Brigo moja pređi na drugoga

Dva me dana svrbe prsti, dva se dana sama sa sobom borim. Sita se nauživah unutrašnjeg dijaloga. Te, nemoj Krugolina, turi prste u varikinu, proći će te to. Te, broj do deset, Krugolina. Te, diši duboko, Krugolina. Te, idi negde pleši, idi molim te negde pleši Krugolina... Ne vredi. Moram. Da ga hebeš, moram! "Nacrt preporuka za izveštavanje o medicini" prosto plače za blogom.

Za one koji su eventualno propustili najnoviji katastrofalan potez našeg milog i dragog Ministarstva zdravlja, ukratko: Ministarstvo zdravlja rešilo da spočitava novinarima šta im valja, a šta ne valja činiti. I to rečnikom koji neodoljivo podseća na komunističke direktive. Pri čemu se u "preporukama" jasno kao dan vide pokušaji da se očigledan neuspeh Ministarstva zdravlja u poslu koji im je najvažniji - a to bi bila izgradnja poverenja između građana i zdravstvenih institucija ove zemlje - pripiše novinarima. Nije Ministarstvo zdravlja krivo što postoji ogroman jaz nepoverenja između lekara i građana. I nije Ministarstvo zdravlja krivo što korupcija u zdravstvu caruje više nego u bilo kom drugom javnom sektoru, bar na onom nivou koji direktno pogađa građane. Krivi su jedino novinari što uopšte pišu o tome kako se građani ove zemlje osećaju i šta misle. Da novinari o tome ne pišu, nikakvih problema Ministarstvo zdravlja imalo ne bi. Jeltakotakoje.

I onda potegnu OPET slučaj "Bubreg". Te novinari pisali ovo, te novinari pisali ono, a čovek ima bubreg. Atrofiran, doduše, ali ga ima. Sram da ih bude, te novinare, što su preneli ono što je rekla predstavnica jedne organizacije civilnog društva, a što je ona čula od pacijenta čija je prava zastupala (Srećka Rankovića), koji je to, pak, čuo od NEKOG LEKARA. Nije važno i nema veze što je NEKI LEKAR pokrenuo celu zbrku i ujdurmu oko bubrega, rekavši Srećku Rankoviću da on nema bubreg. Nije TAJ LEKAR kriv. Kriv je Srećko Ranković što je Jasmini Holclajtner prepričao šta mu je NEKI LEKAR rekao, i kriva je Jasmina Holclajtner što je to prepričala uživo u kameru, i krivi su novinari što su nadugačko i naširoko o tome potom izveštavali. Ali LEKAR koji je prvi u tom lancu zbrke NAPRAVIO SRANJE NEOPEVANIH RAZMERA time što je svom pacijentu Srećku Rankoviću rekao da nema bubreg - TAJ LEKAR nije kriv. TOG LEKARA Ministarstvo zdravlja nikada nije pozvalo na odgovornost, njegovo poznavanje medicine nikad nije dovedeno u pitanje, njegova greška nikada se nije isticala kao razlog zbrke, jer da jeste - onda bi to značilo da je neki lekar negde nekad nešto pogrešio. A to je u Srbiji nemoguće! Naši su lekari nepogrešivi!

Umesto toga, napadali su se novinari i napadala se Jasmina Holclajtner. Ma, tužbom joj pretio tzv. ministar, hebote! Tužibaba neopevanih razmera. Krivi mu novinari, krive mu Jasmine i Krugoline, samo on nikad nije kriv. I lekari nikad nisu krivi. Ni za šta. Božemesačuvajisakloni mozga koji tako zaključuje!

Da ovom tzv. ministru puca prsluk šta misle i kako se osećaju građani ove zemlje videli smo nedavno, kad je bezočno i bezobrazno zanemario sve kritike koje su upućene na njegov račun, nakon skandalozne odluke da sebi priušti tretman u Nemačkoj kakav građanima ove zemlje ni za 8 godina carovanja obezbedio nije. Mi smo stoka, za nas je i invazivna metoda dobra, ali njegova plemenita ministarska kičma zaslužuje neinvazivnu. Nijednog mu trenutka na pamet nije palo da bi kao pastir stoke trebao da zanoći na istoj livadi na kojoj i stoka. Mrtav ladan je ostavio stoku samu u planini, na milost i nemilost vukova, a on sišao u selo da se u krčmi ogreje, okrepi i prespava. Hebeš takvog pastira, kakav je to pastir, to nije nikakav pastir! Uaaaa pastir!!!

I šta je sad problem u celoj priči? Nije problem što stoka viče, riče i zapomaže, već je problem što putnici namernici silaze u selo i pričaju kako stoka u planini viče, riče i zapomaže. Hebo ih patak i putnike namernike, što si ne gledaju svoja posla, nego zapeli da pričaju kako se stoka oseća? Pa, tap, da mi napravimo uputstvo za putnike namernike, da im se striktno zapreti da se na stoku ne obaziru. Stoci treba pričati šta treba da radi (nemoj da sam vid'o neko rizično ponašanje ili rizični životni stil da stoka praktikuje, pizda im materina stočna, samo se posle razboljevaju, pa muče siroma lekare, a sami su krivi), ali stoku ništa ne treba pitati. Stoka i nije u stanju da razumno predoči kako se oseća i šta misli (to sve glupo do bola, marva nijedna). Stoka se ne razume u mEdecinu i stoka stoga ne treba da komentariše ponašanje onih koji se razumeju u mEdecinu. Svi znaju da je razumevanje u mEdecinu blanko dozvola za svako moguće ponašanje, i ono je uvek ispravno, ma šta stoka mislila.

Dalje, ako se među stokom i nađe neka neopevana budala da nadležnima (ooo, svetogrđa!) prijavi lekara koji je otvoreno tražio mito, ime tog lekara nema šta da se povlači po novinama, čak i ako ga policija saopšti. Da se čoveku ne upropasti karijera i da mu se ne upropasti život. To što traženjem mita i neprofesionalnim odnosom prema poslu ON I NJEMU SLIČNI na dnevnoj bazi upropašćavaju živote stoke i članova njihovih porodica, to nije bitno. Mi smo, konačno, samo stoka. Naši životi nisu važni i nisu dostojni zaštite od upropašćavanja.

Eeee, braćo i sestre što živite u zemlji Srbiji, stoko jedna, marvo jedna neopevana. Dokle ćete da ričete i vičete? Kad ćete da se shvatite: i da ste najglasnija stoka na svetu, i da rešite štrajkovati neispašom, i papke da krenete da sečete - ništa to nikakvog efekta nema. Onaj ko treba riku da čuje, ispašu da obezbedi, papke da poštedi - ne sluša i ne mari.

U očima našeg milog i dragog Ministarstva zdravlja, stoka nije problem.

Problem su oni što za stoku mare pa joj daju megafon.

Hebo ga i onaj ko izmisli taj megafon!