etatizam i (de)centralizacija

kazu i to zvuci sasvim logicno da je prvi korak oporavka posle poraza - prihvatanje da ste porazeni. ta prva faza kod mene traje dosta dugo. mucna je. gusi me, krade vazduh. oduzima san. koliko god znao da je dobro naciniti taj prvi korak, koliko god pokusavao, uvek se vracam nazad u sigurnost iluzija. devedesete su prosle i nece se vratiti. kolektivitet je pobedjen u svakom svom obliku, covek je mera stvari. renesansa je stigla. posle mracnog srednjeg veka, posle komunzma, nacionalizma, defetizma, zaverenizma, izgovorizma... :) covek je mera stvari. ono sto se zove trg, market, trzniza, trziste... prostor na kome pojedinci podjednakih sansi mere i uporedjuju svoje sposobnosti... ali ne. samar. budjenje. negativna selekcija. partokratija. populizam. vremenski horizont do danas popodne (dok ne krene veliki brat), pamcenje zlatne ribice. zivot leptira. ponovo devedesete... ali sada sa decom na odgovornosti. uf, mrzim vas... mrzim sebe sto sam nemocan.

kao samar se vraca. zveci.

"podrzavljenje" pkb-a. potreba da se sve, sva moc (a nikako odgovornost) svede na jednu kancelariju, jednu fotelju, jednu zadnjicu iz koje bi virile sve pertle... je neverovatna. da se ne lazemo: na koji nacin gubitas moze "podrzavljenjem" da "stane na noge"? na koji nacin propalo preduzece bez buducnosti moze da postane uspesno postavljanjem menadzmenta koji ce biti deo partijskih dogovora? da li ste culi i za jedno preduzece u svetu koje je uspesno ako mu se i cistacice zaposljavaju preko "veze"?

pa zasto se drugacija sudbina ocekuje od pkb-a?

i sta to znaci da pkb hrani beograd? da li se ta hrana deli negde na nekom zajednickom kazanu? jedna kuhinja, jedan kuvar, jedna zadnjica iz koje vire sve pertle... osnovna ekonomska postavka je da nema besplatnog rucka. to sto ga vi necete platiti nikako ne znaci da ce racun nestati. racun uvek neko negde plati. i razumem ja parazite koji su navikli da racune po kafanama regulisu "na potpis", koji nikada u kafani nista nisu platili iz svog dzepa ali ne razumem pilece pamcenje onih koji pevaju samo da nam toma dodje na vlast pa da odu ove lopuze. ne razumem. imas namrstenu facu kao jedinu vrednost i seriju izbornih poraza od direktno izabranog kao jedinu preporuku i jos te neko uzima za ozbiljno? (par neispunjenih "obecanja" o napustanju politike ako se bas sad izgubi ne pominjemo jer se sasvim lepo uklapaju u trend obecanja radi price).

jedna kancelarija, jedna fotelja, jedna guzica iz koje vire sve pertle... alternativa? decentralizacija. regionalizacija. ujedinjeni regioni srbije?

:)

opet samar. populizmom protiv svake logike. protiv svake odgovornosti. nisam ja odavde ali sramota je sto u beogradu jedu po fensi restoranima a po trgovistu ne mogu. program ursa (usra?) je da svako selo u srbiji ima bar jedan fensi restoran! vama fensi restorani a meni jos par mandata. zar nije postena politicka pogodba?

napomena: oprostite zbog nedostatka jedne vodilje kroz gornji tekst. kazu i to zvuci sasvim logicno, da je prvi korak oporavka posle poraza - prihvatanje da ste porazeni. ta prva faza kod mene traje dosta dugo. mucna je. gusi me, krade vazduh. oduzima san. svaki put kada sam pokusao da zapisem nesto, odustajao sam posle nekoliko reci. nastavljao sam, posle neophodne pauze, ne usudjujuci se da procitam prethodno napisano. zato tekst nema ni pocetak ni kraj. ni tok. samo ponor.

:)

napomena 2: nije regionalizacija da se "institucije" presele u manja mesta a da ostanu centralizovane. probajte ponovo da u recniku pronadjete rec decentralizacija. znaci ne jedna kancelarija,ne jedna fotelja,ne jedna zadnjica iz koje vire sve pertle...