijateljem i kolegom i rekao mu da sam u bolnici. I kad je saznao da mi se stanje pogoršalo i da vodi u paralizu, rekao mi je da je njegova bolnica jedna od najboljih iz oblasti neurohirurgije u Nemačkoj i Evropi, i da misli da bi trebalo da pošaljem snimke da ih pogledaju njegovi neurohirurzi. U utorak sam imao mišljenje hirurga Klinike za neurohirurgiju koji su rekli da je neophodna operacija, koja je zakazana za četvrtak. Međutim, nemački neurohirurg mi je javio da bi operaciju trebalo uraditi mikrohirurški i da dolazi u obzir manje invazivan postupak."

..........................................

Lako je čoveku sa prijateljima. Kada imaš prijatelje ne treba ti ni država ni zdravstveni sistem ni...Samo prevoz do Minhena. A i to se da srediti uz pomoć prijatelja. Za sve ostalo tu je Mastercard. Naravno ostaje pitanje zašto se tako nešto ne bi moglo raditi ovde? Nedostatak opreme?  Ne, nikako. Mlađan Sklon ObećanjimaDinkić tvrdi da oprema postoji ali da nema lekara koji su obučeni za tako nešto. Ti znaš da to nije tačno (ne ovo sa opremom - tu se slažeš sa Šefom, ali hvalospeve opremljenosti dopunjuješ i kvalitetnim neurohirurzima).

....................................................

 " Postoji klinika, operacione sale, odlični neurohirurzi, postoje mikroskopi".

....................................................

Da, postoje i mikroskopi. Pa šta onda nedostaje? Nedostaje rutina. Rutina koja rađa poverenje. Nedostaje poverenje!

" Metode koje se primenjuju u Srbiji su pouzdane. Ja bih u Beogradu dobio isti rezultat. Međutim, morate da prihvatite da sam ja doktor, profesor univerziteta, da radim 30 godina zdravstveni posao i da znam mnogo ljudi i kolega širom Evrope".

....................................................

 Metode su pouzdane, rezultat bi bio isti ali ... Imam vezu i sklon sam je iskoristiti.

Ali nema veze. Zdravlje je čoveku najveće bogatstvo.

........................................................

Pitanje finansiranja:

 Zdravstveni sistem u Srbiji je tako postavljan da se zdravstvena usluga (kvalitetnija) plaća putem obaveznog zdravstvenog osiguranja, koje služi da sa temperaturom čekate "svog izabranog lekara"  u beskraj jer niste zakazali a možete potegnuti i "pomoć prijatelja" (baš kao u kvizu) ili platiti privatnu uslugu. U principu je najbolje spojiti varijantu 2 i 3, tj pozvati se na "prijateljstvo" i platiti privatno. Problem nastaje samo ako ste funkcioner ili državni službenik. Tu se stvari malo komplikuju jer vrlo lako se možete naći u situaciji da činite nešto zabranjeno - kao na primer da "primite poklon".

.......................................

Koliko ste platili operaciju?
- Pre nego što sam pristao na operaciju, pitao sam da li mogu finansijski da je podnesem. Nemačke kolege su mi rekle da je cena između 10.000 i 15.000 evra, ali da bi se oni kolegijalno odrekli honorara. Na taj način cenu bi mogli da spuste dva-tri puta. 
 

I koliko ste platili?
- Tek ću dobiti račun poštom, ali dva do tri puta manji od pune cene. Ne mogu da govorim precizno jer imam sa bolnicom džentlmenski sporazum da do detalja ne govorim o ceni. 
 

Zbog čega?
- Zato što bolnica ima svoju politiku.

....................................................

Da li je ovde uopšte bilo nekog "poklona"? Da li se "odricanje od honorara" tj pružanje usluge bez nadoknade uopšte može zvati "poklonom"?

Ako poklona uopšte ima on predstavlja uobičajenu vrednost  usluge koja je pružena a u konkretnom slučaju nije naplaćena. Drugim rečima vrednost poklona bi predstavljala razliku između uobičajene cene usluge i cene koja je (tj koja će biti) naplaćena. Poklon bi u komentarisanom slucaju primio pacijent, kolega, lekar, profesor a poklon bi dale kolege,lekari (možda profesori  -ostalo je nejasno) koje se honorara odriču. Na osnovu gore citiranog može se pretpostaviti (mada se zbog "politike bolnice" ne može sa sigurnošću tvrditi) da je vrednost poklona u vrednosti od 5 000 do 10 000 eura. Naravno, ostaje pitanje da li je kolegijalnost koja se pominje (odricanje od honorara kada se operiše kolega) baš uobičajena? Da li to znači da je toliko često da "kolege kolegijalno kolegama ne naplaćuju usluge" i da li je to specifičnost lekarske profesije ili je primenjivo i među vodoinstalaterima? Zanimljiva kolegijalnost u svakom slučaju. Ali ostavimo to po strani. Vratimo se poklonu samom, ma koliko uobičajen on bio. Zakon o porezima na imovinu u delu koji se odnosi na poreze na nasleđe i poklon tj  predmet oporezivanja veli sledeće:

"Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, i druge pokretne stvari, osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti."

Pružanje (i primanje) usluga se ne spominje. Ni medicinskih ni vodoinstalaterskih.

S druge strane, ako ostavimo po strani dilemu da li poklona uopšte ima (tj kako sa poreskog aspekta tretirati "kolegijalno odricanje od honorara") ne sme se zaboraviti ni činjenica da je "primalac neinvanzivne medicinske usluge" javni funkcioner Republke Srbije. Dakle, ako poklona ima, pitanje je da li ga javni funkcioner sme primiti? Tj da sme prihvatiti da plati niži račun? Ma koliko to smešno izgledalo, funkcioner koji pristane da mu se neki račun naplati manje nego što je to uobičajeno dovodi sebe u situaciju "dugovanja usluge". Ne mora značiti da će se druga strana ikada pozvati na tu uslugu i tražiti nešto zauzvrat, ali je situacija ipak ... škakljiva.

Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije:

"Funkcioner ne sme da primi poklon u vezi s vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i hartijama od vrednosti".

Po ovome funkcioner nikako nije načinio ništa loše time što je primio "poklon". Prvo poklon nije pružen funkcioneru (ministru) nego kolegi lekaru, profesoru. Dalje, poklon nije pružen u vezi sa vršenjem javne funkcije. Ministar, lekar, profesor, kolega se operisao sasvim privatno i samo sklonost javnosti da povezuje nepovezivo (odgovornost ministra za resor kome je na čelu 5 mandata ) nas dovodi u situaciju da uopšte razmišljamo o korupciji , zloupotrebi  javne funkcije, dugovanju usluge...

Iako pitanja kolegijalnosti, poklona, odricanja od honorara ostaju po malo ... nejasna (svakako samo zato što bolnica ima svoju politiku), da bi smo ipak imali "čistu situaciju" preporuka je da Pacijent plati račun u celosti. Dakle 10 000 do 15 000 eura. I da nastavimo svi mirno do kraja mandata.

.............................

Pitanje morala:

A da li je moralno da se ministar zdravlja jedne zemlje leči u nekoj drugoj zemlji?
- Nije ako istu stvar bira da uradi u drugoj zemlji, jer u svojoj nema poverenja.

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja Republike Srbije u (do sada) 5 mandata

(oprostite ako sam se zabrojao).

 .....................................

 U Nemačkoj rade rutinski kod nas još ne

...................................