Oporavak € i svetskih berzi usled istorijskog paketa spasa

Sastanak ministara finansija EU koji je finaliziran u rano jutro 10. maja reprezentuje retko viđenu konvergenciju diplomatskih aktivnosti EU. Posle iskazanog visokog nivoa solidarnosti i spremnosti za koordinisanu akciju vlada EU vodeće evropske (i globalne) berze beleže snažan rast.

Kompozitni pan-evropski indeks EuroFirst300 porastao je za čak 7,4%; američki S&P 500 skočio je 3,5%; japanski Nikkei 225 porastao je za 1,6%. Valuta evrozone snažno se oporavila (u jednom momentu na preko 1,3 dolara, da bi se vratila na 1,28), a rizik premija (troškovi pozajmljivanja) na obveznice PIGS zemalja snažno je pala (prinos na grčke 10-godišnje obveznice opao je za čak 5% na 7,4%). Cena sirove nafte porasla je za 2,7%.

I berze zemalja u razvoju (i tranziciji), kao i njihove monete, ostvarile su značajan rast 10. maja. The MSCI Emerging Markets Index porasto je 4,4%, posle pada od čak 9,1% prethodne nedelje.  Mađarski BUX Index skočio je čak 11%, dok je forinta ojačala 2,4% prema evru. Češki PX indeks porastao je 7,5%; poljski WIG20 za 4,8%; rumanski BET Index za čak 11%. BELEX15 ojačao je 1,67%; CROBEX 1,64%. Brazilski real apresirao je 3% prema dolaru. Poljska zlota ojačala je 2,9% prema evru. CDS za dugove zemalja istočne Evrope snažno je pao (CDS za Poljsku je pao za čak 0,47%, na 1,26%; CDS za Rusiju je pao za 0,56%, na 1,61%; CDS za Češku je pao za 0,32%, na 0,81%).

Posle snažnog rasta berzi i oporavka evra u ponedeljak 10. maja, usled istorijskog ‘'paketa spasa'', čini se da je euforija nestala u utorak. Naime, kompozitni pan-evropski indeks EuroFirst300 je pao za 2%, šangajska bezra za isto toliko, dok je japanski Nikkei 225 opao za 1,1%. Evro je depresirao prema dolaru za blizu procenat, padajući na nivo ispod onoga na zatvaranju u petak 7. maja. Pored toga, Italija je morala da ponudi viši nivo prinosa na svoje obveznice u utorak, što je bio prvi (neohrabrujući) test posle objavljivanja €750bn rescue package za evrozonu. Čini se da su ponedeljak investitori na trenutak zaboravili kakvi su dugoročni izazovi, posebno fiskalni, pred EU (visoki budžetski deficiti i javni dugovi,  stara populacija, niske perspektive rasta, nezadovoljavaju konkurentnost u perifernim zemljama EU). Jednostavno EU je nepripremljena za ‘'stezanje kaiša''.

Šta je dogovoreno?

Prvo ‘'rapid reaction stabilisation fund'' od 110 milijardi evra (dogovoreno je obezbeđenje, na postojećih 50,  dodatnih 60 milijardi evra). Fond će biti kotrolisan od strane Evropske komisije i imaće mogućnost da prosledi novac zemlji koja se suočava sa finansijskom krizom. Mehanizam je već modeliran u skladu sa postojećom šemom za članice EU koje nisu u evrozoni ("balance of payments facility"). Novac se pozajmljuje od strane Evropske komisije na tržištu  koristeći budžet EU kao kolateral (obezbeđenje). U slučaju nevraćanja para, budući da budžet EU ne može biti u ‘'crvenom'', sve članice EU bi morale uplatiti nedostajući novac. Već postojeći ‘'EU emergency'' fond do sada je služio samo za EU članice koje nisu u evrozoni i novac iz njega su 2008-09. koristile Mađarska, Letonija i Rumunija.

Drugo, "special purpose vehicle" (nešto slično ‘'Eurobonds'') će biti kreirane međuvladinim sporazumima između članica evrozone. Na taj način će biti prikupljeno 440 milijardi evra na tržištu uz zajmovne garancije 16 članica evrozone. To će biti paket bilateralnih zajmova svake od članica evrozone a ne  ‘'open-ended'' zajmovne garancije. Praktično, radi se o stvaranju evro-obveznica i EU sa fiskalnim transferima u kojoj bogatiji plaćaju za siromašne. Paket od 440 milijardi evra neće biti promptno dostupan, već će ‘'specially created off-balance-sheet entity'' pozamljivati novac na finansijskom tržištu i preusmeravati ga zemljama u nevoljama. Pozajmice ovog fonda će biti garantovane od strane zemalja evrozone, osim država koje traže pomoć (najveći deo bi garantovala Nemačka, 123 milijarde evra; mada bi se ove cifre povećale ako bi Španija tražila pomoć). Pomoć bi bila uslovljena potvrdom u parlamentima.

Za sada ne postoji tih 440 milijardi evra. To je obaveza EU vlada ako neka velika ekonomija kao Španija, traži pomoć, čiji bi potrebni iznos zajednički obezbedila sa MMF-om (inače, ako bi došlo do takve situacije kamatne stope bi porasle, što bi podiglo troškove servisiranja dugova Portugala, Francuske, Italije, Britanije).

Treće, predviđeno je da MMF obezbedi 250 milijardi evra, koje bi bile korišćene zajedno sa napred navedenim sredstvima.

Četvrto, što je možda najvažniji aspekt paketa je to da će Evropska centralna banka kupovati obveznice zemalja evrozone (kao i obveznice privatnog sektora) da bi obezbedila dubinu i likvidnost tržišta (likvidnost je oštro pala na finansijskim tržištima nekih članica evrozone). Ova mera je vrlo bitna jer će državni papiri konačno naći sigurnog kupca; ovu meru već koristi FED, japanska centralna banka itd, i praktično se svodi na emitovanje novca. Evropska centralna banka je u ponedeljak počela da kupuje državne obveznice Pretpostavlja se da je reč o obveznicama Grčke, Portugala, Španije (detalji nisu saopšteni).

Akcija ECB je krucijalna jer ECB snadbeva budžete monetizirajući njihov dug. ECB je naglasila da će tako kreirana likvidnost biti sterilisana drugim monetarnim operacijamna, odgovarajući na kritike da bi, praktično, štampanje novca moglo voditi inflaciji.

ECB je preduzela i akciju sa FED-om i drugim centralnim bankama na svop poslovima radi snadbevanja banaka dolarskom likvidnošću. FED će, takođe, ponuditi više dolarske likvidnosti za međubankarske pozajmice; centralna banka Japana, takođe, se pridružila globalnoj akciji obećavajući da će upumpati protivrednosti od 21,6 milijardi dolara na finansijsko tržište). Inače, kanali monetarne politike su bili praktično prestali da funkcionišu.

ECB je saopštila da će ponuditi bankama neograničene količine dolara koje ponude kolaterale (zaloge), u pokušaju smanjivanja pritiska na evro. Dok mnogi smatraju da je evro precenjen u odnosu na dolar, ECB želi da izbegne naglo slabljenje evro monete, što bi bilo loše za biznis i uticalo bi na rast cena nafte (izraženo u evrima).

Peto, rezolutno se zahteva od ugroženih perifernih zemalja EU da preduzmu odlučne mere smanjenja javne potrošnje.

Šta možemo očekivati?

Ogroman paket spasa posledica je straha da bi finansijska kriza mogla da ugrozi slab oporavak globalne ekonomije. Bazična ideja EMU da svaka država upravlja svojim finansijama dovedena je u pitanje, otvarajući eru u kojoj će članice evrozone preduzimati do sada neviđeni nivo međusobne fiskalne odgovornosti, što dovodi u pitanje karakter dosadašnje monetarne integracije (i sam Lisabonski sporazum). Glavna razlika između ovog evropskog paketa i američkog TARP plana je da se EU nada da neće morati da aktivira svoj plan.

Na opreznost poziva to što je evro u ponedeljak poslepodne izgubio dobar deo ostvarene dobiti prema dolaru, dok su kamate na međubankarske pozajmice ostale visoke. Takođe, kredit agencija Moody's upozorava da pozajmljivanje više novca prezaduženoj zemlji kao što je Grčka ne rešava njen problem. Indikativne su reči Roberta Barrie-a iz Credit Suisse, koji je parafrazirao Winstona Churchilla: "It's not the end, I'm not even sure it's the beginning of the end." Ipak, naglašava on, pretnja velikom krizom je sada manja.

Za Srbiju ovaj paket znači povećanu mogućnost obnove priliva ino-kapitala iz EU, kao i življe tržište za domaći izvoz. Pored toga, umanjuje se verovatnoća špekulativnih napada na dinar kao i negativne reperkusije grčke krize.

Dobra reakcija tržišta bila je posledica i toga što je paket pomoći bio mnogo veći nego što su tržišta očekivala. Analitičari, ipak, upozoravaju da efekti ''paketa spasa' neće redukovati dug i da će tržišta izgubiti poverenje bez smanjenja javnih dugova. Dakle, dugoročno, ključna je fiskalna disciplina u EU (dug je praktičnio samo stavljen na ''više pleća''). Fundamentalni fiskalni problemi ostaju da se rešavaju u narednom periodu, ali u mirnijoj atmosferi.