Građanski mediji, Santiago 2010.

Posle  trideset dana boravka u Engleskoj i dvostruko manje sati leta, konačno sam, 5. Maja sleteo na primetno oštećen aerodrom u Santiagu. Jedva sam stigao da se odmorim od iscrpljujućeg  jet lug-a, a osvanuo je novi dan u kome me je očekivao novi susret sa starim prijateljima iz celog sveta kao i nova poznanstva sa blogerima kojima je Samit Global voices organizacije u Čileu bio prvi  u karijeri.

Preko stotinu blogera sa svih kontinenata i dvostruko više radoznalih Čileanaca, kao i veliki broj gostiju iz različitih međunarodnih organizacija zainteresovanih za građanske i društvene medije, okupilo se u prelepom zdanju Biblioteca Public a u Santiagu, gde je u 10 sati počela dvodnevna javna konferencija, posle  koje  je, takođe u dva dana, održan interni skup saradnika GV, na kome se u više radionica diskutovalo o budućnosti ove velike svetske organizacije.

Građanski mediji dobijaju sve veći značaj u modernoj istoriji, a njihov uticaj je ponekad odlučujući za promene u pojedinim državama i društvima. Tamo gde mainstream mediji ne obavljaju svoju funkciju, tamo gde su javne informacije  u  tradicionalnim formama pod kontrolom režima, tamo gde postoji cenzura, svuda  tamo gde je prisutan medijski mrak, građanski mediji, poput protivgradnih raketa, razvedravaju medijski prostor i obezbeđuju potrebne  informacije svojim konzumentima. Naravno da ni internet, kao medijum u kome egzistira građansko novinarstvo, nije sasvim imun na cenzuru i različite vidove kontrole od strane stručnih timova angažovanih od vlasti, ali je taj posao mnogo teži od kontrolisanja tradicionalnih medija. Zato danas blogeri i ostali online aktivisti predstavljaju zaista realnu opasnost za širenje istine u pojedinim „zatvorenim" društvima koja nisu demokratska, u kojima dominira religiozni fanatizam ili jednostavno diktatura pojedinaca. U tim društvima i državama blogeri su vrlo često meta bezbednosnih službi, policije, pa čak i vojske. Tortura koja se sprovodi nad uhapšenim blogerima je zverska, i jedva zamisliva, o čemu svedoče i video zapisi koji se mogu pronaći na YuTubu. Nije potrebno objašnjavati koliki značaj za širenje istine imaju blogeri u, recimo, Egiptu, Iranu, Kini, Tunisu, Maroku, i sličnim državama. No, ono što fascinira jeste njihov neprestani aktivizam  uprkos saznanju da ih u slučaju hapšenja očekuje, najblaže  rečeno, pakao.

Kako pomoći građanske medije i online aktiviste, kako obezbediti sadržaje od cenzure i uklanjanja sa interneta, koje alate koristiti u te svrhe, kako omogućiti internet pristup što većem broju ljudi, samo su neka od pitanja o kojima se raspravljalo na četvorodnevnom Samitu Global voicesa. Takođe je izražena potreba za različitim statističkim podacima o blogosferama i socijalnim mrežama, od toga koliki je broj korisnika u svakoj pojedinačnoj zemlji, do toga koje su njihove dominantne  teme, kakav je pristup internet mreži i sl.

Ono što je mene lično oduševilo, a što sam čuo u izlaganju domaćih, čileanskih blogera i online aktivista, jeste činjenica da biblioteke širom Čilea postaju mesta okupljanja i edukacije  budućih blogera, korisnika FaceBooka i Twitttera. Volonterizam u pogledu omasovljavanja internet prostora je veoma rasprostranjen u ovoj južnoameričkoj zemji u kojoj danas ima više od 6 miliona korisnika FaceBooka, a biblioteke su ona mesta u kojima se, ne samo čitaju i iznajmljuju knjige, nego se  stiču nova znanja u oblasti građanskih medija.

Možda bi neke od ovih ideja mogli da iskoristimo i u našoj zemlji, koja se nalazi u očiglednom medijskom sumraku. Zato pozivam sve čitaoce da posete

http://summit2010.globalvoicesonline.org/

i da se upoznaju sa temama i diskusijama sa petog po redu samita Global Voices organizacije, osnovane na Harvardu pre šest godina; da saznaju kako i šta danas čine kolege širom sveta kako bi promenile medijsku sliku i kako bi svoja društva učinili boljim, tolerantnijim, sigurnijim. Takođe pozivam sve one koji govore engleski jezik, a žele da volontiraju tako što će prevoditi postove sa engleskog jezika na srpski jezik, da se jave na moju e-mail addressu

sinisa.boljanovic@gmail.com

i na taj način daju svoj doprinos razvoju građanskih medija i razmeni iskustava sa blogerima iz celog sveta. Za one koji do sada nisu posetili stranicu global Voicesa na srpskom jeziku, evo linka:

http://sr.globalvoicesonline.org/

Nadam se da će neke od ideja koje sam ukratko izneo i neka iskustva koja sam preneo naići na podršku i odobravanje, ne samo među srpskim blogerima, nego i onima koji su za sada samo čitaoci, a koji će uskoro postati i blogeri. Ako tako bude, možda ćemo zajedno prisustvovati sledećem Samitu Global voices organizacije, koji će se najverovatnije održati za dve godine u nekoj od afričkih zemalja, moguće Keniji.