Zahvalnica Ustavnom sudu

Ustavni sud sutra donosi odluku o zalbama dvoje nosilaca pravosudnih funkcija, a ukupno se zalilo više od 800 sudija i tuzilaca. Ako nastave ovim tempom zavrsice se ko zna kad. Iskreno nisam sigurna koliko ce odoleti pritiscima.

I dalje me medjutim fascinira ono sto cujem od ucesnika u izboru ( onih triju koji se stalno pojavljuju )...

Tek kad vam se direktno pojave u zivotu i umesaju u isti shvatite kakva ekipa je na vrhu ili pri vrhu ili u svakom slucaju iznad vas na drustvenoj lestvici.

Normalno i nepristrasno funkcionisanje Ustavnog suda je kod takvog stanja stvari veoma, veoma vazno ali... u ovom slucaju im je lako jer je sve jasno i samo je kontrola medija uspevala da postigne da ne pukne bas bruka.

P.S. I kod poslanickih mandata je odluka na mestu, zaboravio sam.

Ustav je dokument koji postavlja temeljne vrednosti pravne države. Ustavni sud je taj koji ga brani. Protiv bahatih zakona. Protiv nestručnih i korumpiranih sudija i njihovih odluka koje ugrožavaju prava garantovana ustavom. Protiv bahatih odluka državnih organa koje nisu u skladu sa ustavom. Protiv svih nesavesnih i nestručnih koji se oglušuju o ustav. Ustavni sud nije mesto gde se ispravljaju sve nepravde. Ustavni sud ispravlja ustavne nepravde. Pred Ustavnim sudom sudi se državi.

Daj bože da bude tako... Ja sam skeptik.
Pre nekoliko meseci, Ustavni sud mi je usvojio žalbu i poništio odluke sudova (u sva tri stepena). Kako sam poništenim odlukama ostao bez imovine, napisao sam zahtev za naknadu štete i poslao ga za to formiranoj komisiji pri Ministarstvu pravde.
Odgovor Komisije je bio negativan, a morao je biti pozitivan, Jednostavno, Komisija je potrošila sva raspoloživa sredstva (a prošle godine je raspolagala sa silnih 20 hiljada evra).
Sredstva, koje je država izdvojila za naknadu nepravdi koje načine državni organi samo je naivna šminka, kojom naša država želi da se EU "predpostavi" kao pravna.

Vrlo lose srocen i napisan tekst. Uglavnom se svaki bitniji clan sastoji od dva paragrafa, gde se u prvom garantuje neko pravo, dok se u drugom navodi da to "garantovano" pravo moze biti suspendovano "u skladu sa zakonom". A onda zakon blize uredjujemo uredbama, tako da svi mozemo da se obrisemo tekstom koji nam kao nesto garantuje...

Ima Sasa i trece pitanje: Ko je ovlastio BIA da prikuplja podatke o sudijama, kako su ti izvestaji korisceni, ko ce odgovarati sto je sudije nazvao prostitukama, vracarama i sijaset drugih kvalifikacija? Vi ste naveli problem SAMOG postupka, ja zelim odgovore i na postupke NAKON izbora. Sve mi se cini da se sada ide na trgovinu, pa ce par najglasnijih vratiti na polozaje i sve gurnuti pod tepih....

I na kraju, voleo bih da se jave svi oni koji misle da bi doticni sud doneo iste odluke da nismo popili par samara od Evropskih instanci? U normalnoj zemlji bi ministarka odavno vec podnela ostavku, VSS takodje, DVT takodje, da ne kazem da bi zbog ovoga mozda pala i vlada.

Današnja odluka Ustavnog suda, odlaganje rešavanja po žalbama sudija, govori u prlog tome da nam je garant Ustava slab i da je vlast u ovoj zemlji jača i od Ustava i Ustavnog suda.

Sudije, reizabrane i neizabrane, naučni autoriteti, društveni autoriteti, Evropa, svi su rekli da je reizbor loše izveden zbog niza očitih nepravilnosti i nezakonitosti.

I sta tu ima više da se odlaže, priča, čeka, razmišlja, donose kojekakvi stavovi i mišljenja koje nikoga ne obavezuju?!

Da li će sudije Ustavnog suda sutra biti pametnije, ili sutra bolje znati Ustav i pravo nego danas?

Neće biti i neće znati.

Danas su samo pokazali koliko su spremni na kompromis sa onima koji krše Ustav koji oni treba da štite.

Da je Ustavni sud zaista garant Ustava već bi poništio ceo reizbor, i naučio one koje treba šta znači Ustav i šta znači obaveza njegovog poštovanja.

Ali on to nije, već je garant želja ove vlasti.

I Saša, niste u pravu!

Treba poništiti ceo reizbor. Ja kao građanin hoću da budem uverena da mi sudi valjan sudija.

Greške koje stoje na strani neizabranih, takođe stoje i na strani izabranih. Ako je sam postupak izbora-reizbora toliko kompromitovan, morao bi da se ponovi u celosti.

Ponoviću lični stav - ja nisam rodjena kao sudija i nije mi stalo do sudijske funkcije. Ali, stalo mi je do ubedjenja da su u sudstvu kvalitetne sudije.

Nažalost, čak ni "2 tabele" ne znače mnogo. Ja sam mogla poslednje 3 godine rešavati samo lake i nesporne stvari, prebaciti normu i brojke po takvim predmetima, a ozbiljne i prave predmete držati u ormaru i po tabeli biti bolja od sudije koja je rešavala teške i zaostale predmete i slično. Na kraju, kako će te kroz statistiku izmeriti moj rad, kao sudije osnovnog suda i sudije višeg stepena koji sudi ubistva, silovanja i sl. U oba slučaja parametri su isti-koliko je on ispunio svoju normu, a koliko ja moju. A to nije pokazatelj onoga šta smo radili. Može da bude, ali može da bude i pokazatelj onoga što smo folirali da radimo.

Jedini način da se proveri rad sudije je komisijski uvid u njegovo veće. Samo to.

Posle toga možemo pričati o tabelama.

I zbog toga, niko ništa ne dobija ako se reizbor poništi ili revidira samo u odnosu na neizabrane sudije, sve ili samo neke, svejedno.

Decenijama je sudstvo urušavano i samo ozbiljan projekat, rad i odgovoran pristup bi mogao da ga popravi.

Nikakva odlika Ustavnog suda.

Ali, da je Ustavni sud danas doneo makar i odbijajuću odluku zadržao bi bar privid autoriteta.

Propustio je priliku i dao jasnu poruku da je deo političke garniture.

I još nešto!

Tog 13. maja već je davno bio istekao rok za postupanje VSS za dostavljanje odgovora na žalbe sudija ili tih famoznih obrazloženja za zločin koji su učinili.

Pravi Ustavni sud bi odmah po odbijanju zahteva za produženje roka održao sednicu i doneo odluku.

Ne, on je stidljivo, neubedljivo, skoro tajno stavio neke 2 jadne žalbe na dnevi red i onda ih sa dnevnog reda skinuo.

Pravi Ustavni sud bi rekao:"Razlozi su u svim žalbama isti i odluke po njima moraju biti iste".

Nije se ni to desilo. Sudije Ustavnog suda su to i rekle, (a kako kažu novine,oni su manjina u Ustavnom sudu), a one kupljene na političkoj pijaci, pokušavaju da se iscenkaju da se selektivno usvoje neke žalbe, kako bi spasile obraz ministarki i VSS, što sve već izaziva gadjenje.

Osim toga, taj Ustavni sud ne dozvoljava sudijama da izvrše uvid u odgovor VSS. Dakle, i on sprovodi staljinistički postupak. Po primljenim zahtevima sudija za izdavanje fotokopije spisa ne postupaju, i kažu da još nisu zauzeli stav da li će sudijama dozvoliti uopšte uvid u spise i uvid odgovor koji je dostavio VSS.

Ova zemlja nema Ustavni sud.

Nijedan moj sudijski predmet nije došao do Strazbura, niti je po nekom predmetu bila izjavljena Ustavna žalba, a završila sam na hiljade predmeta.

Po prvoj odluci VSS izjavljeno je preko 800 Ustavnih žalbi i izgleda da će ih toliko stići do Strazbura, kakvu god odluku da donese Ustavni sud, jer je ova garnitura vlasti u Ustavnog suda uspela da prekrši i zareze u Ustavu.

Nema zahvalnice.

Politička okupacija srbijanskog pravosuđa odvijala se posle 5. oktobra 2000. na dva koloseka: kroz izbore sudija koji i nisu bili tako česti (Srbija je imala i ima manjak, a ne višak sudija) i kroz popunjavanje sudova, poput javnih preduzeća, pripravnicima i stručnim saradnicima, kojih je broj enormno porastao. Završna faza ove političke okupacije bio je tzv. “opšti izbor” sudija, institut koji srbijansko pravo ne poznaje. Domaća i strana stručna javnost prepoznala je o čemu se radi, usledile su i traju brojne kritike personalnog segmenta tzv. “reforme” pravosuđa. Poslednjih dana se stiče utisak da je vlast u Srbiji spremna da neke primedbe uvaži, da nešto “popravi”, premda je to sve nejasno i neodređeno. Ustavni sud, umesto rasprave, na sednici odlučuje da se razmatranje najavljene dve žalbe neizabranih sudija odloži za nedelju dana. Šta se, zapravo, dešava? Postoji li u Srbiji zaista namera (politička volja) da se poštuju primedbe evropskih institucija u vezi sa reformom pravosuđa u Srbiji?

Kao advokat po zanimanju, veliki sam kritičar aktuelne "reforme" pravosuđa, ali istovremeno veliki pobornik STVARNE reforme pravosuđa koja je u Srbiji izostala, a ja se u svojoj naivnosti, tome nadao. Belodano je jasno da gospođa ministarka i njeni politički sponzori istinsku reformu pravosuđa nisu ni želeli, već što više u žuto obojeno partijsko sudstvo. U tome nisu sasvim uspeli jer DS nema dovoljno kadrova, posebno ih nema za sudije, zato su za sudije birali svoje "večite studente", sa prosekom jedva preko šestice, kandidate koje teško da bi ijedan pametan poslodavac zaposlio, a kamoli neko još za sudije birao. Ako već danas postoji STVARNA namera (a kad-tad će se ona javiti, pod pritiskom evropskih institucija) da se poštuju zaključci eksperata Evropske komisije onda predsednik Tadić, premijer Cvetković ili ministarka Malović treba da ih OBJAVE. Da javnost vidi koliko su ti zaključci u saglasnosti sa izjavama ministarke, Boška Ristića, Nate Mesarović i dr. SADRŽINA tih zaključaka evropskih eksperata je POSREDNO poznata. Pismo Evropske komisije (g.Barroso-a od 27.04.2010.) je i imalo za CILJ da podseti vlastodršce u Srbiji na nezakonitosti koje su utvrđene još februara 2010. i da se "pokrenu" na akciju radi rešavanje problema na koje je ukazano (da se pređe sa reči na dela).

Ako zaista postoji namera da se poštuje ono što je NORMALNO u svakoj državi: sopstveni USTAV i ZAKONI (a na to se primedbe evropskih eksperata upravo odnose) onda se mora PONOVITI izbor svih sudija i tužilaca. Inače - kasnilo se i sada se kasni sa mnogim radnjama i aktivnostima za koje su propisani ZAKONSKI rokovi. Izbor sudija i tužilaca je najbitniji deo reforme. Niko normalan nije za to da se nedostojnim sudijama daju OTPREMNINE koje zakon ne poznaje. Nedostojnih nije mnogo, a ima ih možda više u izabranim, nego neizabranim sudijama. Isto se može reći i za kriterijum stručnosti. Sa druge strane, svako normalan, jeste za NAJBOLJE kandidate. I da zanemarimo činjenicu da je Nata Mesarović sebe moralno potpuno kompromitovala unapređivanjem njenog sina (prethodno ga promovisala u "stručnjaka" i radnu grupu VSS), ona može da bude predsednik VKS ne zato što je rođaka predsednika (ako je to tačno, ili zato što je ovome simpatična) već zato što je NAJBOLJA od svih kandidata za to mesto u sudstvu. Prvo je trebalo izabrati NAJBOLJE u srbijanskom pravosuđu za sudije VKS, pa od najboljih sudija izabrati predsednika VKS i time predsednika VSS u svakom sastavu. I onda redom: sud po sud, rang-lista, izbor…

Problem je Evropska komisija odmah i TAČNO locirala: to je krnji VSS koji je KOMPROMITOVAN do stepena zločinačkog udruženog poduhvata, u pogledu SASTAVA (protivustavan i nezakonit sastav je donosio odluke) i u pogledu NEZAVISNOSTI (izborne sudije se NIŠTA ne pitaju, do danas, nijedan od njih ne sme ni da "zucne, a svašta bi mogli ispričati). Jasno je zašto "deformatori" NISU ŽELELI za člana profesora pravnog fakulteta. NAUKA im ne bi dozvolila bahato divljanje, sa propisima i sa ljudima. PREVAGU u tom kvazi nezavisnom SUDSKOM TELU odneli su: zakonodavna vlast preko Boška Ristića, "glavnog političara u Srbiji za izbor sudija i tužilaca" (a javnosti je poznato da se ovaj ne libi da iznosi neistine i na TV sa nacionalnom frekvencijom), izvršna vlast preko gospođe ministarke, i politika preko Nate Mesarović (ili rođačke veze, još nije razjašnjeno, sa politikom). CILJ USTAVA i ZAKONA O VISOKOM SUDSTVU je da IZBORNI članovi imaju ODLUČUJUĆI glas po KVALITETU i KVANTITETU. A ko nam o reformi najviše priča: Malović, Mesarović i Ristić - i iznose, po pravilu, neistinite ocene o silnim uspesima "reforme", iako su svojim nezakonitim delovanjem DOVELI U PITANJE Srbiju kao državu! Regres je ostvaren U SVAKOM POGLEDU, pa bi "popravke" morale obuhvatiti i ORGANIZACIJU mreže sudova, a na NORMATIVNOM delu nas tek "reforma" očekuje (ali zato odmah treba samo otkloniti neka glupa rešenja koja su krajem prošle godine uneta u pravni sistem).

Treba JASNO i GLASNO reći javnosti Srbije ko su "deformatori" koji su uzurpirali USTAV i ZAKONE. Ministarka pravde i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije su po Ustavu i zakonima članovi po položaju u krnjem VSS i u krnjem DVT, najodgovornoji su što je protivustavno i nezakonito konstituisanje oba tela izvršeno SINHRONIZOVANO dana 06.04.2009.g. Znali su oni da se za konstituisanje nisu stekli zakonski uslovi, zato što nisu bili izabrani svi obavezni izborni članovi (u VSS je nedostajao jedan sudija, advokat i profesor pravnog fakulteta). Važno je imati u vidu i činjenicu da je "konstitutivnu" sednicu neovlašćeno zakazala Nata Mesarović vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije, dok je po zakonu tu sednicu mogao zakazati jedino predsednik Vrhovnog suda Srbije. Predsednik Vrhovnog suda Srbije koga je trebala da bira Narodna skupština Republike Srbije nečijom voljom nije biran. Svakome je jasno da vršilac dužnosti koga bira opšta sednica nema pravni kapacitet i legitimitet koji ima predsednik koga bira Narodna skupština Republike Srbije. Poslednji predsednik Vrhovnog suda Srbije bila je Vida Petrović-Škero, kojoj je mandat istekao marta 2009. godine. Nema nam druge, do "Jovo - nanovo". Bolje što pre, šteta po Srbiju će biti manja.

U vezi sa neobičnim i neuobičajenim odlaganjem jučerašnje rasprave pred Ustavnim sudom, nakon što su sudije izvestioci Katarina Manojlović Andrić i Vesna Ilić Prelić, iznele stanje stvari i svoje mišljenje da žalbe valja usvojiti (što se “vidi iz aviona” kako je to juče primetio dr Zoran Ivošević u emisiji “Stanje nacije”) – treba biti optimista (iako danas, 21.05.2010. Ustavni sud drži tajnu pripremnu sednicu).

Neko je verovatno izračunao da će za takav tempo (dve žalbe nedeljno) odlučivanja po žalbama sudija, tužilaca i kandidata za sudije i tužioce - Ustavnom sudu trebati 10 godina (što je duže od mandata sudija). I odlučio da se rešavanje žalbi ubrza, zato što je posle iznetog mišljenja sudija izvestilaca bilo jasno da će SVE žalbe (i ustavne žalbe) morati biti usvojene. Zašto? Naknadno smišljana i “montirana” obrazloženja NE MOGU se de iure uzeti u obzir u postupku pred Ustavnim sudom, već samo ono što je utvrđeno do donošenja osporene odluke. Institut odgovora na žalbu se ne može (zlo)upotrebiti za iznošenje NAKNADNO utvrđenih činjenica, tako da Visoki savet sudstva nema šta da “odgovara” u pogledu činjenica (koje nije utvrđivao onda kada je trebalo), ali u svom odgovoru na žalbu može izneti svoje PRAVNO stanovište (za šta, VSS očiglednmo nema valjanog “teksta”).

U brojnim komentarima založio sam se za to da se svi predmeti kojima se pobija JEDNA odluka spoje u jedan predmet, sve žalbe USVOJE i PONIŠTI u celosti osporena odluka.

Takvih odluka je više. Sve odluke o izboru sudija i tužilaca koje su doneli samozvani VSS i DVT, oba u nepotpunom sastavu, sinhronizovano protivustavno i nezakonito “konstituisani” 06.04.2009. godine u Beogradu (baš su “pogodili” datum za atentat na srbijansko pravosuđe) – treba da budu PONIŠTENE u celosti (i u odnosu na one koji žalbe nisu podnosili).

Pretpostavljam, iako se o tome ne piše, da su neki od neizabranih kandidata za sudije na tri godine, podneli žalbe protiv odluke Narodne skupštine Republike Srbije, koju kao NIŠTAVU valja u celosti poništiti, zato što je odluka doneta na predlog krnjeg VSS, protivustavnog i nezakonitog tela koje USTAV i ZAKON kao krnje NE POZNAJE (naprotiv, striktno propisuju ukupan broj članova, broj članova po položaju, i broj i strukturu izbornih članova).

Očekujem, dakle, da će sve napadnute odluke VSS i DVT, kao i odluke Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, o izboru sudija i tužilaca – biti PONIŠTENE. Možda i neće, ako je Ustavni sud “zaražen” virusom zv. “trojanac”, poslednjim imenovanjem četvoro sudija Ustavnog suda od strane opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda na predlog kompromitovanih tela (VSS i DVT).

Inače, “virus” nelegalnosti i nelegitmiteta proširio se sa sudstva (sude danas legalne i nelegalne sudije, dok preko 800 legalnih sudija ne radi, a prima nakanadu zarade) na Ustavni sud kao sudsko-političku instituciju. Samo da podsetim, upućene u ovu materiju, ako je “konstituisanje” VSS i DVT izvršeno 06.04.2009. tada je imenovanje sudija Ustavnog suda moralo biti izvršeno po zakonu najkasnije 04.08.2009.g. Dakle, VSS i DVT su blokirali rad Ustavnog suda više od godinu dana (i danas to čine).

Posledice teškog bezakonja mogu se otkloniti samo donošenjem posebnog zakona (o tome se može videti na adresi: http://www.facebook.com/nikola.kosanovic?v=app_2347471856).