Papaya, mango, passion fruit ...od stopala do prosvetljenja

Danas ću malo da besnim i gunđam, naravno, bez  ikakvog efekta. Opet dozvoljavam sebi da me nerviraju stvari, nad kojima nemam ama baš nikakvu kontrolu. Kad bolje razmislim, toliko je mali i zanemarljiv broj stvari nad kojima imam neku kontrolu, da me hvata muka, ali dozvolite da ovaj post napišem stvarno "u afektu"( copyright by Jelica Greganović, znaće ona ako svrati), i da bar na kratko osetim dašak olakšanja.

Dakle, na tapetu kod mene su ovi novi  "svetski" mirisi deterdženata, omekšivača i drugih aromaterapijskih freshener-a, svi odreda tipa, killing me softly, hoću reći, koji me ubijaju  načisto,  te moram pod hitno preduzeti nešto da cela moja familija i ja s njima, ne mirišemo kao soft drink, marke Rauch, Hello etc. ili nedajbože na krastavce, mango i lubenice.Još nisam videla kod nas nešto što je odolelo opštoj pomami, što nije namirisano tako jako tim veštačkim hemijskim mirisima i od čega me neće zaboleti glava. Dokusurilo me je kad sam neki dan svratila u jedan candle shop (tako piše na prodavnici, he, he...)  da odaberem svećice za atmosferu u sezoni žurki na terasi.  Zamalo nisam dobila gušenje i napad kašlja, a za glavu sam pomislila da će mi ubrzo eksplodirati. Miris sveže oljuštenih tropskih voćki i svakakve druge hemije, tako je nazalno atakovao na moj organizam, da me je oštar bol u glavi naterao da odustanem od daljeg gledanja asortimana, i sofort mi preusmerio putanju prema maloj Jagodinoj i Sićinoj budici preko puta Futoške pijace, u kojoj godinama kupujem sve vrste klasično i kvalitetno pravljenih predivnih sveća za sve namene. Dakle, sa snobovskim candle shopovima novijeg datuma sam završila!  Vraćam se starim destinacijama, koje odolevaju maniru nouvelles habitudes  (ha, ha...paz' ovo)

Pored sveća u tom candle shopu su bila i nazovi eterična ulja eukaliptus, papaja, mango, lavanda, borovina, sandalovina,  ištatijaznam kakav još konglomerat mirisa, tako da se možete ukompletirati sve sa odgovarajućim svećnjacima. Ništa manje ne izazivaju napade gušenja i kašlja u mom od nikotina napaćenom i osetljivom grlu, i mirisi na štandovima kućne kozmetike po Merkatorima, Merkurima, Metroima, koje takođe zaobilazim u velikom luku.

Hoću da kažem da je opsesija "mirisima" u ovoj zemlji otišla predaleko.

A tek kad po ulici vidim "parfeme" na točenje! Od mirisa i druge trećerazredne kozmetike, od kreme za stopala do raznih losiona za telo, možete jedino biti sigurni da vas u dogledno vreme neće dirnuti ni jedan komarac ili moljac, ali ćete garantovano biti primamljiv aerodrom za zolje i druga  leteća bića, jer ste se namazali njihovim losionom s mirisom, recimo, grožđa.

I nije to samo kod nas! Širom sveta proizvode lažne marke svega, pa i mirisa, da ih mogu kupovati oni, koji nemaju dovoljno novca da priušte sebi autentične, prave. Oni ih, kao i ostalo kupuju, jer misle da će sebi kupiti statuse u društvu. Ali o tome bismo mogli pričati do sutra, o tim  malim, novim snobovima, koje je iznedrila potrošačka civilizacija  u kojoj se i računa na njih.

Nemojte me shvatiti pogrešno! Ja obožavam mirise! Miris mog "Allure-a", jer mi "Divu" više ne proizvode ( naravno, kad je prava i skupa) Zatim, miris prvih povetaraca koji nagoveštavaju proleće, miris zime. Oni koji često zimi idu na svež vazduh, znaju o čemu pričam. Miris zreline u leto.( čak i prašina u Vojvodini leti nema odvratan miris). Miris vazduha posle kiše, miris kuvanih kukuruza, miris sveže pečenog hleba, mogla bih još...ali, najdraže sredstvo za održavanje svežine vazduha u kući mi je još uvek širom otvoren prozor, "do iznemoglosti",( moji nekad hoće da me proteraju) i čistoća. Promaja je jedna divna reč, i uopšte ne boli.

Dosta sam rekla! Ostavljam laptop, spuštam moje sklupčane noge i unscented stopala iz fotelje i idem da kuvam kafu. Miris sveže skuvane kafe nedeljom popodne je pravi.